Претрага

"Никад нисам говорио пред већим бројем људи, хвала вам што сте вечерас овде. Желим свим Крајишницима да се извиним што су постојали они у Србији који су у тренутку злочиначке акције Олуја окретали главу од вас и нису довољно бринули о свом народу", рекао је Вучић.

Он је навео да је данас тежак и тужан дан за Србију и Србе, али је поручио да "олуја" више неће бити.

"Хоћу да вам кажем да "олуја" више неће бити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и нико више неће дозволити такав погром", рекао је Вучић.

Додао је да кривица никако не припада Крајишницима, већ разним политикама, погрешним и лошим, које су дозволиле нешто што се "у вашем случају може назвати злочиначким коначним решењем".

Истакавши да стид због "Олује" не припада прогнаном српском становништву већ, он је поручио:

"Нисте нигде погрешили, ви сте обични људи који су обично и добро живели на својој жемљи. Ничим нисте заслужили погром, бежање на тракторским приколицама, и немате шта да се стидите тога што они не умеју да се стиде ни тога што срећу покушавају да изграде на туђој несрећи".

Како је рекао, прогнани Срби не треба да се стиде ни споменика злочинцима, нити усташких повика, нити кукастих крстева, који ће, закључио је, увек припадати злочинцима.

Премијер је нагласио да не верује у колективну кривицу и да за несрећу прогнаних нису криви сви Хрвати, већ појединци који су бацали бомбе на тракторске приколице и они који су убијали старце.

"А колико је таквих, немамо намеру да бројимо. То треба да ураде они сами", рекао је Вучић нагласивши да је Србија то урадила када је реч о онима који су у њено име чинили злочине.

Како је рекао, крв који је на рукама оних који су чинили злочине у име Србије не желимо на рукама свих Срба.

А одговори хрватским званичницима, слање протестних нота служе управо да би се неко у Хрватској коначно постидео због српске крив на рукама и етничког чишћења 1995, највећег после Другог светског рата у Европи, истакао је Вучић.

Подсетивши на речи Хане Арент после суђења нацистичком официру Адолфу Ајхману када је упитала да ли би неко од нациста имао грижу савести да су којим случајем победили у рату, он је навео: "Не би и нема је свако ко негира погром и етничко чишћење".

Вучић је Крајишницима, али и Србима, поручио да Србија нема намеру да ћути и ономе што се десило 4. августа 1995. године.

"Јер ми смо ту историју доживели, доживели сте бежање тракторима, камионима, у дугачким уклетим камионима које су каменовали. Изгубили сте куће и имања... а они кои су остали, немају ни струју, дотле је стигла та демократија. Да ли треба да кажемо да 250.000 људи није истерано, да то није био злочин, да нису никада ни живели они који су побијени и покрштени. Како некоме може да падне на памет да ми Срби то можемо да негирамо", упитао је Вучић.

Он је рекао да је српски народ и после 1995. године, кад је мислио да више нема будућности, устао и да је у стању да стоји, још бољи, јачи и снажнији.

Премијер је нагласио да је Србија велика за све, и да нам не треба већа територија, већ само јача и стабилнија земља.

Крајишницима је поручио да су у Србији добродошли те приметио да и Бусије и све што је у том месту изграђено, говори о томе шта је изгубила земља која их је протерала - вредне и пожртвоване људе.

Вучић је рекао да је Србија довољно велика да никога не мрзи, да свакоме пружи руку, али да заборав никада неће добити они који су заборав очекивали.

Он је навео да Србија са Хрватском жели најбоље односе, али да жели да заштити своје људе, те истакао да ће држава урадити све што може да заштити Србе у Хрватској.

Крајишницима је поручио да зна колико им је било тешко, али да су добили Србију и да је Србија добила њих.

"Поново сте код своје куће и имате чиме да се поносите, ваша кућа је саздана на вашој жртви и то сећање ће трајати вечно, подсећаћемо се сваког 4. августа и Србија и Република Српска", поручио је премијер.

Додик: Срби имају оно што нико нема - Србију и РС

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Бусијама, да Срби имају оно што нико нема - две државе, Србију и Републику Српску, настале распадом СФРЈ.

