Претрага

Од ове године, сећање на 17. март 2004. године биће део програма обележавања годишњица историјских догађаја и први час у свим школама у Србији почиње подсећањем на тај трагични догађај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је 17. март 2004. године све почело једном великом лажи - да Срби пуштају псе на албанску децу и да је та лаж била повод, који нико до сада није демонтовао.
"Нико никада није признао да је све то била страшна лаж. Погром на Косову и Метохији се није десио јер су га Срби изазвали", подвукао је Вулин и додао да никада није касно да се призна истина.

Он је рекао да "велики свет који је ћутао о истини 17. марта, може данас да призна велику лаж" и каже "извините".
Онда би, како сматра, можда могли да се нађу кривци, као и да буду кажњени.

Вулин, који је бивши директор Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је и да би, када би се нашли кривци и када би били кажњени, имало наде за свако људско биће на КиМ.
"Ако се истина никада не буде признала и ако нико никада не буде кажњен, онда нема наде ни за Србе на Косову и Метохији, као ни за једно биће на планети", упозорио је Вулин.

Према његовим речима, ово је први пут да се мартовско насиље над Србима на Косову и Метохији обележава као део државног церемонијала и да ће тако остати.

Вулин је истакао и да се то никада неће заборавити и да деца о томе треба да уче, као и да се то ниједној нацији никада не сме догодити.

На часу седмог разреда којем су присуствовали, Ђурић и Вулин су питали ученике да ли знају шта се догодило 17. марта 2004. године, да ли су икада били на Косову и Метохији, да ли би волели да оду тамо, да ли познају некога са КиМ...
Ђаци су имали прилику и да виде филм о мартовском погрому, а истакли су да су им најпотресније слике када су Албанци ломили крстове на српским црквама јер су тиме "покушали да нас избришу, као да никада нисмо били на Косову и Метохији".

Вулин је ђацима такође објаснио да је догађаје 17. марта 2004. године узроковала "страшна лаж", коју нико никада није признао и навео да су њихови вршњаци на Косову и Метохији прерано одрасли, јер су "доживели лаж, видели ватру, знају шта је мржња"...

"Наша жеља је да се наша деца у Београду, али и у другим деловима Србије, сећају овако тешких догађаја и да остану у вези са вршњацима на Косову и Метохији", рекао је Ђурић новинарима након школског часа.

Како је истакао, "само сећање и солидарност могу да нас доведу до тога да неко од њих једног дана у Високим Дечанима упали свеће слободе које је царица Милица оставила у аманет и које се ту чувају".

Он је додао да је култура сећања саставни део културе и цивилизације сваког европског народа, а да је мало таквих народа који су у својој историји доживели такву врсту трагедије и патње, какву је доживео српски народ.
"Ми не желимо да се то икада понови, а да се то не би поновило морамо да сачувамо сећање на узроке, као и да позовемо на одговорност кривце за 17. март", поручио је Ђурић истичући и да за то још нико није кажњен.

Он је подсетио да је 17. марта 2004. године, претходио 24. март 1999. године, када је почело бомбардовање, и да се од тада наша влада, држава и војска не налазе у пуном капацитету на КиМ.
"Вреди се борити, уверен сам да Србија на Косову и Метохији има будућност, као и у сваком другом делу земље", закључио је Ђурић.

Ђурић је рекао да 17. март опомиње и подсећа да имамо браћу и сународнике на Косову и Метохији који заслужују да им помогнемо и да их не заборавимо.

Он је рекао и да је држава "темељ сигурности у нашим животима коју треба заједно да градимо".

Ђурић и Вулин су најавили да ће једно одељење са Косова и Метохије довести у посету вршњацима у ОС С "Дринка Павловић", као и да би могла да буде организована ескурзија да ђаци из Београда посете српске манастире у јужној покрајини.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код спомен-комплекса „Церска битка“ у Текеришу код Лознице, поводом обележавања 104. годишњице од Церске битке и његов говор преносимо у целости:

„Данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату – дан чувене и херојске Церске битке. Статистички, она представља прву битку у Првом светском рату у којој је једна земља Антанте извојевала победу над војском Централних сила. За нас, међутим, далеко већу важност има симболички значај Церске битке, управо онај значај који ниједна статистика не може да дефинише.

Треба рећи да је Србију тада директно напала једна велика империја, Аустро-Угарска монархија, држава чији су моћ и утицај непрекидно расли током многих векова. У тренутку агресије на нашу земљу, Хабзбуршка монархија била је десетосруко већа од Србије, како по територији, тако и по броју становника.

