Претрага

Инспекција социјалне заштите је на основу ''Плана надзора у установама социјалне заштите за домски смештај'', који је донет на основу налога министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господина Зорана Ђорђевића, у периоду од 18. марта до 22. марта 2019. године извршила ванредне инспекцијске надзоре у неколико установа социјалне заштите.     

Након надзора у Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'' Стамница установљено је да је адаптацијом објеката у тзв. Доњој зони односно ''Француском павиљону'' омогућен квалитетнији живот корисника, односно деце и младих са сметњама у развоју, као и да је рад дефектолога и радних терапеута и радног инструктора са корисницима, а нарочито са корисницима из тзв. Доње зоне  која се спроводи у оквиру седам радионица на завидном нивоу и за сваку похвалу.

Такође, наложено је и да се у тзв. Горњој зони и у главној згради у што краћем року отклоне све неправилности везане за хигијену простора и корисника као и да се успостави одговарајућа организација рада у складу потребама корисника.

Надзор је извршен и у Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'' Велики Поповац где је установљено да је у плану санирање објекта Мушког павиљона који је у веома лошем стању као и санација купатила у објекту у који су организовани дневни боравци.

У Установи за децу и младе ''Јефимија'' Крушевац у току је замена подова у простору васпитних група на првом спрату, али су потребна инвестициона улагања како би се и опрема репарирала, набавили делови опреме, заменили делови столарије.

У дому је констатован знатан напредак у свим сегментима заштите деце и младих на смештају, и утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника на потпуно задовољавајућем нивоу, као и да се све активности које чине услугу домског смештаја деце и младих спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника.

Инспекцијским надзором утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника у Геронтолошком центру Крушевац у Крушевцу на потпуно задовољавајућем нивоу, као да се све активности које чине услугу домског смештаја спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника на смештају.

Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одељење за управне и надзорне послове у области социјалне и породичне заштите, такође по налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и плану надзора у установама социјалне заштите, извршило је од 18.03.2019. године до 19.03.2019. године надзор и над стручним радом у Центру за социјални рад Петровац на Млави са Одељењем у Жагубици и од 21.03.2019. и 22.03.2019. године надзор над стручним радом Центра за социјални рад Крушевац у реализацији поверених послова породичноправне заштите одраслих и старијих лица на која је примењена мера старатељске заштите у отвореној и затвореној заштити.

Оцењено је да су оба центра у складу са бројем стручних радника и организационим и техничким могућностима са којима располажу, у реализацији поверених послова и организовању заштите наведене групе корисника делимично обезбедили поштовање основних стандарда стручног рада, закона и подзаконских аката.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић уручила је нових 49 уговора о самозапошљавању у Нишу, који представљају једну од мера активне политике запошљавања, и том приликом поручила да верује да ће сви корисници овај подстицај искористити на најбољи начин, развити своје бизнисе и бити у прилици да ускоро и сами запошљавају нове људе.

Министарка Кисић навела је да овај подстицај представља веома добар начин да се људима пружи шанса да раде и зарађују, што је и један од циљева Владе Републике Србије.

Проф. др Дарија Кисић је истакла да подаци са евиденције НСЗ-а, за Филијалу Ниш показују одличне резултате.

„До 31. маја 2022. године за Филијалу Ниш евидентирано је смањење незапослености за 21,6 одсто у односу на исти месец претходне године, док је за сам град Ниш,  евидентирано смањење стопе незапослености за 22,9 одсто у односу на исти месец претходне године“, истакла је Кисић и додала да иза оваквих резултата стоји велики рад и труд, како државе, тако и самог Града Ниша. 

Када су у питању мере активне политике запошљавања, за град Ниш, за ову годину Министарство је определило 14,5 милиона динара, док је сам град издвојио 21 милион динара.

„Ово показује, не само спремност, већ и успех града Ништа да издвоји средства за запошљавање. Надам се да ће овакве добре резултате имати и други градови“, навела је Кисић.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић истакао је да је до сада, на нивоу целе државе, закључено 2500 уговора о самозапошљавању, као и да је до краја године у плану да их буде око 4000. 

