Претрага

Иванишевић је истакао да Балканска рута није затворена, и да је за Србију, како је навео, ситуација са мигрантима иста као и пре званичног затварања руте. Он је рекао да је нашој земљи важна донаторска помоћ како би и даље брига о мигрантима била на највишем нивоу. Државни секретар је и овом приликом истакао значај сарадње невладиног и владиног сектора у давању правовременог одговoра на мигрантску кризу.
Шефица канцеларије ИОМ мисије у Србији, Лидија Марковић, навела је да план реаговања за ову годину има за циљ да помогне Влади у даљој изради и операционализацији свеобухватног оквира сарадње око конкретних акција у области заштите избеглица и управљања миграцијама.
Шефица Службе за координацију на терену УНХЦР-а, Франческа Бонели, поручила је да Србија неће остати сама, те да мигрантима није потребна само хуманитарна помоћ, већ и нада за будућност.
План реаговања подељен је на четири стратешке области, а поред хуманитарне помоћи и заштите миграната, посебна област односи се и на подршку локалним самоуправама.

Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите попут дневних боравака, клубова, помоћи у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.

"То ће допринети да се ове услуге развијају равномерно у целој Србији", рекла је Гајић након потписивања уговора.

Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.

Гајић је објаснила да је реч о Уредби о наменским трансферима коју је донела Влада Србије за 2016. годину, а која је, како је истакла, значајан корак за развој социјалне заштите у Србији.

"Наменски трансфери намењени су неразвијеним општинама на територији Србије, општинама и градовима које имају установе у трансформацији и развоју иновативних услуга од значаја за Србију", рекла је Гајић.

Гајић је рекла да има 360 услуга развијених на територији Србије и да их користи 40.000 грађана.

Циљ уредбе је, додала је, да обезбеди одрживост услуге јер општински буџети често не подржавају овакве услуге и оне се финансирају пројектно.

"И раније смо подржавали развој услуга, али у много мањем обиму него раније. Прошле године су локалне самоуправе добиле уговоре у вредности од 50 милиона динара а сада је предвиђено знатно више", рекла је Гајић.

Локалне самоуправе су средства добила за период од марта до краја године и сваког месеца ће у континуитету добијати одређени износ средстава за развој ових услуга, додала је Гајић.

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Јована Милoвановић присуствовала је уручењу техничка опреме Центрима за социјални рад Пожаревац и Смедерево.

Том приликом помоћница је отворила обуку на којој ће учествовати 43 стручњака из центара за социјални рад из Подунавског, Браничевског и Јужно банатског округа у Пожаревцу.

Захваливши се на дугогодишњој сарадњи коју Министарство остварује са Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) помоћница министра Јована Миловановић истакла да је данашњи догађај пример добре праксе сарадње владиних и невладиних тела.

„Оно што мене радује је што је 8 округа са 48 општина и представника Центара за социјални рад укључено у програм и што Министарство успева у својим напорима да промовише мултидисциплинарни приступ кроз јачање локалних самоуправа, јачање капацитета Центара за социјални рад, како у радној снази тако и кроз IT подршку. Посебно је значајно што су данас у овом броју присутни људи који ће проћи сертификовану обуку која ће им помоћи да своје професионалне способности унапреде али и да раде на сензибилизацији, будући да је у питању подршка интеграцији најосетљивијих група“, рекла је Миловановић.

Јачање капацитета стручњака путем едукација је једна од активности у оквиру реализације Пројекта „Подршка локалној интеграцији избеглица из бивше Југославије и интерно расељених лица“. Пројекат реализује Удружење Amity из Београда, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз финансијску подршку Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, на територији 8 округа (48 општина) у Србији.

Mинистарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је у овој години општини Горњи Милановац више од 3,5 милиона динара за развој услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Захваљујући овим средствима Центар за социјални рад је ангажаовао 18 геронтодомаћица за помоћ у кућим старима на овој територији.
Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара за ову годину обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености. То ће допринети равномерном развоју ових услуга у целој Србији.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, у петак, 24. децембра посетиће Град Панчево.

- 11 часова састанак са градоначелником Панчева Александром Стевановићем 

(Градска управа, Трг Краља Петра Првог 2-4).

