Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, одмах након повратка из посете Мексику и Куби одржао је колегијум министра у просторијама аеродрома Београд, а по завршетку се састао и са руководством Аеродрома Никола Тесла Београд.

Министар је на састанку са запосленима на аеродрому Никола Тесла истакао да је Аеродром једно од најуспешнијих предузећа у Србији и да се нада да ће Министарство и АД Аеродром Никола Тесла Београд наставити заједничко деловање у циљу постизања још бољих резултата и пружио подршку даљим активностима у циљу што боље припреме запослених за долазак концесионара.

„Резултати, које остварује Аеродром Никола Тесла, свакако треба да буду пример другима и свака компанија која овако успешно послује увек ће имати подршку Министарства и Владе Србије. Концесија је обезбедила улагања у аеродром у наредних 25 година, што ће временом допринети још већем броју путника и томе да аеродром почне да ради у пуном капацитету, а то за наше грађање значи више радних места”, рекао је Ђорђевић.

В.д. генералног директора Аеродрома Никола Тесла Београд Саша Влаисављевић представио је досадашње резултате и будуће планове и захвалио министру Ђорђевићу на препознавању резултата рада руководства и свих запослених на аеродрому, као и на досадашњој подршци.

“АД Аеродром Никола Тесла Београд ове године бележи рекордне резултате у свим сегментима пословања. Драго ми је што ће се добра сарадња наставити јер, услед повећања обима посла и унапређења пословања, а имајући у виду експанзију ваздушног саобраћаја у Србији, постоји стална потреба за додатним ангажовањем запослених, како би се ваздушни саобраћај одвијао безбедно и обезбеђено“, рекао је в.д. генералног директора Аеродрома Никола Тесла Београд Саша Влаисављевић.

На трибини ће бити емитован документарни филм о догађајима на Кошарама, који је реализован у продукцији Радио Телевизије Србије и Застава филма. После емитовања филма планирано је обраћање професора са Факултета безбедности из Београда - Душана Томића, команданта операције „Кошаре“ - Љубинка Ђурковића, учесника борбе на Кошарама - Војислава Вукашиновића и старијег водника Прве класе, припадника Петог батаљона Војне полиције - Златка Солунца.
Организатор трибине је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Битка на Кошарама била је битка између припадника Војске Југославије и шиптарских терориста из такозване Ослободилачке војске Косова. Битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници Србије (тадашње СР Југославије) и Албаније, између 9. априла и 10. јуна 1999. године, током НАТО агресије на Србију. Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. После тешких борби, Војска Југославије успела је да порази нападаче и да спречи њихов улазак на КиМ. Припадници Ослободилачке војске Косова успели су да заузму караулу Кошаре због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника Војске Југославије на том подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу, упркос подршци коју су имали. Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са директором компаније „Heineken Srbija“ Никосом Зоисом, која се поводом тренутне епидемиолошке ситуације, изазване ширењем вируса COVID-19 обратила Министарству са жељом да донирају 12 милиона динара за набавку респиратора.

Министар Ђорђевић рекао је да држава све чини да своје грађане заштити, пружи им неопходну негу и сачува њихове животе и то ће наставити и у наредном периоду, али да је свака донација и помоћ од великог значаја за целу земљу.

„Веома сам поносан што у Србији имамо друштвено одговорне компаније које послују добро и брину о својим људима и заједници. Уз оваку помоћ сигуран сам да ћемо много лакше и брже изаћи из овог периода. Захвалан сам у име целе Владе на овој донацији и надам се и верујем да ће и друге компаније следити овај пример и тиме помоћи нашој Србији и свим њеним грађанима.“, истакао је министар.

Директор компаније „Heineken Srbija“ Никос Зоис рекао је да се саосећају са свима који су погођени овом болешћу и да су управо зато одлучили да донирају средства за додатне респираторе у болницама. 

„Радујемо се будућим дружењима и окупљањима која ће сигурно доћи и то много брже уколико смо сви одговорни и солидарни,”, поручио је.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, заједно са в.д. директором Управе за безбедност и здравље на раду Марином Фуртулом састао се са извршним директором за техничке послове компаније „Vansi”, која је преузела управљање београдским аеродромом "Никола Тесла", Николасом Брусом, како би разговарали о реализацији пројекта који је део плана започете концесије.

Министар Ђорђевић рекао је да овај пројекат од националног интереса те да је Републици Србији изузетно важно да саму реализацију концесије континуирано прати. Како је истакао прва фаза, о којој се и разговарало на састанку, подразумева извођење грађевинских радова на реконструкцији и проширењу самог аеродрома.