Када је у питању Град Ниш, поред ових 49 лица, захваљујући подстицају државе и локалне самоуправе, близу 190 лица је укључено у програм самозапошљавања, за који је, како каже Мартиновић, интересовање грађана највеће. 

Градоначелница Града Ниша Драгана Сотировска честитала је свима који су довили средства за самозапошљавање и додала да је јој је драго што постоји све више Нишлија који желе да започну своје бизнисе. Она је истакла да ће Ниш, уз подршку НСЗ-а, као и до сада, наставити да подржава све оне који имају добре бизнис идеје.

Након уручења уговора, министарка Кисић обишла је власницу „Слатког подрума Конатаревић“ из Ниша Милену Конатаревић Миљковић, која се бави производњом колача, торти и пецива, а која је субвенцију за самозапошљавање добила прошле године и после кратког времена развила сопствени бизнис.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је на јавној расправи о Нацрту закона о родној равноправности да разлике између мушкараца и жена у Републици Србији не смеју да постоје, већ да послове обављају они који су у томе најбољи и тако допринесу у изградњи боље и савременије државе.

Ђорђевић је истакао да ће Србија бити модерна и развијена земља када се у друштву не буде причало о мушкарцу и жени, већ о човеку и додао да верује да ће Србија, када је у питању Закон о родној равноправности бити прави пример осталим државама па и Шведској.

„Поносан сам на чињеницу да у Парламенту имамо 36 одсто жена, али не желим да ту станемо. Тако треба да буде у свим сегментима нашег друштва и свим организацијама. Нећу стати док се то не оствари, а ваше данашње присуство даје ми гаранцију да ћемо у томе успети. Србија има доста похвала од Европске уније, нарочито када је у питању заступљеност жена у управном делу. Верујем да ћемо у скорије време представити посланицима Закон о родној равноправности, као и Закон о забрани дискриминације“, рекао је министар.

Министар Ђорђевић рекао је да је Министарство преузело одговорност за спровођење антидискриминационих мера и за остваривање пуне родне равноправности, која се огледа кроз активности Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности који је образован 2017. године.

„Материја коју би требало да регулише Закон о родној равноправности од изузетне је важности за Републику Србију, имајући у виду јасно декларисано залагање и председника Александра Вучића, али и саме Владе Србије и преузимање бриге у превентиви и сузбијању сваке врсте дискриминације и остваривања равноправности и једнакости, као и заштите људских права. На посвећеност овим циљевима обавезује нас Устав Републике Србије као и различите међународне конвенције из сфере заштите људских права којима смо као држава приступили. Ове обавезе су нарочито истакнуте у оквиру преговарачког поглавља 23 у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији“, рекао је министар.

Ђорђевић је нагласио и да је нови нацрт овог закона усклађен са свим Директивама Европске уније које се тичу области родне равноправности што је изричито наглашено у члану 3. овог нацрта и додао да је прописано и доношење подзаконских аката неопходних за његову примену.

„Овај документ усаглашен је са стратешким документима Владе, а нарочито са Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године. Свакако да ће усвајање овог закона утицати на убрзање израде и другог акционог плана за спровођење поменуте стратегије за период од 2019. до 2020. године. Поред наведеног, Нацрт је у сагласности и са Годишњим Планом рада Владе за 2018. годину, којим је предвиђено доношење закона о родној равноправности у IV кварталу текуће године“, навео је министар.

Ђорђевић је захвалио свима који су из независних института, државних органа, академске заједнице, удружења грађана или појединачно, као експерти у овој области, до сада дали свој допринос у изради овог закона.

„Наредних дана интензивно ћемо учествовати у дебати поводом овог нацрта и заједно ћемо  уложити напоре на изналажењу компромисних решења како би Закон о родној равноправности након ступања на снагу остварио своју пуну примену на корист свих грађанки и грађана Србије. Будите уверени да ћемо успети у томе, а то потврђује и присутност оволиког броја људи данас у Београду, као и јуче у Новом Саду, а очекујемо и велику присутност у Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару“, закључио је Ђорђевић.

Нацрт Закона о родној равноправности стављен је на увид јавности 14. јуна 2018. године објављивањем на сајту ресорног Министарства, порталу е-управе и сајту Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, са својим сарадницима, посетио је малог Тадију, који сутра навршава месец дана живота, а који је два сата по рођењу, по снежној мећави, са само једним малим исцепаним ћебетом остављен у Малом Црнићу, у плетеној корпи, крај пута.