Слободољубивост српског народа дуго је била трн у оку Беча. Победа Србије у Царинском рату, њено држање током Анексионе кризе и спремност да се успротиви арбитрарној употреби силе приликом анексије Босне и Херцеговине од стране Двојне монархије, затим и ослобођење балканских народа од вишевековног отоманског јарма током Балканских ратова, чији је један од главних иницијатора и протагониста била управо Краљевина Србија; све то допринело је да бечки двор и генералштаб за свој најважнији ратни циљ поставе уништење Србије. Не само њен пораз, не само присаједињење делова њене територије, већ потпуно уништење српске државе и потпуно понижење српског народа.

Аустроугарска нетрпељивост према суверенистичкој политици мале Србије временом се таложила и прерасла је у мржњу незапамћених размера. Дивљачки злочиначки однос који је аустроугарска војска имала према српском цивилном сеоском становништву Поцерине и Мачве чим је ступила на тло Србије, масовне егзекуције и мучења жена, деце и стараца инквизиторским методама представљала су својеврсни „sui generis“ у Европи у Првом светском рату. Било је само питање времена када ће и тај „sui generis“, као и сваки други, постати правило и редовна пракса и у другим деловима Европе и света. На то се није дуго чекало.

Бивши аусторугарски каплар из Првог светског рата, а потом вођа такозваног Немачког рајха, Адолф Хитлер, довео је ту праксу до свог монструозног геноцидног савршенства већ у Другом светском рату.  

У августу 1914. године, међутим, у директном судару са војницима првог позива Церске ударне групе, аустроугарска војска није се показала једнако ефикасном као што је била у обрачуну са голоруким српским становништвом. И тада је, као и много пута у историји, било доказано да је крајњи исход мржње – кукавичлук, а коначни производ мучеништва – венац славе. Српска војска је дословно разбила бројно и технички надмоћног противника, а незаробљене остатке Поћорекове неславне армије натерала на панични бег преко реке Дрине. Тај херојски догађај из наше историје није потребно да детаљно описујем. Он је у довољној мери упамћен и забележен у српским песмама и кинематографији, и изучава се као део редовног градива на војним академијама широм света. Готово да нема Србина којем неко од предака није примио венац славе у једном од ратова у двадесетом веку. Па тако и безмало сваки погинули српски војник живи у сећању својих потомака кроз породичну традицију.

Треба поменути и државно и војно руководство Краљевине Србије: принца регента Александра Карађорђевића, војводе Радомира Путника, Степу Степановића, Петра Бојовића и Живојина Мишића, и генерала Павла Јуришића - Штурма, без чије војничке мудрости и стратегије би се засигурно остварили аустроугарски ратни планови по којима је требало брзо прегазити Србију и главницу војске одмах затим пребацити на Источни фронт. Али, захваљујући српским победама на Церу и Колубари, аусторугарска војска се у пуној мери могла посветити борби против руских армија тек годину дана касније, након краха исцрпљене и тифусом десетковане Србије 1915. године.

Ипак, најсветлији пример јунаштва и херојства нису нам пружили ни официри ни генерали, већ 16-годишњи Станислав Сташко Сондермајер, најмлађи српски војник који је погинуо у Церској бици.

Иако од оца Романа, начелника санитета Врховне команде Србије, није добио дозволу да се као добровољац придружи српској војсци попут своје старије, пунолетне браће Владислава и много познатијег Тадије Сондермајера, који ће се касније прославити као први српски ваздухопловни инжењер, Станислав је то учинио на своју руку. Ученик шестог разреда Друге београдске гимназије одлучио је да, како се касније његова снаха Загорка изразила, „побегне у рат“. Задивљујућ и редак пример, иако су у то време многи из љубави према отаџбини одлазили у рат. Али он је побегао у рат, а не од рата, иако је то могао захваљујући социјалном положају своје породице.

Станислав Сондермајер није напустио отаџбину у којој је у његово образовање улагано, и није отишао тамо где би му било удобно и добро. Уместо да иде тамо где би му било нешто боље, он се упутио на страшно место да би учинио нешто најбоље за свој народ и државу.

Без војводе Путника би српски тријумф на Церу можда и могао да се догоди. Без Станислава Сондермајера засигурно не би.

И данас су нам потребни Сондермајери.

Данас се од нас не тражи, као давне 1914. године, да херојском смрћу исписујемо славне странице српске историје, али је потребно да поседујемо свест да ће наш живот и рад бити уграђени у будућност Србије. Како се данас будемо односили према држави која нас је изградила, такав ће сутра живот наша деца живети у њој. Како будемо поштовали сами себе, тако ће нас поштовати и други.

Али, пре свега морамо знати да свако од нас појединачно чини Србију, да је држава колективитет, а не апстрактни појам који нема везе или је у сукобу са индивидуалитетом грађана. И због тога свако од нас појединачно себи мора дати добар одговор на то због чега данас живи, барем једнако добар као што је разлог који су себи давали наши стари када су добровољно кретали у смрт.

Слава им!

Живела Србија!“.

