Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

1008 резултата пронађено

Крф и Видо обележавају 100 година од доласка српске војске

Регистрован члан

7 година 10 месеци

КРФ/ВИДО - Централном комеморативном свечаношћу на грчким острвима Крфу и Виду данас се обележава стогодишњица искрцавања српске војске на та јонска острва, председник Србије Томислав Николић, градоначелник Крфа Костас Николозас, амбасадори Француске, Русије, Италије, Велике Британије у Србији, министри у влади Србије одају пошту палим српским јунацима.

Верски војнички помен служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије и представник грчке православне цркве, а у Маузолеју - спомен костурници на острву Виду, као и код Морнаричког крста, уз војне почасти, председник Републике Србије Томислав Николић, председник општине Крф Костас Николозас, представници земаља учесница рата, представници грчких и српских удружења за неговање традиције, српски падобранци ветерани, уз војне почасти положили су венце.

Председник Николић истакао је на Виду да су Срби веровали у себе и да су натерали савезнике да им дозволе да пробију Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тад највећи рат у историји људске цивилизације.

"Верујемо да Солунски фронт 1915. године није могао да спасе српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи. Верујемо да би нам помогли да су могли и да би спрецили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију", рекао је Николић.

Председник је истакао да српски народ никада неће заборавити да су, заједно са Србима, на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војске Есад Паше, Канаде, Италије... и напоменуо да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност народу Крфа и савезничким медицинским мисијама.

"На Солунском фронту погинуло је око 21.000 српских војника, око 23.000 француских, 3.000 британских, 1.500 грчких, 3.500 италијанских војника. По личној наредби цара Николаја, у Солун је стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа. Мада су се сви отимали за њих, они су се, по својој вољи, борили у саставу српске војске и погинуло је око 4.300 руских војника" рекао је председник.

Нагласио је да све њих Србија никада неће заборавити, јер, "као што су нама причали, ми причамо нашој деци, они својој, а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о плавој гробници, о томе како је скупа реч слобода", рекао је Николић.

Додао је да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност савезничким медицинским мисијама које су видале ране Србима и њихову несрећу учиниле мањом, не жалећи се и не жалећи себе.

"Занавек хвала и народу Крфа, потомцима несебичних домаћина наших предака. Братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек је уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек. Нека им је слава и хвала и нека су им лаки пријатељска грчка земља и грчко море", рекао је Николић.

Председник је додао да је ово бујно зелено острво пре једног века било голо, каменито, без иједног дрвета, док се на њему, испод високе небеске куполе која је тада била једини кров, одигравала једна од највећих драма у историји српског народа.

"Грци су га вековима звали 'Острво змија', а навршио се први век откако га помињемо као 'Острво смрти', зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута, умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, глади… Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце", рекао је Николић.

И српски војници, наводи председник, које су далеко у Србији чекали њихови очеви и мајке, браћа и сестре, жене, деца, знајући да војнике нико и ништа неће спречити да се врате кући.

Председник је цитирао славног белгијског нобеловца, грофа Мориса Метерлинка, који је у делу "Одломци рата", за српске војнике рекао да нема жртве која би се могла упоредити са оном коју су они дали и да због тога нема славе која би се могла високо узвисити као њихова, нити захвалности која би могла превазићи ону коју им дугујемо.

"Они не само што имају право на најлепше место у нашим успоменама, они имају право на све наше успомене, на све оно што смо ми, јер ми постојимо само због њих", рекао је председник Србије.

Градоначелник Крфа Костас Николозас рекао је да се на светом простору сећања одаје част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и да се упућује снажна порука солидарности и хуманизма целом свету.

"Током ове две године, 150.000 српских војника и цивила, жртава рата, на Крфу су нашли гостопримство. Уз помоћ савезника, Крф се организовао како би спасао многобројне избеглице. Упркос томе, око 10.000 људи остало је заувек у земљи и сланим водама Крфа", рекао је Николозас.

Истакао је да они који су изгубили своје животе, осим на наше дугогодишње пријатељске односе, подсећају нас и на нашу обавезу да будемо опрезни како не бисмо никада морали да на исти начин поново докажемо наше везе.

