Претрага

"Људи својим радом могу да промене стање у којем су", рекао је Вулин на затварању успешно оствареног пројекта о радној активацији социјално угороженог становништва на локалном нивоу, оствареног у сарадњи са Удружењем "Дуга" и уз финансијску подршку амбасаде Норвешке у Београду.

Обраћајући се представницима општина Ада, Нови Бечеј, Нова Црња, Пландиште и Пећинци, као и гостима, министар је истакао да је у Србији велики број корисника социјалне помоћи као и да је превелико верменско трајање у оквиру које се та новчана помоћ прима.
"Имамо ситуацију да читаве породице примају новчану социјалну помоћ генерацијама", навео је он и нагласио да социјална помоћ не сме да буде схваћена као занимање.

То је могућност друштва да помогне социјално угроженима али у ограниченом времену, напоменуо је министар и додао да ће нови Закон о социјалној помоћи, измене у домену радног законодавства и друге, не само упростити начине за остваривање социјалне помоћи, него ће ту област повезати са радним ангажовањем.

Истичући значај тог пилот пројекта оствареног у пет војвођанских општина, Вулин је захвалио норвешкој амбасади на подршци, а посебно невладиној организацији "Дуга" која је у тој области дала, како је рекао, одређени путоказ министарству да иде у правом смеру.
"Радна активација је једини пут и начин да се промени полозозај оних којима је тешко и који су у стању социјалне нужде", рекао је Вулин и додао да није довољно одређеним угоженим групама дати само новац, огрев или другу помоћ, него је потребно сворити услове да они својим радом побољшају сопствени положај.

Вулин је посебно истакао учешће локалних самоурава у остваривању тог јединственог социјалног пројекта и нагласио да је убудуће веома важно обезебдити сталну комуникацију између надлежних републичких органа, локалних самоуправа и невладиног сектора када је реч о решавању проблема социјано угрожених.

Норвешки амбасадор у Србији Нилс Рагнар Камсваг изразио је задовољство учешћем у том пројекту и напоменуо да је то иновативан начин организовања цивилног друштва и сарадње са општинама.
"Ово је добар начин да неке од најсиромашнијих друштвених група унапреде стање у којем се налазе, рекао је амбасадор и рекао да је, имајући у виду тешку економску ситуацију у Србији, веома битно наћи нове начине да се помогне онима којима је најтеже.

Директорка Удружења "Дуга" Весна Циврић истакла је да је тај пилот-пројекат држава прихватила на најбољи начин и захвалила надлежном министарству и покрајинском секретаријату, а посебно амбасади Норвешке која је финансирала отварање пет канцеларија у исто толико војвођанских општина.

На основу тог пројекта у ових пет општина израђене су социјалне карте на локалном нивоу и формирана посебна општинска тела која ће пружати подршку социјално угроженом становништву.

Те социјалне групе ће у складу с тим програмом бити усмераване ка радном ангажовању путем друштено корисног рада.

„Oбележавања оваквих датума јесте да се сетимо значајних личности и суштина јесте да их никада не заборавимо, да им кроз наша окупљања и кроз нашу причу вечити споменик дижемо“, истакао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на обележавању 218. годишњице оснивања Правитељствујушчег совјета српског у Великом Борку у Општини Барајево. Церемонија полагања венаца и одавања државних и војних почасти одржана је код споменика кнезу Сими Марковићу у Великом Борку, општина Барајево.

Министар Селаковић је подсетио да су, они који су подигли буну у Орашцу 1804. године, дошли у Велики Борак да се договоре како да устроје државу. „И свега неколико дана, након велике победе против царске војске у Иванковцу, састали су се овде да формирају први стални орган власти устаничке Србије, био је то Правитељствујушчи совјет сербски“, указао је Селаковић.

