Претрага

Потписани су уговори о финансијској помоћи са представницима 35 локалних самоуправа, чија вредност износи 50.396.546,00 динара, све у складу са Програмом унапређења социјалне заштите у Републици Србији.

Одобрено је финансирање 13 пројеката, у укупном износу од 5.210.511,00 динара, чија је намена финансирање пројеката удружења грађана у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом.

Имајући у виду делокруг овог министарства, на ванредну ситуацију узроковану поплавама одговорено је формирањем посебног Тима, као и сталном сарадњом са свим релевантним субјектима, вршена је детаљна анализа буџета овог министарства, ради изналажења „уштеде” у средствима, коју би било могуће преусмерити за помоћ угроженом становништву, као и формулисање програма мера и активности које треба да се предузму у наредном периоду.

У циљу очувања српских ратних меморијала у иностранству покренута је иницијатива за закључивање међудржавних споразума о заштити ратних меморијала са Републиком Македонијом и Грчком. Осим овога, реализовано је 17 државних комеморативних свечаности у земљи и иностранству, у вези са неговањем традиција ослободилачких ратова Србије.

У извештајном периоду, посебним активностима Министарства обезбеђена је значајна количина хуманитарне помоћи за установе социјалне заштите односно кориснике социјалне помоћи.

Извршен је надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства и извршен обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење и обиђено више од 80 хранитељских породица и деце на смештају у тим хранитељским породицама. На основу уоченог, констатовано је да се до краја године изврши поновни надзор над стручним радом у свим центрима за породични смештај и усвојење, као и да се посебно интензивира надзор над стручним радом центара за социјални рад у делу заштите деце без родитељског старања. Извршено је десет инспекцијских надзора у установама социјалне заштите, од чега четири надзора над радом државних установа социјалне заштите, а шест надзора по притужбама на рад илегалних домова за старе. У вези са овим, у државним установама социјалне заштите наложене су мере са роковима поступања, а које се односе на законитост рада ових установа, док су у илегалним домовима за старе донета решења о затварању истих измештању корисника.

У извештајном периоду Инспекторат за рад је поред редовних инспекцијских надзора, извршио и ванредне надзоре код послодаваца чија је претежна делатност физичко-техничко обезбеђење, послодаваца који запошљавају особе са инвалидитетом, као и код послодаваца који изводе грађевинске радове. На овај начин реализовано је више од 12.000 инспекцијских надзора, којим је обухваћено преко 212.000 запослених, од којих је 1.205 лица радило «на црно», а након инспекцијског надзора са 972 лица је заснован радни однос. Донето је 2.455 решења о отклањању недостатака и решења о забрани рада на месту рада, поднето је осам пријава за покретање кривичног поступка против одговорних лица, као и 865 захтева за покретање прекршајног поступка. У сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством унутрашњих послова, извршена је контрола «агенција за посредовање», које су без потребних дозвола и сагласности упућивале наше држављане на рад у Руску Федерацију.

Ради ефикасније комуникације са грађанима, у вези остваривања њихових права из делокруга рада овог министарства, образована је Канцеларија за брзе одговоре.

У Бриселу је одржан билатерални скрининг за Поглавље 19 Социјална политика и запошљавање. Прелиминарна оцена Европске комисије о стању законодавства Републике Србије које је релевантно за Поглавље 19 ЕУ је да су прописи Републике Србије у великој мери усклађени са кореспондирајућим прописима ЕУ, а коначан извештај биће добијен до краја октобра ове године.

Приоритетни циљеви Министарства до краја 2014. године, везани су за унапређење, као и даљи наставак хармонизације домаћег правног система са прописима ЕУ, и то кроз интензиван рад на дефинисању нових законодавних решења и изради нацрта нормативних аката и то: закона о раду; закона о штрајку; закона о синдикатима и удружењима послодаваца; закона о Социјално-економском савету; закона о мирном решавању радних спорова; закона о запошљавању странаца; породичног закона; закона о социјалној заштити; закона о финансијској подршци породици са децом; закона о борачко-инвалидској заштити; закона о ратним меморијалима и уређењу ратних гробаља у земљи и иностранству; закона о кретању уз помоћ пса водича; закона о употреби знаковног језика; закона о осигурању запослених; закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду; закона о изменама и допунама Закона о равноправности полова; Националног акционог плана запошљавања за 2015. годину; Националне стратегије за спровођење политике родне равноправности; закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Реализоваће се активности у циљу спровођења Акционог плана и стратегије унапређења безбедности здравља на раду. Иницираће се израда стратегије и потребне законске регулативе у области социјалног предузетништва.