"За две године Крф је незваницно постао престоница Србије. Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу 'Острва спаса' српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига, отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва", рекао је Николозас.

vkПодвукао је да, у тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин, као и 1992. и 1999. када су,осим хуманитарне помоћи, протествовали и на масовним демонстрацијама исказивали противљење неправедном рату против Србије и изражавали солидарност певајући "Тамо далеко".

Говорио је и заменик министра спољних послова Грчке Јоанис Аманатидис, а глумци су извели потресни уметнички програм.

Уследиће потресна комеморативна свечаност на отвореном мору - "Плавој гробници", а касније данас, председник Николић добиће титулу почасног грађанина општине Крф, а биће уприличена премијера филма Слађане Зарић "Срби на Крфу", као и свечано отворена нова стална поставка у "Српској кући".

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменицки комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916. године, на том малом острву умрло је 4.847 људи, у просеку по 150 дневно.

Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Такође, грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог, а за српски народ страдалног места.

Никада више на овај начин не доказивати приајтељство

Градоначелник Крфа Костас Николузос је, говорећи на обележавању 100 година од искрцавање српске војске, поручио да они који су дали животе на овом фронту не подсећају само на дугогодишње пријатељске односе Србије и Грчке, већ и на обавезу да будемо опрезни како не би никада морали да их на исти начин поново доказујемо.

"Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора", навео је Николузос.

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

"Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету", рекао је он.

Подсетио је да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

"Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу", казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.

"Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „Острваспаса“ српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе", рекао је.

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

"И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи.

У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин", рекао је градоначелник Крфа.

Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992 и 1999, Николузос је рекао да је српски народ "великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања".

"Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму 'Тамо далеко'“, додао је.

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула ...

Николузос је говорио и о актуелном избегличком питању рекавши да је то озбиљан проблем за Европу, те да је потребно да се, како је рекао, вратимо уназад у нашу историјуи да на том примеру научимо.

"Заштита и гаранција права избеглица је очигледно наша дужност која произилази из неотуђивих вредности човећанства. Европа не може да диже зидове.Ова логика је неисторијска, нехумана и недемократска. Морамо да обезбедимо азил жртвама рата и да на њих гледамо као на света и неприкосновена лица", рекао је градоначелник Крфа, те поручио:

"Са овог места, који историјски означава хуманизам и сарадњу међу народима, шаљемо целом свету поуздану поруку да ће солидарност међу народима учинити свет бољим и да ће победити сваки облик смрти".

Албанска голгота

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: "Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта".

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "Острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у â€жострво смрти", а море око њега у â€жплаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Министар Ђорђевић посетио Центар за социјални рад у Апатину

Регистрован члан

6 година 5 месеци
Министар Ђорђевић посетио Центар за социјали рад у Апатину

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетили су Центар за социјални рад у Апатину како би са надлежнима разговарали о унапређењу услова за рад и евентуалним проблемима са којима се сусрећу запослени.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је задовољан досадашњим радом овог центра, али да увек постоји простора за додатно унапређење и нагласио да Министарство има велике планове када је у питању побољшање услова за рад центара за социјални рад у целој Србији, које је и представио приликом данашње посете.

 

„Центар за социјални рад представља кључну институцију у систему социјалне заштите и управо због тога мора да има најстручнији кадар и најбољу организацију рада, јер улога државе јесте да онима којима је помоћ неопходна исту и пружи на најбољи могући начин. Законом о изменама и допунама Закона о социјалној заштити сигурно ће се досадашњи рад подићи на још виши ниво, а верујем да ће запослени бити најзадовољнији када од првог јануара буде успостављен нови систем плата и тиме њихов материјални положај буде бољи“, истакао је Ђорђевић.

 

Министар је нагласио да су до сада завршене три фазе пројекта „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“ којим су добијене препоруке везане за реорганизацију начина рада центара за социјални рад и професионалне компетенције запослених, на територији Републике Србије. Како каже, Министарство ће и у наредном периоду све активности усмерити ка остваривању још бољих услова живота свих становника Републике Србије.

Фото галерија
181558

Министар Ђорђевић разговарао о обнови српских војних гробаља у Грчкој

Регистрован члан

7 година 10 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са опуномоћеним министром за економско-трговинске односе у амбасади Грчке Ламбисом Коуналакисом о темама из надлежности министарства, посебно када је  реч о очувању ратних војних меморијала.

