Претрага

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нина Митић присуствовала је заседању Савета за регионалну сарадњу у Бриселу, на коме је представљен Балкански барометар (ББ) из 2017. године.

Балкански барометар представља годишње истраживање мишљења грађана и пословних заједница о стању у региону. Према Барометру из 2015. године, 15 одсто испитаника оценило је корупцију као један од главних проблема региона, док је већ годину дана касније ова бројка порасла на 27 одсто. Ове године 32 одсто анкетираних навело је корупцију као највећи проблем.

На састанку је истакнуто да је успон економских могућности у региону донео  све оптимистичније перспективе за будућност које се морају очврснути путем одлучујућих Владиних реформи. 

Присутни су изразили наду да ће резултати Барометра помоћи у постављању агенде која ће допринети бољој економској ситуацији у региону, нарочито имајући у виду имплементацију вишегодишњег Акционог плана за регионални економски простор, који је припремио Савет за регионалну сарадњу, а који су лидери региона одобрили у Трсту овог лета.

Представљање Балканског барометра 2017 је организовао Савет за регионалну сарадњу у сарадњи са Центром за европске политике, независном експертском организацијом. Трећим издањем Барометра било је обухваћено 8.000 грађана и 1.600 предузећа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић донео је Одлуку о учешћу у финансирању мера активне политике запошљавања предвиђених локалним планским документима у области запошљавања у 2023 години.

Удруживањем средстава из буџета Републике Србије и буџета јединица локалних самоуправа обезбеђено је укупно 760 милиона динара за реализацију мера активне политике запошљавања као што су: стручна пракса, приправништво за младе са високим образовањем, стицање практичних знања, обуке на захтев послодавца за незапосленог, субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих, субвенција за самозапошљавање и јавни радови.

Овом одлуком из Буџета Републике Србије за реализацију мера активне политике запошљавања обезбеђено је више од 411 милиона динара, док су 93 јединице локалних самоуправа обезбедиле у својим буџетима преко 348 милиона динара.

Ради реализације Одлуке, Национална служба за запошљавање и јединице локалне самоуправе у наредном периоду закључиће споразуме о начину и поступку реализације мера активне политике запошљавања. Такође, биће расписани јавни позиви и конкурси за укључивање 3.243 незапослених лица у ове мере.

Подршка јединицама локалне самоуправе и даљи развој локалне политике запошљавања са циљем подстицања запошљавања и побољшања положаја незапослених лица на локалном тржишту рада једна је од приоритетних области деловања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и пратећим Акционим планом.

Споменик су открили мајка погинулог Церне - Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, који је и положио венац на споменик, интонирана је химна Боже правде...

Венце и цвеће положили су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, дипломатски представници Белорусије, Кипра, Катара, Венецуеле, Мјанмара, Кубе и Мађарске и представници борачких организација.

Напад припадника ОВК био је силовит и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.

Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.

Пролећа 1999., на свега стотинак граничара ударили су терористи ОВК, тако и припадници регуларне албанске војске и НАТО снага.

Агресори су такође на располагању имали 24 хеликоптера типа Апач, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевних бачача и 67 дана су дејствовали на наше војнике.

У одбрани границе од тог, далеко надмоћнијег непријатеља, живот је изгубило 108 припадника војске Југославије.

Караулу Кошаре напала је оперативна група “Јастреб”, из састава НАТО снага, која је бројала око 5.000 људи, уз око 5.000 припадника ОВК, као и припаднике регуларне албанске војске, а у њиховом саставу били су и хеликоптери “Апач”, “Блек хок”, авиони “А10 Тандерболт”, који су сручили ватру на нашу 125. моторизовану бригаду

Споменик је подигнут на иницијативу Савеза борачких организација Србије

Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ðаковице и Дечана.

У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица ВЈ а због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК, већа помоћ није могла одмах да стигне.

После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.

Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски.

Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.

Свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу.

Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.

Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.

Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година, а у бици за Кошаре у редовима ВЈ борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.

Тибор се храбар родио и храбар умро

Мајка Тибора Церне палог на Кошарама, којем је у Дебељачи данас откривен споменик, рекла је да су њен син и његови другови, саборци, и погинули и преживели, дали све од себе да би сачували то што је требало и апеловала на државу да води рачуна о њима, њиховим породицама, својој војсци И младим војницима.

