Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на Округлом столу у организацији Социјално - економског савета Града Београда на тему „Унапређење рада СЕС-а у локалним самоуправама“, где је још једном истакао да је рад локалних савета од изузетног значаја за целу државу и укупне резултате Републичког СЕС-а.

Министар Ђорђевић рекао је да је неопходно да се седнице СЕС-а одржавају континуирано како би се квалитетнијим заједничким предлозима и решењима долазило до бржег остваривања циљева и тиме се углед Републичког Социјално - економског савета подигао на виши ниво.  Према његовим речима, потребно је приближити грађанима улогу Социјално – економског савета у држави, односно оно на чему се конкретно заснива његов рад.

„Наша жеља је била да пробамо да допринесемо унапређењу рада свих Социјално - економских савета у земљи, али и у региону. Такође, сматрам да је транспарентност нашег рада такође значајна за унапређење целокупног рада СЕС-а чему свакодневно тежимо“, рекао је Ђорђевић и додао да верује да ће квалитет рада и постигнути резултати свих савета у наредном периоду бити на још вишем нивоу.

Иванишевић је похвалио пројекат истакавши да је образовање ромске популације кључан услов за излазак из сиромаштва и добијање посла на тржишту рада. Државни секретар је нагласио да уколико тог услова нема, све друге наведене мере у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју је Влада Републике Србије усвојила, остаће непримењиве. Он је подвукао да ће ресорно Министарство увек подржати пројекте који подстичу запошљавање младих људи, у овом случају припаднике ромске националне мањине која чини 2, 05 % укупног удела у становништву у нашој земљи.
Представници општина Раковица и Обреновац сагласили су се да је пројекат ,,Знањем до бољег сутра“ важан за укључивање Рома у друштво и да ће допринети њиховом већем присуству у образовним институцијама на територији тих локалних самоуправа.
Пројектом је планирано да се мапирају потребе одређеног броја младих Рома који ће похађати програме четворомесечних занатских обука и који ће на крају добити адекватно запослење у општинама Раковица и Обреновац. Осим обука, кандидати ће ићи и у школу животних вештина.
Пројекат ,, Знањем до бољег сутра“ финансира Делегација Европске уније у Србији, а реализује се уз подршку Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

Традиционална манифестација ”Дечија недеља” обележава се ове недеље у читавој Републици Србији под слоганом ”подељена срећа два пута је већа”. Организациони покровитељ Дечије недеље је хуманитарна организација Дечије срце, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Данас су малишани из престонице били гости кафића у центру града у Чубурској улици бр. 12, под именом Звуци срца, који је по много чему једниствено место у граду. У питању је једини кафић у Србији и региону у коме су сви запослени млади са благим сметњама у менталном развоју. Они су старији од 19 и немају више од 35 година, раде у две смене од 9 ујутру до 9 увече. Простор за ово место обезбедио је градска управа, опремило га је министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања док је спона између младих и запослења била организација Дечије срце, која је и организациони покровитељ Дечије недеље.

Директор Дечијег срца Горан Ројевић каже да је највећи успех овога места што оно ради без паузе уз помоћ својих запослених, па чак и у доба пандемије корона вируса. ”Задовољство ми је што су у оквиру Дечије недеље деца Београда данас гости кафића Звуци срца. Они данас могу у једној пријатној, опуштеној атмосфери да се упознају са значајем инклузије и толеранције и да чак и у својим младим годинама схвате да смо сви заиста једнаки. Уколико од малих ногу учимо децу оваквим, правим вредностима обезбедићемо и њима срећније и испуњеније детињство а тако градимо и бољи свет у будућности за све нас” истиче Ројевић.

Током читавог дана али и читаве седмице која је у знаку Дечије недеље, гости Звукова срца биће деца из свих вртића и школа у Србији. Сви млади са благим сметњама у развоју који су запослени у овом кафићу, позивају децу и њихове родитеље да их у што већем броју посете и да сви заједно учинимо нешто за изградњу инклузивнијег и толерантнијег друштва.