 

Министар Ђорђевић истакао је значај српских меморијала ,,Зејтинлик“ у Солуну, на Кајмакчалану и Крфу. На састанку је било речи о плановима за одржавање и обнову наших меморијала, а једна од тема састанка била је и сарадња на организацији свечане церемоније поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата која ће се у септембру управо на ова три места и одржати.

 

Ђорђевић је нагласио да заштита војних меморијала и места страдања показује поштовање Србије према својој прошлости и према свима онима који су невини изгубили животе у оружаним сукобима.

 

,,Србија жели да својим храбрим прецима ода заслужене почасти. Увек ћемо настојати да спомен обележја у њихову част буду достојанствена, јер ћемо тако заувек очувати сећање на њих“, подвукао је министар и додао да ће Србија и Грчка, коју везују бројни историјски догађаји, кроз које се стекло међусобно поверење и искрено пријатељство чувати заједничке обичаје и неговати традицију, јер је то гарант за бољу будућност грађана обе земље.

 

Ђорђевић и Коуналакис разговарали су и о већ сада доброј економској сарадњи Србије и Грчке, али и о могућностима за њено даље унапређење.

 

Опуномоћени министар за економско-трговинске односе у амбасади Грчке Ламбис Коуналакисом рекао је да ће предлоге српске стране пренети са задовољством надлежним институцијама у Атини и да Србија у Грчкој има правог пријатеља, што показују и дугогодишњи билатерални односи две земље.

Обележен Дан примирја у Првом светском рату на Српском војничком гробљу у Битољу у Р. Северној Македонији

Регистрован члан

5 година 8 месеци
Обележен Да примирја у Првом светском  рату на Српском војничком гробљу у Битољу у Р. Северној Македонији

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у име Владе Републике Србије, Зоран Антић,  положио је венце и одао пошту, заједно са Њ.Е. амбасадорком Републике Србије у Републици Северној Македонији Невеном Јовановић и војним аташеом Небојшом Ђорђрвићем, поводом обележавања 106. годишњице Дана примирја у Првом светском рату у Републици Северној Македонији.


Церемонији,  на Српском војничком гробљу у граду Битољу,  су присуствовали и положили венце  делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, кадети Војне академије, бројна удружења опредељена  за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, представници српске заједнице у Републици Северној Македонији.


Након церемоније полагања венаца и одавања почасти присутнима се  обратио државни секретар Зоран Антић, након чега је уприличен пригодан уметнички програм.


Истог дана положени су венци и одата почаст на српским војничким гробљима у местима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир у  подножју планине Кајмакчалан.

 

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

 

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

 

Фото галерија
188710

Унапређење сарадње Министарства и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Регистрован члан

5 година 8 месеци
Унапређење сарадње Министарства и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Миланом Мариновићем о досадашњој сарадњи и унапређењу исте.

На састанку је утврђено да су резултати поступања Министарства по налозима тог независног института не само на задовољавајућем нивоу, већ се сарадња одвија на обострано задовољство.

У вези са наведеним, Повереник је констатовао да је Центар за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ поступио у складу са опоменом и препоруком Повереника.


„Спремност Министарства да све конструктивне предлоге за унапређење људских права угради у своје праксе, доприноси унапређењу сарадње са свим релевантним субјектима у друштву, укључујући и Канцеларију Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности“, истакао је Мариновић.


У вези са наведеним, договорени приоритети сарадње у области унапређења законске и подзаконске регулативе у области рада и запошљавања и социјалне заштите у наредном периоду.

Мариновић се посебно захвалио министру Ђорђевићу и државној секретарки др Стани Божовић, која је такође присуствовала састанку, на предлогу да овај независни институт буде укључен у праћење рада Радне групе за израду Предлога националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима (2020-2025) и Предлога акционог плана за спровођење националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима (2020-2022), посебно у фази израде нацрта тих докумената и вођења јавне расправе о њима, што ће допринети већој транспарентности и друштвеној укључености свих релевантних субјеката у овај процес.