Она је казала је да јој је посебно драго што данас види саборце свог сина, што је имала прилике да са њима разговара о тренуцима које је Тибор провео са њима.

“На споменику је Тибор веома озбиљан, а тешко ми је да га таквог лика призовем када зажмурим. Увек је био весео И био је храбар када се родио И мислим да је био храбар када је умро”, рекла је Ката Церна.

У сузама она се захвалила свима који су омогућили подизање споменика И замолила државу да води рачуна о борцима са Кошара да се не деси да су живот дали џабе.

“Такође водите рачуна И о онима који су остали живи, помозите им да могу да школују децу, нађу посао. Толико су заслужили”, поручила је она.

“За будућност бих поручила да ви генерални идете напред, а наша деца за вама”, закључила је Ката Церна.

Никад толико нас није дуговало толико малом броју

Никада толико много нас није дуговало толико бескрајно много тако маленом броју њих, изјавио је данас председник Србије Александар Вучић на откривању споменика Тибору Церни, једном од 108 хероја с Кошара, припадника Војске Југославије, који су 1999. страдали у одбрани те карауле на граници са Албанијом.

Вучић је, на свечаности у Дебељачи, где је Тибор Церна живео, захвалио страдалим борцима са Кошара за све што су учинили за своју отаџбину.

"Ми, грађани Србије, неретко мислимо да је слобода једном заувек дата и понекад заборавимо на дуг према онима који су слободу сачували и нису жалили живот за будућност наше отаџбине", рекао је Вучић.

Он је указао на чињеницу да је 108 војника страдало да би сачувало наше животе.

"На Кошарама их је било 108 мртвих, положених живота за све наше, прекинутих судбина да бисмо ми данас имали своју. Тибор Церна, над чијом бистом стојимо, један је од 108 којима дугујемо", рекао је Вучић.

Председник је подвукао да није могуће рећи колики је дуг према страдалом Церни, јер је погинуо у 21. години и зато што је, како је рекао, имао 20 милиона неостварених могућности, снова, планова, које је положио за све нас.

"И то му дугујемо, све снове и могућности. Његов недоживљени живот који нам је дао, наш је дуг", истакао је Вучић.

Како је рекао, Церна је 28. априла 1999, урадио нешто што прави разлику између човека и јунака, што дели обичан од великог живота, и што чини да смрт не буде крај, већ почетак вечности.

"Стао је пред метак и изговорио највећу реченицу тог малог, прљавог и неописиво страшног рата који нам је агресор наметнуо. Рекао је ''За ову земљу вреди умрети'' и урадио је то, умро је за своју земљу и свакога од нас", рекао је Вучић.

Председник је додао да је историја Србије препуна славних битака и победа које су у великој мери допринеле да наса земља постане слободна, независна и поштована у свету, у коју је сваки гост добродошао и у којој народ зна да цени слободу више од свега, знајући колико је жртава за њу пало.

Вучић је рекао да је крајњи циљ агресора из ОВК, НАТО снага и регуларне војске Албаније била копнена инвазија и пресецање комуникације Ðаковица - Призрен и продор у делове КиМ.

Како је рекао, то је била историјска битка у истом рангу као што је то био бој на Чегру, битка на Иванковцу... и после целодневних свакодневних борби спречен је улазак непријатеља и копнена инвазија земље.

Ова се битка није обележавала, хероји нису помињали али, рекао је српски председник, данас када се више не стидимо да причамо о нашим јунацима можемо да кажемо да је Тибор Церна био Мађар, био херој, волео своју земљу и да су он и сви други са њим желели да остану ту да бране своју светињу, да бране своју земљу.

Питома Дебељача је мало насеље колико је великог човека изнедрило и постала је симбол херојства и части, додао је Вучић.

Како је рекао, велики Тибор је остао на ногама после првог метка и даље стојећи и пркосећи албанском терористи и захваљујући њему су многи отишли својим кућама али са сећањем на њега, на јунаштво и на светињу коју бране и битку у којој су учествовали - Српском Термопилу...

Вучић је рекао да смо се и тада по ко зна који пут смо бранили у борбама које нисмо започињал оно без чега грађани Србије не могу да живе, да дишсу - а то је слобода.

"Ово је моја земља" рекли су они и зауставили терористе, агресоре. . . и умрли на њој тако славно да се и данас на Кошарама чују њихови гласови како преносе страшну опомену и клетву - ово је моја земља.

