Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводио је државну церемонију обележавања 209. годишњице од избијања Другог српског устанка, у оквиру спомен-комплекса „Други српски устанак“ у Такову код Горњег Милановца.

„Мало је народа под капом небеском који за једну од главних одлика имају државотворност. Ово је једна од особина која наш српски народ издваја од многих других народа у овом делу Европе, а данашњи дан и наше окупљање овим поводом, представљају један од најважнијих датума у новијој српској историји. Србија данас слави своје претке, који су пре 209. година смогли снаге да се окупе на народном збору овде у Такову и наставе борбу започету 11.година пре тога, а да за вођу устанка изаберу књаза Милоша Обреновића, човека оданог народу, прекаљеног у бојевима и веома вештог са људима. Време је показало да је овај избор  народних главара на збору  у Такову имао пресудан значај на даљи ток борбе нашег народа за ослобођење од вишевековног  турског ропства, васкрс и васпостављање модерне српске државе“, рекао је министар у  Такову.

Селаковић је указао на чињеницу да је Милош био активни учесник Првог српског устанка, прекаљени и више пута рањавани  војсковођа, али и неко ко је у најтежем тренутку приликом слома устанка остао уз свој народ.  „Све ово  заједно и још много тога, говорило је да је на чело народа дошао човек који је ванредно добро умео да чита знакове поред пута, иако га је историја запамтила као  неписменог. Решеност за борбу, жеља за слободом, велика јунаштва и лични примери пожртвовања одликују Други српски устанак  и сврставају га у један од највећих и најважнијих догађаја наше историје“, истакао је Селаковић.

Селаковић је рекао да је српски народ у Другом српском устанку положио  испит зрелости у новом веку, када се према његовим речима, показало  да смо озбиљно учили на грешкама из прошлости и да их нисмо понављали, све захваљујући вођи књазу Милошу Обреновићу.

„Ако бисмо данас анализирали Милошеву личност, а нема ни бољег дана ни симболичнијег  места за то, дошли бисмо до закључка да је реч о човеку који није знао за предају, човеку који борбу никада није прекидао, већ је мењао само њен облик, да је реч о ономе који није улазио у битке које није могао да добије. Ванредно вешто умео је да сагледава ствари из унутар политичког и спољнополитичког угла и да у свему нађе угао гледања у корист  Србије и српског народа. А да све усклади са политичким моментом и унапред делајући припрема терен  за погодне тренутке, који ће се указати  у прошлости,  не у будућности, извлачећи поуке из прошлости за шансе које ће се рађати“, истакао је министар. Он је рекао да је Милош био  озбиљан стратег који је својим чињењем у ходу стварао нове циљеве, а и шансе будућим генерацијама.

„Заслуге за народ и обнова државности Милоша су учинили великим, а од 1898. године и званично је одлуком његовог праунука краља Александра Обреновића прозван Милошем Великим. Мишљења сам да поред тога што овај дан празнујемо, значајну историјску годишњицу, што га као свој дан обележава наша дична Војска Србије, да увек треба да себе преиспитамо колико смо свесни наслеђа Милошевог, а његова главна порука и поука садржана је у беспоштедном и посвећеном делању за народ и непрестаном грађењу државе. Србија данас имајући Милоша Великог за узор јача своју позицију, крчи сигуран пут будућим покољењима и све своје битке води најпре мудрошћу и умећем свог државног руководства на челу са председником Републике Александром Вучићем“, нагласио је министар.

Селаковић је истакао да је таква Србија била и јесте у стању да се развија,гради и ствара и да изгради аутопут Милош Велики, као највећи и најлепши споменик свом великом књазу и да га пре краја ове 2024. године заврши у деоници до Пожеге, надомак Милошеве родне Горње Добриње.

„Управо таква Србија тежи да градећи фабрике, запошљава људе, да од себе прави боље и сигурније место за живот, али и да се на важном месту и у међународној арени, тамо где то није лако, бори за част и образ нашег народа и наше Отаџбине, баш онако како нас је томе учио, како нам је то показао Милош Обреновић, Милош Велики“, закључио је министар Селаковић у свом обраћању на обележавању 209. годишњице од Другог српског устанка.