 

Обележена 77. годишњица од избијања антифашистичког устанка у Другом светском рату

Регистрован члан

7 година 10 месеци

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац и одао почаст поводом обележавања 77. годишњице од избијања антифашистичког устанка у Другом светском рату у оквиру спомен-комплекса у Белој Цркви код споменика Жикици Јовановић-Шпанцу.

 

Венце су, поред министра Ђорђевића положили и делегација Министарства одбране и Војске Србије, председник Општине Крупањ, представници СУБНОР-а Србије као и удружења и грађани.

 

Након полагања венаца, министар Ђорђевић одржао је говор који преносимо у целости:

„Пре 77 година нацистички непријатељ победио је нашу земљу у изненадном, неравноправном рату. Вандалским бомбардовањем српских градова, стрељањем 100 српских цивила за једног убијеног немачког војника и стварањем монструозних вештачких творевина као што је НДХ, чије је постојање темељено на геноциду над српским народом, нацистички завојевач покушао је да сломи слободарски дух српског народа  и одврати га од саме помисли да фашизму пружи отпор.

 

Југословенска краљевска војска била је разбијена у краткотрајном Априлском рату. Српски војник, који је навикао да из витешке борбе „прса у прса“ готово увек излази као победник, новој, лукавој немачкој војној доктрини Блицкрига није могао да се одупре. По бројности војске и супериорности војне технике, далеко надмоћнији непријатељ је прегазио границе Краљевине Југославије са свих страна и приморао њен главни штаб на брзу и безусловну капитулацију. Није било изгледа да се понови јуначка епопеја преласка преко Албаније налик оној из Првог светског рата. Непријатељ је, поучен претходним искуством, пажљиво испланирао напад и краљевској војсци пресекао сваку одступницу. Нашавши се сасвим окружена непријатељским снагама, краљевска војска се распала и највећи део војника Немци су одвели у заробљеништво. Њени непокорени делови налазили су се раштркани широм земље и комуникација међу њима није се могла лако успоставити. Формирање Југословенске војске у отаџбини из тог разлога се одвијало отежано и споро, а командном кадру будућег Равногорског покрета било је потребно додатно време да се психолошки опорави од шока Априлске катастрофе.

 

За разлику од државног апарата и војних структура Монархије, организација Комунистичка партија Југославије, у том историјском тренутку великог националног пораза,  имала је капацитет да се одмах супротстави окупатору. Југословенска комунистичка партија је дуги низ година опстајала упркос томе што је била стављена ван закона, а њени прваци, попут Жикице Јовановића Шпанца, учешћем у Шпанском грађанском рату стекли су драгоцено искуство у борби са бруталним и непредвидљивим фашистичким непријатељем и његовом „петом колоном“.

 

Функционисање „у илегали“, конспиративна комуникацијска структура и герилска тактика, били су, показало се, кључни елементи који су партизанском покрету омогућили да пружи успешан отпор окупатору, а затим и да целу отаџбину поведе путем слободе.

 

Југословенски партизански покрет био је најефикаснији покрет отпора у читавој покореној Европи, стварао је највећи проблеме немачком Вермахту и непрестаном борбом везивао не мали број фашистичких армијских корпуса током рата.

 

Народноослободилачку борбу у Југославији, као и спречавање да се на Источни фронт упути још већи број фашистичких јединица, највећим делом на својим плећима изнео је српски народ, и тако у не малој мери допринео осујећењу Хитлеровог плана да у првом силовитом налету заузме Москву и уништи Црвену армију, армију сачињену у највећој мери од руског народа, који се, када је одолео првом нацистичком удару, консолидовао и почео да надире попут лавине која се није зауставила све док није сравнила са земљом сам центар из кога је нацистичко зло почело да се шири Европом.

 

На тај начин су два братска слободарска народа, Српски и Руски, сваки на свој начин и сходно својој бројности, стратешком положају и расположивим ресурсима, више од других била заслужна за пораз фашизма на тлу Европе. Уједињени у тој заједничкој борби, српски и руски народ, у крајњем исходу, донели су слободу свим другим народима Европе.

 

А ми са поносом можемо закључити да је пропаст Хитлерове нацистичке машинерије започео на територији непокорне Србије, и то управо овде, у јуначкој Рађевини, устанком који је 7. јула 1941. године избио оружаном акцијом Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда у Белој Црвки код Крупња.