Председник Републике је рекао и да је Србија данас земља за коју вреди живети исто како је вредело умрети и да морамо имати вере у земљу која је наша, која вреди. . .

Он је додао да ћемо за њу да живимо без страха, да сваки дан градимо нове путеве, нове фабрике, школе. . .

Вучић је рекао да овим обележјем одајемо само трунку захвалности Тибору Церни али и показујемо, са великим закашњењем, да умемо да памтимо и чувамо свопје јунаке.

"Нека је вечна слава Тибору и сваком од 108 величанствених са Кошара", закључио је председник Србије.

{gallery}TiborCerna{/gallery}

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са шефом Делегације Европске уније у Републици Србији, Њ.Е. Семом Фабрицијем, како би разговарали о даљем наставку успешне сарадње Министарства и Европске уније у збрињавању мигрантске популације, која тренутно борави на територији Републике Србије, а посебно малолетних миграната без пратње.

Министар Ђорђевић нагласио је да ће се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као координатор Пројекта “Наставак подршке за повећање и унапређење капацитета за управљање мигрантском кризом у Републици Србији – МАДАД 2“, у сарадњи са релевантним партнерима, и даље трудити да буде прави пример другим државама у начину управљања мигрантском кризом.

„Република Србија ће и у наредном периоду према мигрантима поступати одговорно и у складу са европским вредностима поштовања достојанства сваког људског бића које је на било који начин угрожено и налази се у стању потребе за смештајем, исхраном, медицинском негом, образовањем, радном активацијом и безбедношћу, са акцентом на развој деце миграната, пре свега малолетних миграната без пратње“, рекао је министар.   

„У 2018. години у плану је сарадња са локалним самоуправама, израда програма обуке за теренске социјалне раднике, а у току је израда концептне ноте за два пројекта - „Инклузијом кроз спорт“ и „Образовањем до интеграција“, истакао је Ђорђевић и још једном изразио значајну подршку систему социјалне и породично - правне заштите  коју пре свега пружају, УНХЦР, УНИЦЕФ, Организација Црвеног крста, Међународна организација за миграције, као и бројне организације цивилног друштва у Републици Србији.

Шеф Делегације Европске уније у Београду, Њ.Е. Сем Фабрици захвалио је министру Ђорђевићу на уложеним напорима у досадашњем спровођењу активности у склопу успешно окончаног Пројекта МАДАД 1 у нади да ће имплементација Пројекта МАДАД 2 бити подједнако успешна. Такође, истакао је да као и до сада сарадња свих релевантних институција Владе Републике Србије, када је заштита миграната у питању, буде на највишем нивоу.   

Састанку су присуствовали поред представника Министарства и делегације Европске уније и Комесар за избеглице Владимир Цуцић, као и представници Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић отворила је први панел на тему „Недискриминација, правна помоћ и социјална инклузија Рома” у оквиру Регионалне конференције о резултатима Декаде инклузије Рома под називом „Наслеђе, стечено искуство, најбољи примери и шта даље?“

Божовић је истакла да Република Србија испуњава све своје обавезе у процесу европских интеграција, чему и тежи, а посебну пажњу посвећује испуњењу циљева у оквиру Агенде Уједињених нација 2030.

„Република Србије се активно залаже за смањење сиромаштва, бољу инклузију Рома у друштву и њихову равноправност, што ће наставити и у будућности“, рекла је Божовић.

Према њеним речима, сва поглавља у донетој Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016 - 2025, као и Акционог плана за њену примену за 2017. и 2018. годину су једнако важна и Република Србије је већ постигла одређене успехе на тим пољима.

„Један од посебних резултата када је у питању инклузија Рома у Србији јесте повећана бројност грађана ромске популације у средњим и основним школама, ангажовање педагошких асистената, додела стипендија за ученике и примена афирмативних мера при упису и израда правилника које регулишу препознавање дискриминације и адекватно поступање у таквим ситуацијама“, навела је Божовић и додала да је већи и број мобилних тимова за социјалну инклузију Рома у градовима и општинама који је сада има преко 50.