Говорећи о историјским чињеницама тог периода и тог важног догађајa у изградњи независне српске државе, Селаковић је рекао да je Совјет био везан за двојицу људи од којих је један дошао из Српске православне цркве Прота Матеја Ненадовић, а други из реда правне науке Божидар Грујовић, илити Теодор Филиповић. Селаковић је подсетио и на велику улогу, коју је у историји српског народа одиграла, коју данас игра и коју ће имати Српска православна црква. „Када је Србину пошло за руком да обнови српску државу, када је овде у Великом Борку формирала своју прву Владу, на чело те Владе Србија је довела свештеника Проту Матеју Ненадовића“, нагласио је Селаковић. Он је подсетио да иако нису имали државу која је била призната, наши су се преци понашали као држава и зато су државу успели и да створе. „И тамо где је стао 1813. велики Карађорђе, 1815. наставио је Милош. И ко год покушава српску историју да посматра гледајући само једног или само другог, тај не види целу слику. Нема Србије без Милоша и без Ђорђа“, указао је Селаковић.

„Као што је тада Правитељствујушчи совјет служио да олакша тешку позицију Карађорђу на пољу дипломатије, на пољу опремања војске, на пољу успостављања првих државних институција, подизања школа, цркава… на исти такав начин се сви заједно и данас, у Влади окупљеној око председника Вучића, боримо са изазовима и искушењима новога доба“, оценио је министар. Он је подсетио на тешку ситуацију у којој се налазе Срби на Косову и Метохији, који се боре за слободу, која није могућа без јаке српске државе, њеног председника и Владе.

Венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Градске општине Барајево, као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Истог дана, министар Селаковић је положио венац и на гроб Проте Матеје Ненадовића у порти Цркве Светих Арханђела у Бранковини.

Под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у периоду од 22. до 24. септембра 2020. године на Борском језеру, у организацији Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије одржане су 28. СЕНИ Републичке спортске игре.

Ова врста такмичења одржава се 28. годину заредом у циљу промоције спорта међу особама са повређеном кичменом мождином и активног учешћа особа са инвалидитетом у животу заједнице. Због спречавања ширења заразне болести изазване вирусом COVID-19 такмичење се одвијало у измењеном облику и обиму у атлетици и шаху, док се у редовним околностима такмичења изводе и у стоном тенису, стрељаштву, пикаду и боћању. 

Сва такмичења одржана су уз придржавање превентивних мера заштите са смањеним бројем такмичара у екипи, у односу на претходне године. Такмичило се 15 екипа из 15 локалних удружења из градова широм Србије, што је укупно 160 учесника, а у атлетским бацачким дисциплинама опробало 100 такмичара. 

Такмичењима су и ове године присуствовали прослављени параолимпијски репрезентативци Драженко Митровић и Небојша Ђурић, светски рекордери у бацању диска, Жељко Димитријевић, светски рекордер у бацању чуња и Милош Зарић, светски првак у бацању копља. 

У име Сектора за заштиту особа са инвалидитетом игре је свечано отворила  Јулијана Станисављевић, а скупу су се обратили и Игор Јанковић, члан Градског већа за спорт Града Бора и председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић.

Tакмичења су се одвијала у атлетским бацачким дисциплинама бацање кугле, бацање копља, бацање диска и бацање чуња, а најуспешнијима су уручене медаље за прва три места. Такмичарски део игара завршен је такмичењем у шаху. Такође, премијерно је приказан филм Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије „Кошарка у колицима”, а одржана је и пројекција филма „Футог SMILE”. 

Републичке спортске игре су централни догађај савеза и локалних удружења чији рад Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржава путем конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, а уједно су и најмасовније окупљање особа са инвалидитетом познато и као олимпијада параплегичара. Свечаном доделом признања успешно су завршене 28. СЕНИ Републичке спортске игре.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводио је државну церемонију обележавања 209. годишњице од избијања Другог српског устанка, у оквиру спомен-комплекса „Други српски устанак“ у Такову код Горњег Милановца.