“Мораћемо сви да се одрекнемо једног дела профита да би неко добио елементарне људске и животне потребе. А онима који су у стању социјалне потребе највише и најбоље ће се помоћи отварањем нових радних места и то је стратегија Владе Србије”, рекао је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања нагласио је да је у републичком буџету ове године издвојено две милијарде и 800 милиона динара за мере активног запошљавања и 500 милиона динара за запошљавање особа са инвалидитетом.
“Са поносом истичем да буџет Републике Србије није смањен ни за један динар што се тиче социјалних давања. Нико ко прима социјалну помоћ, дечји додатак, хранитељске породице неће осетити годину штедње. Ми смо једина Влада у Европи која се у години кризе тако понаша”, истакао је Вулин.

Пакетиће за 21 дете без родитељског старања, који садрже јакне, патике и другу спортску опрему, обезбедило је Удружење осигуравача Србије и акција њихове поделе биће организована у више домова широм Србије.
“Вредност поклона за више домова у Србији је више милиона динара. Са задовољством подржавамо овакве акције Министарства за рад и позивамо и друге да покажу на овај начин да су друштвено и социјално одговорни”, рекао је генерални секретар Удружења осигуравача Владан Манић.

Деца из ужичког дома захвалила су се министру на поклонима и истакла да им од вредности поклона много више значи пажња и осећај да Влада Србије брине о њима.

Након поделе пакетића министар Вулин разговарао је са градоначелником Ужица Тихомиром Петковићем и његовим сарадницима о могућности реконструкције Прихватилишта за избеглице на Забучју, плановима града да се у овој години у програме самозапошљавања и јавне радове уложи 10 пута више новца него претходне, као и о решавању питања запошљавања радника у Дневном боравку за децу са сметњама у развоју.

Градоначелник Ужица данас је током посете министра Вулина уручио пакетиће деци са сметњама у развоју, која су у дневном боравку у оквиру Дома Петар Радовановић.

Истраживање УНИЦЕФ-а релевантно,променићемо ситуацију

Министар Вулин изјавио је да је УНИЦЕФ-ово истраживање, по коме у Србији само 48 одсто сиромашне деце прима дечји додатак, а да је свако 10. дете које га прима из богате породице, рађено у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и да је релевантно.

Вулин је новинарима у Ужицу рекао да ће таква ситуација ускоро бити промењена.

"У овој години променићемо Закон о финансијској подршци породицама са децом и решити неке од тих злоупотреба. То се дешава последњих 14 година, али ми ћемо то исправити у року од годину дана од када смо направили нову Владу Србије", нагласио је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић свечано су отворили Летњу школу особа инвалидитетом у Врднику, организоване у оквиру Академије за младе лидере са инвалидитетом, коју је ове године покренула Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), уз финансијску подршку Министарства, а коју похађају 14 младих полазника различитих категорија инвалидности из целе Србије.

Министар Ђорђевић истакао је да је циљ ове активности регрутовање, мотивисање и јачање капацитета младих особа са различитим врстама инвалидности из целе Србије ради њиховог укључивања у инвалидски покрет Србије, као и континуирано и дугорочно учење уз праксу. 

„Приоритет Владе Србије јесте да свим младим особама обезбеди боље услове за живот и рад, без обзира да ли су они особе са или без инвалидитета, јер сви треба да имају једнаке шансе за лепшу и бољу будућност. Потребно је да у потпуности искоренимо стереотипе који нажалост постоје када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом. Ова академија је заиста добра прилика да млади људи науче шта значи заиста бити лидер, а верујем да ће неки од њих сигурно то и постати“, рекао је Ђорђевић и додао да се нада да ће овакве активности, на предлог Министарства, одржавати сваке године. 

Министар је истакао да су услови особа са инвалидитетом последњих година знатно побољшани, као и да је њихово запошљавање у много већој мери него раније.

„Залагаћемо се за веће запошљавање особа са инвалидитетом и у наредном периоду. Они су доказали да често много боље и одговорније раде свој посао од особа без инвалидитета. У плану је да се ради и нов Закон о социјалној заштити којим ће се и особама са инвалидитетом обезбедити још бољи услови“, истакао је Ђорђевић.

На основу одређених критеријума, НООИС је почетком ове године након јавног конкурса извршио селекцију и изабрао 14 младих полазника различитих категорија инвалидности (физичког и  сензорног инвалидитета – особа са неуромишићним обољењима, дечијом и церебралном парализом, параплегијом, слепих и глувих особа, као и једног полазника са лакшим обликом интелектуалног инвалидитетеа) из целе Србије: седам учесника из Београда, три учесника из Војводине, двоје из Ужица, једна полазница из Чачка и једна из Лесковца. 

