Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да је са центрима за социјални рад на Kосову и Метохији договорено да они разговарају са Србима који тамо живе како би се дефинисали њихови проблеми, након чега ће Министарство предузети адекватне мере.

 

"Срби на Kосову и Метохији имају доста животних проблема, али се издваја њихова жеља да раде, и ми као држава морамо да помогнемо нашем народу на KиМ", рекао је министар, гостујући у Новом јутру на телевизији Пинк.

 

Он је навео да је сврха одржаног састанка са директорима центара за социјални рад са KиМ била да се види какве су њихове идеје о начинима на који Србија може да помогне.

 

"Тражили смо од њих да разговарају са људима, након чега ћемо се поново састати и видети какве конкретне мере Влада треба да предузме", рекао је Ђорђевић, уз напомену да није у ингеренцији центара за социјални рад да се баве запошљавањем, али да они имају непосредан контакт с људима који живе на KиМ.

 

Њихови проблеми, навео је, обухватају различита питања - од ситних проблема који се могу решити у наредних месец или месец и по дана, а што се тиче запошљавања, ту се иде од случаја до случаја - од општине до општине, зависно од тога у каквим околностима живе ти људи.

 

"Неки једноставно не могу да се запосле, јер се налазе у окружењу у којем је немогуће развити шири бизнис, али ћемо им помоћи да нешто издвојено раде, од куће, као што су рачуноводствени и информатички послови. Можемо да их додатно обучимо и преквалификујемо", рекао је Ђорђевић.

 

Kако је указао, на KиМ има доста медицинских радника, а знамо да у Србији, па и у Европи, таквих радника нема довољно.

 

"Морамо да искористимо све то, нама недостаје радне снаге и недостајаће нам сваког дана јер инвеститора има све више. Нама је жеља да отварамо све више радних места и биће потребно да ангажујемо све људе у Србији", истакао је министар.

 

Према његовим речима, председник Србије Александар Вучић имао је снагу и вољу да оде на KиМ и прича са Србима који тамо живе што је, како истакао, свима у Влади отворило очи, отворивши многе теме о којима сви у Влади морају да размишљају, свако у свом ресору.

 

"Нама је задатак да помогнемо свим грађанима Србије, ма где они живели, било у Војводини или на Kосову, и то ћемо учинити", поручио је Ђорђевић.

 

Kако је прецизирао, две ствари прво треба паралелно урадити: једна је нова реорганизација центара за социјални рад, због недостатка људи и кадрова, јер је 2000. године рађена реорганизација која није дала ефекта - тада су људи отпуштани, а центрима је дата ингеренција да сви раде све па су неки постали оптерећени послом.

 

С друге стране, како је навео, треба видети које су то мањкавости Закона о социјалној заштити, како би се повећао значај центара за социјални рад на KиМ и обезбедило да финансије буду предвидљивије, а да центри знају на који начин могу да троше новац.

 

"До сада је Министарство пребацивало наменским трансфером локалној самоуправи новац на основу планова које изради центар за социјални рад. Онда они троше новац како троше, а ту је било проблема зато што траже за једну намену, а потроше га другачије, онда ми тразжимо извештаје, који потом касне, па они то оправдавају", рекао је министар.

 

Kако је нагласио, неопходно је држати се одређеног плана, при чему се не може прихватити објашњење да су се промениле околности.

 

"Све њих уводимо у систем трезора, од 1. јануара 2019, па ће функционисати као све друге државне институције што значи да морају да планирају онако како смо се договорили и да извршавају тај план", рекао је.

 

Kако је додао, од општине до општине ће се видети шта је грађанима потребно и опредељени новац се мора утрошити искључиво за те намене, а "ако то тако не буде, видећемо ко је одговоран".

 

Министар је рекао и да је почело развијање социјалних карата, па ће Министарство имати анализу и структуру српских грађана и знаће коме треба да буде дата социјална помоћ, што би, каже, требало да почне да функционише за годину - две.

 

"Нећемо да чекамо да неком дамо помоћ, већ ће држава препознати коме треба да је да и унапред ће је дати, а исто тако ће ускратити помоћ тамо где је она достигла ниво и више није потребна", објаснио је.

 

Позивајући се на податке из новембра 2017, министар је рекао да 4.334 људи са KиМ прима социјалну помоћ.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања формирало је Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, како би се унапредио положај жена, маргинализованих група и пружила подршка за ублажавање мигрантске кризе. Један од првих приоритета овог Сектора је рад на Закону о забрани од дискриминације који би Влада Србије у новембру требало да предложи Скупштини на усвајање.

“Очекујемо да овај Сектор својим радом значајно допринесе побољшању положаја жена у нашем друштву и кроз нови Закон о родној равноправности чији носилац је управо овај Сектор, односно Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања по Закону о Влади.
У оквиру ове области, Министарство ће у најскоријем року формирати Радну групу за доношење низа прописа, чије ће доношење значајно допринети положају жена у нашем друштву. У оквиру Радне групе биће укључени сви релевантни актери, укључујући и невладин сектор”, каже Нина Митић, в.д. помоћница министра за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

“Министарство сарађује са Повереницом за заштиту равноправности, Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије, са Политичким саветом и Мултисекторским телом, невладиним организацијама и удружењима чији је циљ заштита и унапређење равноправности. Заједничким снагама радићемо на измени и допуни Закона о забрани дискриминације, како би он био усклађен са европским законодавством. Тиме ћемо унапредити регулаторни оквир за заштиту грађана и грађанки од дискриминације и остварити интензивну сарадњу са организацијама цивилног друштва, стручном јавношћу и медијима”, истиче Нина Митић

Приликом усвајања и примене прописа, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ће као и до сада успешно сарађивати са свим релевантним актерима.

