Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, др Ненад Иванишевић, отворио је данас Конференцију организовану поводом представљања пројекта ,, Знањем до бољег сутра“ за подршку образовној инклузији младих Рома.
Иванишевић је похвалио пројекат истакавши да је образовање ромске популације кључан услов за излазак из сиромаштва и добијање посла на тржишту рада. Државни секретар је нагласио да уколико тог услова нема, све друге наведене мере у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју је Влада Републике Србије усвојила, остаће непримењиве. Он је подвукао да ће ресорно Министарство увек подржати пројекте који подстичу запошљавање младих људи, у овом случају припаднике ромске националне мањине која чини 2, 05 % укупног удела у становништву у нашој земљи. Представници општина Раковица и Обреновац сагласили су се да је пројекат ,,Знањем до бољег сутра“ важан за укључивање Рома у друштво и да ће допринети њиховом већем присуству у образовним институцијама на територији тих локалних самоуправа. Пројектом је планирано да се мапирају потребе одређеног броја младих Рома који ће похађати програме четворомесечних занатских обука и који ће на крају добити адекватно запослење у општинама Раковица и Обреновац. Осим обука, кандидати ће ићи и у школу животних вештина. Пројекат ,, Знањем до бољег сутра“ финансира Делегација Европске уније у Србији, а реализује се уз подршку Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.
Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић учествовали су на скупу челника 91 локалне самоуправе укључене у пројекат "Норвешка за вас - Србија" у Алексинцу.
Председник Вучић је присутнима поручио да се кроз пројекте, као што је "Норвешка за вас - Србија" учи начин на који се транспарентно и одговорно обавља посао у локалним самоуправама и захвалио Краљевини Норвешкој и амбасадору Арне Санес Бјорнстаду на пружању помоћи кроз различите донације, која траје од 2000. године и износи 250 милиона евра.
"Хвала на свакој врсти подршке и помоћи, изузетно то ценимо и желимо још много тога да научимо од вас и да људи у Србији виде и осете део живота, начин на који живите у Норвешкој и у једном делу развијеног света", рекао је Вучић и додао да је Србија захвална Норвешкој јер њихова подршка иде у различитим правцима - од борбе против насиља над женама, преко владавине права, демократије до подршке у најтежим тренуцима, као што је то било у Обреновцу 2014. године.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је пројекат „Реци НЕ раду на црно“, који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком, пројекат који је дао изванредне резултате, када је у питању сузбијање сиве економије.
„Краљевина Норвешка је наш партнер, а амбасадор Арне Санес Бјорнстад мој велики пријатељ, и веома сам им захвалан на подршци коју пружају нашој земљи. Захваљујући добрим односима и политици коју води наш председник Александар Вучић, грађани Републике Србије, поред подршке своје земље коју имају у потпуности, могу да рачунају и на иностране партнере, који су добродошли и позвани да улажу у Србију, на заједничку корист“, рекао је Ђорђевић.
Он је истакао да имати Норвешку за пословног партнера, значи имати земљу која заиста брине о пројектима у које улаже, прати његово спровођење и постигнуте резултате и подстиче да се ради боље, јаче и да се остварују још бољи ефекти.
„Инспекција рада је у претходној години успела да изврши 31 одсто више надзора него у години пре ње, што је допринело смањењу нелојалне конкуренције и омогућило радницима да искористе своја права“, рекао је Ђорђевић и додао да ће министарство наставити да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора.
Он је нагласио да је Влада Републике Србије ову годину прогласила „Годином безбедности и здравља на раду“, што је још један доказ да је брига о грађанима Србије један од највећих приоритета. Како каже, ресорно министарство се у многим областима угледало на рад скандинавских земаља, а то ће наставити и у наредном периоду.
Ђорђевић је поручио да Србија жели да постане лидер у региону, модерна, богата и уређена држава као и да ће том циљу сигурно допринети пројекти који су се у пракси показали са добрим резултатима.