Влада Републике Србије прогласила је 2020. годину Годином солидарности и сарадње, желећи да нагласи значај тих вредности за стабилност и напредак друштва, посебно у време пандемије вируса COVID – 19. Дечија недеља је тако ове године ити организована на другачији начин него иначе, водећи рачуна о здрављу и безбедности на првом месту деце, а потом и свих осталих учесника манифестације. Солидарност, сарадња и инклузија су у фокусу активности које се спроводе ове седмице а сутрашњи дан посвећен је управо тим вредностима. Централно дешавање биће у кафићу на Чубури ”Звуци срца”, у коме су запослени људи са сметњама у менталном развоју.

Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости и то је такође прилика а деца покажу своје таленте, вештине и способности. Основни документ за планирање и спровођење активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 1989. године, а програмски циљеви пројекта се из године у годину прилагођавају потребама и проблемима деце. Дечија недеља представља успешан модел сарадње државе, разних цивилних и професионалних организација, који повезује све важне актере у области заштите дечјих права.

Београд,

9. октобар 2020. године  

,,Јапан је увек помагао Србији у тешким ситуацијама и то наша земља не заборавља“, рекао је Иванишевић и захвалио се Влади Јапана на донацији општини Шид и на свим претходним донацијама које је Јапан издвајао за Србију. Државни секретар је нагласио да је у мигрантској кризи јако важан хуман однос према људима који долазе са Блиског Истока и да је по том питању поносан како је Влада Србије водила своју политику.
Први секретар амбасаде Јапана, Масајоши Јамато, изјавио је да је од великог значаја пружити помоћ локалним самоуправама да би оне могле да подигну квалитет јавних услуга у специфичним ситуацијама попут мигрантске кризе. Јамато је одао признање не само грађанима Шида који су, према његовим речима, уложили огромне напоре да пруже подршку мигрантима, већ и Влади Србије на хуманом и одговорном приступу у мигрантској кризи.
Председник општине Шид, Предраг Вуковић, поручио је да тој општини донације много значе, те да ће јапанска донација допринети унапређивању здравствене заштите и заштите животне средине у тој локалној заједници.

Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији „Привреда и јавна управа на истом задатку: Година против сиве економије“ и изјавио да се Влада Републике Србије активно бави решавањем проблема сиве економије као и да према свим подацима спроведене мере већ доносе позитивне резултате.

Министар Ђорђевић истакао да је да инспекција рада кроз медијску кампању у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“ наставља континуирану борбу против рада на црно и додао да је циљ Министарства да радници и послодавци развију свест о користи који имају од спречавању рада на црно, али и да знају која су њихова права, те је још једном  подсетио да на бесплатни број 0800/300-307 сви могу пријавити све неправилности али и оне који раде у сивој зони.

Према речима министра, најбитније је да држава у борби против сиве екомоније има подршку судства који мора да обавља свој посао ефикасно у складу са законом. Према анализама захтева за покретање поступка, које су због утврђених прекршаја у области рада поднели инспектори рада, а у односу на законом прописани износ новчаних казни, министар је изнео следеће податке:

„Да су судови послодавце кажњавали максималним казнама према захтевима које су инспектори подносили у 2016. и 2017. години, а који су стигли на суд, држава би наплатила преко 2 милијарде динара за годину дана, а да су изречене минималне казне, износ би био милијарду динара, међутим, наши судови су наплатили просечно 93.723.000 годишње. Тиме је послата лоша порука, да неко ко заврши на суду не значи да ће и бити кажњен у складу са законом, што мора да се регулише“, поручио је министар.

Ђорђевић је рекао да би једна од измена и допуна Закона о раду која по Акционом плану требало да се деси 2020. могла бити и та да инспектори имају дозволу да на лицу места пријаве радника уместо послодавца, уколико се утврди да он ради на црно.

„Борба против сиве екомије неће бити фокусирана само на кажњавање послодаваца, јер исплата великих казни може да доведе и до затварања фирме, што никако није циљ Владе Србије, већ је фокус на превентивном деловању. Такође, у сарадњи са Министарством правде потребно је регулисати и појаву застаривања случајева након две године како послодавци не би прошли некажњено“, истакао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да све мере које чинимо биће узалудне уколико не променимо демографску слику Србије. Kако би ова борба за напредну и богатију Србију имала прави смисао председник Републике Србије Александар Вучић  и Влада Србије су увели нове мере за подстицај рађања. Ђорђевић је рекао да је задржавање младих, запошљавање талената из области фундаменталих наука и стварање услова да млади од свог рада живе и оснују породице у својој земљи, такође један од приоритета Владе Србије у наредном периоду.