Поред министра Ђорђевића, венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Лознице, Шапца, Општине Крупањ као и представници бројних удружења и грађана oпредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је на састанку са представницима Браничевског округа, Општине Пожаревац, Националне службе за запошљавање и термоелектране Костолац размотрен план колико ће нових људи и којег образовног профила бити потребно одшколовати за потребе новог блока Б3 термоелектране Костолац.

Процене су да ће бити потребно 520 људи и на новим пољима копа Дрмно и на новом блоку Б3 термоелектране Костолац, навео је Вулин и напоменуо да су са локалном самоуправом размотрени проблеми на том пољу и начин како Влада Србије може да помогне да се они реше.
"Запошљаваћемо производне раднике, нећемо запошљавати људе у администрацији. То је пут ове владе и у том правцу ће ићи", поручио је Вулин. Према његовим речима, на састанку је договорено и укључивање Привредне коморе Србије, која може својим знањем и искуством да помогне и да покаже која домаћа предузећа могу да се укључе у радове у Костолцу и да представи кинеским партнерима домаће развојне потенцијале.

Вулин је нагласио да су инвестиције у Костолцу од око милијарду долара озбиљна сума и у европским оквирма, прецизирајући да ће у изградњу блока Б3 термоелектране Костолац бити уложено 800 милиона долара, а ревитализација блока Б1 коштала је око 150 милиона долара.

Та инвестиција ће се и те како осетити на читавој територији Србије, оценио је Вулин.

Изградња блока Б3 ТЕ Костолац је изузетно важна за енергетску безбедност земље, али га не можемо посматрати само као израдњу новог енергетског објекта, јер је то један од највецих објеката који Србија гради у овом тренутку, подвукао је министар енергетике и рударства Александар Антић, приликом обиласка ТЕ Костолац.

Изградња тог објекта имаће велики значај за читав регион Браничевског округа, нагласио је Антић и напоменуо да је заједно са министром Вулином у Пожаревцу разговарао са челницима тог округа како да се пројекат изградње новог блока у ТЕ Костолац искорсти за бржи развој читавог овог краја.

Антић је најавио да ће од 2018. године у Браничевском округу бити нових запошљавања и да ће до тада бити потребно ишколовати нове кадрове за нови блок термоелектране у Костолцу и за нове капацитете у површинском копу Дрмно, напомињући да у саму изградњу новог блока термоелектране треба да се укључе и домаћа предузећа.

Електроенергетски систем земље у зимском периоду биће стабилан, после катастрофалних поплава у 2014. годни, које су нанеле велику штету ЕПС-у, рекао је генерални директор ЕПС-а Александар Обрадовић.

Осим великих проблема на површинском копу Колубара, који је дуго био под водом, и на копу угља у Костолцу је било великих проблема у другом таласу бујичних поплава прошле године, али су проблеми превазиђени великим залагањем самих запослених, подсетио је Обрадовић.

За блок Б3 термоелектране Костолац, који ће ускоро почети да се гради, Обрадовић очекује да ће бити додатна осовина развоја електроенергетског система Србије, подсећајући да у Србији 25 годна није изграђена ни једна нова термоелекрана нити хидроелектрана.

Амбасадор НР Кине у Сбији Ли Манчанг рекао је да је ревитализација блока Б1 термоелектране Костолац, коју је радила кинеска компанија СМЕК, само прва фаза успешне привредне сарадње две земље, а у другој фази се очекује изградња попуно новог блока Б3 те електране.
"Што се тиче кинеске стране, ми смо спремни одмах да кренемо у реализацију онога што је потписано и договорено", поручио је Манчанг и захвалио се Влади Србије на огромној подршци за заједнички пројекат две земље.

Директор Привредног друштва Термоелектрана Костолац Драган Јовановић најавио је да ће блок Б1 термоелектране Костолац за пар дана поново кренути у производњу после ревитализације која је трајала 10 месеци.

Блок снаге од 350 мегавата (МW) имаће продужени радни век од 150.000 радних сати, прецизирао је Јовановић и подсетио да су радови извођени уз подршку међудржавног кредита са НР Кином.

Током разговора са министрима Антићем и Вулином, између осталог, било је речи и о почетку изградње новог блока Б3 термоелектране Костолац, инсталисане снаге 350 МW и функционисања површинског копа Дрмно капцитета од око 12 милиона тона угља годишње, навео је Јовановић.

Када блок Б3 буде завршен ТЕ Костолац ће са укупном снагом од 1.350 МW бити озбиљан произвођач електричне енергије, казао је Јовановић.

Састанку у Градској кући у Пожаревцу и обиласку ТЕ Костолац, присуствовали су и народни посланик и члан Председништва СНС-а Верољуб Арсић, начелник Браничевског округа Александар Ђокић, градоначелник Пожаревца Миомир Илић,председник Скупштине града Бане Спасовић, директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић и директор филијале НСЗ у Пожаревцу Соња Мирић.

У организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања данас је одржана онлајн конференција под називом „Међугенерацијска солидарност и сарадња: имамо једни друге“, као једна у низу активности које се организују поводом обележавања Године солидарности и сарадње. 

На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада Републике Србије је  2020. годину прогласила Годином солидарности и сарадње. 

Конференција је организована са намером да се истакне дугорочни значај подстицања добрих односа између различитих старосних група, као и да се укаже на општи друштвени прогрес који се остварује кроз сарадњу различитих институција чији је рад усмерен на бригу о деци и старима.

Конференцију је отворио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је рекао да je међугенерацијска солидарност и сарадња, пре свега однос у којем све генерације, било да је реч о младима или особама у позним годинама, безусловно помажу једни другима и разумеју потребе једни других, и да је то однос без ког нема напретка ниједног друштва ниједне државе. 

Ђорђевић је истакао да нас је актуелна криза подсетила да се солидарност и сарадња морају посматрати као трајни принцип који унапређује друштво у целини и да је  Србији потребна синергија искуства и знања старијих генерација и енергије и знања младих генерација, јер без тог споја енергије, искуства и знања нема изградња друштва које је засновано на  поштовању, разумевању, толеранцији и поверењу. Такође је истакао да је  неопходно креирање оних јавних политика и конкретних решења која доприносе унапређењу положаја наших најстаријих суграђана.

Након министра Ђорђевића, обратила се Регина де Доминићис, директорка канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији.

Де Доминићис је најпре честитала министру Ђорђевићу и Влади Републике Србије на избору ове стратешки веома важне теме међугенерацијске солидарности и додала да сви морамо бити свесни да светска популација убрзано стари, те да ће до 2050. године проценат старијих од 60 година порасти за 50% у развијеним земљама, док ће се тај број у земљама у развоју утростручити. Такође је истакла да је основни изазов са којим се Србија суочавала током претходне године било управо старење популације и њен демографски пад, те је инвестирање у овај механизам од суштинске важности. 

Она је навела да пројекције за Србију говоре да ће се до 2041. године популација смањити за 12%, те да је поновно адресирање теме интергенерацијске солидарности и сарадње утолико хитније. 

На самом крају свог обраћања госпођа де Доминићис је још једном честитала Влади Србије на томе што увиђа важност ове стратегије и акционог плана који ће је пратити.

На конференцији су презентовани и резултати једногодишњег квалитативног и квантитативног истраживања, спроведеног у оквиру пројекта који је реализовао Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање уз подршку ресорног Министарства. 

Ово истраживање је  било усмерено на испитивање карактеристика и садржаја међугенерацијске солидарности и њеног унапређења, а испитаници су били представници популације младих, старости између 19 и 25 година, и представници популације старих, учесници између 68 и 89 година. У склопу конференције представљена је публикације “Иза међугенерацијског огледала – подстицање међугенерацијске солидарности”, која је настала као резултат поменутог пројекта, од стране експертског тима који чине проф. др Мирослав Бркић, доц. др Зоран Весић, мср Сандра Перић и МА Ивана Јакшић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећа послодавце и запослене да обављање послова на отвореном, у наредним данима, треба прилагодити условима високих температура.

Послодавац не може утицати на спољашње факторе, међутим када запослени обављају послове на отвореном при високим температурама послодавци су дужни да примењују Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконске прописе. Обавеза послодавца јесте да Актом о процени ризика на радном месту и у радној околини процени ризике по безбедност и здравље запослених што се односи и на рад на отвореном при високим температурама. 

Штетно дејство високих температура на здравље запослених има следеће симптоме: дехидрација организма, брже замарање, умањење способности за рад, повећање грешака при обављању посла, што може да доведе до појаве замора, топлотних грчева, исцрпљености, несвестице, топлотног удара и другог.

Мере које су послодавци дужни да примењују при раду на отвореном при високим температурама у пракси подразумевају честу замену запослених за обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени могу да се склоне од сунца и расхладе, обавезно давање информација запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама, упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до здравствених проблема запослених.

Радници који раде на отвореном и изложени су повећаном ризику од рака коже и оштећења ока због излагања сунцу, сада могу да мере нивое штетног ултраљубичастог (УВ) зрачења на својој локацији помоћу нове апликације за мобилне телефоне “SunSmart Global UV“, коју су покренули Светска здравствена организација и Међународна организација рада.

„SunSmart Global UV“ апликација пружа петодневне УВ и временске прогнозе на локацијама широм света које се могу претраживати. Истиче временске интервале када је потребна заштита од сунца, са циљем да се помогне људима да избегну прекомерно излагање УВ зрачењу и знају када да користе заштиту од сунца.