„Мало је народа под капом небеском који за једну од главних одлика имају државотворност. Ово је једна од особина која наш српски народ издваја од многих других народа у овом делу Европе, а данашњи дан и наше окупљање овим поводом, представљају један од најважнијих датума у новијој српској историји. Србија данас слави своје претке, који су пре 209. година смогли снаге да се окупе на народном збору овде у Такову и наставе борбу започету 11.година пре тога, а да за вођу устанка изаберу књаза Милоша Обреновића, човека оданог народу, прекаљеног у бојевима и веома вештог са људима. Време је показало да је овај избор  народних главара на збору  у Такову имао пресудан значај на даљи ток борбе нашег народа за ослобођење од вишевековног  турског ропства, васкрс и васпостављање модерне српске државе“, рекао је министар у  Такову.

Селаковић је указао на чињеницу да је Милош био активни учесник Првог српског устанка, прекаљени и више пута рањавани  војсковођа, али и неко ко је у најтежем тренутку приликом слома устанка остао уз свој народ.  „Све ово  заједно и још много тога, говорило је да је на чело народа дошао човек који је ванредно добро умео да чита знакове поред пута, иако га је историја запамтила као  неписменог. Решеност за борбу, жеља за слободом, велика јунаштва и лични примери пожртвовања одликују Други српски устанак  и сврставају га у један од највећих и најважнијих догађаја наше историје“, истакао је Селаковић.

Селаковић је рекао да је српски народ у Другом српском устанку положио  испит зрелости у новом веку, када се према његовим речима, показало  да смо озбиљно учили на грешкама из прошлости и да их нисмо понављали, све захваљујући вођи књазу Милошу Обреновићу.

„Ако бисмо данас анализирали Милошеву личност, а нема ни бољег дана ни симболичнијег  места за то, дошли бисмо до закључка да је реч о човеку који није знао за предају, човеку који борбу никада није прекидао, већ је мењао само њен облик, да је реч о ономе који није улазио у битке које није могао да добије. Ванредно вешто умео је да сагледава ствари из унутар политичког и спољнополитичког угла и да у свему нађе угао гледања у корист  Србије и српског народа. А да све усклади са политичким моментом и унапред делајући припрема терен  за погодне тренутке, који ће се указати  у прошлости,  не у будућности, извлачећи поуке из прошлости за шансе које ће се рађати“, истакао је министар. Он је рекао да је Милош био  озбиљан стратег који је својим чињењем у ходу стварао нове циљеве, а и шансе будућим генерацијама.

„Заслуге за народ и обнова државности Милоша су учинили великим, а од 1898. године и званично је одлуком његовог праунука краља Александра Обреновића прозван Милошем Великим. Мишљења сам да поред тога што овај дан празнујемо, значајну историјску годишњицу, што га као свој дан обележава наша дична Војска Србије, да увек треба да себе преиспитамо колико смо свесни наслеђа Милошевог, а његова главна порука и поука садржана је у беспоштедном и посвећеном делању за народ и непрестаном грађењу државе. Србија данас имајући Милоша Великог за узор јача своју позицију, крчи сигуран пут будућим покољењима и све своје битке води најпре мудрошћу и умећем свог државног руководства на челу са председником Републике Александром Вучићем“, нагласио је министар.

Селаковић је истакао да је таква Србија била и јесте у стању да се развија,гради и ствара и да изгради аутопут Милош Велики, као највећи и најлепши споменик свом великом књазу и да га пре краја ове 2024. године заврши у деоници до Пожеге, надомак Милошеве родне Горње Добриње.

„Управо таква Србија тежи да градећи фабрике, запошљава људе, да од себе прави боље и сигурније место за живот, али и да се на важном месту и у међународној арени, тамо где то није лако, бори за част и образ нашег народа и наше Отаџбине, баш онако како нас је томе учио, како нам је то показао Милош Обреновић, Милош Велики“, закључио је министар Селаковић у свом обраћању на обележавању 209. годишњице од Другог српског устанка.