На обележавању Дана сећања на све српске жртве, који Хрватска на 21. годишњицу војно-полицијске акције "Олуја" обележава као "Дан победе и домовинске захвалности", Додик је позвао Хрватску на мир, али и поручио да им Срби не могу заборавити колоне ни оне Петровачке, ни оне код Окучана.

"Тукли сте нам жене и децу и убијали нас онда када смо потпутно били немоћни, и мислили сте да сте да сте јунаци. Наш народ каже да су такве кукавице", рекао је Додик.

Председник Републике Српске је рекао да је српски народ у једном тренутку помислио да је проблем са Хрватима решен, да живимо у миру и да се узајамно поштујемо.

Међутим, додао је, опет је кренуло величање фашиста и злочинаца.

"Мислили смо да су можда то потиснули уласком у ЕУ. Али, нису, и даље величају своје злочинце", навео је Додик и подсетио да је српски народ достојанствено гледао и оно што се ради у Хагу знајући да је то, како је рекао, суд неправде, а не правде.

Очигледно је, додао је, да смо били у заблуди, јер смо им веровали.

"Распад Југославије направио је једну хрватску и две српске државе…Оно што ми имамо нема нико други. Ово је живот, ово је Србија, ово је српски народ, ово је Република Српска. Одавде сигурно отићи нећемо. Бранимо наше достојанстве, бранимо наше животе, наше поштење…", рекао је председник Републике Српске.

Додик је поручио да се српски народ опоравио зато што је веровао у Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

"Живела Србија, живела Република Српска, живео српски народ, живели Срби где год били…Ми смо један народ и остаћемо један народ", поручио је Додик и додао да Хрвати никада неће моћи од Алојзија Степинца да направе позитивну личност.

Говорећи о највећем прогону Срба у новијој историји, председник Републике Српске је рекао да у том ентитету има 50.000 тих избеглих Срба, да су они интегрисани и да су допринели да РС буде богатија.

"Они су наши људи, они су наши Срби. Република Српска је њихова домовина исто колико је и моја", поручио је Додик.

Иринеј: Срби и Хрвати треба да граде мир, љубав и толеранцију

Патријарх СПЦ Иринеј поручио је вечерас да Срби и Хрвати уместо мржње треба да граде мир, љубав и толеранцију, али и да ћутање Европе на величање усташтва у Хрватској отвара питање да ли је оправдана наша жеља да постанемо члан ЕУ.

У Бусијама, након парастоса приликом обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе током Олује, патријарх је рекао да је тужно сећање на оне који су морали да напусте своје огњиште и потраже друго место за живот, али и на све оне који су настрадали од злочиначких руку.

"Сећамо се страдања нашег народа у познатој акцији Олуја која је покренута од стране хрватске војске и полиције 1995. године. Акција прогона је обухватила просторе северне Далмације, Лике, Корудуна и Баније. Простор Српске крајине. Циљ прогона је био протерати Србе са својих вековних обиталишта и тиме Хрватску очистити од Срба и Православља", казао је Иринеј.

То је био план усташке Хрватске и врха тадашње Римокатоличке цркве, додао је патријарх.

"Тој идеји је жртвовано преко милион невиног српског народа на начин какав новија историја није запамтила. То сведоче логори Јасеновац, Јадовна, Градине... и десетине стартишта, јама и провалија у које су Срби живи бацани и умирали страшном смрћу", казао је патријарх подсетивши да су Срби у Другом светском рату масовно страдали током усташке владавине у Хравтској.

Ту голготу су поред Срба доживели једино још Јермени и Јевреји, нагласио је патријарх додајући да је у усташкој Хрватској формиран злогласни дечији логор кроз који је прошло више од 120.000 невине српске деце, а од којих је највећи број умро од глади и жеђи.

Он наводи да величање и слављење злочинаца данас у Хрватској и оживаљавање усташке и фашистичке Хрватске уноси страх и неисгурнност код Срба у Хрватској, док Европа то мирно посматра.

"Мук и ћутање Римокатоличке цркве и њених предстанивка на сва ова збивања озбиљно забрињава", навео је Иринеј.

Он додаје да су Срби и Хрвати хтели или не најближи једни другима и зато позвани да граде мир и пријатељство, као и да заједно граде будућност.