„Циљ Владе Србије је да поменути радови теку несметано и да немају никакве последице на наше грађане, односно да не утичу на проток робе и услуга на аеродрому. Такође, ресорно министарство ће своје активности додатно усмерити и на обезбеђивање највишег нивоа безбедности и здравља на раду, како би радници несметано обављали свој посао и имали потпуну заштиту“, рекао је министар.  

Ђорђевић је подсетио да је поменута концесија обезбедила улагања у аеродром у наредних 25 година и како каже то ће допринети још већем броју путника и томе да аеродром ради у пуном капацитету, а за наше грађане то значи и више радних места.

Извршни директор за техничке послове компаније компаније „Vansi” Николас Брус захвалио је министру Ђорђевићу на конструктивном разговору и истакао да његова компанија жели да све фазе, када је у питању спровођење овог пројекта, обавља у складу са договором са надлежним институцијама, како би све било урађено у складу са законом и по највишим стандардима.

„Економска перспектива Србије данас је одлична с обзиром на све предиспозиције које имамо и на оно што је урађено од како је СНС на челу са Александром Вучићем на власти“, оценио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Ђорђевић је на трибини Центра за друштвену стабилност о економским перспективама Србије подсетио да је држава тада била "на ивици банкрота, а грађани несвесни колико је стање било лоше".

"Било шта да урадите или да предузмете мере којима грађани неће бити задовољни, могли сте да ризикујете да изгубите на следећим изборима. На нама је била одлука или да држава оде у банкрот или да пробамо нешто да урадимо. Нисмо тада очекивали да ће Београд, а касније и Србија, дати такве резултате. Данас имамо притисак, али и жељу да будемо још бољи", рекао је Ђорђевић.

Наводећи шта је до сада постигнуто, инфлација минимална, курс стабилан, а амбијент за инвестиције повољан, министар је оценио да је економска перспектива Србије одлична.

Оценио је да су три кључне области за економски развој Србије пољопривреда, дигитализација и електроиндустрија, а на питање каква је економска перспектива у ситуацији кад људи одлазе из земље, Ђорђевић је рекао да су економске миграције и сама демографија нешто на чему Влада Србије мора да ради.

"Јер колико год будемо радили а немамо људи то ће бити без икаквог резултата у будућности. Паралелно са економским планом, морамо да радимо да се људи врате у Србију", рекао је Ђорђевић.

"Најдрагоценији део социјалне заштите сте ви, запослени и ви сте неоткривено благо Србије и најдрагоценији део система", поручио је Вулин отварајући Четврту редовну Скупштину Синдиката запослених у социјалној заштити у просторијама Геронтолошког центра Београд, на Бежанијској коси.

Он је казао да 15.000 запослених брине о 700.000 корисника , којима је помоћ неопходна и да у колективним уговорима постоји право које се односи на скраћено радно време, али да запослени то право углавном не користе.

Како је казао, законима које Министарство рада планира да донесе настојаће се у томе да се растерети социјална заштита од свега оног што не спада у тај део и да се у помоћ укључе и друге институције, али не зато да би социјални радници мање радили, већ да би радили оно за шта су се образовали и оно што је њихов посао.

Он је запосленима у социјалној заштити поручио да никада не треба да престану да се боре и помажу онима којима је помоћ неопходна.
"Мењаћемо законе, али не и суштину система социјалне заштите", поручио је Вулин и додао да током прошлогодишњих поплава није било ниједног центра за социјални рад или установе сличног типа која се није понудила да помогне и за кратко време су сви збринути и указана им је помоћ.
"Не мери се једно друштво према томе како живе они најбогатији, већ како се брине о онима којима је најтеже", рекао је министар.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић рекао је да су представници тог синдиката задовољни сарадњом са Министарством рада и министром Вулином, што раније, како је казао, није био случај, истичући да је добро што је покренут процес колективног преговарања и што су укључени у радне групе за доношење важних закона.

Он је казао да је добро што се колективним уговорима могу дефинисати специфичности и да је захваљујући њима задржана већина права запослених.

Цветановић је поручио да би било важно да се зараде запосленима у јавним службама врате на стари ниво, као и да убудуће очекује и даљу добру заједничку сарадњу.