“Мораћемо сви да се одрекнемо једног дела профита да би неко добио елементарне људске и животне потребе. А онима који су у стању социјалне потребе највише и најбоље ће се помоћи отварањем нових радних места и то је стратегија Владе Србије”, рекао је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања нагласио је да је у републичком буџету ове године издвојено две милијарде и 800 милиона динара за мере активног запошљавања и 500 милиона динара за запошљавање особа са инвалидитетом.
“Са поносом истичем да буџет Републике Србије није смањен ни за један динар што се тиче социјалних давања. Нико ко прима социјалну помоћ, дечји додатак, хранитељске породице неће осетити годину штедње. Ми смо једина Влада у Европи која се у години кризе тако понаша”, истакао је Вулин.

Пакетиће за 21 дете без родитељског старања, који садрже јакне, патике и другу спортску опрему, обезбедило је Удружење осигуравача Србије и акција њихове поделе биће организована у више домова широм Србије.
“Вредност поклона за више домова у Србији је више милиона динара. Са задовољством подржавамо овакве акције Министарства за рад и позивамо и друге да покажу на овај начин да су друштвено и социјално одговорни”, рекао је генерални секретар Удружења осигуравача Владан Манић.

Деца из ужичког дома захвалила су се министру на поклонима и истакла да им од вредности поклона много више значи пажња и осећај да Влада Србије брине о њима.

Након поделе пакетића министар Вулин разговарао је са градоначелником Ужица Тихомиром Петковићем и његовим сарадницима о могућности реконструкције Прихватилишта за избеглице на Забучју, плановима града да се у овој години у програме самозапошљавања и јавне радове уложи 10 пута више новца него претходне, као и о решавању питања запошљавања радника у Дневном боравку за децу са сметњама у развоју.

Градоначелник Ужица данас је током посете министра Вулина уручио пакетиће деци са сметњама у развоју, која су у дневном боравку у оквиру Дома Петар Радовановић.

Истраживање УНИЦЕФ-а релевантно,променићемо ситуацију

Министар Вулин изјавио је да је УНИЦЕФ-ово истраживање, по коме у Србији само 48 одсто сиромашне деце прима дечји додатак, а да је свако 10. дете које га прима из богате породице, рађено у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и да је релевантно.

Вулин је новинарима у Ужицу рекао да ће таква ситуација ускоро бити промењена.

"У овој години променићемо Закон о финансијској подршци породицама са децом и решити неке од тих злоупотреба. То се дешава последњих 14 година, али ми ћемо то исправити у року од годину дана од када смо направили нову Владу Србије", нагласио је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић свечано су отворили Летњу школу особа инвалидитетом у Врднику, организоване у оквиру Академије за младе лидере са инвалидитетом, коју је ове године покренула Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), уз финансијску подршку Министарства, а коју похађају 14 младих полазника различитих категорија инвалидности из целе Србије.

Министар Ђорђевић истакао је да је циљ ове активности регрутовање, мотивисање и јачање капацитета младих особа са различитим врстама инвалидности из целе Србије ради њиховог укључивања у инвалидски покрет Србије, као и континуирано и дугорочно учење уз праксу. 

„Приоритет Владе Србије јесте да свим младим особама обезбеди боље услове за живот и рад, без обзира да ли су они особе са или без инвалидитета, јер сви треба да имају једнаке шансе за лепшу и бољу будућност. Потребно је да у потпуности искоренимо стереотипе који нажалост постоје када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом. Ова академија је заиста добра прилика да млади људи науче шта значи заиста бити лидер, а верујем да ће неки од њих сигурно то и постати“, рекао је Ђорђевић и додао да се нада да ће овакве активности, на предлог Министарства, одржавати сваке године. 

Министар је истакао да су услови особа са инвалидитетом последњих година знатно побољшани, као и да је њихово запошљавање у много већој мери него раније.

