Претрага

Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је израђен на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, након више од три деценије, годину дана рада, одржаних јавних расправа у 13 градова, а захваљујући активној сарадњи ресорног министарства и удружења бораца и инвалида рата, биће упућен на прву следећу седницу Владе Републике Србије, а затим и у скупштинску процедуру.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након данашњег састанка са представницима удружења ратних војних инвалида и бораца рекао је да  Нацрт закона, у чијој су припреми учествовали и представници самих удружења представља сублимацију 12 постојећих закона, четири уредбе, једне одлуке, четири протокола, четири упутства, два споразума и једног закључка и додао да више неће моћи тако лако да се мења.

„Председник Александар Вучић дао је јасне смернице да новим Законом ниједно право не сме бити ускраћено, већ да се у складу са могућностима државе уведу додатна права. Брига о борцима, њиховим породицама и традицији је нешто чему ресорно министарство треба да посвети посебну пажњу и том политиком ћемо наставити да се водимо и у будућности. Ми смо овим Нацртом закона увели девет нових права. Сви заједно морамо да поштујемо оне који су се борили за нашу земљу, сачувамо сећање на оне који су дали животе за наше боље сутра и нашу државу, јер они представљају наше хероје и као друштво и држава морамо да им покажемо захвалност и поштовање за све што су учинили за нашу земљу“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да је доношење овог новог Закона, само почетак свега онога што Влада Србије има у плану када су у питању права бораца, цивилних инвалида рата и њихових породица, те да ће се сарадња са удружењима ратних војних инвалида и бораца, широм Србије наставити и у наредном периоду у циљу остварења заједничког циља, а то је омогућавање њихових већих права и бољег положаја.

Оружана дејства у Првом светском рату окончана су 11. новембра 1918. године, услед чега се тај дан у читавом свету обележава као Дан примирја којим су завршене борбе у највећем ратном окршају у дотадашњој историји човечанства.

Дан примирја у Првом светском рату представља један од најзначајнијих празника из тог периода, а посебно се свечано прославља у земљама - победницама у овом рату. Свечаности на највишем државном нивоу, што подразумева полагање венца шефа државе на Споменик Незнаном јунаку, односно пријем за потомке старих ратника, поштоваоце традиција, чланове дипломатског кора и угледне званице из политичког, културног, привредног и верског сектора, посебно су карактеристичне за Велику Британију, Француску, Италију, Руску Федерацију, Сједињене Државе и друге земље - победнице у рату.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

У нашој земљи, овај значајан историјски датум од 2011. године обележава се као Државни празник. Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

Од 2012.  године поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату Република Србија je  увела амблем (значку) за ознаку која би у седмици пре Дана примирја и на сам празник била ношена. У питању је цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), биљка која расте углавном у источној Србији, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан.

Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс - чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. 

Годишњица је обележена у заједничкој организацији одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије, а Вулин је том приликом поручио да Република Српска није настала на геноциду, већ као отпор геноциду, понављању јасеновачког геноцида.

Он је нагласио да је РС настала као израз тежње и потребе народа да се ужаси Јасеновца и Јадовна више никада не понове, и да РС није претња никоме и да не може бити претња никоме.

"Република Србија као гарант Дејтонског споразума, као његов чувар, хоће мир и очекује да се тај споразум дословно спроводи и врши и неће дозволити било какво умањивање значаја и овлашћења РС. Србија не дозвољава промену споразума који је донео мир и неће дозволити да се РС умањи или промени", рекао је Вулин.

Он је истакао да је мир реч коју је Србија тражила свих ових година и за коју се борила и да се том речи дефинише Србија и њена политика, као и да нема никог ближег Републици Српској од Србије. "У данима који су пред нама, судбоносним и тешким, РС и Србија ће заједно стајати", поручио је Вулин.

Он је нагласио да реч геноцид не иде уз народ страдалника који је "на олтар свељудске слободе дао 10.000 дечјих глава". "Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану", нагласио је Вулин.

Он је додао да ће Срби бити против зла где год се оно појавило. "Тешке су ране народа мог, уместо да их залече, да помогну да заплачу са нама, да нађу мир, кости праведника и мученика ране нам вређају, дају нам имена која не заслужујемо и стављају на страну на којој никада нисмо били", истакао је Вулин.

Он је поручио да се ратови из 90-их година не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина Јасеновачких ужаса. "Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна", рекао је Вулин.

Најава ревизије инвалидских пензија треба да забрине све оне "који су то право остварили мимо закона, који су поштено платили комисији, а немају заиста степен оштећења који би их квалификовао за то право", рекао је он за РТС и додао да "имамо чак читаве градове у Србији где је од укупног броја пензионера 60 посто инвалидских".

"Хоћу да са представницима инвалидских удружења разговарам о томе и да од њих чујем да ли сматрају да је ревизија потребна", изјавио је Вулин.

На питање да ли се планира да процедуре буду строже, он је одговорио да су "процедуре потпуно исте, само је питање да ли их спроводите или не спроводите" и као пример навео децу ометену у развоју, којима комисије за исто оштећење дају различито тумачење, процену и проценат.