Подизање знања изабраних полазника о темама које се тичу управљања и политика из области инвалидности, људских права, антидискриминације, јавног заступања, комуникације и односа са јавношћу  и слично, као и развој њихових вештина уз обезбеђену менторску подршку, врши се преко оn line учионице, директним суретима једном месечно и путем Zoom апликације, укључујући и поменуту тродневну Летњу школу у Врднику организовану у периоду од 25. до 28. августа 2020. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић
доделио је са помоћником министра у Сектору за заштиту особа са
инвалидитетом Биљаном Барошевић уговоре о финансирању савеза удружења особа
са инвалидитетом у Р. Србији, у оквиру програмског конкурса за 2024. годину.

„Важна ствар је да смо на том конкурсу успели да поделимо средства  у висини
од 269.291.220 динара. Тај новац, као што знате увећан је у протеклој
буџетској години за 20 милиона динара, он је  остао у том износу и ове
године и могу да констатујем да смо имали 39 пријава, а од 39 пријављених
организација, њих 7 нису испуниле прописане услове, док су 32 испуниле те
услове и због тога смо били у прилици да 7 њих добију она средства која су
од нас и тражили, да је 6 савеза добило повећање од 5 до 9 процената у
односу на прошлогодишњи конкурс, 18 савеза је добило повећање до 4 посто у
односу на 2023. годину, док је један савез добио мања средства у односу на
прошлу годину,“ истакао је министар Селаковић.

Министар је указао да све што Министарство чини, кроз програмски тако и кроз
стално отворени конкурс, преко којих савези удружења могу да рачунају на
помоћ и подршку,  усмерено је ка једном циљу, а то је према његовим речима,
стварање Србије без баријера. Он је подсетио и да је комисија за израду
нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, започела свој рад
која иде планираном динамиком, и да су две одржане само у марту месецу.

„Надам се да ћемо следећу годину да дочекамо са тим новим законом, који ће
оним организацијама, оним савезима удружења који буду испуњавали законом
прописане услове по питању њихове репрезентативности, итекако омогућити
финансирање на више нивоа и у самој нашој држави, укључујући и локалне
самоуправе,“ рекао је министар Селаковић.

Министар је рекао да су савези главна, кључна спојница са нивоом државне
власти, преко којих се подједнако комуницира са свим удружењима, којих има
више од 500 и да је заједнички интерес,  да свако удружење које је члан
савеза има одређену врсту користи од програмског конкурса.
„Наш циљ је као што сам рекао Србија без баријера, а то значи да Србију
чинимо сваким даном све више државом истих шанси за све наше грађане. Зато
сам уверен да смо негде на најбољи могући начин успели да одговоримо ономе
што јесу ваши захтеви и ваше потребе, на обострану корист,“ нагласио је
Селаковић.
Министар је изразио очекивање да ће средства бити утрошена на такав начин да
заиста задовољавају потребе оних којима су ова средства и најнужнија и
најпотребнија.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Канцеларије Немачке развојне банке „KfW” у Србији Арне Гос потписали су Споразум о изменама и допунама Споразума о финансирању као и текст Посебног споразума уз Споразум о финансирању у вези са имплементацијом Програма јачања социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом.

Министар Ђорђевић рекао је да поред Министарства и KfW-а” у овом програму учествују и Канцеларије за јавна улагања која и спроводи реализацију инфраструктурних пројеката, немачка амбасада у Републици Србији као и две консултантске фирме „АСБ“ – Консултант за меке мере, инклузија рома и миграната и АМБЕРО – Консултант за извештавање и видљивост програма и изразио велику захвалност према свима.

„У оквиру поменутог програма, чија је вредност 20,8 милиона евра, а за чије спровођење је Немачка донирала 11.931.634,97 евра, док је учешће Србије око 8,87 милиона евра, реализоваће се укупно 25 инфраструктурних пројеката у општинама погођеним мигрантском кризом и у општинама насељеним ромима, повратницима по основу Споразума о реадмисији“, рекао је министар.