„Залагаћемо се за веће запошљавање особа са инвалидитетом и у наредном периоду. Они су доказали да често много боље и одговорније раде свој посао од особа без инвалидитета. У плану је да се ради и нов Закон о социјалној заштити којим ће се и особама са инвалидитетом обезбедити још бољи услови“, истакао је Ђорђевић.

На основу одређених критеријума, НООИС је почетком ове године након јавног конкурса извршио селекцију и изабрао 14 младих полазника различитих категорија инвалидности (физичког и  сензорног инвалидитета – особа са неуромишићним обољењима, дечијом и церебралном парализом, параплегијом, слепих и глувих особа, као и једног полазника са лакшим обликом интелектуалног инвалидитетеа) из целе Србије: седам учесника из Београда, три учесника из Војводине, двоје из Ужица, једна полазница из Чачка и једна из Лесковца. 

Подизање знања изабраних полазника о темама које се тичу управљања и политика из области инвалидности, људских права, антидискриминације, јавног заступања, комуникације и односа са јавношћу  и слично, као и развој њихових вештина уз обезбеђену менторску подршку, врши се преко оn line учионице, директним суретима једном месечно и путем Zoom апликације, укључујући и поменуту тродневну Летњу школу у Врднику организовану у периоду од 25. до 28. августа 2020. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Канцеларије Немачке развојне банке „KfW” у Србији Арне Гос потписали су Споразум о изменама и допунама Споразума о финансирању као и текст Посебног споразума уз Споразум о финансирању у вези са имплементацијом Програма јачања социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом.

Министар Ђорђевић рекао је да поред Министарства и KfW-а” у овом програму учествују и Канцеларије за јавна улагања која и спроводи реализацију инфраструктурних пројеката, немачка амбасада у Републици Србији као и две консултантске фирме „АСБ“ – Консултант за меке мере, инклузија рома и миграната и АМБЕРО – Консултант за извештавање и видљивост програма и изразио велику захвалност према свима.

„У оквиру поменутог програма, чија је вредност 20,8 милиона евра, а за чије спровођење је Немачка донирала 11.931.634,97 евра, док је учешће Србије око 8,87 милиона евра, реализоваће се укупно 25 инфраструктурних пројеката у општинама погођеним мигрантском кризом и у општинама насељеним ромима, повратницима по основу Споразума о реадмисији“, рекао је министар.

Како је навео, добри односи и сарадња председника Републике Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, допринела је и сарадњи Министарства и „KfW”. 

„Веома нам је драго да једна немачка компанија, попут „KfW” има поверење и жељу да заједно са Министарством учествује у овако важном пројекту, који ће сигурно унапредити социјалну заштиту у Републици Србији. Представнике „KfW-а” упознали смо са будућим плановима Министарства и отворили могућност да, уколико осете потребу да учествују у неким од наших пројектата, буду слободни да нас контактирају за сарадњу“, истакао је Ђорђевић.  

Према његовим речима реализација овог програма требало би да почне након што Народна Скупштина потврди споразуме, а најкасније 4 месеца од потписивања, док се завршетак очекује у јуну 2022. године.

Доротеа Газелман, из немачке амбасаде, истакала је да су Немачка и Србија блиски партнери и да се то може видети и из овог примера. Она је навела да ће Немачка увек пружити подршку Србији на њеном европском путу, јер је побољшање услова живота грађана у Србији, заједнички циљ обе земље.

Како је истакла, Србија се, када је у питању управљање мигрантском кризом показала као солидарна земља, која је пружила сву адекватну помоћ избеглицама који су се нашли на њеној територији, на исти начин како је то урадила и Немачка. 

„Желимо да на неки начин узвратимо солидарност Србији. У реализацији овог пројекта фокус ће бити на школама, вртићима и Центрима за социјални рад, односно на местима где се људи сусрећу и где најбоље може да се покаже социјална интеграција. Најбитније од свега јесте да овај пројекат неће обухватати само главни град, већ и општине широм Србије“, истакла је Газелман.

