Претрага

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић обишла је данас Центар за социјални рад у Бујановцу, где је са директором Нијазом Аметијем и запосленима разговарала о унапређењу услуга социјалне заштите у овој општини.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања свакодневно ради на унапређењу система социјалне заштите и јачању бриге за грађане, рекла је Кисић.

„Министарство остаје посвећено унапређењу услова у систему социјалне заштите, јер нам је битан сваки грађанин и корисник тих права и да стигнемо до сваког дела наше земље.  Верујем да ће ефекти ових наших напора на најцелисходнији начин допринети развоју социјално одговорне државе која преузима одговорност да брине нарочито о најугроженијима“, навела је министарка Кисић.

Проф. др Кисић је додала да су локалне самоуправе важан партнер на том путу, будући да оне најбоље знају потребе својих грађана. Министарство је, према речима Кисић, ове године за наменске трансфере локалним самоуправама за развој услуга социјалне заштите определило 500 милиона динара.

За развој услуга социјалне заштите у општини Бујановац у протекле две године издвојено је 11,5 милиона динара. Значајна средства су издвојена и за развој услуга социјалне заштите у општинама Прешево и Медвеђа – Прешево је у протекле две године на име наменских средстава добило 8,7 милиона динара, а Медвеђа скоро три милиона динара. 

Проф. др Кисић је указала да Центар за социјални рад у Бујановцу представља пример интеграције албанске националне мањине у државне институције, будући да је од 13 радника у овом органу 10 Албанаца.

Он је, приликом уручивања кључева за трактор са прикључном машином Заводу за збрињавање одраслих "Мале пчелице", где је отворио и пекару, рекао да постоји законска клаузула која омогућава да свака таква установа бесплатно добије одређен број хектара земље од локалних самоуправа и да привређује и тиме издржава своје кориснике.

"Циљ министарства је да свака институција социјалне заштите буде самоодржива и да им купимо трактор ако је до трактора", рекао је Вулин и навео да је пољопривредна механизација која је уручена крагујевачком заводу, вредна три милиона динара.

Он је додао да је рад најбољи пут да се корисници Завода боље осећају и да је њихова радна активација најбољи пут да оздраве.
"Могуће је сопственим радом приходовати и када не добијате средства из буџета и могуће је унапредити живот корисника, а пример тога је Завод у Крагујевцу", закључио је Вулин.

Подсетивши да је тај Завод са око 900 корисника највећа установа таквог типа у Европи, директор Владица Станојевић је рекао да им донацима министарства рада много значи.
"Свакога дана показујемо да је могуће да овакве установе социјалне заштите буду профитабилне", рекао је Станојевић.

У том смислу он је навео да је пекара која је данас отворена капацитета 6.000 векни дневно може да ради и за трећу страну јер су потребе Завода 600 векни дневно.

Он је додао да је Завод из сопствених средстава купио и хладњачу јер годишње производи 130 тона меса, што је много више од потреба корисника.

Прекинућемо злоупотребе око дечјих додатака

Вулин је најавио измену Закона о финансијској подршци породицама са децом којим ће се, како је рекао прекинути вишедеценијска пракса злоупотребљавања права на дечји додатак.
"То ћемо урадити, надам се, у првој половини ове године", рекао је Вулин одговарајући на питања новинара у Крагујевцу шта ће држава предузети како би решила тај проблем.

Он је навео да ће се убудуће, након ступања на снагу најављених измена, проверавати имовинско стање породица како би се утврдило да ли им је заиста потребна помоћ државе за дете.

Измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, додао је Вулин, омогућиће се да се финансира одговорно родитељство, као и да родитељи имају обавезу, не сам да упишу дете у школу, већ и да оно редовно похађа наставу.

Вулин је рекао да су злоупоптребе биле вишедеценијска пракса, јер је нико није проверавао.

Министар је навео да такође нико није контролисао ни да ли дете уредно иде у школу и да ли је дечји додатак неопходан породицама које су га и добијале.

Према његовим речима, они који су ту могућност злоупотребљавали, нису узимали од држави, већ од детета којем је тај додатак заиста био потребан.

Иванишевић је рекао да би пројекат био драгоцен за развој постојећих и успостављање нових услуга социјалне заштите у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености, а за које је прошле године из буџета издвојено 400 милиона динара на основу Уредбе о наменским трансферима. Пројектом би се, навео је Иванишевић, дала подршка локалним заједницама за покретање стратегија развоја социјалне заштите ради наставка процеса деинституционализације и развоја локалних сервиса. Такође, пројекат би био од велике користи и због планираних могућности за запошљавање рањивих, маргинализованих група на општинском нивоу и доприноса у спровођењу Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
У наредном периоду дефинисаће се конкретне активности обухваћене пројектом, који финансира Влада Швајцарске у сарадњи са ресорним министарством, Националном службом за запошљавање, УНОПС-ом и СКГО.