Окупљенима се обратила и докторка Јелена Шарић, једна од оних који су избегли током "Олује", истичући да је рат многима однео све, а да се свако ко је преживео бори на свој начин.

"Не бих волела да се ово догоди било ком народу, треба да живимо у миру, али да заборавимо нећемо", рекла је она и захвалила народу Србије на подршци и хуманости коју су пружили.

Јована Јекић (32), дипломирана социјална радница, запослила се у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2019. године у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом. Годину дана касније, Министарство је покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” како би унапредило положај особа са инвалидитетом. Зато се с правом може рећи да је Јована једно од заштитних лица кампање, јер све време личним примером скреће пажњу послодавцима у Србији да пруже шансу особама са инвалидитетом да покажу колико су посвећени и одговорни радници.

Када се запослила у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Јовани се испунио сан да ради у државној управи. Од првог радног дана у јавном сектору труди се да својим ангажовањем унапреди положај особа са инвалидитетом. Та борба јој је олакшана  пре три године када је покренута кампања „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”. Данас Јована верује да ће још више послодаваца уважити апел министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и по угледу на Министарство запослити што већи број особа са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом су добри радници, а наша обавеза је да посвећено радимо како би побољшали услове за њихово запошљавање и укључивање на тржиште рада. За веће остваривање права и боље услове живота особа са инвалидитетом неопходна је сарадња државних институција и самих организација особа са инвалидитетом, али и едукација целокупног становништва да свако од нас има потенцијале које ће исказати у оној мери у којој му окружење пружи шансу – порука је министара Николе Селаковића.

Министарство већ годинама гради окружење у коме ће сви имати једнаку шансу да успеју. Како би се трајно побољшао положај особа са инвалидитетом и омогућила њихово укључивање у све сегменте живота, реализовали смо бројне стратешке пројекте као што је изградња игралишта за децу са инвалидитетом, обезбеђивање адекватних просторно-техничких услова за рад и окупљање чланова удружења, затим решавање питања приступачности објеката јавне намене који су први пут од оснивања постали доступни особама са инвалидитетом.

Од 1.664 запослених 1.064 особа са инвалидитетом

Поред тога, Министарство континуирано подржава рад 33 савеза са више од 500 локалних удружења у саставу у више од 100 локалних самоуправа и рад 61 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која имају 1.664 запослених, од тога 1.064 особа са инвалидитетом.

Иначе, предузећа за професионалну рехабилитацију вишеструко су значајна за особе са инвалидитетом, пре свега због њиховог ангажовања, професионалне рехабилитације, али и у промоцији запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз помоћ овом типу привредних друштава Министарство подстиче оснивање нових предузећа и на тај начин обезбеђује нова радна места за особе са инвалидитетом и апелује на друге послодавце да пруже шансу особама са инвалидитетом да се економски осамостале.

Промоција примера добре праксе

Министарство значајне напоре улаже како би се особама са инвалидитетом омогућиле једнаке шансе за укључивање у све друштвене области.

Стога се подржава реализација различитих пројектних активности чији је циљ подизање друштвене свести о правима и могућностима особа са инвалидитетом како би оне биле прихваћене као равноправни чланови друштва. Континуирани рад на повећању броја запослених особа са инвалидитетом огледа се и у промоцији примера добре праксе у запошљавању особа са инвалидитетом. На тај начин се оснажују особе са инвалидитетом као тражиоци запослења и уједно мотивишу послодавци да запосле особе са инвалидитетом.

Венце и цвеће ће такође положити представници Министарства Одбране и Војске Србије, Градова Бора, Зајечара, Неготина, Сремске Митровице, Шапца као и представници Удружења и грађана.

Спомен-костурница на пољу Легет у потпуности је обновљена и реконструисана средствима Министарства за рад, запошљавање, борачкa и социјалнa питања 2014. године.