Такође, планира се реализација „Програма реформе у области запошљавања и социјалне политике у Републици Србији“ - (ESRP – Employment and Social Reform Programme). Извршиће се редифинисање активних мера политике запошљавања у складу са очекиваним ребалансом буџета.

У области остваривања права из области пензионог и социјалног осигурања наставиће се активности на закључивању споразума о социјалној сигурности са Републиком Француском и Републиком Хрватском, као и наставак преговора са Руском федерацијом у циљу закључивања споразума о социјалном осигурању.

У вези процеса придруживања ЕУ учествоваће се на донаторским састанцима и конференцијама, у циљу обезбеђивања међународног финансирања програма и пројеката.

Планира се интензивиран надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства, редован обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење.

У области инспекцијских и с њима повезаних стручних послова у области радних односа и безбедности и здравља на раду, посебна пажња биће посвећена сузбијању рада „на црно“' и смањењу броја повреда на раду, као и професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Први човек Бечеја захвалио се ресорном Министарству на опредељеним средствима од око 4,6 милиoна динара које је та општина добила на основу уредбе о трансферима локалним самоуправама за побољшање социјалне заштите и услуга у заједници. У вези с тим Вук Радојевић је државног секретара упознао са иницијативом за отварање дневног боравка за децу са инвалидитетом.
Државни секретар др Иванишевић је општинско руководство информисао о европском програму EaSI који представља добру шансу за запошљавање на локалном нивоу. Иванишевић је понудио помоћ Министарства за рад општинској управи Бечеј приликом аплицирања и конкурисања у оквиру расписаних позива за EaSI програм.

У оквиру пројекта  „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“, који од 2018. године спроводи ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у Вршцу се одржава дводневни Пеер-то-Пеер састанак „Примери добрих пракси и услуга социјалне заштите на локалном нивоу“. 

Скуп је отворила помоћница министра у Сектору за социјалну заштиту Биљана Зекавица, која је истакла да је у оквиру пројекта спроведено низ активности које су допринеле унапређењу пружања услуга социјалне заштите на локалном и националном нивоу.

Како је додала, посебно је препозната подршка овог пројекта на припреми отварања Поглавља 19, активностима на изради Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници за период 2021-2026. године, за коју се очекује усвајање у наредним месецима. 

На скупу су представници 18 градова и општина из Србије разговарали о примерима добре пракссе и услуга социјалне заштите на локалном нивоу, шта је потребно унапредити и каква су искуства локалних самоуправа и организација.

Један од закључака јесте да је главни принцип којим се сви руководе да свако коме је помоћ потребна има могућност и да је добије, као и да је у овој области важна и иновација услуга и дигитализација. 

Такође, констатовано је да сарадња на локалном нивоу и међусобна подршка значајно утичу на стварање услова за унапређење услуга за особе којима је помоћ најпотребнија. 

Главна тема састанка били су планови за унапређење сарадње са агенцијама Уједињених нација у Србији и представљање „Оквира развојног партнерства за период од 2016. до 2020. године“ − стратешког документа за сарадњу између УН и Србије.
Петогодишњи план развојног партнерства 2016-2020. представља свеобухватан стратешки, програмски и оперативни оквир који омогућава члановима Тима Уједињених нација да обезбеде развојну и друге врсте помоћи Републици Србији, и усклађен је са приоритетима европских интеграција за државе кандидате за чланство у ЕУ и са осталим усвојеним стратешким документима Републике Србије. Стратешки оквир обухвата пет кључних области: Добра управа и владавина права; Развој социјалних и људских ресурса; Економски развој, раст и запошљавање; Животна средина, климатске промене и отпорне заједнице и Култура и развој.
Стална координатрока Уједињених нација у РС, Ирена Војачкова Солорано, рекла је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кључни партнер Уједињених нација и да очекује да ће се добра сарадња наставити и убудуће.
Војачкова је посебно поздравила напоре Србије и похвалила мере које предузима Влада РС у вези са збрињавањем миграната, посебно деце и рањивих група, поштујући све законе и међународне конвенције. Она је истакла да ће Тим УН наставити да пружа и финансијску и техничку подршку Србији, како би наша земља и даље била добар пример за однос према мигрантима и решавање проблема насталих мигрантском кризом.
Министар Вулин се захвалио на досадашњој помоћи, активном раду и финансијској подршци и изразио наду да ће успешна сарадња бити настављена. Министар је посебно нагласио да ће Србија наставити да се према мигрантској кризи односи на хуман и одговоран начин и у складу са највишим светским стандардима, истовремено водећи рачуна о интересу грађана Србије.