Услови за добијање субвенције државе за куповину некретнине по основу рођења детета јасно су дефинисани и од почетка примене Уредбе истакнути на званичним интернет страницама министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, финансија и за бригу о породици и демографију.

Такође, све потребне информације о остваривању овог права могу се добити и у локалним самоуправама, којима је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило и инструкције о поступању по захтевима за добијање ове субвенције.

Основни услов за добијање овакве врсте субвенције, поред тога да је дете рођено током 2022. године, јесте да мајка у тренутку подношења захтева не поседује некретнину на своје име. Приликом конкурисања за овај вид помоћи државе неопходно је да заинтересовани доставе оверен предуговор о купопродаји стана или куће, а не уговор о купопродаји, будући да тим уговором стичу власништво над некретнином и аутоматски не испуњавају један од основних услова.

Тек након одобрења, односно доношења Решења о додели субвенције, заинтересовани приступа потписивању уговора о купопродаји и тиме се уписује у Катастар као власник некретнине.

До сада су субвенције за стан добиле мајке из Сомбора, Трстеника, Крагујевца и Бечеја, а држава је у ту сврху издвојила укупно 34.595 евра.

Комисија која одлучује о додели ових субвенција је у свим случајевима где је то било могуће непотпуне захтеве враћала на допуну, како би сви заинтересовани могли да остваре ову помоћ државе.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване да се пре уласка у процедуру детаљно информишу о свим условима за добијање субвенције. То могу учинити, као и до сада, и позивањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Свечаној седници присуствовали су др Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и господин Илија Маравић, председник скупштине града Суботице.
У свом обраћању господин Иванишевић је нагласио битност заједништва и слагања са својим комшијама без обзира на порекло било ког човека. Такође је изразио важност разумевања свих нивоа власти за потребе грађана, и да министарство као и локална самоуправа морају да препознају потребу Мишићана за Геронтолошки клуб.

Током Свечане седнице скупштине Месне заједнице Мишићево уручене су Видовданске похвале. Овогодишњи добитници овог признања су: Душан Радошевић, за област спорта; Михајло Папић, за област комуналног развоја Мишићева; потпуковник Саво Ковачевић, за подизање споменика војводи Живојину Мишићу и Душан Иванишевић, за укупан допринос развоју села.
Парастос оснивачима села и освећење славског колача одржао је свештеник бајмочки, отац Игор Стокић. Након свечаног дела одржан је културно уметнички програм који су уприличила деца фолклорне секције при храму Светог Георгија. Славу у Мишићеву својим изложбама увеличали су и Међуопштински завод за заштиту споменика културе и Сламарска група из Суботице под вођством Јелене Балзам.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је породице које живе у тешким условима у ромскoм насељу у Шапцу и истакао да ће уложити максималне напоре како би им у што скоријем року било обезбеђено све што је потребно за достојанствен живот.

„Не смемо да дозволимо да било ко у Србији живи у овако лошим условима, без струје, воде и канализације. Срамота је што је локална самоуправа дозволила да овакво насеље постоји и да људи тако живе, што су ову категорију становништва маргинализовали и занемарили у потпуности. Урадићемо све да овим људима омогућимо да имају све услове за пристојан живот, јер су сви грађани Србије једнаки и сви имају право на достојанствен живот. Такође, радићемо и на њиховој бољој социјализацији, како би били равноправни чланови друштва“, истакао је министар.

Ђорђевић је још једном нагласио да је модерна и развијена Србија циљ председника Александра Вучића и да Влада Републике Србије марљиво ради на остварењу. 

Овом приликом Ђорђевић је посетио и Националну службу за запошљавање и Геронтолошки центар, како би се лично уверио да ли се адекватно спроводе све прописане мере које је донео Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID-19.

Нулти степен толеранције према сваком облику насиља и сигурност жена и девојчица увек и на сваком месту, апсолутни је приоритет Владе Републике Србије и на томе сви заједно треба да радимо, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на почетку реализације пројекта „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“.

Кисић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно радило на доношењу два стратешка документа који дају значајан допринос превенцији и сузбијању родно заснованог насиља и промптној реакцији и адекватној подршци уколико дође до насиља. Реч је о Националној стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године и о Стратегији деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници 2022-2026. године.

Министарство, нагласила је Кисић, издваја значајан део финансијских средстава за трансфере локалним самоуправама, које распоређују ову врсту подршке тамо где је она најпотребнија, а ове године је планирано 500 милиона динара за ту намену.  

Министарка Кисић је додала да Србија у овом моменту има седам лиценцираних пружалаца услуге прихватилишта за жртве насиља и 10 лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене жртве насиља. Међу лиценцираним пружаоцима услуга је и СОС телефонска линија за подршку женама са искуством насиља, која је под окриљем Министарства, на броју 0800222003, где жртве насиља могу добити подршку у сваком моменту.