“Данас смо посетили Тадију, малог хероја који је остављен пре месец дана, у најгорим могућим условима у снегу. Преживео је пуком срећом тако што га је једна мештанка Малог Црнића пронашла промрзлог и већ тако рећи завејаног у снегу. Центар за социјални рад обавио је посао  на најбољи могући начин. Још једном смо показали грађанима, да држава и Центар за социјални рад, раде свој посао одговорно, и планирамо да наставимо да бринемо о сваком детету наше земље. Мали Тадија се данас налази у сигурним рукама, здрав и са осмехом на лицу. Једна тужна судбина је претила да се заврши трагично, али на срећу сада је све у најбољем реду. Желим да поручим грађанима да ћемо наставитри да водимо бригу о свим малишанима, јер деца су наш приоритет”, рекао је министар Ђорђевић.

Драган Вулевић, посебни саветник министра задужен за социјалну заштиту, истакао је да је у конкретној ситуацији Центар за социјални рад Мало Црниће на нивоу високо професионалних стандарда одрадио збрињавање малолетног детета и обезбедио му је бригу о здрављу, безбедност и егзистенцијалне услове за даљи раст и развој.

“У наредних неколико месеци утврдиће се породично правни статус детета и одредити његова даља судбина. Ово је други случај напуштања малолетног детета у веома лошим околностима и у оба случаја Центар за рад је одрадио свој посао у складу са стандардима стручног рада. Оно што је најважније, је да је Центар одмах одредио лично име деци, пронашли им старатеље, уписали их у матичну књигу рођених и обезбедили им даљу заштиту у оквиру оптималних услова за њихов даљи раст и развој“, истакао је Вулевић.

Сузана Мишић, вршилац дужности помоћника министра у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, нагласила је значај брзог и правовременог реаговања у ситуацијама попут ове.

„Читава процедура је урађена на веома брз начин иако у овом Центру ради само пет стручних радника. Обично будемо прозивани због непријатних ситуација, нажалост о ономе што се добро заврши, ретко се говори. Ово је прилика да покажемо да у овом тешком послу има ситуација које се заврше на срећан начин. Веома смо задовољни радом овог Центра и то је препорука и за све остале колеге у систему социјалне заштите да на ваљан начин обављају свој посао, да са ентузијазмом и професионалношћу приступају проблемима, који су наш свакодневни изазов“, поручила је Мишић.

Дијана Мирковић, директор Центра за социјални рад у Малом Црнићу подсетила је да је Центар 25. јануара добио информацију од полицијске управе да је у насељу у Малом Црнићу на локалном путу пронађена беба.

„Наш стручни тим је изашао на лице места, где су већ били радници Дома здравља Мало Црниће и докторка је прегледала бебу. Након тога Центар за социјални рад је контактирао болницу и добио информацију да је беба дечак у првом дану живота, да је опште стање детета добро и да је здраво, као и да је пронађено два сата након рођења.  Центар за социјални рад ће у складу са породичним законом, стандардним процедурама стручног рада да предузме мере из наше надлежности. Бебу смо 12.02. ове године из пожаревачке болнице збринули смештањем у хранитељску породицу. Хранитељици смо предали документацију о детету, обезбедили смо здравствену заштиту детета коју хранитељица може да користи за лечење детета до добијања здравствене заштите, направили смо уговор о хранитељству и обезбедили смо једнократну новчану помоћ  за бебу“, рекла је Мирковић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са генералном директорком Директората за програме при Савету Европе Вереном Тејлор и шефом Мисије Савета Европе у Р. Србији Њ.Е. Тобиасом Флесенкемпером и истакао да ресорно министарство има одличну сарадњу са Саветом Европе, те напоменуо да Србија цени помоћ коју нам ова организација пружа у области заштите, промоције и бољег остварења људских права. 

Током састанка са министром Ђорђевићем, госпођа Тејлор представила је нову фазу програма „Horizontal Facility“, који представља заједничку иницијативу Европске уније и Савета Европе ради поспешивања сарадње са земљама Западног Балкана и Турском. 