Како је навео, добри односи и сарадња председника Републике Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, допринела је и сарадњи Министарства и „KfW”. 

„Веома нам је драго да једна немачка компанија, попут „KfW” има поверење и жељу да заједно са Министарством учествује у овако важном пројекту, који ће сигурно унапредити социјалну заштиту у Републици Србији. Представнике „KfW-а” упознали смо са будућим плановима Министарства и отворили могућност да, уколико осете потребу да учествују у неким од наших пројектата, буду слободни да нас контактирају за сарадњу“, истакао је Ђорђевић.  

Према његовим речима реализација овог програма требало би да почне након што Народна Скупштина потврди споразуме, а најкасније 4 месеца од потписивања, док се завршетак очекује у јуну 2022. године.

Доротеа Газелман, из немачке амбасаде, истакала је да су Немачка и Србија блиски партнери и да се то може видети и из овог примера. Она је навела да ће Немачка увек пружити подршку Србији на њеном европском путу, јер је побољшање услова живота грађана у Србији, заједнички циљ обе земље.

Како је истакла, Србија се, када је у питању управљање мигрантском кризом показала као солидарна земља, која је пружила сву адекватну помоћ избеглицама који су се нашли на њеној територији, на исти начин како је то урадила и Немачка. 

„Желимо да на неки начин узвратимо солидарност Србији. У реализацији овог пројекта фокус ће бити на школама, вртићима и Центрима за социјални рад, односно на местима где се људи сусрећу и где најбоље може да се покаже социјална интеграција. Најбитније од свега јесте да овај пројекат неће обухватати само главни град, већ и општине широм Србије“, истакла је Газелман.

Програмом „Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом“ биће обухваћене општине Бачка Паланка, Беочин, Босилеград, Бујановац, Димитровград, Лесковац, Шид, Суботица, Сурдулица, Владичин Хан, Врање и Жабаљ.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом са којим је разговарао о подршци коју Европска унија пружа унапређењу система социјалне заштите и приступу запошљавања у Србији, као и о будућим заједничким пројектима у тој области.

Министар Селаковић и амбасадор Жиофре су на резултате остварене у оквиру пројекта „Не остављајући никога иза себе“, који је део програма Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији (EU SHAI), реализованог у 19 градова и општина, за који је ЕУ издвојила 27 милиона евра. Они су истакли да је тај пројекат од велике важности, јер не само да обезбеђује трајна стамбена решења за социјално угрожене групе, већ им пружа и прилику за пуну укљученост у друштво.

С тим у вези, министар Селаковић је рекао да је врло значајно да се тим људима поред места где ће да живе, обезбеди и запослење, како би у потпуности били укључени у друштвену заједницу. Он је истакао да социјално предузетништво управо за циљ има запошљавање рањивих категорија друштва (жртве породичног насиља и трговине људима, Роми, особе са инвалидитером, старији од 50 година итд), али да иако постоји добра законска основа, још увек је мали број оваквих предузећа, која су основана у Србији. Селаковић је додао да имајући у виду да ЕУ снажно подржава социјалну инклузију, да би од великог значаја била и подршка када је у питању јачање система социјалног предузетништва.

Поред наведеног, Селаковић и Жиофре су разговарали и о програму „Гаранција за младе“, који ће се, према речима шефа Делегације, пилотирати у Србији уз подршку Европске уније. Министар Селаковић је указао да ће ускоро бити потписан и план имплементације овог програма, који ће додатно унапредити тржиште рада у Србији, када је у питању запошљавање младих.

Такође, шеф Делегације је истакао да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања важан партнер посебно када је реч о процесу евроинтеграција и социјалној кохезији, која представља важан део ЕУ вредности. Жиофре је додао да ће ЕУ пружити помоћ и подршку и када је у питању рад на изради нових законских решења у надлежности Министарства, те честитао министру на досадашњем унапређењу законодавног оквира и усвајању нових законских одредби.

Коначно, министар и амбасадор су истакли добру досадашњу сарадњу која ће бити настављена и у наредном периоду.

Регионална конференција о резултатима Декаде инклузије Рома под називом „Наслеђе, стечено искуство, најбољи примери и шта даље?“, чији је домаћин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а на којој су присуствовали представници земаља из региона - Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине и Словачке и преко 120 представника разних институција и организација, првенствено, ромских, као и бројни партнери Министарства као што су Делегација Европске уније, Мисија Савета Европе, „UNWomen“, Регионални савет за сарадњу, ГИЗ и други одржава се данас у Палати Србија.