Данашњим скупом, на ком су представљени примери релевантних пројеката спроведених уз подршку норвешких донација, као и текућих пројеката и програма који се у нашој земљи реализују уз помоћ Норвешке, обележава се дугогодишње успешно партнерство Норвешке и Србије.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Ненад Иванишевић, присуствовао је данас у Шиду примопредаји донације Владе Јапана за пројекат опремања општине Шид амбулантним возилом и специјалним возилима за јавна комунална предузећа. Влада Јапана обезбедила је 175.500 евра овој општини за набавку амбулантног возила, камиона за сакупљање и одношење чврстог отпада и камиона цистерне за воду.
,,Јапан је увек помагао Србији у тешким ситуацијама и то наша земља не заборавља“, рекао је Иванишевић и захвалио се Влади Јапана на донацији општини Шид и на свим претходним донацијама које је Јапан издвајао за Србију. Државни секретар је нагласио да је у мигрантској кризи јако важан хуман однос према људима који долазе са Блиског Истока и да је по том питању поносан како је Влада Србије водила своју политику. Први секретар амбасаде Јапана, Масајоши Јамато, изјавио је да је од великог значаја пружити помоћ локалним самоуправама да би оне могле да подигну квалитет јавних услуга у специфичним ситуацијама попут мигрантске кризе. Јамато је одао признање не само грађанима Шида који су, према његовим речима, уложили огромне напоре да пруже подршку мигрантима, већ и Влади Србије на хуманом и одговорном приступу у мигрантској кризи. Председник општине Шид, Предраг Вуковић, поручио је да тој општини донације много значе, те да ће јапанска донација допринети унапређивању здравствене заштите и заштите животне средине у тој локалној заједници.
Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетила је са представницима Фондације „Хумано срце“ општину Блаце, где је са председником те општине Иваном Бургићем и његовим сарадницима разговарала о унапређењу положаја особа са инвалидитетом.
На састанку је разговарано и о сарадњи на реализацији пројекта те фондације „Пожели жељу“, који за циљ има унапређење квалитета живота деце и младих.
Барошевић је истакла да је општина Блаце пример како унапредити услове живота особа са инвалидитетом и побољшати приступачност институција, што доказује и постављена рампа за особе са инвалидитетом на улазу у ту општину.
Помоћница Барошевић је нагласила да само заједничким снагама државе и локалних самоуправа особама са инвалидитетом може бити обезбеђен још квалитетнији и садржајнији живот.
„Заједно стварамо Србију без баријера, Србију једнаких могућности за све наше грађане“, поручила је Барошевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, говориће у петак, 24. априла 2015. године, у 09:00 сати, у Дому Војске Србије, у Београду, Браће Југовића, бр. 19, на церемонији обележавања Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
На традиционалној церемонији, коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.
Одбор за јавне службе Владе Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, а на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, утврдио је Програм јавне расправе о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године ( у даљем тексту: Нацрт стратегије), у складу са чланом 41. став 3. Пословника Владе (,,Службени гласник РС’’, бр. 61/06 – пречишћен текст,69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, и 76/14).
Јавна расправа је спроведена у периоду од 26. новембра 2015. године до 17. децембра 2015. године, а текст Нацрта стратегије је био постављен на инетрнет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромашта и на порталу е-Управа.
Нацрт стратегије припемили су експертска и међуресорна радна група, које су образоване од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.Радне групе су, до дана подношења овог извештаја, одржале укупно четири састанка: - 15-17.јула 2015. године - 03-05. септембра 2015. године - 01.септембра 2015. године - 23.септембра 2015. године
За учествовање у јавној расправи позвани су представници ресорних органа јавне управе, представници организација цивилног друштва и други заинтересовани субјекти.
Примедбе, предлози и сугестије достављани су Канцеларији за људска и мањинска права, путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs и поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године.
Због великог интересовања почетку јавне расправе претходила су два округла стола у оквиру консултативног процеса, који су одржани у Нишу 24. новембра 2015. године и у Бујановцу 25.новембра 2015. године. У оквиру консултативног процеса на округлим столовима учествовала су 45 учесника.
У току трајања јавне расправе одржана су шест округла стола у више градова у Србији и то: - у Београду 30.новембра 2015. године - у Новом Саду 01.децембра 2015. године - у Нишу 03.децембра 2015. године - у Крагујевцу 05.12.2015. године - у Суботици 09.12.2015. године - у Београду 14.12.2015. године
На јавним расправама укупно је присуствовало 203 представника заинтересоване јавности и то: (представници државних органа, представници локалне самоуправе, представници невладиних организација, представници међународних организација и медији).