Смрт фашизму!

Живела Србија!“.

 

Усвојена Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2025. до 2030. године

Регистрован члан

6 година 5 месеци
Усвојена Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2025. до 2030. године

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, Стратегију унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2025. до 2030. године и први трогодишњи Акциони план за њено спровођење у периоду 2025. до 2027. године.


 
Нови стратешки оквир представља наставак коннтинуираних напора Министарства и Сектора за заштиту особа са инвалидитетом на побољшању свеукупног друштвеног и економског положаја и стварања услова за равноправно учешће у друштву свих  особа са инвалидитетом у Републици Србији.


 
Задатак Стратегије је да се дефинишу циљеви, мере и активности које ће допринети да се социјални модел и приступ заснован на људским правима угради у све мере које утичу на питања положаја особа са инвалидитетом.


 
Општи циљ Стратегије је унапређен положај особа са инвалидитетом у циљу пуног уживања свих права и равноправног живота у заједници, кроз укључивање у све области друштвеног живота на једнакој основи уз пуно поштовање личног достојанства, независности, слободе избора и индивидуалности.


 
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је крајем 2023. године  покренуло процес израде новог стратешког документа и пратећег акционог плана, а на позив Министарства, поред логистичке и финансијске подршке Популационог фонда УН у Србији, у њиховој припреми активно су учествовали представници савеза особа са инвалидитетом и државних органа и институција за које се у складу са делокругом њиховог рада може очекивати да дају допринос унапређењу положаја особа са инвалидитетом.

 

На штанду Министарства за рад дан посвећен деци

Регистрован члан

7 година 10 месеци
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - слика вести

На штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на 61. Међународном сајму књига (хала 1а), четвртак, 27. октобар, биће посвећен темама које се из различитих углова баве децом – од презентације кол центра за децу која трпе породично насиље или имају неку другу врсту проблема, до начина збрињавања најмлађих који живе и раде на улици. Домаћин штанда у четвртак биће Завод за васпитање деце и омладине Београд.


Програм почиње у 11:00 часова представљањем СОС дечије линије, а организатор овог догађаја је Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Београд.
У 12:00 часова на Округлом столу о превенцији вршњачког насиља разговараће психолог Миленко Јовић из Завода за васпитање деце и омладине Београд, Сузана Каплановић из Удружења грађана „Агенда” – Центар за подршку породици, Горица Клисура из Основне школе „Веселин Маслеша“ у Београду, и Добринка Кузмановић са Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум.
У 13:00 часова почиње трибина „Деца улице“ коју организује Градски центар за социјални рад Београд.
„Кругови насиља – хранитељска породица као место опоравка“ назив је трибине најављене за 15:00 часова. Организатор скупа је Центар за породични смештај и усвојење Београд.
Поред ових, у четвртак ће на штанду Министарства за рад бити заступљена и једна историјска тема – у 17:00 часова, под називом „Србија у великом рату – фрaнцускa свeдoчaнствa“, биће представљено двојезично издање дела „Са српском владом и војском од Ниша до Крфа 1915/16“. Реч је о записима Огиста Бопа, Пјер-Виктор Фурнијеа, Анри Барбија, Емила Вита, Раула Лабриа, Луја Томсона, Марсела Динана и Лисијена Пиарона де Мондезира, у издању ИП „Прометеј“ из Новог Сада и Института за савремену историју из Београда.
На трибини ће говорити приређивач Станислав Сретеновић, преводилац Гордана Писар, и издавачи Зоран Колунџија и др Момчило Павловић, иначе потомци Огиста Бопа, француског амбасадора у Србији 1915. године.

Представљена Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023.

Регистрован члан

5 година 8 месеци
Представљена Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023.

Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године, са припадајућим Акционим планом за њено спровођење од 2020. до 2021. године, коју је усвојила Влада Србије представљена је у Палати Србија.

 

Председница Народне скупштине Републике Србије и Одбора за права детета Маја Гојковић истакла је да спречавање и сузбијање насиља, односно заштита деце мора бити, и јесте један од главних циљева  политике наше земље. 

 

Гојковић је нагласила да ћемо само удружени и истрајни у остварењу овог циља, успети да створимо и сачувамо сигурно окружење за децу, у коме ће моћи да безбрижно расту и стасавају, изражавају различитости и развијају своје потенцијале. 