Конференција ће бити одржана у три панела која ће обухватати следеће теме: недискриминација, правна помоћ и социјална инклузија Рома, положај Ромкиња у друштву и породици (резултати и изазови), образовање и запошљавање као средство превенције маргинализације Рома, становање као важан елемент друштвене инклузије Рома, здравље и здрава породична средина.

На почетку конференције присутнима се обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је ова конференција одлична прилика да се сагледају досадашњи резултати када је у питању инклузија Рома као и да се нађу начини за додатно унапређење њихових услова живота.

„Поносни смо што у Србији живи много националних мањина и на чињеницу да свима можемо да обезбедимо једнако остваривање њихових права. Верујемо да ћемо бити пример другим земљама како положај Рома, који није био у прошлости на завидном нивоу, може да се унапреди на брз начин. Као друштво ћемо напредовати оног тренутка када не будемо причали о положају Рома као о проблему, већ када се они буду осећали као грађани Србије једнаких права, равноправни у образовању и послу“, истакао је Ђорђевић.

Како је министар навео, један од приоритета Владе Србије, од 2014. године јесте остваривање боље инклузије Рома и тиме ће наставити активно да се бави и у наредном периоду.

„Министарство, које водим, било је предлагач за доношење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016 - 2025, као и Акционог плана за њену примену за 2017. и 2018. годину, коју је Република Србија донела по узору на Европски оквир за инклузију Рома 2011-2020. Поред четири поглавља - образовања, становања, запошљавања и здравља, Стратегија у Републици Србији препознаје и компоненту социјалне заштите“, рекао је Ђорђевић.

Министар је захвалио свим партнерима на подршци у решавању овог питања и додао да је за унапређење положаја Рома неопходна и њихова помоћ, јер они најбоље могу да представе проблеме са којим се сусрећу, али и да предложе начине за њихово решавање. Како каже, само заједничким радом и разменом искустава обезбедиће се боља инклузија Рома у друштво, што и јесте циљ Владе Републике Србије.

У уводном делу конференције присуствовали су потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, шеф Мисије ОЕБС-а у Републици Србији Њ. Е. Амбасадор Андреа Орицио, вођа тима Програма интеграције Рома 2020 Савета за регионалну сарадњу Орхан Усеин, министар без портфеља, НРЦП у Влади Републике Северне Македоније Музафер Бајрам, шеф Мисије Савета Европе у Републици Србији Тобиас Флесенкемпер, представник УН у Републици Србији Ханс Фридрих Шодер, председник Националног савета ромске националне мањине у Републици Србији Далибор Накић.

Од ове године, сећање на 17. март 2004. године биће део програма обележавања годишњица историјских догађаја и први час у свим школама у Србији почиње подсећањем на тај трагични догађај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је 17. март 2004. године све почело једном великом лажи - да Срби пуштају псе на албанску децу и да је та лаж била повод, који нико до сада није демонтовао.
"Нико никада није признао да је све то била страшна лаж. Погром на Косову и Метохији се није десио јер су га Срби изазвали", подвукао је Вулин и додао да никада није касно да се призна истина.

Он је рекао да "велики свет који је ћутао о истини 17. марта, може данас да призна велику лаж" и каже "извините".
Онда би, како сматра, можда могли да се нађу кривци, као и да буду кажњени.

Вулин, који је бивши директор Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је и да би, када би се нашли кривци и када би били кажњени, имало наде за свако људско биће на КиМ.
"Ако се истина никада не буде признала и ако нико никада не буде кажњен, онда нема наде ни за Србе на Косову и Метохији, као ни за једно биће на планети", упозорио је Вулин.

Према његовим речима, ово је први пут да се мартовско насиље над Србима на Косову и Метохији обележава као део државног церемонијала и да ће тако остати.

Вулин је истакао и да се то никада неће заборавити и да деца о томе треба да уче, као и да се то ниједној нацији никада не сме догодити.

На часу седмог разреда којем су присуствовали, Ђурић и Вулин су питали ученике да ли знају шта се догодило 17. марта 2004. године, да ли су икада били на Косову и Метохији, да ли би волели да оду тамо, да ли познају некога са КиМ...
Ђаци су имали прилику и да виде филм о мартовском погрому, а истакли су да су им најпотресније слике када су Албанци ломили крстове на српским црквама јер су тиме "покушали да нас избришу, као да никада нисмо били на Косову и Метохији".

