Претрага

Јавна расправа је спроведена у периоду од 26. новембра 2015. године до 17. децембра 2015. године, а текст Нацрта стратегије је био постављен на инетрнет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромашта и на порталу е-Управа.

Нацрт стратегије припемили су експертска и међуресорна радна група, које су образоване од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.Радне групе су, до дана подношења овог извештаја, одржале укупно четири састанка:
- 15-17.јула 2015. године
- 03-05. септембра 2015. године
- 01.септембра 2015. године
- 23.септембра 2015. године

За учествовање у јавној расправи позвани су представници ресорних органа јавне управе, представници организација цивилног друштва и други заинтересовани субјекти.

Примедбе, предлози и сугестије достављани су Канцеларији за људска и мањинска права, путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs и поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године.

Због великог интересовања почетку јавне расправе претходила су два округла стола у оквиру консултативног процеса, који су одржани у Нишу 24. новембра 2015. године и у Бујановцу 25.новембра 2015. године. У оквиру консултативног процеса на округлим столовима учествовала су 45 учесника.

У току трајања јавне расправе одржана су шест округла стола у више градова у Србији и то:
- у Београду 30.новембра 2015. године
- у Новом Саду 01.децембра 2015. године
- у Нишу 03.децембра 2015. године
- у Крагујевцу 05.12.2015. године
- у Суботици 09.12.2015. године
- у Београду 14.12.2015. године

На јавним расправама укупно је присуствовало 203 представника заинтересоване јавности и то: (представници државних органа, представници локалне самоуправе, представници невладиних организација, представници међународних организација и медији).

Партнерске невладине организације које су учествовале у организовању јавне расправе биле се: Стална конференција ромских удружења грађана Лига Рома, Ромска женска мрежа, неформална мрежа младих Рома и Ромкиња. Такође, један од партнера у организовању јавних расправа био је Национални савет ромске националне мањине.

Коментари на Нацрт стратегије пристизали су до 21. децембра 2015. године. Добијено је укупно 21 (двадесет један) документ са коментарима и сугестијама. Већина докумената има више од једног коментара, а један број њих је врло обиман и обухватан. Коментари и сугестије су начелне природе и реферирају на обимност и структуру Нацрта стратегије, али у великом броју има и оних који се односе на врло конкретна питања у погледу дефинисања циљева и мера. Предлози за измене у Нацрту стратегије односе се на потребу за редефинисањем мера и додавањем нових мера. Учесници у консултативном процесу су се освртали и на недостакат индикатора у Нацрту стратегије, као и на потребу да се одмах изради Акциони план којим ће се планиране мере конкретизовати и учинити оперативним. Пристигли коментари ће бити разматрани и у процесу израде Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.

Традиционална манифестација ”Дечија недеља” обележава се ове недеље у читавој Републици Србији под слоганом ”подељена срећа два пута је већа”. Организациони покровитељ Дечије недеље је хуманитарна организација Дечије срце, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Данас су малишани из престонице били гости кафића у центру града у Чубурској улици бр. 12, под именом Звуци срца, који је по много чему једниствено место у граду. У питању је једини кафић у Србији и региону у коме су сви запослени млади са благим сметњама у менталном развоју. Они су старији од 19 и немају више од 35 година, раде у две смене од 9 ујутру до 9 увече. Простор за ово место обезбедио је градска управа, опремило га је министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања док је спона између младих и запослења била организација Дечије срце, која је и организациони покровитељ Дечије недеље.

Директор Дечијег срца Горан Ројевић каже да је највећи успех овога места што оно ради без паузе уз помоћ својих запослених, па чак и у доба пандемије корона вируса. ”Задовољство ми је што су у оквиру Дечије недеље деца Београда данас гости кафића Звуци срца. Они данас могу у једној пријатној, опуштеној атмосфери да се упознају са значајем инклузије и толеранције и да чак и у својим младим годинама схвате да смо сви заиста једнаки. Уколико од малих ногу учимо децу оваквим, правим вредностима обезбедићемо и њима срећније и испуњеније детињство а тако градимо и бољи свет у будућности за све нас” истиче Ројевић.