- 11.30 обилазак изложбе „Заједно стварамо будућност” удружења особа са инвалидитетом са територије града Панчева

(хол Градске управе)

- 11.45 свечано потписивање уговора о донацији комби возила између донатора MOZZART ДОО Београд и Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама Панчево

(хол Градске управе).

Изјаве за медије предвиђене су након потписивања уговора о донацији.

Молимо представнике медија да се за праћење овог догађаја акредитују на мејл адресу press@minrzs.gov.rs до сутра до 9 часова. 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Светозар Алексов положио је венац, поводом обележавања 20. годишњице страдања на Варваринском мосту, код споменика жртвама бомбардовања Варваринског моста.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.

Тема састанка била је иницијатива KFW развојне банке Немачке да Републици Србији определи бесповратну помоћ у виду грантова у износу од 5,4 милиона евра. Помоћ је, у оквиру решавање питања мигрантске кризе, намењена јачању инфраструктурних објеката у мање развијеним локалним самоуправама које се налазе на транзитној рути миграната. Помоћ ће представљати бенефит за локалне самоуправе, као и за мигрантску популацију која пролази кроз Србију.
Амбасадор Дитман честитао је Влади Републике Србије на отварању првих преговарачких поглавља са Европском унијом и на изузетној посвећености даљим евроинтеграцијама.
Министар Вулин се захвалио на помоћи коју Савезна Република Немачка пружа нашој земљи и нагласио да без подршке Немачке још увек не би било помака у евроинтеграцијама Србије.
KfW развојна банка је водећа промотивна финансијска институција за немачку привреду и званично финансијско средство за сарадњу са земљама у развоју и транзицији. KfW банка помаже Србији да постигне циљеве који су договорени са ЕУ у области енергије, водоснабдевања и прераде отпадних вода, као и у области управљања отпадом и заштите животне средине.

Поводом навода у појединим медијима у вези са неприступачношћу згради Скупштине Града Ниша за особе са инвалидитетом, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указује да је предузимање активности у циљу обезбеђивања стандарда приступачности објекта органа локалне самоуправе у надлежности јединице локалне самоуправе.

Приоритет Владе Србије да свим грађанима, а посебно осетљивим групама становништва, обезбеди боље услове за живот и рад и омогући једнаке шансе за бољу будућност. С тога су активности које Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања реализује засноване принципима социјалне укључености и једнаког приступа за све. 

У циљу отклањања ризика социјалне искључености и свођења истих на најмању меру, Министарство је заузело став о неопходности стратешког приступа у решавању проблема са којима се суочавају особе са инвалидитетом. Резултат конкретног деловања и стратешког приступа у циљу  побољшања услова живота особа са инвалидитетом постављање преко 100 рампи у више од 40 локалних самоуправа, за које је Министарство обезбедило средства.  На овај начин, после више деценија постојања и рада, први пут од оснивања бројни објекти постали доступни особама са инвалидитетом, попут Задужбине Илије М. Коларца, Београдског сајма, филијала ПИО фонда, општина, домова здравља, образовних и предшколских установа.

По налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, а у циљу бољег разумевања проблема особа са инвалидитетом и ефикаснијег деловања ради превазилажења истих, помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетиће Скупштину Града Ниша и одржати састанак са градоначелницом Драганом Сотировски. С обзиром да је приступачност предуслов за развој социјалне инклузије и да је исто приоритет Министарства, у наредном периоду биће предузете конкретне активности како би се обезбедила приступачност објекта Скупштине Града Ниша. 

Заједничким деловањем органа власти на републичком и локалном нивоу и у партнерству са организацијама које окупљају особе са инвалидитетом можемо одговорити на изазове и отклонити препреке како би особама са инвалидитетом омогућили да дају пун допринос заједници чији су равноправни чланови.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски уручила је данас уговоре о наменским трансферима представницима 120 јединица локалних самоуправа широм Србије. За ову намену Министарство је издвојило укупно 560 милиона динара, чиме ће се значајно унапредити доступност и квалитет услуга социјалне заштите на локалном нивоу.

Средства ће бити искоришћена за развој и унапређење услуга као што су: помоћ у кући за стара и угрожена лица, услуга личног пратиоца за децу са сметњама у развоју, дневни боравци за децу и младе са инвалидитетом, услуге персоналне асистенције, и друге облике социјалне подршке за најугроженије категорије становништва.