Програмом „Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом“ биће обухваћене општине Бачка Паланка, Беочин, Босилеград, Бујановац, Димитровград, Лесковац, Шид, Суботица, Сурдулица, Владичин Хан, Врање и Жабаљ.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић
доделио је са помоћником министра у Сектору за заштиту особа са
инвалидитетом Биљаном Барошевић уговоре о финансирању савеза удружења особа
са инвалидитетом у Р. Србији, у оквиру програмског конкурса за 2024. годину.

„Важна ствар је да смо на том конкурсу успели да поделимо средства  у висини
од 269.291.220 динара. Тај новац, као што знате увећан је у протеклој
буџетској години за 20 милиона динара, он је  остао у том износу и ове
године и могу да констатујем да смо имали 39 пријава, а од 39 пријављених
организација, њих 7 нису испуниле прописане услове, док су 32 испуниле те
услове и због тога смо били у прилици да 7 њих добију она средства која су
од нас и тражили, да је 6 савеза добило повећање од 5 до 9 процената у
односу на прошлогодишњи конкурс, 18 савеза је добило повећање до 4 посто у
односу на 2023. годину, док је један савез добио мања средства у односу на
прошлу годину,“ истакао је министар Селаковић.

Министар је указао да све што Министарство чини, кроз програмски тако и кроз
стално отворени конкурс, преко којих савези удружења могу да рачунају на
помоћ и подршку,  усмерено је ка једном циљу, а то је према његовим речима,
стварање Србије без баријера. Он је подсетио и да је комисија за израду
нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, започела свој рад
која иде планираном динамиком, и да су две одржане само у марту месецу.

„Надам се да ћемо следећу годину да дочекамо са тим новим законом, који ће
оним организацијама, оним савезима удружења који буду испуњавали законом
прописане услове по питању њихове репрезентативности, итекако омогућити
финансирање на више нивоа и у самој нашој држави, укључујући и локалне
самоуправе,“ рекао је министар Селаковић.

Министар је рекао да су савези главна, кључна спојница са нивоом државне
власти, преко којих се подједнако комуницира са свим удружењима, којих има
више од 500 и да је заједнички интерес,  да свако удружење које је члан
савеза има одређену врсту користи од програмског конкурса.
„Наш циљ је као што сам рекао Србија без баријера, а то значи да Србију
чинимо сваким даном све више државом истих шанси за све наше грађане. Зато
сам уверен да смо негде на најбољи могући начин успели да одговоримо ономе
што јесу ваши захтеви и ваше потребе, на обострану корист,“ нагласио је
Селаковић.
Министар је изразио очекивање да ће средства бити утрошена на такав начин да
заиста задовољавају потребе оних којима су ова средства и најнужнија и
најпотребнија.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом са којим је разговарао о подршци коју Европска унија пружа унапређењу система социјалне заштите и приступу запошљавања у Србији, као и о будућим заједничким пројектима у тој области.

Министар Селаковић и амбасадор Жиофре су на резултате остварене у оквиру пројекта „Не остављајући никога иза себе“, који је део програма Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији (EU SHAI), реализованог у 19 градова и општина, за који је ЕУ издвојила 27 милиона евра. Они су истакли да је тај пројекат од велике важности, јер не само да обезбеђује трајна стамбена решења за социјално угрожене групе, већ им пружа и прилику за пуну укљученост у друштво.

С тим у вези, министар Селаковић је рекао да је врло значајно да се тим људима поред места где ће да живе, обезбеди и запослење, како би у потпуности били укључени у друштвену заједницу. Он је истакао да социјално предузетништво управо за циљ има запошљавање рањивих категорија друштва (жртве породичног насиља и трговине људима, Роми, особе са инвалидитером, старији од 50 година итд), али да иако постоји добра законска основа, још увек је мали број оваквих предузећа, која су основана у Србији. Селаковић је додао да имајући у виду да ЕУ снажно подржава социјалну инклузију, да би од великог значаја била и подршка када је у питању јачање система социјалног предузетништва.