Вулин је ђацима такође објаснио да је догађаје 17. марта 2004. године узроковала "страшна лаж", коју нико никада није признао и навео да су њихови вршњаци на Косову и Метохији прерано одрасли, јер су "доживели лаж, видели ватру, знају шта је мржња"...

"Наша жеља је да се наша деца у Београду, али и у другим деловима Србије, сећају овако тешких догађаја и да остану у вези са вршњацима на Косову и Метохији", рекао је Ђурић новинарима након школског часа.

Како је истакао, "само сећање и солидарност могу да нас доведу до тога да неко од њих једног дана у Високим Дечанима упали свеће слободе које је царица Милица оставила у аманет и које се ту чувају".

Он је додао да је култура сећања саставни део културе и цивилизације сваког европског народа, а да је мало таквих народа који су у својој историји доживели такву врсту трагедије и патње, какву је доживео српски народ.
"Ми не желимо да се то икада понови, а да се то не би поновило морамо да сачувамо сећање на узроке, као и да позовемо на одговорност кривце за 17. март", поручио је Ђурић истичући и да за то још нико није кажњен.

Он је подсетио да је 17. марта 2004. године, претходио 24. март 1999. године, када је почело бомбардовање, и да се од тада наша влада, држава и војска не налазе у пуном капацитету на КиМ.
"Вреди се борити, уверен сам да Србија на Косову и Метохији има будућност, као и у сваком другом делу земље", закључио је Ђурић.

Ђурић је рекао да 17. март опомиње и подсећа да имамо браћу и сународнике на Косову и Метохији који заслужују да им помогнемо и да их не заборавимо.

Он је рекао и да је држава "темељ сигурности у нашим животима коју треба заједно да градимо".

Ђурић и Вулин су најавили да ће једно одељење са Косова и Метохије довести у посету вршњацима у ОС С "Дринка Павловић", као и да би могла да буде организована ескурзија да ђаци из Београда посете српске манастире у јужној покрајини.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код спомен-комплекса „Церска битка“ у Текеришу код Лознице, поводом обележавања 104. годишњице од Церске битке и његов говор преносимо у целости:

„Данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату – дан чувене и херојске Церске битке. Статистички, она представља прву битку у Првом светском рату у којој је једна земља Антанте извојевала победу над војском Централних сила. За нас, међутим, далеко већу важност има симболички значај Церске битке, управо онај значај који ниједна статистика не може да дефинише.

Треба рећи да је Србију тада директно напала једна велика империја, Аустро-Угарска монархија, држава чији су моћ и утицај непрекидно расли током многих векова. У тренутку агресије на нашу земљу, Хабзбуршка монархија била је десетосруко већа од Србије, како по територији, тако и по броју становника.

Слободољубивост српског народа дуго је била трн у оку Беча. Победа Србије у Царинском рату, њено држање током Анексионе кризе и спремност да се успротиви арбитрарној употреби силе приликом анексије Босне и Херцеговине од стране Двојне монархије, затим и ослобођење балканских народа од вишевековног отоманског јарма током Балканских ратова, чији је један од главних иницијатора и протагониста била управо Краљевина Србија; све то допринело је да бечки двор и генералштаб за свој најважнији ратни циљ поставе уништење Србије. Не само њен пораз, не само присаједињење делова њене територије, већ потпуно уништење српске државе и потпуно понижење српског народа.

Аустроугарска нетрпељивост према суверенистичкој политици мале Србије временом се таложила и прерасла је у мржњу незапамћених размера. Дивљачки злочиначки однос који је аустроугарска војска имала према српском цивилном сеоском становништву Поцерине и Мачве чим је ступила на тло Србије, масовне егзекуције и мучења жена, деце и стараца инквизиторским методама представљала су својеврсни „sui generis“ у Европи у Првом светском рату. Било је само питање времена када ће и тај „sui generis“, као и сваки други, постати правило и редовна пракса и у другим деловима Европе и света. На то се није дуго чекало.

Бивши аусторугарски каплар из Првог светског рата, а потом вођа такозваног Немачког рајха, Адолф Хитлер, довео је ту праксу до свог монструозног геноцидног савршенства већ у Другом светском рату.  