Апликација је заснована на УВ индексу, који указује на ниво сунчевог УВ зрачења на површини земље. УВ индекс користи скалу од 1 до 11 и више. Што је већа вредност индекса, већи је потенцијал за оштећење коже и очију Прилагођавање активности на отвореном и коришћење заштите од сунца препоручује се када је УВ индекс 3 или већи. 

УВ оштећења су кумулативна, а УВ зрачење може бити штетно када су људи изложени дуже време – чак и на ниским нивоима и мање времена је потребно да дође до оштећења. Ова апликација је користан алат за помоћ послодавцима и запосленима у идентификацији опасних послова и планирању мера безбедности и здравља на раду и може се бесплатно преузети на следећем линку: https://play.google.com/store/apps/details?id=au.org.cancervic.globaluv…

Како би се ризик по здравље при раду на високим температурама на отвореном свео на најмању могућу меру, послодавцима и запосленима могу помоћи Смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама које је припремила Управа за безбедност и здравље на раду, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које можете пронаћи на следећем линку: https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/smernice-za-bezbedan-i-z… 

За ту меру до сада је потрошено 303 милиона динара, рекао је Вулин и додао да је сигуран да ће се до краја године утрошити сва предвиђена средства и да ћи бити запослени сви они који имају потребу за јавним радовима.

Када је реч о особама са инвалидитетом, Вулин је казао да је за њихово запошљавање кроз меру јавних радова предвиђен 251 милион динара, а да је до данас запослено 1.688 особа са инвалидитетом, за шта је потрошено око 210 милиона.

"Држава води рачуна и труди се да активним мерама побољша запошљавање, да људима да могућност да раде, науче нешто и промене ситуацију и положај у коме се налазе", рекао је Вулин у Костолцу где је обишао једну од 23 локације на којима се изводе јавни радови у оквиру којих су на кошењу траве ангажоване 22 особе за евиденције НСЗ.

Вулин је нагласио да новчана социјална помоћ не сме да буде стање, занимање нити "начин живота", већ да она служи да се поједницу у невољи помогне, у краћем временском периоду.

"Кроз овакве мере и кроз мере радне активације које је министарство покренуло са локалним самоуправама, покушавамо да помогнемо људима који примају новчану социјалну помоћ и дамо им радно ангажовање кроз које ће моћи да промене своју ситуацију", рекао је Вулин.

Он је додао да очекује да ће до краја године бити донет нови Закон о социјалној заштити, у којем ће радно ангажовање здравствено способних корисника новчане социјалне помоћи бити на одговарајући начин регулисано, у складу са светским и европским стандардима.

"Да омогућимо да људи у складу са здравственим способностима и образовањем допринесу заједници, а не само да очекују да добију социјалну помоћ без да морају да се одуже заједници", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да је намера да се ове године укључи око 6.900 особа у програм јавних радова, од којих 1.900 особа са инвалидитетом.

Он је указао да је на евиденцији НСЗ готово трећина незапослених који немају квалификације или имају квалификације које им не обезбеђују место на тржишту рада.

"За највећи број тих лица јавни радови су једина шанса, да током године обезбеде себи приходе", рекао је Мартиновић.

Он је навео да су јавни радови мера активне политике запошљавања, која изазива највеће интересовање незапослених, али и локалних самуоправа.

"Очекујемо велику подршку локалних самоуправа, очекујемо да више од 130 њих учествује у програмима локалних акционих планова запошљавања", рекао је Мартиновић.

Он је додао да су потписани споразуми са 97 локалних самоуправа са којима ће НСЗ удружити средства, од којих је 87 исказало интересовање за меру јавних радова.

"То је гаранција да ће већи број незапослених, поготово теже запошљивих категорија, добити своју шансу да четири месеца током године буду ангажовани на овај начин", рекао је Мартиновић

Председник општине Костолац Иван Савић се захвалио министру на посети и рекао да је та општина желела да онима без квалификације пружи могућност да четири месеца имају извор прихода и све бенефите које пружа уговор о раду.

И за само локалну самоуправу, додао је, важно је да ће ангажовани на јавним радовима урадити корисну ствар за саму општину, јер је њихов задатак да у четири месеца одржавају око 40 хектара зелених површина, учествују у уређењу дечјих игралишта, паркова..

"Није лак задатак пред њима, има пуно посла, али људи су вредни и радни и поштено зарађују лични доходак", рекао је Савић и додао да Костолац има успешну сарадњу са НСЗ и ресорим министарством.

Вулин је поручио да је Србија ту да помогне и гарантује не само Дејтонски споразум, већ и право српском народу да траје и одлучује о себи.