Програм настоји да помогне корисницима да остваре реформске планове и да ускладе своје стандарде са европским. 

Прва фаза програма успешно је завршена и забележила је одличне резултате, а нова фаза програма акценат ће ставити на антидискриминацију, слободу изражавања, искорењивање привредног криминала као и јачање владавине права.

Министар Ђорђевић истакао је да је борба против било ког облика дискриминације и насиља један од приоритета рада ресорног министарства и додао да се и усвајање Измене и допуне Закона о забрани дискриминације очекује у овој години.

„Република Србија активно се залаже да искорени сваки облик дискриминације и изгради друштво у којем смо сви једнаки. Сваки грађанин наше земље, без обзира на пол, вероисповест, националну припадност, или уколико је особа са одређеним степеном инвалидитета, мора да има једнака права и услове за напредак у сваком смислу“, истакао је Ђорђевић и додао да је свака подршка нашој земљи у овој области добродошла. 

Како је навео, Министарство ће увек бити отворено за сарадњу, када је реч о иницијативама које побољшавају квалитет живота грађана Србије.                     

Министар је нагласио и да свако ко мисли да је дискриминисан, по било ком основу, то треба да пријави инспекцији рада, која је дужна да поступи у складу са својим надлежностима. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић изјавио је поводом сто дана Владе,  да ће у наредном периоду велика пажња његовог ресора бити фокусирана на пројекат изградње меморијалног центра посвећеног жртвама геноцида у Независној Држави Хрватској, који ће заједничким радом са Владом Републике Српске бити изграђен на две локације, у Доњој Градини и у Београду.

Старовић је за Тањуг говорећи о 100 дана рада Владе као и пројектима које је Министарство реализовало, нагласио да је поносан због отварања Геронтолошког центра у Ваљеву, за који каже да је најмодернији и да је уређен по највишим европским стандардима и додаје да ће се у њему пружати још две услуге социјалне заштите - дневни боравак за стара лица и прихватилиште за бескућнике.

"Један од свакако најзначајнијих пројеката, на који смо посебно поносни, јесте завршетак изградње и отварање Геронтолошког центра у Ваљеву. То је први Геронтолошки центар у Колубарском округу, чија је изградња почела још 2009. године захваљујући издашној донацији владе Јапана", рекао је Старовић говорећи о пројектима које је министарство реализовало у првих 100 дана владе.

Министар је издвојио и почетак радова на изградњи новог објекта Центра за социјални рад у Кикинди, за који је рекао да ће бити савремен, јединствен и најфункционалнији објекат, потпуно прилагођен стандардима рада како за професионалце, тако и за кориснике система социјалне заштите, што је како оцењује, од изузетног значаја за локалну заједницу.

"Ништа мање важан није ни пројекат Гаранција за младе, који има за циљ да млади до 30 година старости добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања или обуку, у року од четири месеца након завршетка формалног образовања", рекао је Старовић. Он је појаснио да Гаранција за младе доприноси олакшаној транзицији младих на тржиште рада и подстиче њихово запошљавање. "Започели смо са пилотирањем Гаранције за младе у три филијале Националне службе за запошљавање, у Крушевцу, Сремској Митровици и Нишу, како бисмо на основу научених лекција из процеса пилотирања, створили ефикасне и делотворне механизме за стабилан и одрживи раст запослености младих у целој држави. Само за ову намену из буџета је издвојено око 4,5 милијарди динара, односно око 37,7 милиона евра", рекао је Старовић.

Он је додао да је један од процеса на који је Министарство фокусирано и дигитализација у социјалној заштити. "Већ је познато да је у надлежности Министарства на чијем сам челу регистар социјалне карте и информациони систем за заштиту и аутоматизацију инструмената социјалне заштите (СОЗИС). Тренутно смо у фази интеграције са другим системима, што ће бити завршено до краја овог месеца", објаснио је Старовић.