"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.

Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.

Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.

Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.

"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.

Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.

Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.

Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.

"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.

Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.

Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.

Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.

Повећао се број миграната у Прешеву

Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.

"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.

Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.

Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.

"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.

До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.

Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.

И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.

Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.

Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић приликом свечаног отварања Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу поручио је да Влада Републике Србије жели да сарађује са локалном самоуправом, јер као партнери заједно могу да унапреде рад како социјалних, тако и свих осталих установа на локалу.

            Ђорђевић је рекао да отварање ове Канцеларије представља пример добре сарадње локалне самоуправе и Центар за социјални рад који треба да следе и остале локалне самоуправе.

            „Пред нама је велики задатак да Влада Републике Србије заједно са локалним самоуправама донесе план како да унапредимо изглед и саму функционалност центара за социјални рад, како би запослени могли да на најбољи могући начин пружају помоћ грађанима којима је то најпотребније“, нагласио је министар Ђорђевићи и додао да ће својим тимом обилазити установе социјалне заштите на нивоу општина у Србији управо са тим циљем.

            Директорка Центар за социјални рад Пожаревац Тања Рајић је истакла важност отварања ове Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу, јер она представља искорак у доступности услуга социјалне заштите корисницима који долазе из најосетљивијих друштвених група и захвалила ресорном министру Ђорђевићу на присуству и подршци.

Разумевање потреба осетљивих друштвених група и креирање услуга социјалне заштите у складу са тим потребама, један је од важних корака ка јачању позиције не само осетљивих група, већ и друштва у целини, oцењено је данас на свечаном потписивању Протокола о сарадњи са 15 локалних самоуправа.

Скуп су организовали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пројекат Немачко-српске развојне сарадње “Услуге социјалне заштите за осетљиве групе”, који спроводи ГИЗ.

Овом приликом министар за рад, запошљавање, борачка и социјала питања Зоран Ђорђевић истакао је да ресорно Министарство води одговорну социјалну политику која се рефлектује на наше грађане, као и да посебну пажњу пружа друштвено осетљивим групама како би се унапредили услови у којима живе.

„Измене и допуне Закона о социјалној заштити и израда Закона о социјалним картама даће један додатни искорак унапред, када је у питању брига о осетљивим групама, али док се то не догоди, подршка Немачке развојне сарадње, коју спроводи ГИЗ, а која постоји у многим пројектима, а не само у овом, од велике је важности за све грађане“, рекао је министар истичући да је досадашња сарадња са овом организацијом увек била позитивна.

Вођа пројекта Услуге социјалне заштите за осетљиве групе Александра Хилбиг указала је на важност сарадње међу општинама и градовима, размене искустава и примера добра праксе и нагласила да ће се подршка свакој општини оријентисати на конкретне потребе уз нагласак на оснаживању осетљивих група.

Заменица амбасадора Савезне Републике Немачке, Доротеа Гизелман изјавила је да Немачка остаје посвећена подршци Србије на њеном путу ка Европској унији и додала да развој добре управе - ефикасних и транспарентних јавних услуга - представљају важне реформе на европском путу Србије.

Пројекат има за циљ унапређење услуга социјалне заштите које одговарају на потребе осетљивих група (особа са инвалидитетом, деце, старих, жена, жртава насиља, Рома, миграната и других). По потписивању Протокола о сарадњи, општине ће добити подршку кроз мере које су прилагођене њиховим потребама, а које ће бити израђене у блиској сарадњи са општинским тимовима. Протокол о сарадњи потписали су представници из Лознице, Пландишта, Ужица, Руме, Сремске Митровице, Пећинаца, Крупња, Сјенице, Косјерића, Ариља, Мионице, Шида, Пријепоља, Лајковца и Прибоја. Потписивању су присуствовали и представници Ваљева, Панчева, Шабаца и Вршца као примери добре праксе у области социјалне заштите.

Крушевац је једна од 122 локалне самоуправе у Србији са којим је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потписало уговоре о наменским трансферима. Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.