"Онолико колико буде успешна, развијена, моћна и економски снажна Србија толико ће бити лакше Републици Спској, односно њен развој ће бити сигурнији, једноставнији и напреднији", поручио је Вулин и додао да је Србија ту да сачува, помогне и воли.

Он је на свечаној академији рекао да у историји српског народа ниједна генерација није прошла без питања шта је спремна да учини да би била слободна, те да ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор.

"Зато смо слободни и данас. Данас се сећамо у нади да су ратови заувек прошли мимо нас", рекао је Вулин, додајући да смо сигурни у једно - да је слобода оно што нас одређује.

Како је рекао, наша нада и вера је да ће сви који одучују о судбинама људи и читавих народа размишљати о томе да је овај мали, али велики народ заслужио да траје и да одгоји бар једну генерацију која рат неће упознати, а да је на нама да се надамо, али и да радимо, стварамо, јачамо.

Он је навео да су Срби сваки свој мир платили ратом и да зато знају да га цене и знају његову вредност и важност, као и да знају да мира без слободе нема.

"Срби без слободе не умеју да живе. Србима је слобода највиша вредност", рекао је Вулин.

Када је српска војска ушла у Бањалуку пре 98 година донела је са собом слободу, погрешно убеђена да слободу доноси другима, рекао је Вулин.

Према његовим речима, из тог рата и слободе изашле су бановине са именима у којима се српско није поминајало.

"Изашло је можда наивно, а тако величанствено убеђење да оно што тражиш за себе можес да даш и другиима и да ти други буду подједнако захвани, сигурни и срећни само у чињеница да говоримо исти језик и имамо исто порекло", рекао је Вулин.

Он је истакао и да су ратови пролазили, а да се наша убеђења нису мењала, те да је српска војска, када год је доносила слободу, веровала да слободу доноси и себи и другима, наивно убеђена да и други у то верују.

"Народ стрељаних талаца, Јасеновца, Пребиловаца, Братунца, Мркоњић града зна колико кошта слобода", рекао је Вулин.

Он је додао да има бистријег неба, чистијих река и плоднијих равница, али да за Србе ништа није толико важно као оно парче земље и неба на којој се родио.

"Срби нису у стању да газе туђе реке и покоравају туђе планине, али тврдоглави су и упорни да остану где су се родили", рекао је Вулин.

Он је навео и да Срби нису одлучивали о ратовима који су десетковали и раздвојили, односно да нису могли да одлуче ни о Првом ни о Другом светском рату.

Вулин је истакао да ни за југословенске ратове немају коме ни за шта да се извињавају, јер их нису тражили и желели, већ су само били ту рођени и ту живе.

Министар за рад и борачко инвалидске зашите РС Миленко Савановић поручио је да само јединствени можемо да се одбранимо.

"Ми смо један народ у Србији и РС и само јединствени можемо да се одбранимо, односно, одбранимо оно што је наше - слободу, отаџбину и право на живот", рекао је Савановић.

Он је оценио да и данас, након 102 године од почетка Првог светског рата, постоје квази историчари који хоће и покушавају да историју говоре мимо чињеница, а то је да агресора и окупатора претворе у жртву.

Подсетивши да је српски народ пред избијање Првог светског рата био већински у БиХ, он је истакао да је 1908. године цар Фрања Јосиф је анексирао БиХ када су настали проблеми.

"Циљ обележавања је одавање почасти и помен жртвама како би се младим генерацијама пренело у наслеђе да морају добро да отворе очи и да се сете својих жртава како им се не би поновило оно сто се нама понављало", рекао је Савановић.

Пре свечане академије, у Храму Христа спаситеља одржан је парастос за нестале и погинуле српске борце у Првом светском рату.

Обележавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године заједнички су организовали одбори за неговаје традиција ослободилачких ратова влада Репблике Српке и Владе Србије.

Након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, српски добровољци из БиХ, њих 24.000 у саставу српске војске, учествовали су у ослобађању Србије, БиХ и свих територија које ће 1. децембра ући у састав државе Краљевине Југославије.

Српска војска је за само 45 дана под борбом прошла 500 километара и 1. новембра 1918. године ослободила Београд.

Током новембра српска војска је ослободила и највећи део територије БиХ, а 21. новембра, на Аранђеловдан, ушла у Бањалуку.

Вулин је новинарима након обиласка Центра за азил у Крњачи рекао да у Србији тренутно има око 6.000 миграната, што је у складу са капацитетима.

"Ако наши суседи буду смањивали број оних који могу да напусте нашу земљу, тако ћемо ми смањивати број оних који могу да уђу у Србију. Свака од земаља мора да преузме свој део одговорности, не само Србија већ и оне преко којих миганти долазе", рекао је Вулин.

Он је објаснио да је дневно улазило од 100 до 150 људи и да ће сада то бити значајно мање, те да ако из Србије може да изађе десет миграната, онда неће више моћи да уђе њих 150.