„Ове услуге су директна подршка породицама, особама са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и нашим најстаријима које не смемо заборавити и о којима посебно морамо бринути“, истакла је министар Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да ће Министарство наставити да буде поуздан ослонац и активан партнер свим општинама и градовима у Србији у циљу стварања одрживог и доступног система социјалне заштите.

„Брига о људима мора да буде темељ сваке политике, јер само задовољни, безбедни и подржани грађани могу да граде стабилно, праведно и успешно друштво“, поручила је министар.

Уговори о наменским трансферима представљају један од најважнијих инструмената кроз који држава унапређује територијалну равномерност у пружању социјалних услуга и доприноси већој социјалној правди.

"Иако смо Министарство које је највише уштедело и које је успело да нађе начина да сачува највише новца пореских обвезника, успели смо да обезбедимо 400 милиона динара за услуге у заједници. То значи да све услуге у заједници које сте до сада имали, без обзира на то колико је ваша општина можда сиромашна, наставити да постоје", рекао је Вулин.

Подсетио је да је прошле године министарство за услуге у заједници имало знатно скромнији буџет од 50 милиона динара, те да су обезбеђена средства да свако може да каже да ће се квалитет социјалне заштите у његовој средини сачувати и унапредити.

Вулин је истакао да је Министарство рада до сада издало 145 лиценци за разне облике рада у социјалној заштити и да хоће да се до краја године заврши процес лиценцирања, како за услуге, тако и за услуге домског смештаја.

"Став Министарства је да без обзира где живите, морате да имате подједнак квалитет услуга и о вама мора да се води рачуна на потпуно исти начин. Да ли је ваша општина развијена или не, то није ваша брига, о томе треба да води рачуна и држава и локална самоуправа и наравно и пружаоци услуга", истакао је министар.

Вулин је као један од циљева министарства навео и борбу против илегалних домова за старе и подвукао да је Инспекција социјалне заштите у протекле две године пронашла и забранила рад 47 илегалних домова за старе.

"Наша инспекција социјалне заштите постоји већ 11 година и за тај период никада није имала боље резултате. Наши инспектори непрекидно су на терену и наставиће да се боре против илегалних домова за старе, јер, наши најстарији не заслужују да буду у објектима који немају лиценцу, у којима немају лекарску негу и апелујем на децу - немојте своје родитеље остављати тамо где немају све оно што је законом предвиђено", рекао је Вулин.

Истакао је да се на сајту Министарства рада налази списак свих домова који имају дозволу за рад.

"Уколико нису на том списку, једноставно се ради о илегалном дому и немојте дозволити да оставите своје родитеље тамо где то ни на који начин нису заслужили", нагласио је министар и додао да ће Министарство рада наставити да се бори против илегалних домова за старе и да ће довести до тога на читавој територији наше земље постоји потпуно исти квалитет услуга.

Обраћајући се пружаоцима услуга који су добили лиценцу за рад, министар је рекао да су испунили високе критеријуме, као и да џава не може да пропише њихов однос према корисницима.

"Однос поштовања, љубави, достојанства, не може да се израчуна квадратима, то је нешто што сте ви изабрали и показујете у свакодневном животу и раду и то што ви радите увек је теже од онога што пише на папиру, то је однос према људским бићима којима је помоћ некада очајно потребна, то не може да се стави на папир. То сте ви и нисте случајно овде", рекао је Вулин.

Директорки Центра за социјални рад у Вршцу Мирјани Кнежевић уручена је лиценца за рад, коју је назвала "круном вишегодишњег рада".

Та институција је, како је рекла, предала захтев за још три услуге - персоналног асистента, личног пратиоца и заштићено становање и очекује да ће добити и лиценце за те услуге.

Директор Каритаса из Шапца Мирољуб Николић рекао је да је данас врло важан дан за његову организацију и НВО сектор, јер је ресорно Министарство препознало напоре НВО сектора да побољшају квалитет живота људи који живе на маргинама друштва и дају легитимет пружаоцима услуга из НВО сектора.

Најчешће услуге за које су пружаоци данас добили лиценце, односе се на домски смештај, помоћ у кући за одрасле, дневни боравак за старе, становање уз подршку, лични пратилац детета, персонални асистент.