У августу 1914. године, међутим, у директном судару са војницима првог позива Церске ударне групе, аустроугарска војска није се показала једнако ефикасном као што је била у обрачуну са голоруким српским становништвом. И тада је, као и много пута у историји, било доказано да је крајњи исход мржње – кукавичлук, а коначни производ мучеништва – венац славе. Српска војска је дословно разбила бројно и технички надмоћног противника, а незаробљене остатке Поћорекове неславне армије натерала на панични бег преко реке Дрине. Тај херојски догађај из наше историје није потребно да детаљно описујем. Он је у довољној мери упамћен и забележен у српским песмама и кинематографији, и изучава се као део редовног градива на војним академијама широм света. Готово да нема Србина којем неко од предака није примио венац славе у једном од ратова у двадесетом веку. Па тако и безмало сваки погинули српски војник живи у сећању својих потомака кроз породичну традицију.

Треба поменути и државно и војно руководство Краљевине Србије: принца регента Александра Карађорђевића, војводе Радомира Путника, Степу Степановића, Петра Бојовића и Живојина Мишића, и генерала Павла Јуришића - Штурма, без чије војничке мудрости и стратегије би се засигурно остварили аустроугарски ратни планови по којима је требало брзо прегазити Србију и главницу војске одмах затим пребацити на Источни фронт. Али, захваљујући српским победама на Церу и Колубари, аусторугарска војска се у пуној мери могла посветити борби против руских армија тек годину дана касније, након краха исцрпљене и тифусом десетковане Србије 1915. године.

Ипак, најсветлији пример јунаштва и херојства нису нам пружили ни официри ни генерали, већ 16-годишњи Станислав Сташко Сондермајер, најмлађи српски војник који је погинуо у Церској бици.

Иако од оца Романа, начелника санитета Врховне команде Србије, није добио дозволу да се као добровољац придружи српској војсци попут своје старије, пунолетне браће Владислава и много познатијег Тадије Сондермајера, који ће се касније прославити као први српски ваздухопловни инжењер, Станислав је то учинио на своју руку. Ученик шестог разреда Друге београдске гимназије одлучио је да, како се касније његова снаха Загорка изразила, „побегне у рат“. Задивљујућ и редак пример, иако су у то време многи из љубави према отаџбини одлазили у рат. Али он је побегао у рат, а не од рата, иако је то могао захваљујући социјалном положају своје породице.

Станислав Сондермајер није напустио отаџбину у којој је у његово образовање улагано, и није отишао тамо где би му било удобно и добро. Уместо да иде тамо где би му било нешто боље, он се упутио на страшно место да би учинио нешто најбоље за свој народ и државу.

Без војводе Путника би српски тријумф на Церу можда и могао да се догоди. Без Станислава Сондермајера засигурно не би.

И данас су нам потребни Сондермајери.

Данас се од нас не тражи, као давне 1914. године, да херојском смрћу исписујемо славне странице српске историје, али је потребно да поседујемо свест да ће наш живот и рад бити уграђени у будућност Србије. Како се данас будемо односили према држави која нас је изградила, такав ће сутра живот наша деца живети у њој. Како будемо поштовали сами себе, тако ће нас поштовати и други.

Али, пре свега морамо знати да свако од нас појединачно чини Србију, да је држава колективитет, а не апстрактни појам који нема везе или је у сукобу са индивидуалитетом грађана. И због тога свако од нас појединачно себи мора дати добар одговор на то због чега данас живи, барем једнако добар као што је разлог који су себи давали наши стари када су добровољно кретали у смрт.

Слава им!

Живела Србија!“.

Поред министра Ђорђевића, венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Лознице, Шапца, Општине Крупањ као и представници бројних удружења и грађана oпредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је на састанку са представницима Браничевског округа, Општине Пожаревац, Националне службе за запошљавање и термоелектране Костолац размотрен план колико ће нових људи и којег образовног профила бити потребно одшколовати за потребе новог блока Б3 термоелектране Костолац.