"Србија показује хуман однос према мигрантима којима је заштита потребна, али исто тако мора да води рачуна о сопственом становништву и заштити територије и да капацитете са којима располаже користи најрационалније, али никако да их подиже", рекао је Вулин и додао да ће се о онима који су већ овде водити рачуна у складу са законом и да они имају право да се о њиховим захтевима за азил Србија изјасни.

Говорећи о информацијама које су се појавиле у вези са здравственим стањем миграната, Вулин је казао да мрежа института за јавно здравље у сваком од центара ради заједно са Комесаријатом за избеглице дезинсекцију, промену гардеробе и све потребне медицинске процедуре.

"Али да се ситуација у центрима која је добра не би покварила ситуацијом која није контролисана ван тих објеката, донели смо одлуку да се најпре у самим центрима уведе појачан режим заштите - уласка и изласка миграната", рекао је Вулин.

Он је најавио да ће се у наредних неколико дана почети са активношћу на "пражњењу" београдског парка, као и на другим локацијама у Србији.

Каже да неће више бити могуће да се у већем броју скупљају они који нису део система, јер се осим о њиховом здрављу мора водити рачуна и о здрављу нашег становништва.

Вулин је указао да је контрола на границама веома ефикасна и да је значајан број људи заустављен.

"Одржавамо број миграната приближно у складу са нашим капацитетима. Да то нисмо урадили можете замислити колико би хиљада људи било овде", рекао је Вулин.

Вулин: Биће мање миграната у центру Београда

Вулин је најавио да убудуће неће бити могуће окупљање већег броја миграната у београдском парку и на неколико других локација у Београду, а тако и у другим местима у Србији.

Вулин је рекао да више бити могуће да се у већем броју скупљају они који нису део система, јер се, осим о њиховом здрављу, мора водити рачуна и о здрављу нашег становништва.

Он је указао да је контрола на границама веома ефикасна и да је значајан број људи заустављен.

"Одржавамо број миграната приближно у складу са нашим капацитетима. Да то нисмо урадили, можете замислити колико би хиљада људи било овде", рекао је Вулин.

Према његовим речима, у наредних неколико дана почеће се са активностима на "пражњењу" београдског парка, као и на другим локацијама у Србији.

Циљ програма је социјална укљученост особа са менталним проблемима, а у оквиру њих изграђени су објекти за самостално становање, покренути програми збрињавања у хранитељским породицама, а отворени су и центри и дневни боравци који су им на услузи.

До новембра ове године више од 150 особа са менталним проблемима изашло је из установа социјалне заштите након вишегодишњег боравка, више од 200 њих је припремљено за излазак, док је више од 900 особа користило услуге покренуте ван институција, резултати су програма у оквиру пројекта "Отворени загрљај".

За реализацију 19 програма које су реализовале установе социјалне и здравствене заштите, организације цивилног друштва и локалне самоуправе ЕУ је издвојила око 2,3 милиона евра.

У Миксер хаусу, данас су се окупили представници институција и поједини корисници програма, а министри за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и здравља Александар Вулин и Златибор Лончар поручили су да "Отворени загрљај" не сме да остане само пилот пројекат, већ да мора постати део система и да ће за то бити одвојена средства из буџета.

Вулин је захвалио ЕК на донацији, као и ресорним министарствима, локалним самоуправама и организацијама цивилног друштва, али највише запосленима у социјалним и здравственим установама који су, како је рекао, зивот посветили људима којима је помоћ најпотребнија.

"Корисници услуга су људи који су већи до живота провели у установама и ово је начин да њихов живот постане бољи и праведнији и да покажемо да они без обзира на хендикеп могу да буду корисни чланови друштва и да имају право на радост и наду", поручио је Вулин.

Наводећи да је више од 150 особа од 2012. године изашло је из установа, а више од 200 њих припремљено за излазак, министар је рекао да је то само статистика, те да је важнија порука да је живот могуће променити.

"Послате је порука да свако људско биће заслужује пођеднаку пажњу и право на наду, право да се бори и трага за срећом и то је важније од броја и новца", истакао је Вулин.

Он је додао да се пројекат мора увести у систем и проширити на целу Србију.

Исту поруку имао је и министар здравља, који је прецизирао да ће се у плану од Нове године наћи средства у буџету да поједине услуге уђу у систем.

"Пројекат је успео и сви ови људи захваљујући њему нису у болницама, већ су отишли кућама. Желимо свакоме да помогнемо и моземо то да урадимо", рекао је Лончар.

Ово је само почетак, рекао је Лончар, а на надлежнима је да пронађу начин да програм постане део система и да се прошири на целу Србију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да су данас представљени резултати пројекта, али да то никако није крај, већ тек почетак ка социјалној инклузији особа са менталним проблемима.