Како је навела, кровни закони у Републици Србији, који су тренутно у процедури и чије се доношење очекује у овој години, а који ће допринети унапређењу положаја Рома и Ромкиња јесу Закон о забрани дискриминације и Закон о унапређењу родне равноправности. Затим, Закон о социјалној заштити, Измене и допуне Закона о државним службеницима, који је веома важан за етничку структуру становништва у учешћу у државној администрацији, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о становању и Закон о бесплатној правној помоћи, који ће почети да се примењује у октобру текуће године.

„Желимо да се још више деце ромске националности уписује у вртиће и повећање броја педагошких асистената. У складу са стратегијом запошљавања Владе Србије радићемо на већем запошљавању Рома и Ромкиња, које је у посебном аспекту код активних мера политике запошљавања које спроводи држава, ресорно Министарство и јединице локалне самоуправе“, навела је државна секретарка.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је конференцији „Достојанствени рад у ери дигитализације“, која је одржана у просторијама Савеза самосталних синдиката Србије где је истакао да је дигитализација веома значајан процес за многе области које су у надлежности ресорног министарства.

Како је навео, Министарство активно учествује у процесу увођења дигитализације, посебно када је реч о појави нових занимања у Србији. Како је истакао, процес дигитализације ће нашој земљи донети напредак у свим областима и тиме створити могућност да се позиционира међу најразвијеније земље.

„Идеја ресорног министарства јесте да се област дигитализације додатно унапреди и уведе на свим пољима где је то потребно и могуће. Ера дигитализације омогућава појаву нових занимања, а самим тим и повећање запошљавања, посебно када је реч о младима, које желимо да задржимо у нашој земљи. Такође, утиче и на лакше, праведније и брже остваривање свих права које имају наши грађани по закону, али и бољу контролу ради спречавања злоупотребе тих права“, рекао је Ђорђевић. 

Министар је додао и да је на плану Владе Србије за следећу годину разматрање Измена и допуна Закона о раду, у којем ће постојати и посебан сегмент који ће се односити управо на процес дигитализације.  Како каже, постоји још много тога да се уреди у овом закону и сигурно је да се очекује доста расправа и радних група на ову тему, али све је то у циљу бољих услова за рад и живот наших грађана.

Конференцији су присуствовали и председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, председник Уједињеног гранског синдиката „Независност“ Зоран Стојиљковић и Никола Радоман из Министарство здравља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на Панел дискусији „ Од шалтера до дигиталне трансформације“ која је одржана у оквиру Конференције е - Папир где је истакао да је Министарство којим руководи прво које је преместило свој сервис и апликације у јединствен Дата центар и сву документацију објединило на једном месту.

Министар Ђорђевић рекао је да је процес увођења дигитализације успостављен захваљујући председници Владе Србије Ани Брнабић која је препознала значај ове области за грађане наше земље. 

Како је истакао, Министарство активно ради на доношењу Закона о социјалним картама чије се усвајање очекује на јесењем скупштинском заседању. Ђорђевић је нагласио да је за сваку промену у функционисању једне државе поред воље првенствено неопходан и законски основ, што је случај и код дигитализације. 

„У следећој години планирамо да уведемо комплетну дигитализацију социјалне заштите, уводимо „DMS“ систем који већ постоји у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање и Националној служби з азапошљавање, јер желимо да сви документи који се преносе буду доступни и видљиви свима, наравно, у складу са овлашћењиима“, рекао је министар.

Такође, Ђорђевић је истакао и важност пројекта који је покренуо ресор којим он руководи у сарадњи са Министарством унутршњих послова и Министарством спољних послова, а који има за циљ стварање могућности да се електронски поднесе захтев за издавање виза са правом рада за стране држављане без доласка у Србију, чиме би им било знатно олакшала и упростила процедура приликом њиховог запошљавања у нашој земљи. 

„Увођењем овог јединственог управног места омогућили бисмо да цела процедура, приликом запошљавања странаца, буде завршена и пре него што дође у Србију. Желимо да је што више људи у Србији и да долазе овде да раде и верујем да ће увођење дигитализације у свим сферама то и омогућити. Следеће године очекујемо већи напредак у овој области“,  закључио је минситар.

На 5. седници Савета за права детета Владе Републике Србије поред државног секретара Ненада Нерића, испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања присуствовао је и посебни саветник министра Драган Вулевић који је представио досадашњи рад Министарства на изради Закона о правима детета и заштитнику права детета.