„Морамо да радимо на побољшању свести и сигурности код жена, повећању свести да се осећамо лепо у својој кожи, да им дамо до знања да нису саме, да је њихова држава уз њих и да увек имају коме да се обрате“, поручила је проф. др Кисић.

Пројекат „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“ обухвата 7 грантова од по 24.000 фунти, за 7 лиценцираних сигурних кућа у Србији и допринеће да њихове услуге буду још приступачније, ефикасније и доступније у заштити жртава насиља, посебно жена и девојчица. Пројекат је покренула UN Women, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Министарство, заједно са локалним самоуправама, финансира рад 77 народних кухиња у Србији које води Црвени крст. „Преко 36.000 корисника сваки дан добија оброк који је припремљен у складу са највишим стандарима. Управо због тога смо прошле године, заједно са Црвеним крстом, одвојили преко 50 милиона динара и обновили све народне кухиње, први пут од 1999. године, и сада функционишу по највишим стандардима. Прошле године је скоро 2.000 деце, корисника народних кухиња, послато о трошку Министарства на море и планину. Планирано је да се ове године то омогући већем броју деце од којих ће многа први пут видети море“, рекао је министар Вулин.
„Црвени крст је незаменљив партнер Владе РС, али и сваког грађанина ове земље. Кад год је тешко, Црвени крст је ту са преко 60.000 својих добро обучених волонтера. После елементарних непогода и несрећа, када се угасе камере и престане интересовање јавности, престане и прилив добровољаца који желе да помогну, осим када је у питаљу Црвени крст. Они увек остану до краја, никада ни један човек није био без његове пажње. Поносни смо на све волонтере Црвеног крста, на њихову храброст, хуманост и обичност“, рекао је министар.
Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца ове године се одвија под слоганом „Свуда за свакога – да ли сте знали?“
Обележавајући овај значајан датум Црвени крст Србије је представио програме и активности које спроводи у корист угрожених грађана, као и у циљу унапређења живота у заједници. Поред промоције хуманих вредности, едуковани волонтери Црвеног крста разговарали су са грађанима о давалаштву крви, деловању у несрећама и активностима службе тражења, о проблему трговине људима, али и здравствено-превентивним активностима и програму бриге о старијима.
Црвени крст, основан пре више од 150 година, највећа је и најстарија хуманитарна организација, а Црвени крст Србије је једна од првих 15 организација Црвеног крста основаних у свету.

"Ми смо и ове године определили значајна финансијска средства, па је тако 2,8 милијарди динара предвиђено за активне мере запошљавања и још 550 милиона за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом", рекао је Вулин новинарима.

Он је изразио наду да ће се ове године кроз помоћ стручне праксе запослити око 5.040 људи, а да ће сигурно број од 25.000 људи који ће се запослити кроз активне мере за запошљавање бити далеко премашен и захваљујући локалним самоуправама.

Вулин је додао да је сарадања Националне службе за запошљавање (НЗС) и Ваљаонице бакра дуга и траје годинама, као и да је сигуран да ће се она наставити.

Министар се захвалио руководству Ваљаонице, због, како је рекао, посвећене и упорне сарадње са синдикатима, поштовања закона и колективног уговора.

"То је нешто што и друга приватна предузећа треба да прихвате и разумеју, а то је да синдикат и послодавац нису и не морају да буду сукобљене и супротстављене стране. Они су на истој страни, као што је и држава заједно са њима, а циљ су нам бољи услови рада, веће зараде и да читава наша држава живи мирније и боље", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да одавно та служба није имала већи значај за приватне послодавце, него што је то било у 2015. години.

Према његовим речима, захваљујући подршци ресорног министарства и Владе Србије имали смо на располагању укупно 3,3 милијарде динара за мере активне политике и запошљавање и највећи део је пласиран у приватни сектор.

Он је истакао да је једна од компанија која је користила програм НСЗ и Ваљаоница бакра у Севојну.

"Када говоримо о програму стручне праксе, који је веома битан за све младе који су незапослени, треба рећи да је прошле године око 4.800 особа ангажовано кроз овај програм на нивоу целе Србије. У 2016. години тај број ће, према плановима, бити већи од 5.000", рекао је Мартиновић.

Директор Ваљаонице Милија Божовић је рекао да му је драго што је министар Вулин посетио фабрику.

Он је навео да су са министарством, односно НСЗ, имали добру сарадњу у претходним годинама, а да је резултат те сарадње што је током прошле године 23 млада радника примљено на праксу преко НСЗ коју су успешно завршили, и да је од 23 њих, 19 примљено у радни однос.

"Сви који буду имали и видели будућност у овој фабрици имаће шансу да у њој раде", поручио је Божовић и додао да се углавном ради о радничким занимањима.

Он је рекао да Ваљаонца има политику да подмлађује кадар и да људи који одлазе у пензију добију замену.