"Није лако речима описати колико смо поносни што је више од 150 особа изашло из установа", рекао је Девенпорт и поручио запосленима да су они њиховим преданим радом и напорима допринели да се ти људи врате у заједницу.

Приказан је филм, у којем су корисници описали колико им је програм деинституционализације помогао да започну нови, другачији живот, а Девенпорт је рекао да слика говори више од речи, колико је пројекат значајан.

Како је рекао, сада је потребно наћи начин да се пројекат уведе у систем, унапредне услуге и обезбеде стабилни извори финансирања.

"Пројекат представља доказ да заједничким радом локалних самоуправа, министарстава, организација цивилног друштва и здравствених и социјалних установа може много да се уради", рекао је Девенпорт.

У оквиру пројекта "Отворени загрљај", отворени су објекти "становања уз подршку" у Великом Поповцу, Чуругу, Новом Бечеју, Старој Моравици, Старом Лецу, Јабуци и Власотинцу.

У Кулини и Алексинцу је покренут програм збрињавања одраслих лица у хранитељским породицама, отворени су дневни боравци у Шапцу и Ваљеву и подржан наставак њиховог рада у Београду.

Покренута је услуга "Помоћ у кући" у Јагодини, Ћићевцу, Жабарима, а отворена су и два центра за ментално здравље у Кикинди и Вршцу.

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као дугогодишњи партнер Друштва мултипле склерозе Србије и Друштва мултипле склерозе Војводине, али и као њихов искрени пријатељ и партнер, наставиће са пружањем подршке активностима које имају за циљ побољшање квалитета живота оболелих од мултипле склерозе, сматрајући да само повезивањем можемо да разумемо и помогнемо онима који се суочавају са овом дијагнозом и налазе начин да што квалитетније живе са овом болешћу,“ изјавила је помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић у Инђији, на обележавању Светског дана борбе против мултипле склерозе.

Барошевић је, заједно са председником Oпштине Инђија Владимиром Гаком, отворила манифестацију „Различити, а исти! Корачај са нама“ и том приликом истакла да су Министарство и Oпштина Инђија, заједничким радом и залагањем у претходном периоду, учинили доста тога како би особе са мултиплом склерозом на најбољи начин превазишле тешкоће са којима се суочавају, а које нису само здравствене природе,  већ често и психолошког и социјалног типа. „Да држава брине и  пружа подршку оболелима од мултипле склерозе, она показује и тиме што је на листу доступних лекова уврстила и нову, иновативну терапију у лечењу ове болести. На исти начин и у складу са својим надлежностима и могућности и ми, као Министарство, чинимо све да свакодневни живот особа са МС-ом учинимо лакшим и бољим,“ поручила се Барошевић.

Помоћник министра је рекла да ће Министарство наставити, као и до сада, да пружа финансијску подршку Друштву мултипле склерозе Србије и Друштву мултипле склерозе Војводине, који у свом саставу имају 29 локалних удружења у Р. Србији и окупљају преко 4000 чланова, додајући да је у прошлој и овој години, овим удружењима додељено више од 35 милиона динара.

„Борба за једнака права, могућности и унапређење положаја особа са инвалидитетом остају кључни циљева Министарства и Сектора за заштиту особа са инвалидитетом. Заједничким радом и уз подршку на коју можете да се ослоните, стварамо Србију без баријера, друштво које препознаје различитост и које ствара једнаке шансе за све,“ поручила је Барошевић поводом Светског дана борбе против мултипле склерозе.

„Општина Инђија је до сада уложила средства у реконструкцију крова простора намењеног Савезу са спорт и рекреацију инвалида, а до септембра ћемо реновирати објекат Међуопштинске организације слепих и слабовидих Инђија – Стара Пазова“, најавио је председник Општине Инђија Владимир Гак, који је позвао грађане да покажу више разумевања према особама оболелим од мултупле склерозе:
„Наду нам дају осмеси на вашим лицима и снага коју имате, најмање што можемо је да се потрудимо да вам обезбедимо простор, да заједно седнемо и разговарамо о проблемима“, истакао је Гак.

Барошевић је, такође указала да, активностима које подржава и добром сарадњом са овим друштвима, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања показује да је спремно да пружи системски одговор и приступ у решавању проблема особа којима је дијагностификовано ово озбиљно обољење, као и да учини све напоре у циљу унапређењу положаја чланова друштава мултипле склерозе на плану остварења њиховог што бољег положаја у нашем друштву.

Током посете општини Инђија, помоћници министра Сектора за заштиту особа са инвалидитетом и Сектора за рад и запошљавање Биљана Барошевић и Дејан Шијак, одржали су састанак са председником општине Владимиром Гаком и разговарали о приоритетним циљевима, посебно када је реч побољшању положаја особа са инвалидитетом и запошљавању.