Одговарајући на питање који су највећи изазови са којима се Министарство суочава и како их решава, Старовић истиче да изазов не мањка, имајући у виду да је ресор који је добио прилику да води заиста велики и комплексан. Као један од изазова Старовић издваја питање демографије и додаје да ће на решавању тог проблема посвећено радити са колегама из Министарства за бригу о породици, Министарства финансија, као и других ресора. "Уз све резултате које ћемо постићи на економском плану током мандата следећи програм "Скок у будућност - Србија 2027", верујем да ће кључно мерило успеха свих нас бити то у којој мери ћемо успети да успоримо негативне демографске трендове, како у погледу барем малог повећања стопе наталитета, тако и када говоримо о балансирању миграционог салда. Мере социјалне политике, као и оне у области рада и запошљавања ће бити важан део тог обимног посла који је пред нама", нагласио је Старовић.

Као други проблем, министар истиче старење становништва, које како је рекао, повлачи потребу за развојем различитих програма усмерених на активно старење, али и на тзв. "сребрну економију", која подразумева систем производње, дистрибуције и потрошње добара и услуга прилагођен потребама људи у трећем животном добу.

"У сфери социјалне заштите посветићемо се наставку процеса дигитализације, који је већ дао значајне и мерљиве ефекте, како у погледу значајних уштеда јавних средстава које су остварене, тако и када говоримо о брзини и квалитету пружања услуга корисницима", рекао је Старовић упитан о плановима Министарства за наредни период. Када је у питању рад и запошљавање, Старовић наглашава да Министарство развија већ поменуту Гаранцију за младе, а да ће поред тога акценат ставити на програме подршке запошљавања и самозапошљавања припадника ромске заједнице. Он истиче да неадекватна стопа запослености Рома није само социјално или питање мањинских права, већ представља недовољно искоришћен потенцијал нашег друштва у целини.

Извор ТАНЈУГ

“То је заиста предуг период, 21 година и Министарство рада, заједно са Црвеним крстом, без иједног динара повећања буџета, обезбедило је новац да се обнове све народне кухиње у нашој земљи”, рекао је министар.

Он истиче да је у ту сврху издвојено 50,56 милиона динара и да се може рећи да ће се тим новцем задовољити све потребе наших народних кухиња, да се оброци припремају у складу са највишим стандардима, “онако како корисници и заслужују”.

Напомињући да је за идућу годину Министарство рада предвидело 515 милиона динара за различите програме које ће радити са Црвеним крстом, он је истакао да то значи да ће свих 77 народних кухиња у Србији наставити да ради, односно да ће 36.000 корисника добити свој оброк.

“То значи да ће десетине хиљада људи добити свој пакет намирница, хигијенски пакет, хиљаде наше деце моћи ће да оду на опоравак, видеће море, планину. То значи да ће држава Србија, заједно са Црвеним крстом, наставити да брине о онима којима је помоћ потребна и омогућити да им живот заиста буде бољи и садржајнији”, истакао је министар и Држава ће, како је додао, наставити да штеди, а сваки динар који уштеди вратиће у систем социјалне заштите.

Црвени крст је значајан партнер Министарства без чијих радника и активиста, који "несебично дарују своје време и знање", држава не би могла ефикасно да се бори ни против сиромаштва, ни против многих других ствари, рекао је министар.

Говорећи о ванредним ситуацијама због велике хладноће, Вулин је нагласио да су Центри за социјални рад укључени у штабове за ванредне ситуације у свим општинама и да обилазе кориснике, као и да је свима понуђена помоћ, тамо где је потребна и да су капацитети за збрињавање довољни.

Министар каже да је велики број људи премештен у одговарајуће капацитете, као и да су сви геронтолошки центри такође отворили своје простојрије и спремни су да приме оне којима је помоћ потребна.

“То радимо на простору читаве земље, где год постоји потреба, социјални радници су ту, а читав систем социјалне заштите функционише, носи се храна, обезбеђују лекови свима којима је потребно и то радимо на територији целе земље, не само у ових 10 општина где је проглашена ванредна опасност”, каже министар.

Градоначелник Пожаревца Бане Спасојевић рекао је да његова локална самоуправа има одличан партнерски однос са Црвеним крстом, а да град Пожаревац из свог буџета издваја више од 13 милиона динара као једнократну помоћ за социјално угрожена лица, што, оцењује, довољно говори да локална самоуправа брине о својим суграђанима.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Весна Миленовић нагласила је да је до сада Црвени крст у Пожаревцу имао опрему за припрему оброка стару 21 годину, а да је опрема коју су добили сада од Министарства рада вредна скоро 600.000 динара.