Током читавог дана али и читаве седмице која је у знаку Дечије недеље, гости Звукова срца биће деца из свих вртића и школа у Србији. Сви млади са благим сметњама у развоју који су запослени у овом кафићу, позивају децу и њихове родитеље да их у што већем броју посете и да сви заједно учинимо нешто за изградњу инклузивнијег и толерантнијег друштва.

Влада Републике Србије прогласила је 2020. годину Годином солидарности и сарадње, желећи да нагласи значај тих вредности за стабилност и напредак друштва, посебно у време пандемије вируса COVID – 19. Дечија недеља је тако ове године ити организована на другачији начин него иначе, водећи рачуна о здрављу и безбедности на првом месту деце, а потом и свих осталих учесника манифестације. Солидарност, сарадња и инклузија су у фокусу активности које се спроводе ове седмице а сутрашњи дан посвећен је управо тим вредностима. Централно дешавање биће у кафићу на Чубури ”Звуци срца”, у коме су запослени људи са сметњама у менталном развоју.

Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости и то је такође прилика а деца покажу своје таленте, вештине и способности. Основни документ за планирање и спровођење активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 1989. године, а програмски циљеви пројекта се из године у годину прилагођавају потребама и проблемима деце. Дечија недеља представља успешан модел сарадње државе, разних цивилних и професионалних организација, који повезује све важне актере у области заштите дечјих права.

Београд,

9. октобар 2020. године  

Иванишевић је похвалио пројекат истакавши да је образовање ромске популације кључан услов за излазак из сиромаштва и добијање посла на тржишту рада. Државни секретар је нагласио да уколико тог услова нема, све друге наведене мере у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју је Влада Републике Србије усвојила, остаће непримењиве. Он је подвукао да ће ресорно Министарство увек подржати пројекте који подстичу запошљавање младих људи, у овом случају припаднике ромске националне мањине која чини 2, 05 % укупног удела у становништву у нашој земљи.
Представници општина Раковица и Обреновац сагласили су се да је пројекат ,,Знањем до бољег сутра“ важан за укључивање Рома у друштво и да ће допринети њиховом већем присуству у образовним институцијама на територији тих локалних самоуправа.
Пројектом је планирано да се мапирају потребе одређеног броја младих Рома који ће похађати програме четворомесечних занатских обука и који ће на крају добити адекватно запослење у општинама Раковица и Обреновац. Осим обука, кандидати ће ићи и у школу животних вештина.
Пројекат ,, Знањем до бољег сутра“ финансира Делегација Европске уније у Србији, а реализује се уз подршку Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

,,Јапан је увек помагао Србији у тешким ситуацијама и то наша земља не заборавља“, рекао је Иванишевић и захвалио се Влади Јапана на донацији општини Шид и на свим претходним донацијама које је Јапан издвајао за Србију. Државни секретар је нагласио да је у мигрантској кризи јако важан хуман однос према људима који долазе са Блиског Истока и да је по том питању поносан како је Влада Србије водила своју политику.
Први секретар амбасаде Јапана, Масајоши Јамато, изјавио је да је од великог значаја пружити помоћ локалним самоуправама да би оне могле да подигну квалитет јавних услуга у специфичним ситуацијама попут мигрантске кризе. Јамато је одао признање не само грађанима Шида који су, према његовим речима, уложили огромне напоре да пруже подршку мигрантима, већ и Влади Србије на хуманом и одговорном приступу у мигрантској кризи.
Председник општине Шид, Предраг Вуковић, поручио је да тој општини донације много значе, те да ће јапанска донација допринети унапређивању здравствене заштите и заштите животне средине у тој локалној заједници.

На традиционалној церемонији, коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.

Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.

"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.

Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.

Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.

Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.

"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.

Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.

Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.

Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.

"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.

Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.

Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.

Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.

Повећао се број миграната у Прешеву

Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.

"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.

Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.

Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.

"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.

До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.

Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.

И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.

Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.

Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.

Поводом Светског дана церебралне парализе, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетиле су Медицинску школу  „Др. Андра Јовановић“ у Шапцу, у којој је, кроз пројекат „Без баријера, до образовања“, уграђен лифт.

Реализацију овог пројекта финансијски је подржало  Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а уградњом лифта особама са инвалидитетом омогућено је несметано похађање наставе и коришћење услуга ове школе. За ту намену Министарство је издвојило више од 3 милиона динара. 

Министарка Кисић истакла је да се сарадњом Министарства, локалних самоуправа и удружења постижу најбољи резултати, као и да је град Шабац прави пример тога. 