Процене су да ће бити потребно 520 људи и на новим пољима копа Дрмно и на новом блоку Б3 термоелектране Костолац, навео је Вулин и напоменуо да су са локалном самоуправом размотрени проблеми на том пољу и начин како Влада Србије може да помогне да се они реше.
"Запошљаваћемо производне раднике, нећемо запошљавати људе у администрацији. То је пут ове владе и у том правцу ће ићи", поручио је Вулин. Према његовим речима, на састанку је договорено и укључивање Привредне коморе Србије, која може својим знањем и искуством да помогне и да покаже која домаћа предузећа могу да се укључе у радове у Костолцу и да представи кинеским партнерима домаће развојне потенцијале.

Вулин је нагласио да су инвестиције у Костолцу од око милијарду долара озбиљна сума и у европским оквирма, прецизирајући да ће у изградњу блока Б3 термоелектране Костолац бити уложено 800 милиона долара, а ревитализација блока Б1 коштала је око 150 милиона долара.

Та инвестиција ће се и те како осетити на читавој територији Србије, оценио је Вулин.

Изградња блока Б3 ТЕ Костолац је изузетно важна за енергетску безбедност земље, али га не можемо посматрати само као израдњу новог енергетског објекта, јер је то један од највецих објеката који Србија гради у овом тренутку, подвукао је министар енергетике и рударства Александар Антић, приликом обиласка ТЕ Костолац.

Изградња тог објекта имаће велики значај за читав регион Браничевског округа, нагласио је Антић и напоменуо да је заједно са министром Вулином у Пожаревцу разговарао са челницима тог округа како да се пројекат изградње новог блока у ТЕ Костолац искорсти за бржи развој читавог овог краја.

Антић је најавио да ће од 2018. године у Браничевском округу бити нових запошљавања и да ће до тада бити потребно ишколовати нове кадрове за нови блок термоелектране у Костолцу и за нове капацитете у површинском копу Дрмно, напомињући да у саму изградњу новог блока термоелектране треба да се укључе и домаћа предузећа.

Електроенергетски систем земље у зимском периоду биће стабилан, после катастрофалних поплава у 2014. годни, које су нанеле велику штету ЕПС-у, рекао је генерални директор ЕПС-а Александар Обрадовић.

Осим великих проблема на површинском копу Колубара, који је дуго био под водом, и на копу угља у Костолцу је било великих проблема у другом таласу бујичних поплава прошле године, али су проблеми превазиђени великим залагањем самих запослених, подсетио је Обрадовић.

За блок Б3 термоелектране Костолац, који ће ускоро почети да се гради, Обрадовић очекује да ће бити додатна осовина развоја електроенергетског система Србије, подсећајући да у Србији 25 годна није изграђена ни једна нова термоелекрана нити хидроелектрана.

Амбасадор НР Кине у Сбији Ли Манчанг рекао је да је ревитализација блока Б1 термоелектране Костолац, коју је радила кинеска компанија СМЕК, само прва фаза успешне привредне сарадње две земље, а у другој фази се очекује изградња попуно новог блока Б3 те електране.
"Што се тиче кинеске стране, ми смо спремни одмах да кренемо у реализацију онога што је потписано и договорено", поручио је Манчанг и захвалио се Влади Србије на огромној подршци за заједнички пројекат две земље.

Директор Привредног друштва Термоелектрана Костолац Драган Јовановић најавио је да ће блок Б1 термоелектране Костолац за пар дана поново кренути у производњу после ревитализације која је трајала 10 месеци.

Блок снаге од 350 мегавата (МW) имаће продужени радни век од 150.000 радних сати, прецизирао је Јовановић и подсетио да су радови извођени уз подршку међудржавног кредита са НР Кином.

Током разговора са министрима Антићем и Вулином, између осталог, било је речи и о почетку изградње новог блока Б3 термоелектране Костолац, инсталисане снаге 350 МW и функционисања површинског копа Дрмно капцитета од око 12 милиона тона угља годишње, навео је Јовановић.

Када блок Б3 буде завршен ТЕ Костолац ће са укупном снагом од 1.350 МW бити озбиљан произвођач електричне енергије, казао је Јовановић.

Састанку у Градској кући у Пожаревцу и обиласку ТЕ Костолац, присуствовали су и народни посланик и члан Председништва СНС-а Верољуб Арсић, начелник Браничевског округа Александар Ђокић, градоначелник Пожаревца Миомир Илић,председник Скупштине града Бане Спасовић, директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић и директор филијале НСЗ у Пожаревцу Соња Мирић.