13. пук тимочке дивизије ,,Хајдук Вељко Петровић,, је уз делове 15. пука форсирао реку Саву 6. септембра 1914. године, прешавши на поље Легет крај Сремске Митровице. Прелазак Саве је започет код Чеврнтије са мачванске стране у раним јутарњим часовима. На сремску обалу први су се искрцали војници 13. пука ,,Хајдук Вељко Петровић,,. Циљ им је био постављање мостобрана на Сави, који је требао да омогући Тимочкој дивизији изградњу понтонског моста и даљи борбени развој у правцу Митровице и Шашинаца. Тиме је требало олакшати главни напад Прве армије на правцима код Купинова и Земуна. Током раних преподневних часова борба се развила према селима Шашинци и Јарак. Српска војска је у почетку постизала успехе. На жалост, изградња понтонског моста није на време завршена и већ до тринаест часова Аусто-Угари су у борбу увели свеже јединице из правца Митровице и Руме и бројчано надјачали Србе. До мрака, српске снаге су остале без муниције и око 4800 људи се предало. Епилог битке је био трагичан за Србе. Преко 6000 војника и официра је избачено из строја, а заставу Пука је невиђеном храброшћу спасао санитетски мајор Миливоје Петровић, потомак Милутина, брата Хајдук Вељка Петровића. Због недостатка материјала за форсирање реке Саве офанзивни планови српске војске нису остварени. У жестокој борби погинуло је много српских и аустро-угарских војника. Бројни војници из Тимочке Крајине су на овом месту оставили своје животе и пали у заробљеништво зарад слободе своје браће у Срему. Српска војска је ослободила Срем у новембру 1918. године, чиме је остварена вековна тежња становништва за прикључењем матичној држави.

Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је израђен на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, након више од три деценије, годину дана рада, одржаних јавних расправа у 13 градова, а захваљујући активној сарадњи ресорног министарства и удружења бораца и инвалида рата, биће упућен на прву следећу седницу Владе Републике Србије, а затим и у скупштинску процедуру.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након данашњег састанка са представницима удружења ратних војних инвалида и бораца рекао је да  Нацрт закона, у чијој су припреми учествовали и представници самих удружења представља сублимацију 12 постојећих закона, четири уредбе, једне одлуке, четири протокола, четири упутства, два споразума и једног закључка и додао да више неће моћи тако лако да се мења.

„Председник Александар Вучић дао је јасне смернице да новим Законом ниједно право не сме бити ускраћено, већ да се у складу са могућностима државе уведу додатна права. Брига о борцима, њиховим породицама и традицији је нешто чему ресорно министарство треба да посвети посебну пажњу и том политиком ћемо наставити да се водимо и у будућности. Ми смо овим Нацртом закона увели девет нових права. Сви заједно морамо да поштујемо оне који су се борили за нашу земљу, сачувамо сећање на оне који су дали животе за наше боље сутра и нашу државу, јер они представљају наше хероје и као друштво и држава морамо да им покажемо захвалност и поштовање за све што су учинили за нашу земљу“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да је доношење овог новог Закона, само почетак свега онога што Влада Србије има у плану када су у питању права бораца, цивилних инвалида рата и њихових породица, те да ће се сарадња са удружењима ратних војних инвалида и бораца, широм Србије наставити и у наредном периоду у циљу остварења заједничког циља, а то је омогућавање њихових већих права и бољег положаја.

Годишњица је обележена у заједничкој организацији одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије, а Вулин је том приликом поручио да Република Српска није настала на геноциду, већ као отпор геноциду, понављању јасеновачког геноцида.

Он је нагласио да је РС настала као израз тежње и потребе народа да се ужаси Јасеновца и Јадовна више никада не понове, и да РС није претња никоме и да не може бити претња никоме.

"Република Србија као гарант Дејтонског споразума, као његов чувар, хоће мир и очекује да се тај споразум дословно спроводи и врши и неће дозволити било какво умањивање значаја и овлашћења РС. Србија не дозвољава промену споразума који је донео мир и неће дозволити да се РС умањи или промени", рекао је Вулин.

Он је истакао да је мир реч коју је Србија тражила свих ових година и за коју се борила и да се том речи дефинише Србија и њена политика, као и да нема никог ближег Републици Српској од Србије. "У данима који су пред нама, судбоносним и тешким, РС и Србија ће заједно стајати", поручио је Вулин.

Он је нагласио да реч геноцид не иде уз народ страдалника који је "на олтар свељудске слободе дао 10.000 дечјих глава". "Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану", нагласио је Вулин.