 

Гојковић је рекла да је добро што је посао усвајања Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља успешно завршен, као и да је сада задатак пуна примена Стратегије како би свако дете у Србији било заштићено од насиља и како би сва деца у нашој земљи одрастала у безбедном и сигурном окружењу.  

 

„Заиста је страшно када се само и реч 'насиље' повезује са дететом у било ком смислу. Ипак, тужна је чињеница да се деца суочавају са насиљем у свом породичном окружењу, школи, институцијама за децу без родитељског старања и децу са инвалидитетом...“, рекла је Гојковић и додала да "aко знамо да искуство које се доживи током детињства утиче на читав живот, онда је јасно колико насиље које дете претрпи може да се одрази на његово одрастање". 

 

Председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је да је основни принцип Стратегије Конвенција УН о правима детета, а тај стратешки документ, осим што је најважнији за друштво и инвестиција у њега, важан је и за евроинтеграције Србије о чему се говори у поглављу 23 у преговорима о чланству у ЕУ.

 

"Насиље рађа насиље и уколико данас не успемо да сузбијемо и превенирамо насиље, та деца ће се сутра претварати у насилнике. Влада Србије жели да прекине тај ток, јер уколико се то не деси она ће све више расти и ширити се и то смо виђали и у напреднијим и богатијим друштвима од нашег и зато је важно да системски приступимо овом проблему“, казала је Брнабићева и подсетила да се Влада овим питањем бавила системски, а не стихијски и у том смислу навела да је усвојен Закон о спречавању насиља у породици, који предвиђа посебну процедуру за децу као посебно рањиву категорију.

 

Према њеним речима, од почетка примене тог закона, 1. јуна, 2017. године, регистровано је 141.529 случајева, за 50.127 усвојени су предлози хитних мера, а израђено је 42.246 индивидуалних планова за жртве,. Како је рекла за 1.715 деце надлежни органи су утврдили да су жртве и да је у тим случајевима усвојена хитна продужена мера заштите те деце.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да деца представљају будућност ове земље, и зато ми, који живимо и радимо у садашњости, морамо одлучно прекинути са свим негативним појавама из прошлости. 

 

„Циљ поменуте Стратегије јесте да сва деца у Србији одрастају у безбедном и подстицајном окружењу у коме се у потпуности поштује право детета  на заштиту од свих видова насиља. Уверен сам да сви заједно чинимо најбољу могућу ствар, и зато наставимо даље, и брже, и боље, без икаквог застајкивања. Реализацијом активности и задатака који стоје пред нама стварамо темељ система вредности у визији једне боље будућности у којој нема места насиљу и томе да се неспоразуми, неслагања, лична неоствареност и фрустрација одраслих решава или комуникација одвија уз примену физичке силе, омаловажавања, непоштовања, вређања или занемаривања другог”, рекао је министар.

 

Ђорђевић је истакао да Министарство већ дуго самопрегорно ради и постиже видљиве резултате те да је у току завршна фаза доношења Закона о правима детета и заштитнику права детета. Како је навео израђен је и нацрт Закона о изменама Породичног закона, који у свом фокусу има права детета и начин њиховог остваривања. 

 

„Елиминисали смо могућност закључења малолетничког брака, увели изричиту забрану физичког кажњавања деце и употребу физичке силе као васпитног средства, кроз превентивни надзор над вршењем родитељског права обезбедили смо подршку родитељима и породицама у остваривању основног права детета на живот са својим родитељима. Редефинисали смо мере  корективног надзора над вршењем родитељског права, обезбедили смо помоћ детету и реафирмисали право детета на учешће у свим поступцима који се тичу њега и његових права“, навео је Ђорђевић.

 

Заштитник грађана Зоран Пашалић истакао је да је захвалан што су се примедбе и сугестије ове институције усвојиле приликом доношења поменуте Стратегије и додао да ће се предвиђеним доношењем нових закона, као и изменама и допунама постојећих, у наредном периоду сигурно поспешити заштита деце од насиља.

 

Директорка УНИЦЕФ-а у Републици Србији Ређина де Доминицис честитала је Влади РС на усвајању Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља у периоду од 2020. до 2030. године и истакла да је заштита деце од насиља кључна димензија агенде УНИЦЕФ-а.