Говорећи о предузећима у реструктурирању, министар је рекао да су за њих припремљени социјални програми, али да се држава прво бори да им се нађе стратешки партнер или нека друга могућност да наставе да раде.

"Али, она предузећа која заиста не могу да наставе да раде више неће моћи да буду на терету буџета и државе", истакао је Вулин и навео податак да "годишње за предузећа у реструктурирању издвајамо 708 милиона евра, а да не можемо да вратимо ништа од тога назад".

Он је додао да ће за све раднике предузећа у реструктурирању бити обезбеђени социјални програм, отпремнине, и да "нико неће остати на улици".

Као посебно добру вест, Вулин је изнео последње податке статистике који су показали да "од 1. јула до 31. августа имамо 42.598 нових радна места", што је "у односу на исти период прошле године повећање од читавих 18 одсто", при чему су међу новозапосленима у већина жене, које је посебно тешко запослити.

Истичући да су то делом сезонски послови, и да имамо и значајно повећање старих радних места која су досад била у сивој зони, Вулин је рекао да је, након Закона о раду, након другачије улоге инспекције рада, држава показала да мисли озбиљно.

Упитан о приватизацији бања, Вулин је рекао да ће о о томе одлучивати радна група коју чине представници министарстава, Фонда ПИО и РФЗО, са идејом да "оно што сад имамо уведемо у економске токове".

"Не идемо са идејом да продамо оно што је већ профитабилно и фукционише, а да оно што досад није радило такође не ради. Не, и то мора бити стављено у функцију, и то мора враћати новац овом друштву", рекао је министар и поручио осигураницима да ће и убудуће имати где да се лече, јер "нећемо да правимо спа туризам, нећемо да изгубимо здравствену функцију бања".

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржава рад установа социјалне заштите и у наредном периоду планира јачање кадровских и инфраструктурних капацитета тих установа, изјавила је министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији „Социјална заштита у условима дуготрајне пандемије“, која се одржава у Врњачкој Бањи. 

„Желим да знате да имате огромну подршку када је у питању Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Ми смо ту због вас, за вас, а сви заједно смо ту за наше кориснике“, истакла је Кисић Тепавчевић, која се на почетку обраћања захвалила запосленима на труду и залагању током пандемије Ковид 19. 

Кисић Тепавчевић је истакла да су запослени у установама социјалне заштите у време пандемије показали хуманост, одговорност, савесност.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да су темељи установа социјалне заштите јаки, а да основу тог темеља чине искуство и снага запослених у тим установама.

Због свега тога, како је истакла, приоритет када су у питању установе социјалне заштите биће јачање кадровских капацитета, али и инфраструктурних, од изградње нових објеката, до реконструкције и адаптације постојећих.

„Знамо да вас има много мање него што би требало, знамо да свако од вас ради макар за двоје. Многи од вас су за време пандемије практично живели у установама социјалне заштите и нису виђали своје породице. Рећи вам хвала је исувише мало“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је вакцинација против Ковид 19 управо почела у установама социјалне заштите, јер су корисници тих установа најугроженији. 

Како је додала, до овог момента вакциницано је преко 90 одсто корисника и преко 80 одсто запослених, што су убедљиво најбољи параметри када је у питању обухват вакцинације у некој узрасној групи и када су у питању професионалне категорије.

Министарка Кисић Тепавчевић се осврнула и на законодавне активности Министарства, наводећи да је у фебруару усвојен Закон о социјалној карти, а да су у припреми измене Закона о социјалној заштити, Нацрт закона о заштити права корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, Нацрт стратегије социјалне заштите за период од 2021. до 2026. године, Нацрт стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници. 

Кисић Тепавчевић је нагласила да доношење стратегија и закона није само по себи циљ, већ да је циљ олакшање рада запослених и унапређење услуга социјалне заштите.

''Оно што је важно и што је порука овог скупа, али и политике министарства и владе јесте да особе са инвалидитетом имају право да учествују у свакодневном животу. Они нису наш терет већ су део наше заједнице и имају право да учествују у животу Србије као и сви други. Зато смо ове године одвојили 550 милиона динара за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом што је више него прошле године'', рекао је Вулин.

Он је изразио наду да ће се и убудуће одвајати више новца, али и не само то, већ да ће послодавци разумети да треба да запошљвају особе са инвалидитетом и користе подстицај које даје држава.

Како каже, на тај начин особе са инвалидитетом постају заиста део нашег друштва.

''Трудимо се да, колико је могуће, мобилишемо и донаторску заједницу да помогну и нађемо начина да особе са инвалидитетом имају лакши живот'', рекао Вулин.

Вулин, који је председници удружења глувих и наглувих Србије Сузани Маслаћ Матовић уручио 500 цд -ова са синхронизованим филмовима Монтевидео 1 и 2 које је министарство обезбедило удружењима глувих и наглувих из више од 40 градова Србије, рекао је да кроз 44 организација глувих и наглувих запослено 49 тумача знаковног језика.