“У питању су најзначајнији елементи кухиње, велики казан, професионални шпорет, а предстоји испорука великих термоса, капацитета 40 литара, за испоруку на седам пунктова Црвеног крста. Морам рећи да је министар Вулин лично препознао потребу да се обнови капацитет Црвеног крста”, рекла је Миленовић.

Према њеним речима, народна кухиња у Пожаревцу једна је од највећих коју Црвени крст има у Србији, са 850 социјално угрожених корисника а да су топли оброци које Црвени крст припрема некада једини оброци које корисници током дана имају.

Пратећи податке о запошљавању, у периоду од јануара до новембра 2022. године, број случајева запошљавања износио је 185.321 лицe, што је превасходно резултат макроекономске стабилности оствареној у претходном периоду, истакао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на обележавању 101. годишњице Националне службе за запошљавање, које је организовано у Градској кући у Новом Саду. 

 „Од земље која је до пре само 10 година бележила број од 700.000 незапослених, у којој је стопа незапослености била 25,9 одсто, Србија данас постаје земља која је све већи увозник радне снаге“, оценио је министар Селаковић.

Говорећи о раду Националне службе за запошљавање, министар је рекао да је у 2022. години расписано 13 јавних позива намењених послодавцима и незапосленим лицима. „У мере и услуге активне политике запошљавања планирано је да се до краја 2022. године укључи укупно 382.040 незапослених лица од којих 20.165 по основу директне финансијске подршке, од чега је 2.285 особа са инвалидитетом“, истакао је Селаковић и додао да је за реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години издвојено 6 милијарди и 550 милиона динара.

Министар је подсетио да се и ове године спроводи програм за младе „Моја прва плата“ који је започет 2020. године и који за циљ има да подстакне запошљавање младих и пружи подршку привреди у решавању проблема са недостатком кадрова. „У 2022. години за учешће у програму „Моја прва плата“ пријавило се више од 10.300 послодаваца, који су исказали потребу за преко 18.000 позиција за близу 27.000 радних места“, навео је министар.

Када је реч о наредном периоду, Селаковић очекује да се више од 21.000 незапослених лица укључи у финансијске мере активне политике запошљавања, те истакао да су за ове мере у 2023. години издвојена средства у износу од 6.300.000.000 динара, што је за 300 милиона више у односу на претходну годину. 

Он је најавио стратешко проматрање будућег деловања Националне службе, а у складу са новим изазовима и потребама нашег тржишта рада. Такође, указао је да је један од важних задатака у наредном периоду увођење пројекта „Гаранције за младе“, у чијој реализацији ће Национална служба имати једну од кључних улога.

„Национална служба за запошљавање представља пример квалитетно организоване институције, у погледу успостављања широке мреже партнерстава и сарадње како са институцијама у оквиру владиног сектора, тако и са организацијама цивилног друштва, које је за сваку похвалу“, закључио је министар.

Градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић је истакао да су током 2021. године у Новом Саду активно радила 165.234 лица, односно од 2012. године скоро четрдесет хиљада људи је у добило запослење. „То је показатељ заједничког квалитетног рада Града Новог Сада и Националне службе за запошљавање“, рекао је градоначелник. Он је нагласио да је Град Нови Сад у последњих десет година за програме запошљавања издвојио милијарду и 434 милиона динара, а да ће само у следећој години издвојити рекордних 203 милиона динара.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић истакао је улогу Покрајине и готово свих локалних самоуправа које из својих буџета издвајају додатна средства за реализацију локалних и регионалних планова запошљавања. „Ове године смо по трећи пут за редом, спровели програм за младе „Моја прва плата“, а до краја године закључићемо уговоре за око 9000 младих, који ће радити код 5000 послодаваца“, рекао је Мартиновић.

На обележавању 101. годишњице од оснивања Националне службе, истакнутим пословним партнерима, привредницима и сарадницима, који су запослили највећи број лица са евиденције Националне службе за запошљавање додељена су признања и захвалнице.