Гостујући у јутарњем програму Хепи телевизије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је одржавање Сајма “Једнаки” у периоду од 23. до 27. октобра на Београдском сајму са циљем информисања јавности о активностима које предузима ресор којим руководи, а ради унапређења квалитета живота свих грађана.

“Други пут се одржава Сајам "Једнаки", у оквиру Сајма књига.  Желимо да помогнемо особама са инвалидитетом, да радимо на њиховој промоцији и подизању свести грађана када је ова категорија у питању. Поред ОСИ на Сајму ће се представити и остали сектори у оквиру Министарства као и Управа за безбедност и здравље на раду, Инспекторат за рад, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Национална служба за запошљавање и све установе које се налазе у нашој ингеренцији”, рекао је Ђорђевић.

У оквиру презентације Министарства обезбеђен је изложбени простор на којем ће бити изложене слике и друга уметничка дела чији су аутори особе са инвалидитетом, као и стаклене витрина у којима ће бити изложене рукотворине, накит и различити производи које су такође израдиле особе са инвалидитетом и корисници установа социјалне заштите.

Током Сајма ће кроз бројне радионице, културно-уметничке програме, округле столове особе са инвалидитетом представити свој рад и рад свих Савеза и удружења ОСИ из целе Србије, а учествоваће и гости из земаља региона.

Приликом отварања стручног скупа државни секретар Владимир Илић рекао је да се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања против феномена деце улице бори на организован и системски начин. У 2014. години Министарство је издало налог центрима за социјални рад на основу којег су у свим локалним самоуправама где је уочена ова појава, формирани посебни тимови за поступање при заштити ове деце, па је тако формирано 115 тимова који се баве овим феноменом. Поред формираних тимова који раде на проблему злоупотребе дечјег рада, систем социјалне заштите има развијен Посебан програм рада (ПИТ програм - појачан интезивни третман) у одређеним установама социјалне заштите са проширеним капацитетом који је показао значајне резултате. Деведесет процената деце која су прошла овај програм се више никада не врате на улицу и успешно се ресоцијализују. Илић је рекао да држава пружа неопходну помоћ и подршку родитељима који воде непосредну бригу о деци у испуњавању својe родитељске дужности. Поред тога држава је "чувар" деце без родитеља или деци која су у ризику у својој биолошкој породици, и као таква је дужна да заштити децу од насиља, злостављања, занемаривања и експлоатације.
На конференцији која је окупила стручне раднике из области дечије заштите, најављена је изложба фотографија које су направила деца укључена у живот и/или рад на улици. Изложба ће бити одржана 5. јуна у дворцу Еђшег у Новом Саду.
Конференцију организује Екуменска хуманитарна организација у оквиру пројекта „Мој живот на улицама Новог Сада“, који има за циљ оснаживање деце укључене у живот и рад на улици и превенцију сваког облика експлоатације и злоупотребе ове деце.

Управа за безбедност и здравље на раду при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, припремила је нови Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине. Правилник је припремљен оквиру пројекта „Унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији“, а

у сарадњи са Међународном организацијом рада.

Правилником се прописују  поступак и рокови превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености.

Послодавци и правна лица којима су издате лиценце по основу Закона о безбедности и здрављу на раду, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама овог правилника у року од две године од дана ступања на снагу овог правилника.

Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине ступа на снагу 4. марта 2023. године.

Појачани инспекцијски надзори у свим центрима за социјални рад и одељењима за дечију заштиту при општинским и градским управама, вршиће се од данас појачаним интензитетом, по налогу министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, а током ванредног стања у Републици Србији.

Поред инспекцијског надзора у установама социјалне заштите за смештај корисника,  покренута је и акција “тајни клијент”, која за циљ има проверу доступности информација грађанима телефонским путем, као и љубазност запослених. 