 

“Радујемо се предстојећем раду са вама на спровођењу Стратегије, а нарочито на јачању капацитета стручних лица за превенцију насиља и заштиту од истог, осигуравајући да су делотворна решења која су прилагођена деци њима и доступна, укључујући дечије правосуђе“, истакла је Ређина де Доминицис.

 

Како је навела, УНИЦЕФ ће и даље пружати даљу подршку дечијој линији (НАДЕЛ) и у многим другим областима. Усвајање Стратегије је такође велика прилика да се поново ангажује у процесу у оквиру Глобалног партнерства за елиминација насиља над децом.

 

Фото галерија
182833

Вулин: Желимо да макар једна генерација не искуси рат

Регистрован члан

7 година 10 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је вечерас, сећајући се жртава Првог светског рата, да Србија никада није била узрок ниједног рата, али да је често против своје воље била повод за ратове "неситих краљева и царева", и да тражи да јој се допусти да макар једна генерација њених грађана проживи век а да не буде жртва неког ратног сукоба.

Вулин је, отварајући на Калемегдану државну церемонију обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, истакао да је Србија из два светска рата научила лекцију да може да траје само ако сукобе великих избегава и води рачуна прво, али никада једино, о себи.

"Срби су скроман и често ћутљив народ, али сањају отворених очију. Срби траже од великог света, од себе, али најпре од оних који одлучују како се дели ова планета, да извуку поуку из Првог и Другог светског рата и допусте Србији сан да се роди једна генерација која ће се родити и умрети а да неће учествовати у неком рату", казао је Вулин.

Остварење тог сна, како је истакао, није доживела ниједна генерација Срба, али постоји нада да ће генерацији деце која сада стасавају бити дозвољено да тај сан постане јава.

Свет је, како је подсетио, тонуо у велике сукобе и ужасе онда када би сила заменила право, а данас су, после искустава Другог светског рата, чувари права организације попут УН и ОЕБС-а.

Осврћући се на полемике о одговорности Србије за Први светски рат, Вулин је истакао да "царска и краљевска височанства жељна ваздуха, воде, земље и робља" не могу да буду једнако одговорни као они који су имали само грех рођења и трајања на једном парчету земље.

"Србија је увек била на правој страни и ако нешто велики и силни могу да науче од Србије, то је да је Србија увек била на страни светла и слободе и да никад није била на погрешној страни. Велики треба да знају да је Србија увек тражила светло које ће бити светло за све друге", рекао је Вулин.

Подсећајући на велике жртве Србије у Првом светском рату, Вулин је рекао да Срби не могу да се не питају зашто је у њему убијено 800.000 српских цивила и зашто су одмах по Сарајевском атентату постали жртва прогона и насиља широм региона.

Свечана академија, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, чији је Вулин председник, почела је химном "Боже правде", у присуству високих званица, међу којима су били потпредседница Владе Србије Кори Удовички, министар полиције Небојша Стефановић и други, као и многобројни грађани.

Земунски камерни хор и оркестар са диригентом Ђорђем Станковићем извео је "Марш на Дрину", "Топџијско коло", "Србијанку", фрагменте из "Опела" Стевана Христића посвећеног жртвама рата.

Драмски уметници Михаило Лађевац, Соња Кнежевић и Хаџи Ненад Маричић су кроз историјске и документарне текстове подсетили на почетак Првог светског рата, славне битке и српске победе, али и велико страдање српске војске и народа.

Посебно дирљив био је наступ мајора Љубише Стојичића, трубача Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије са нумером "Ил Силензио" (Тишина), којом је током рата одавана последња почаст погинулим војницима.

"Тишина" је, на предлог Председништва Савета министара Италије, данас изведена и у многим другим земљама, на симболичним локалитетима.

Програм на Калемегдану, чији је сценариста била драматург и књижевница Ивана Димицих, завршен је песмом "Востани Сербије".

Свечана академија одржана је у павиљону "Цвијета Зузорић", а не како је било планирано код споменика Победник, због лоших временских услова.

У реализацији су учествовали ЈП Београдска тврђава, Удружење ликовних уметника Србије и Радио телевизија Србије.