Партнерске невладине организације које су учествовале у организовању јавне расправе биле се: Стална конференција ромских удружења грађана Лига Рома, Ромска женска мрежа, неформална мрежа младих Рома и Ромкиња. Такође, један од партнера у организовању јавних расправа био је Национални савет ромске националне мањине.
Коментари на Нацрт стратегије пристизали су до 21. децембра 2015. године. Добијено је укупно 21 (двадесет један) документ са коментарима и сугестијама. Већина докумената има више од једног коментара, а један број њих је врло обиман и обухватан. Коментари и сугестије су начелне природе и реферирају на обимност и структуру Нацрта стратегије, али у великом броју има и оних који се односе на врло конкретна питања у погледу дефинисања циљева и мера. Предлози за измене у Нацрту стратегије односе се на потребу за редефинисањем мера и додавањем нових мера. Учесници у консултативном процесу су се освртали и на недостакат индикатора у Нацрту стратегије, као и на потребу да се одмах изради Акциони план којим ће се планиране мере конкретизовати и учинити оперативним. Пристигли коментари ће бити разматрани и у процесу израде Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни конкурс за подношење предлога програма на Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2022. години.
Средства за овај конкурс обезбеђена су у Буџету Републике Србијe у износу од 250 милиона динара.
Рок за подношење пријава је 24. јануар 2022. године.
Предмет овог конкурса је укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности које реализују савези непосредно или кроз рад локалних удружења у свом систему, са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом.
Нова сесија Јавне расправе о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета одржана је у Дому омладине у Новом Пазару пред рекордним бројем учесника у поређењу са другим местима у Републици Србији укључених у ову јавну расправу.
Јавну расправу отворили су др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Небојша Равић, заменик градоначелника Новог Пазара, и Аднан Диздаревић, директор Центра за социјални рад Нови Пазар.
Овом догађају присуствовали су представници органа локалне самоуправе, запослени у школским управама и основним и средњим школама, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи. Сви учесници у расправи подржали су доношење закона, којим ће се уредити права детета и формирање института Заштитника права детета као механизма примене овог закона.
У уводном обраћању, др Стана Божовић је истакла да су подршка и ангажовање на пољу заштите деце од свих видова претњи са којима се у свом одрастању, васпитању и образовању суочавају, обезбеђивање њихових права и ојачавање положаја у друштву – приоритетни задаци Владе Републике Србије и ресорног министарства, односно, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је, извршавајући своју обавезу да сопственим активностима доприноси унапређењу и промоцији права детета, као и општој визији, коју промовише Влада Републике Србије о држави у којој се поштују људска, грађанска и политичка права – сачинило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета.
У радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, представио је сам Нацрт. Том приликом, навео је и коментарисао делове Нацрта, који се, поред основних одредби и набрајања основних права детета, односе на: грађанска и политичка права, право детета на заштиту од насиља, дете у породичној средини и алтернативној нези, здравље и здравствену заштиту, социјалну сигурност и заштиту, право на образовање, слободно време и културне активности, права посебних група деце и мере заштите, институт Заштитника права детета, поступање пред Заштитником прва детета.
У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози, које ће Експертска радна група Министарства све размотрити и радити на њиховој интеграцији у финалну верзију Нацрта. На крају је истакнуто да С обзиром да се ове године свуда у свету обележава 30. годишњица доношења Конвенције о правима детета чији је потписник и Србија, да би најбољи начин за истицање важности права детета у нашем друштвеном животу било доношење једног оваквог закона.
Сви, који нису стигли да учествују у јавној расправи, своје прилоге и сугестије упуте писаним преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Ненад Иванишевић, учествовао је данас на конференцији ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“, одржаној у Палати Србија.
Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.
ДИМИТРОВГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је данас да држава Србија, за разлику од већине других земаља које су на мигрантској рути, региструје сваког мигранта која прође кроз нашу земљу и наше прихватне центре.
"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.
Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.
Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.
Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.
"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.
Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.
Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.
Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.
"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.
Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.
Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.
Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.
Повећао се број миграната у Прешеву
Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.
"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.
Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.
Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.
"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.
До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.
Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.
И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.
Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.
Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.