Наиме, инспектори социјалне заштите који су добили решење за рад од куће, потпуно анонимно и по случајном избору, у току радног времена сваког радног дана, позиваће установе односно службе, како би проверили да ли се запослени јављају на дежурне телефоне, да ли грађанима дају потпуне и тачне информације. Такође овом акцијом ће се проверавати и њихова љубазност. 

“На основу закона који нам то омогућавају, одлучили смо да у време ванредног стања вршимо појачану контролу спровођења поверених послова. Дужност и обавеза Министарства је да води рачуна о доступности информација, о правима и услугама наших грађана”, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да у условима ванредног стања и ограничења кретања, телефонска комуникација многима представља једини начин да дођу до информација како би остварили права која им по закону припадају. 

„О резултатима ове акције Министарство ће периодично информисати Министарство државне управе и локалне самоуправе као и Министарство надлежно за контролу и рад општинских органа и Заштитника грађана, у циљу предузимања мера из њихове надлежности“, објаснио је Ђорђевић.

По овом принципу контролу својих филијала ће радити Национална служба за запошљавање и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

Конференција је организована поводом почетка истоименог пројекта који реализује Фондација „Ана и Владе Дивац“ у сарадњи са USAID-ом. Циљ пројекта је оснаживање капацитета локалних самоуправа, волонтерских организација и цивилног сектора у погледу реаговања на избегличку кризу. Локалне самоуправе ће након завршетка пројекта имати ојачане ресурсе (људство и опрему) и развијен систем међусобне комуникације у кризним ситуацијама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је уручио уговоре за запошљавање 158 лица, који се односе на самозапошљавање, запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима и на јавне радове у Смедереву.

Министар Ђорђевић похвалио је начин на који се Град Смедерево опходи према својим грађанима истичући да он представља прави пример свима другим локалним самоуправама које желе да смање незапосленост и пруже прилике својим суграђанима да се запосле и напредују у својој каријери.

Он је нагласио да је са евиденције незапослених лица са подручја града Смедерева регистровано 2.394 случаја запошљавања од којих је  41,4% младих до 30 година.

„У Смедереву имамо изразито смањење незапослености и желимо да и остали градови у Србији следе њихов начин функционисања. Жеља нам је такође да Смедерево буде међу првим градовима у Србији који неће имати незапосленост, а да све оне који се истичу у свом раду и наградимо“, рекао је министар.

Ђорђевић је подсетио да се Влада Србије активно залаже за смањење незапослености и стварање прилика за све оне који желе да раде и усавршавају се, што је и задатак који је поставио председник Републике Србије Александар Вучић још 2014. када је био на челу Владе Србије.

„Позивам све незапослене да узму учешће у овој борби и пробају да преквалификацијом унапреде своје вештине, јер тиме не само да ће бити конкуретни на тржишту рада, већ ће моћи да обављају боље послове за које ће бити и боље плаћени. Сви заједно морамо да се боримо за већи стандард свих наших грађана, да се боримо против сиве економије и сиромаштва, а једини начин за то јесте да дамо прилику свим грађанима да раде, да улажемо у њихову едукацију и образовање“, нагласио је Ђорђевић.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да проценат смањења броја незапослености у Смедереву много већи у односу на просек у Србији с обзиром на многобројне стране инвестиције.

„Број незапослености од прошле године смањен је за око 20 одсто у филијали НСЗ Смедерево и то је оно што и у наредном периоду треба ставити у врх приоритета“, рекао је Мартиновић и захвалио се послодавцима који НСЗ и град виде као своје партнере и користе њихове подстицаје.

На евиденцији Филијале Смедерево (стање на дан 31.08.2018. године) евидентирано је 11.860 незапослених лица, што представља смањење за 12,2% у односу на исти месец претходне године, док је у периоду од 01.01. до 31.08.2018. године регистровано 4.666 случаја запошљавања, што представља повећање за 9,9% у односу на исти период претходне године.

Градоначелница Града Смедерева Јасна Аврамовић истакла је да се препород Смедерева десио оног момената када је председник Србије Александар Вучић посетио овај град.

„Разним инвестицијама решени су проблеми у ПКЦ-у, али и у Смедеревској Железари, чиме је 5200 грађана добило могућност да ради“, рекла је Аврамовић.

Министар Ђорђевић свечано је уручио 41 уговор за сапозапошљавање у вредности од 7.420.000 динара, 55 уговора за 64 лица за  запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима у вредности од 9.600.000 динара, као и 12 уговора за 53 лица за јавне радове у вредности од 5.401.615.