Поред наведеног, Селаковић и Жиофре су разговарали и о програму „Гаранција за младе“, који ће се, према речима шефа Делегације, пилотирати у Србији уз подршку Европске уније. Министар Селаковић је указао да ће ускоро бити потписан и план имплементације овог програма, који ће додатно унапредити тржиште рада у Србији, када је у питању запошљавање младих.

Такође, шеф Делегације је истакао да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања важан партнер посебно када је реч о процесу евроинтеграција и социјалној кохезији, која представља важан део ЕУ вредности. Жиофре је додао да ће ЕУ пружити помоћ и подршку и када је у питању рад на изради нових законских решења у надлежности Министарства, те честитао министру на досадашњем унапређењу законодавног оквира и усвајању нових законских одредби.

Коначно, министар и амбасадор су истакли добру досадашњу сарадњу која ће бити настављена и у наредном периоду.

Регионална конференција о резултатима Декаде инклузије Рома под називом „Наслеђе, стечено искуство, најбољи примери и шта даље?“, чији је домаћин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а на којој су присуствовали представници земаља из региона - Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине и Словачке и преко 120 представника разних институција и организација, првенствено, ромских, као и бројни партнери Министарства као што су Делегација Европске уније, Мисија Савета Европе, „UNWomen“, Регионални савет за сарадњу, ГИЗ и други одржава се данас у Палати Србија.

Конференција ће бити одржана у три панела која ће обухватати следеће теме: недискриминација, правна помоћ и социјална инклузија Рома, положај Ромкиња у друштву и породици (резултати и изазови), образовање и запошљавање као средство превенције маргинализације Рома, становање као важан елемент друштвене инклузије Рома, здравље и здрава породична средина.

На почетку конференције присутнима се обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је ова конференција одлична прилика да се сагледају досадашњи резултати када је у питању инклузија Рома као и да се нађу начини за додатно унапређење њихових услова живота.

„Поносни смо што у Србији живи много националних мањина и на чињеницу да свима можемо да обезбедимо једнако остваривање њихових права. Верујемо да ћемо бити пример другим земљама како положај Рома, који није био у прошлости на завидном нивоу, може да се унапреди на брз начин. Као друштво ћемо напредовати оног тренутка када не будемо причали о положају Рома као о проблему, већ када се они буду осећали као грађани Србије једнаких права, равноправни у образовању и послу“, истакао је Ђорђевић.

Како је министар навео, један од приоритета Владе Србије, од 2014. године јесте остваривање боље инклузије Рома и тиме ће наставити активно да се бави и у наредном периоду.

„Министарство, које водим, било је предлагач за доношење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016 - 2025, као и Акционог плана за њену примену за 2017. и 2018. годину, коју је Република Србија донела по узору на Европски оквир за инклузију Рома 2011-2020. Поред четири поглавља - образовања, становања, запошљавања и здравља, Стратегија у Републици Србији препознаје и компоненту социјалне заштите“, рекао је Ђорђевић.

Министар је захвалио свим партнерима на подршци у решавању овог питања и додао да је за унапређење положаја Рома неопходна и њихова помоћ, јер они најбоље могу да представе проблеме са којим се сусрећу, али и да предложе начине за њихово решавање. Како каже, само заједничким радом и разменом искустава обезбедиће се боља инклузија Рома у друштво, што и јесте циљ Владе Републике Србије.

У уводном делу конференције присуствовали су потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, шеф Мисије ОЕБС-а у Републици Србији Њ. Е. Амбасадор Андреа Орицио, вођа тима Програма интеграције Рома 2020 Савета за регионалну сарадњу Орхан Усеин, министар без портфеља, НРЦП у Влади Републике Северне Македоније Музафер Бајрам, шеф Мисије Савета Европе у Републици Србији Тобиас Флесенкемпер, представник УН у Републици Србији Ханс Фридрих Шодер, председник Националног савета ромске националне мањине у Републици Србији Далибор Накић.