„Када смо удружени – препреке не постоје. Све активности које спроводи Министарство и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом реализују се под слоганом „Србија без баријера“, а њихов заједнички циљ је побољшање квалитета живота особа са инвалидитетом“, навела је Кисић. 

Министарка Кисић је рекла да јој је веома драго што је омогућено да особе са инвалидитетом сада могу саме да дођу у медицинску школу у Шапцу и користе њене услуге. Како је навела, то је само један део активности које спроводи Министарство истакавши да је циљ свих активности стварање приступачне Србије.

Када су у питању особе са церебралном парализом у 2022. години, Министарство је за рад Савеза за церебралну и дечију парализу Србије  и 41 локалног удружења определило 19 милиона динара, док је за рад Савеза за церебралну и дечију парализу Војводине „Сунцокрет” и 9 локалних удружења издвојило око 5 милиона динара

Градоначелник Шапца Александар Пајић истакао је  да је поносан на овај велики пројекат, којим је особама са инвалидитетом омогућен долазак на услугу у Медицинској школи и навео да је ово доказ да се заједничким радом Министарства, града, школе и удружења постижу врхунски резултати. 

Председник Удружења параплегичара Мачванског округа Славиша Савић захвалио је Министарству и Сектору за заштиту особа са инвалидитетом и Граду Шапцу на подршци коју су пружили за реализацију овог пројекта којим се лицима са инвалидитетом омогућава достојанствен приступ услугама Медицинске школе „Др. Андра Јовановић“. 

Како је навео, услуге школе бесплатно могу да користе потенцијални ученици, као и све особе са инвалидитетом, што доприноси њиховом бољем здравственом стању, посебно имајући у виду да, због дугогодишње инвалидности, немају право на рехабилитацију.

Током посете, министарска Кисић и помоћница Барошевић разговарале су са представницима удружења особа са инвалидитетом са територије града Шапца о начинима за даље побољшање њиховог положаја, док су са ученицима медицинске школе разговарале о значају приступачности за интеграцију особа са инвалидитетом.

Светски дан церебралне парализе обележава се широм света 6. октобра, а у Републици Србији обележава се и Недеља солидарности са особама са церебралном и дечијом парализом.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава да је наставило интензивно да обрађује податке утврђене чланом 71. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, како би се што раније исплатила разлика за 2019. годину корисницима права, унело је обрачунате износе разлике у систем за плаћање Управе за трезор Министарства финансија до 21.04.2020. године и тиме омогућило исплату разлике.

С тим у вези, очекиване исплате разлике корисницима права утврђених  Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца су,  на име:

• Личне, породичне и увећане породична инвалиднине, додатка за негу и помоћ, ортопедског додатка и накнаде за време незапослености 

за 2019. годину дана 25.04.2020. године.

Очекује се, такође, и интензивирана обрада података и унос тих података од стране служби борачко-инвалидске заштите у локалним самоуправама, како би се разлика за 2019. годину прописана чланом 53. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, а која се односи на 

• Месечно новчано примање, породични додатак, додатак за негу, новчану накнаду за време професионалне рехабилитације и изузетно месечно новчано примање 

исплатила уз прву наредну месечну исплату.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић приликом свечаног отварања Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу поручио је да Влада Републике Србије жели да сарађује са локалном самоуправом, јер као партнери заједно могу да унапреде рад како социјалних, тако и свих осталих установа на локалу.

            Ђорђевић је рекао да отварање ове Канцеларије представља пример добре сарадње локалне самоуправе и Центар за социјални рад који треба да следе и остале локалне самоуправе.

            „Пред нама је велики задатак да Влада Републике Србије заједно са локалним самоуправама донесе план како да унапредимо изглед и саму функционалност центара за социјални рад, како би запослени могли да на најбољи могући начин пружају помоћ грађанима којима је то најпотребније“, нагласио је министар Ђорђевићи и додао да ће својим тимом обилазити установе социјалне заштите на нивоу општина у Србији управо са тим циљем.

            Директорка Центар за социјални рад Пожаревац Тања Рајић је истакла важност отварања ове Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу, јер она представља искорак у доступности услуга социјалне заштите корисницима који долазе из најосетљивијих друштвених група и захвалила ресорном министру Ђорђевићу на присуству и подршци.