Како је истакао, радна група коју је формирао министар Зоран Ђорђевић, а у којој су учествовали проф др Невена Петрушић, проф др Невена Вучковић Шаховић, Тамара Лукшић Орландић и помоћник Републичког секретара за законодавство Ранка Вујовић, сачинила је преднацрт овог закона.

„Овим Законом учињен је велики корак у унапређењу, промоцији и  обезбеђивању контроле заштите права детета у Републици Србији. Овај Закон је по свом садржају јединствен, јер у себи садржи одредбе којима се верификују сва права детета и инструменти независне контроле и заштите. Његовим доношењем испуњавају се наше обавезе из препоруке из последњег универзалног периодичног прегледа о стању људских права у Србији, препоруке Комитета за права детета у Женеви и одређене обавезе дефинисане Акционим планом за реализацију обавеза из поглавља 23“, рекао је Вулевић, који је уједно представио и план даљег рада на доношењу овог закона које се очекује у првом кварталу 2019. године.

У Основној школи „Војвода Мишић” на Савском венцу у Београду, у присуству ђака, родитеља и учитеља ове школе, свечано је отворен ликовни конкурс „Инклузивна Србија”.

Конкурс реализује Центар инклузивна Србија уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Оливера Јововић из Сектора за заштиту особа са инвалидитетом учествовала је цртању мурала са ученицима ове школе и Андрејом Колосовим чиме је послата порука колико је важно да наше друштво буде инклузивно, једнако, да негујемо различитости и да се међусобно поштујемо и волимо.

Центар инклузивна Србија посвећен је унапређењу инклузије и једнаких могућности за све грађане, поштовању људских права и остваривању циљева у свим областима од значаја за подршку деци, младима, особама са инвалидитетом, породици, појединцу и другим осетљивим групама. 

Секретар Центра инклузивна Србија Маја Војиновић позвала је ученике ове школе да учествују на конкурсу, како би сви заједно начинили још један корак напред ка стварању друштва које цени различитости.

Основна школа „Војвода Мишић” прави је пример инклузије, јер су овде сви ђаци једнаки и равноправни. Тренутно школу похађа осам ученика који се образују по индивидуално образовном плану и програму, од тога је један ученик на ИОП2 плану, а у први разред иде неколико ђака којима је потребна подршка. Матија Јововић, ученик трећег разреда ове школе, болује од СМА, а од школских другара има велику подршку и помоћ, чиме доприносе његовој инклузији у школску заједницу, чинећи да се осећа као равноправан члан. Матија својом позитивном енергијом и односом са другарима представља инспирацију многима.

Ликовни конкурс Инклузивна Србија је намењен ученицима од првог до четвртог разреда и отворен је до 20. новембра 2024. године. Пријава на конкурс доставља се на адресу Центра инклузивна Србија, Курсулина 29, Београд или путем сајта www.likovnikonkurs-inkluzivnasrbija.rs.

„Стварање друштва у коме порекло не представља препреку нити бенефицију при остваривању личне среће и афирмације и друштва у коме сваки појединац или породица има подршку у задовољавању основних животних потреба један је од главних циљева којем тежи Република Србија“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на Регионалној конференцији о резултатима Декаде инклузије Рома под називом „Наслеђе, стечено искуство, најбољи примери и шта даље?“

Министар је рекао да уколико се све земље сложе са циљем Републике Србије и раде на његовом остварењу наши ромски суграђани, комшије и рођаци имали  би јасну перспективу куда даље и како се краткорочно и дугорочно изборити за сопствену инклузију у нашим друштвима и Европи.

„Министарство, које водим, било је предлагач за доношење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016 - 2025, као и Акционог плана за њену примену за 2017. и 2018. годину, коју је Република Србија донела по узору на Европски оквир за инклузију Рома 2011-2020. Поред четири поглавља - образовања, становања, запошљавања и здравља, Стратегија у Републици Србији препознаје и компоненту социјалне заштите“, рекао је министар и додао да је у Министарству формиран и Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, који, између осталог, ради на пословима државне управе у области инклузије Рома и координира израдом новог Акционог плана за 2019. и 2020. годину.

Конференцији су присуствовали представници земаља из региона - Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине и Словачке, као и 120 представника разних институција и организација, првенствено, ромских, као и бројни партнери Министарства као што су Делегација Европске уније, Мисија Савета Европе, UNWomen, Регионални савет за сарадњу, ГИЗ и други.