Данас смо поделили синхронизовани филм ''Монтевидео, Бог те видео'' тако да ће наши глуви и наглуви суграђани моћи да виде филм који је све нас толико обрадовао. Радимо и са Јавним сервисом тако да је серија ''Улица липа'' по први пут била синхрониозована, рекао је Вулин.

Маслаћ Матовић рекла је да је фестивалу присуствовала бројна публика, а да су учесници припремили разну кореографију.

Наводећи да је одржавање фестивала добро и за Велику Плану, она је истакла да се организује и у другим градовима Србије.

''То је позитивна енегрија'', рекла је она додајући да на фестивалу глуви приказују своје способости и могућности.

На Фестивалу се 20 КУД-ова надметало у области драмско - пантомимских остваривања и модерних игара.

Напомињући да је Минситартво уложило 40 милиона динара, обезбедило и неке машине, тракторе, косачицу, вешерај и угаљ, Вулин је констатовао да је добро што "нову годину почињемо са једном капиталном инвестицијом" и захваио се свима који су почели да раде објекат и који су радећи, брунули о стању и стандарду корисника дома.

Све што су они започели, ми ћемо завршити, јер без обзира на величину кризе, људи који овде живе и раде не смеју да је осете, истакао је министар.

Он је најавио да ће ове године бити започети и неки нове објекти, "да се види да је Србији стало до њених људи, до сваког корисника у социјалној заштити и да јој је стало да се развија".
"Ми смо током протекле године уштедели 1,83 милијарди динара, али нисмо штедели на капиталним инвестицијама, на стандарду наших корисника и социјалним давањима", казао је Вулин.

Према његовим речима, година 2015. мора да буде година борбе за стандард наших корисника, када је у питању социјална заштита, очување њиховог положаја и стандарда, а за све нас остале, то мора да буде година у којој ће реч солидарност добити своје право значење.

Директор Дома Саша Милојевић је рекао да је изградња дома била предвиђена акционим планом из 2008. године, а рок звршетка радова и усељење је предвиђен за 2009. Због разних околности то се продужило, па је прва грађевинска фаза завршена 2010. године, друга 2011, а трећа 2012. године.

У 2013. години смо остали без средстава, због ребаланса, а онда су уз велико ангажовање министра Вулина одобрена средства и зграда ће ове године бити усељена, казао је Милојевић.

Вулин је новинарима после потписивања споразума са директором Националне службе за запошљавање Зораном Мартиновићем о учинку за 2017. годину рекао да се та установа обавезала да 95 одсто тих средстава потроши.

“Колико будемо успешни у борби против незапослености, толико ћемо и ми бити успешни", рекао је министар.

Он је истакао да су први пут обезбеђене субвенције за запошљавање жртава трговине људима, жртава породичног насиља и деце палих бораца.

“На овај начин показујемо колико је Србији стало да помогне онима којима је помоћ заиста потребна и колико се цени жртва оних који су се за нашу земљу борили”, истакао је министер.

Према његовим речима, Влада Србије ће учинити све да заједно са НСЗ учини амбијент за запошљавање далеко бољим и једноставнијим, наводећи да ће се и ове године наставити да се послодавцима олакшава да запошљавају што више људи.

Говорећи о износима за самозапошљавање, Вулин је рекао да су они повећани са 180.000 динара на 200.000 динара, односно за особе са инвалидитетом са 200.000 на 220.000 динара. Такође, за 20 одсто су повећане субвенције за још неке теже запошљиве категорије.

Вулин је изразио наду да ће и ове године, као и прошле резултати бити бољи од планираних, додајући да ће влада покушати да обезбеди средства за додатну обуку незапослених.

Мартиновић каже да се НСЗ обавезала да у активне мере запошљавања укључи преко 130.000 особа са евиденције, истичући да је према последњим подацима укупан број незапослених у Србији 693.000 људи.

“Прошле године смо укључили 146.000 лица, од тога 8.200 особа са инвалидитетом. Покушаћемо да у овој години анимирамо послодавце да се значајније укључе у запошљавање особа са инвалидитетом”, рекао је Мартиновић новинарима.

Он је додао да се мора утицати на послодавце да подигну ниво услова рада како би били примамљивији за тражиоце посла.

“Један од задатака из споразума је да током фебруара распишемо све јавне позиве и програме за мере активне политике запошљавања. Ми смо то управо данас учинили и сада можемо бити партнери великом броју послодаваца широм Србије, али и незапосленим лицима”, додао је Мартиновић.

Директор НСЗ очекује да и локалне самоуправе учествују са субвенција, како би се што више незапослених укључило у активне мере запошљавања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију у знак сећања на масакр над цивилним становништвом - 21. октобар 1941. године у Крагујевцу.

Венци су положени и одата је почаст на Споменик стрељаним ђацима и професорима у оквиру „Спомен-парка Крагујевачки октобар“.

 
Поред министра венце су положили и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, директорка Прве крагујевачке гимназије, представници дипломатског кора у Републици Србији и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.

По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.