Он је додао да ће Срби бити против зла где год се оно појавило. "Тешке су ране народа мог, уместо да их залече, да помогну да заплачу са нама, да нађу мир, кости праведника и мученика ране нам вређају, дају нам имена која не заслужујемо и стављају на страну на којој никада нисмо били", истакао је Вулин.

Он је поручио да се ратови из 90-их година не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина Јасеновачких ужаса. "Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна", рекао је Вулин.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржава рад установа социјалне заштите и у наредном периоду планира јачање кадровских и инфраструктурних капацитета тих установа, изјавила је министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији „Социјална заштита у условима дуготрајне пандемије“, која се одржава у Врњачкој Бањи. 

„Желим да знате да имате огромну подршку када је у питању Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Ми смо ту због вас, за вас, а сви заједно смо ту за наше кориснике“, истакла је Кисић Тепавчевић, која се на почетку обраћања захвалила запосленима на труду и залагању током пандемије Ковид 19. 

Кисић Тепавчевић је истакла да су запослени у установама социјалне заштите у време пандемије показали хуманост, одговорност, савесност.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да су темељи установа социјалне заштите јаки, а да основу тог темеља чине искуство и снага запослених у тим установама.

Због свега тога, како је истакла, приоритет када су у питању установе социјалне заштите биће јачање кадровских капацитета, али и инфраструктурних, од изградње нових објеката, до реконструкције и адаптације постојећих.

„Знамо да вас има много мање него што би требало, знамо да свако од вас ради макар за двоје. Многи од вас су за време пандемије практично живели у установама социјалне заштите и нису виђали своје породице. Рећи вам хвала је исувише мало“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је вакцинација против Ковид 19 управо почела у установама социјалне заштите, јер су корисници тих установа најугроженији. 

Како је додала, до овог момента вакциницано је преко 90 одсто корисника и преко 80 одсто запослених, што су убедљиво најбољи параметри када је у питању обухват вакцинације у некој узрасној групи и када су у питању професионалне категорије.

Министарка Кисић Тепавчевић се осврнула и на законодавне активности Министарства, наводећи да је у фебруару усвојен Закон о социјалној карти, а да су у припреми измене Закона о социјалној заштити, Нацрт закона о заштити права корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, Нацрт стратегије социјалне заштите за период од 2021. до 2026. године, Нацрт стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници. 

Кисић Тепавчевић је нагласила да доношење стратегија и закона није само по себи циљ, већ да је циљ олакшање рада запослених и унапређење услуга социјалне заштите.

Најава ревизије инвалидских пензија треба да забрине све оне "који су то право остварили мимо закона, који су поштено платили комисији, а немају заиста степен оштећења који би их квалификовао за то право", рекао је он за РТС и додао да "имамо чак читаве градове у Србији где је од укупног броја пензионера 60 посто инвалидских".

"Хоћу да са представницима инвалидских удружења разговарам о томе и да од њих чујем да ли сматрају да је ревизија потребна", изјавио је Вулин.

На питање да ли се планира да процедуре буду строже, он је одговорио да су "процедуре потпуно исте, само је питање да ли их спроводите или не спроводите" и као пример навео децу ометену у развоју, којима комисије за исто оштећење дају различито тумачење, процену и проценат.

Говорећи о предузећима у реструктурирању, министар је рекао да су за њих припремљени социјални програми, али да се држава прво бори да им се нађе стратешки партнер или нека друга могућност да наставе да раде.

"Али, она предузећа која заиста не могу да наставе да раде више неће моћи да буду на терету буџета и државе", истакао је Вулин и навео податак да "годишње за предузећа у реструктурирању издвајамо 708 милиона евра, а да не можемо да вратимо ништа од тога назад".

Он је додао да ће за све раднике предузећа у реструктурирању бити обезбеђени социјални програм, отпремнине, и да "нико неће остати на улици".

Као посебно добру вест, Вулин је изнео последње податке статистике који су показали да "од 1. јула до 31. августа имамо 42.598 нових радна места", што је "у односу на исти период прошле године повећање од читавих 18 одсто", при чему су међу новозапосленима у већина жене, које је посебно тешко запослити.