Верски војнички помен служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије и представник грчке православне цркве, а у Маузолеју - спомен костурници на острву Виду, као и код Морнаричког крста, уз војне почасти, председник Републике Србије Томислав Николић, председник општине Крф Костас Николозас, представници земаља учесница рата, представници грчких и српских удружења за неговање традиције, српски падобранци ветерани, уз војне почасти положили су венце.

Председник Николић истакао је на Виду да су Срби веровали у себе и да су натерали савезнике да им дозволе да пробију Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тад највећи рат у историји људске цивилизације.

"Верујемо да Солунски фронт 1915. године није могао да спасе српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи. Верујемо да би нам помогли да су могли и да би спрецили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију", рекао је Николић.

Председник је истакао да српски народ никада неће заборавити да су, заједно са Србима, на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војске Есад Паше, Канаде, Италије... и напоменуо да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност народу Крфа и савезничким медицинским мисијама.

"На Солунском фронту погинуло је око 21.000 српских војника, око 23.000 француских, 3.000 британских, 1.500 грчких, 3.500 италијанских војника. По личној наредби цара Николаја, у Солун је стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа. Мада су се сви отимали за њих, они су се, по својој вољи, борили у саставу српске војске и погинуло је око 4.300 руских војника" рекао је председник.

Нагласио је да све њих Србија никада неће заборавити, јер, "као што су нама причали, ми причамо нашој деци, они својој, а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о плавој гробници, о томе како је скупа реч слобода", рекао је Николић.

Додао је да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност савезничким медицинским мисијама које су видале ране Србима и њихову несрећу учиниле мањом, не жалећи се и не жалећи себе.

"Занавек хвала и народу Крфа, потомцима несебичних домаћина наших предака. Братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек је уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек. Нека им је слава и хвала и нека су им лаки пријатељска грчка земља и грчко море", рекао је Николић.

Председник је додао да је ово бујно зелено острво пре једног века било голо, каменито, без иједног дрвета, док се на њему, испод високе небеске куполе која је тада била једини кров, одигравала једна од највећих драма у историји српског народа.

"Грци су га вековима звали 'Острво змија', а навршио се први век откако га помињемо као 'Острво смрти', зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута, умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, глади… Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце", рекао је Николић.

И српски војници, наводи председник, које су далеко у Србији чекали њихови очеви и мајке, браћа и сестре, жене, деца, знајући да војнике нико и ништа неће спречити да се врате кући.

Председник је цитирао славног белгијског нобеловца, грофа Мориса Метерлинка, који је у делу "Одломци рата", за српске војнике рекао да нема жртве која би се могла упоредити са оном коју су они дали и да због тога нема славе која би се могла високо узвисити као њихова, нити захвалности која би могла превазићи ону коју им дугујемо.

"Они не само што имају право на најлепше место у нашим успоменама, они имају право на све наше успомене, на све оно што смо ми, јер ми постојимо само због њих", рекао је председник Србије.

Градоначелник Крфа Костас Николозас рекао је да се на светом простору сећања одаје част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и да се упућује снажна порука солидарности и хуманизма целом свету.

"Током ове две године, 150.000 српских војника и цивила, жртава рата, на Крфу су нашли гостопримство. Уз помоћ савезника, Крф се организовао како би спасао многобројне избеглице. Упркос томе, око 10.000 људи остало је заувек у земљи и сланим водама Крфа", рекао је Николозас.

Истакао је да они који су изгубили своје животе, осим на наше дугогодишње пријатељске односе, подсећају нас и на нашу обавезу да будемо опрезни како не бисмо никада морали да на исти начин поново докажемо наше везе.

"За две године Крф је незваницно постао престоница Србије. Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу 'Острва спаса' српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига, отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва", рекао је Николозас.

Подвукао је да, у тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин, као и 1992. и 1999. када су,осим хуманитарне помоћи, протествовали и на масовним демонстрацијама исказивали противљење неправедном рату против Србије и изражавали солидарност певајући "Тамо далеко".

Говорио је и заменик министра спољних послова Грчке Јоанис Аманатидис, а глумци су извели потресни уметнички програм.

Уследиће потресна комеморативна свечаност на отвореном мору - "Плавој гробници", а касније данас, председник Николић добиће титулу почасног грађанина општине Крф, а биће уприличена премијера филма Слађане Зарић "Срби на Крфу", као и свечано отворена нова стална поставка у "Српској кући".

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменицки комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916. године, на том малом острву умрло је 4.847 људи, у просеку по 150 дневно.

Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Такође, грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог, а за српски народ страдалног места.