Снимак са догађаја и изјаву говорника бесплатно можете преузети са сајта Инфобироа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и декан  Архитектонског факултета Владан Ђокић, након успостављања јавног сервиса подршке особама са инвалидитетом у облику апликације о приступачности објеката јавне намене, потписали су Протокол о сарадњи, који представља наставак заједничког рада на усклађивању простора на територији државе потребама особама са инвалидитетом, ради њиховог лакшег и несметаног кретања.

Министар Ђорђевић рекао је да је особама са инвалидитетом потребно обезбедити несметано кретање у свим деловима наше земље, чему ће допринети пројекти на којима ресорно министарство ради заједно са факултетом.

„Србија је друштвено одговорна земља и у њој су сви грађани једнаки. Министарство предузима низ конкретних мера кроз реализацију пројеката, како би се побољшали услови живота особа са инвалидитетом и желимо да се и друге земље по томе угледају на нас“, рекао је министар.

Један од резултатa добре сарадње државе и невладиног сектора представља и апликација за унос, обраду и јавно публиковање података о приступачности објеката јавне намене, намењене свим корисницима са било којим ограничењем у физичком кретању.

„Апликација омогућава детаљно информисање корисника о степену приступачности објеката по свим елементима приступачности на лак и разумљив начин. Бесплатно преузимање и коришћење уз редовно ажурирање и одржавање базе омогућава доступност свим грађанима, без обзира на економски статус. Апликација је направљена под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Архитектонским факултетом, а у складу са стандардима Европске уније“, објаснио је Ђорђевић.

Апликација представља јавни сервис подршке који је доступан свима и може се преузети

На интернет адреси https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.limitless.apk.

Декан Владан Ђокић захвалио је министру и Министарству што су препознали Архитектонски факултет као релевантну установу за сарадњу која ће се одвијати у два правца.

„Ангажоваћемо наше професоре, асистенте и студенте у пројектима који су важни за Министарство и тичу се социјалних питања. Покушаћемо и да у наше студентске програме уведемо теме које су социјално битне и које могу да допринесу бољем разумевању архитеката и шире јавности колико су ова питања важна за функционисање нашег друштва“, рекао је Ђокић.

Према његовим речима у плану су конкректни пројекти који ће се односити на приступачност и једнакост за све грађане, а како истиче, социјална питања биће један од кључних приоритета, у даљем развоју наше земље, поготово када је у питању процес прикључивања ЕУ.

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић одржала је састанке са експертима MAPS  мисије - подршка интегрисању, убрзању и мерама политике, која се спроводи у Републици Србији уз подршку експерата Тима Уједињених нација у Србији, Делегације Европске уније, Светске банке и других партнера, у вези прилагођавања УН Циљева одрживог развоја националним потребама у складу са процесом приступања Европској унији.

Тема првог састанка била је родна равноправност, а на другом је настављен дијалог на теме везане за стање на тржишту рада, повезаности циља одрживог развоја бр.8 - инклузиван и одржив економски раст, запосленост и достојанствен рад за све са преговарачким поглављем 19 - Социјална политика и запошљавање, о инструментима политике који се тичу лица која нису ни у образовању, нису запослени, а ни на обуци.

Државна секретарка истакла је напредак који је остварен у процесу израде Нацрта закона о родној равноправности, као и значај увођења родног буџетирања. Она је нагласила да су стратешки циљеви Владе Републике Србије посвећеност испуњавању Циљева одрживог развоја и приступање Европској унији и да су сви реформски процеси усмерени ка остваривању тих циљева.

Посебно је издвојила и напредак који је постигнут у протеклим годинама у подстицању учешћа и укључивању жена на тржиште рада, затим у повећању износа средстава за реализацију мера активне политике  запошљавања у чијем су фокусу категорије теже запошљивих лица са акцентом на жене, Роме и остале маргинализоване групе, посебно напредак у припреми за израду новог Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године.

Представница Међународне организације рада Данијела Зампини, задужена за запошљавање захвалила се на представљеним резултатима и изразила задовољство због резултата који су до сада постигнути у имплементацији Циљева одрживог развоја у области родне равноправности, сузбијања неједнакости у запошљавању и социјалној инклузији и осталим областима везаним за делокруг рада министарства. Истакла је да наведени састанци представљају најпродуктивнији дијалог у овим областима и наду у наставак успешне сарадње.