Истичући да су то делом сезонски послови, и да имамо и значајно повећање старих радних места која су досад била у сивој зони, Вулин је рекао да је, након Закона о раду, након другачије улоге инспекције рада, држава показала да мисли озбиљно.

Упитан о приватизацији бања, Вулин је рекао да ће о о томе одлучивати радна група коју чине представници министарстава, Фонда ПИО и РФЗО, са идејом да "оно што сад имамо уведемо у економске токове".

"Не идемо са идејом да продамо оно што је већ профитабилно и фукционише, а да оно што досад није радило такође не ради. Не, и то мора бити стављено у функцију, и то мора враћати новац овом друштву", рекао је министар и поручио осигураницима да ће и убудуће имати где да се лече, јер "нећемо да правимо спа туризам, нећемо да изгубимо здравствену функцију бања".

''Оно што је важно и што је порука овог скупа, али и политике министарства и владе јесте да особе са инвалидитетом имају право да учествују у свакодневном животу. Они нису наш терет већ су део наше заједнице и имају право да учествују у животу Србије као и сви други. Зато смо ове године одвојили 550 милиона динара за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом што је више него прошле године'', рекао је Вулин.

Он је изразио наду да ће се и убудуће одвајати више новца, али и не само то, већ да ће послодавци разумети да треба да запошљвају особе са инвалидитетом и користе подстицај које даје држава.

Како каже, на тај начин особе са инвалидитетом постају заиста део нашег друштва.

''Трудимо се да, колико је могуће, мобилишемо и донаторску заједницу да помогну и нађемо начина да особе са инвалидитетом имају лакши живот'', рекао Вулин.

Вулин, који је председници удружења глувих и наглувих Србије Сузани Маслаћ Матовић уручио 500 цд -ова са синхронизованим филмовима Монтевидео 1 и 2 које је министарство обезбедило удружењима глувих и наглувих из више од 40 градова Србије, рекао је да кроз 44 организација глувих и наглувих запослено 49 тумача знаковног језика.

Данас смо поделили синхронизовани филм ''Монтевидео, Бог те видео'' тако да ће наши глуви и наглуви суграђани моћи да виде филм који је све нас толико обрадовао. Радимо и са Јавним сервисом тако да је серија ''Улица липа'' по први пут била синхрониозована, рекао је Вулин.

Маслаћ Матовић рекла је да је фестивалу присуствовала бројна публика, а да су учесници припремили разну кореографију.

Наводећи да је одржавање фестивала добро и за Велику Плану, она је истакла да се организује и у другим градовима Србије.

''То је позитивна енегрија'', рекла је она додајући да на фестивалу глуви приказују своје способости и могућности.

На Фестивалу се 20 КУД-ова надметало у области драмско - пантомимских остваривања и модерних игара.

Напомињући да је Минситартво уложило 40 милиона динара, обезбедило и неке машине, тракторе, косачицу, вешерај и угаљ, Вулин је констатовао да је добро што "нову годину почињемо са једном капиталном инвестицијом" и захваио се свима који су почели да раде објекат и који су радећи, брунули о стању и стандарду корисника дома.

Све што су они започели, ми ћемо завршити, јер без обзира на величину кризе, људи који овде живе и раде не смеју да је осете, истакао је министар.

Он је најавио да ће ове године бити започети и неки нове објекти, "да се види да је Србији стало до њених људи, до сваког корисника у социјалној заштити и да јој је стало да се развија".
"Ми смо током протекле године уштедели 1,83 милијарди динара, али нисмо штедели на капиталним инвестицијама, на стандарду наших корисника и социјалним давањима", казао је Вулин.

Према његовим речима, година 2015. мора да буде година борбе за стандард наших корисника, када је у питању социјална заштита, очување њиховог положаја и стандарда, а за све нас остале, то мора да буде година у којој ће реч солидарност добити своје право значење.

Директор Дома Саша Милојевић је рекао да је изградња дома била предвиђена акционим планом из 2008. године, а рок звршетка радова и усељење је предвиђен за 2009. Због разних околности то се продужило, па је прва грађевинска фаза завршена 2010. године, друга 2011, а трећа 2012. године.

У 2013. години смо остали без средстава, због ребаланса, а онда су уз велико ангажовање министра Вулина одобрена средства и зграда ће ове године бити усељена, казао је Милојевић.