Никада више на овај начин не доказивати приајтељство

Градоначелник Крфа Костас Николузос је, говорећи на обележавању 100 година од искрцавање српске војске, поручио да они који су дали животе на овом фронту не подсећају само на дугогодишње пријатељске односе Србије и Грчке, већ и на обавезу да будемо опрезни како не би никада морали да их на исти начин поново доказујемо.

"Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора", навео је Николузос.

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

"Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету", рекао је он.

Подсетио је да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

"Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу", казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.

"Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „Острваспаса“ српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе", рекао је.

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

"И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи.

У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин", рекао је градоначелник Крфа.

Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992 и 1999, Николузос је рекао да је српски народ "великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања".

"Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму 'Тамо далеко'“, додао је.

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула ...

Николузос је говорио и о актуелном избегличком питању рекавши да је то озбиљан проблем за Европу, те да је потребно да се, како је рекао, вратимо уназад у нашу историјуи да на том примеру научимо.

"Заштита и гаранција права избеглица је очигледно наша дужност која произилази из неотуђивих вредности човећанства. Европа не може да диже зидове.Ова логика је неисторијска, нехумана и недемократска. Морамо да обезбедимо азил жртвама рата и да на њих гледамо као на света и неприкосновена лица", рекао је градоначелник Крфа, те поручио:

"Са овог места, који историјски означава хуманизам и сарадњу међу народима, шаљемо целом свету поуздану поруку да ће солидарност међу народима учинити свет бољим и да ће победити сваки облик смрти".

Албанска голгота

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: "Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта".

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "Острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у â€жострво смрти", а море око њега у â€жплаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетили су Центар за социјални рад у Апатину како би са надлежнима разговарали о унапређењу услова за рад и евентуалним проблемима са којима се сусрећу запослени.

Министар Ђорђевић истакао је да је задовољан досадашњим радом овог центра, али да увек постоји простора за додатно унапређење и нагласио да Министарство има велике планове када је у питању побољшање услова за рад центара за социјални рад у целој Србији, које је и представио приликом данашње посете.

„Центар за социјални рад представља кључну институцију у систему социјалне заштите и управо због тога мора да има најстручнији кадар и најбољу организацију рада, јер улога државе јесте да онима којима је помоћ неопходна исту и пружи на најбољи могући начин. Законом о изменама и допунама Закона о социјалној заштити сигурно ће се досадашњи рад подићи на још виши ниво, а верујем да ће запослени бити најзадовољнији када од првог јануара буде успостављен нови систем плата и тиме њихов материјални положај буде бољи“, истакао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да су до сада завршене три фазе пројекта „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“ којим су добијене препоруке везане за реорганизацију начина рада центара за социјални рад и професионалне компетенције запослених, на територији Републике Србије. Како каже, Министарство ће и у наредном периоду све активности усмерити ка остваривању још бољих услова живота свих становника Републике Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са опуномоћеним министром за економско-трговинске односе у амбасади Грчке Ламбисом Коуналакисом о темама из надлежности министарства, посебно када је  реч о очувању ратних војних меморијала.

Министар Ђорђевић истакао је значај српских меморијала ,,Зејтинлик“ у Солуну, на Кајмакчалану и Крфу. На састанку је било речи о плановима за одржавање и обнову наших меморијала, а једна од тема састанка била је и сарадња на организацији свечане церемоније поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата која ће се у септембру управо на ова три места и одржати.

Ђорђевић је нагласио да заштита војних меморијала и места страдања показује поштовање Србије према својој прошлости и према свима онима који су невини изгубили животе у оружаним сукобима.

,,Србија жели да својим храбрим прецима ода заслужене почасти. Увек ћемо настојати да спомен обележја у њихову част буду достојанствена, јер ћемо тако заувек очувати сећање на њих“, подвукао је министар и додао да ће Србија и Грчка, коју везују бројни историјски догађаји, кроз које се стекло међусобно поверење и искрено пријатељство чувати заједничке обичаје и неговати традицију, јер је то гарант за бољу будућност грађана обе земље.

Ђорђевић и Коуналакис разговарали су и о већ сада доброј економској сарадњи Србије и Грчке, али и о могућностима за њено даље унапређење.

Опуномоћени министар за економско-трговинске односе у амбасади Грчке Ламбис Коуналакисом рекао је да ће предлоге српске стране пренети са задовољством надлежним институцијама у Атини и да Србија у Грчкој има правог пријатеља, што показују и дугогодишњи билатерални односи две земље.