Министарство је у завршној фази добијања пројекта увођења националне СОС телефонске линије, који ће спровести уз подршку ЕУ, ради унапређења националних капацитета за подршку жртвама насиља. Наш модел СОС телефона биће по моделу најбоље праксе у ЕУ.

Када је у питању антидискриминациона политика, Министарство ће поред помоћи свим маргинализованим групама и пружања подршке ублажавању мигрантске кризе, наставити и са интеграцијом Рома и Ромкиња у Републици Србији, а све у складу са постојећом Стратегијом.

Како би унапредило компетенције својих запослених, министарство планира од октобра да започне обуку социјалних радника, као и инспектора за рад у вези са трговином људима, злоупотребе дечијег рада, запошљавања и маргинализованих друштвених група.

Jануарске пензије биће увећане у складу са „швајцарском формулом“ чиме ће се наставити унапређење стандарда пензионера и у 2021. години, како је то најавио председник Републике Србије Александар Вучић.  

 

Укупно повећање пензија у периоду 2012.-2021. године је 30,9 одсто, а за пензионере који примају новчани износ као увећање уз пензију је 37,5%, што значи да особа која је имала 20.000 динара 2012. године имаће 27.499 динара, а ко је имао 30.000 динара имаће 39.284 динара. 

 

„Пензијски систем последњих година показује континуирано позитивно кретање у складу са постигнутом фискалном консолидацијом, достизањем економске стабилности. Предузетим мерама створен је чврст основ за наставак позитивног тренда и у наредним годинама. Захваљујући успостављеној фискалној дисциплини, обезбеђен је стални раст висине пензија кроз редовна усклађивања, а такође су уведене и додатне исплате пензионерима, али без нарушавања одрживости система. Према томе, на одржив начин се унапређује раст стандарда пензионера“, рекла је директорка Фонда ПИО Драгана Калиновић. 

 

Захваљујући напретку економије државе и расту запослености константно се увећавају приходи Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање по основу доприноса, чиме се смањује потреба за додатним финансирањем из буџета. 

 

Наплата изворних прихода Фонда од 2012. године има изразито позитиван тренд и од 51,1% колико су доприноси учествовали у приходима Фонда 2012. године, у 2019. су чинили 74,6% укупних прихода. Позитиван тренд је настављен у 2020. години. До проглашења ванредног стања због пандемије, наплата изворних прихода била је виша од планираног за 1,1 милијарду динара.

 

Успостављен је чврст основ за наставак раста примања корисника пензија и у наредним годинама. 

 

Примања корисника чије су пензије ниске због ниских зарада у прошлости или краћег стажа осигурања, су додатно увећана исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, који се редовно исплаћује још од октобра 2018. године, за 1,3 милиона пензионера. 

 

Поред тога, једнократне исплате се једном годишње исплаћују још од 2016. године, те је за пет година по том основу исплаћено пензионерима 38,3 милијарде динара, што је укупно по пензионеру 22.000 динара.  

 

„Иако је 2020. година пуна изазова на глобалном плану, због актуелне епидемиолошке ситуације која гура већину земаља у рецесију, економија Србије показује снагу и издржљивост, тако да постоји реална могућност да обезбеди наставак раста стандарда пензионера. Тако је, у циљу подршке корисницима пензија да лакше прођу кроз период ванредног стања, свим корисницима пензија у априлу ове године исплаћено по 4.000 динара“, истакла је Калиновић.

 

Стална брига о пензионерима остварује се и кроз унапређење друштвеног стандарда пензионера, те je у 2020. години обезбеђено је 513,66 милиона динара за бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа.

 

“Захваљујући свим мерама предузетим у протеклом периоду и постигнутим економским резултатима, сигурно је да ће основа која је постигнута и тренд раста који се бележи у броју запослених и повећању плата, а тиме и у наплати изворних прихода Фонда, омогућити да се оствари зацртан план да у 2025. години просечна пензија износи 440 евра. Политика Александра Вучића дала је добре резултате, поверење које су му грађани исказали је оправдано, сигуран сам да ћемо у будућности остварити све циљеве које смо поставили себи и обезбедити још бољи стандард живота за наше грађане“, закључио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић је нагласио да држава Србија одаје почаст великанима Великог рата и показује да их не заборавља и додао "да желимо онима који ће корачати после нас покажемо и научимо их како да наставе стазама својих предака".

Члан градског веча Мирјана Милутиновић је нагласила да Србија памти наше велике војсковође и да их никада неће заборавити, а да је Београд поносан на њих.

Комеморативном окупљању присуствовали су и венце и цвеће положили представници Министарства одбране, Војске Србије, Града Београда, потомци истакнутих војсковођа као и представници великог броја удружења грађана.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године у Београду.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је Смедерево где је разговарао са новопостављеним градоначелником Јованом Бечом о плановима за побољшање услова живота грађана овог града и тренутној епидемиолошкој ситуацији. 

 

Министар Ђорђевић истакао је да је Смедерево годинама повољна дестинација за инвестиције, с обзиром на свој добар положај, те да ће сигурно у наредном периоду бити повећан број нових инвеститора, што ће допринети још већем запошљавању у овом граду.

 

„Веома је важно да се успостави добра сарадња и комуникација Министарства са новим градоначелником одмах на почетку његовог мандата. Такође, Смедерево мора да сарађује и са околним градовима, јер ће се на тај начин омогућити и довођење нове радне снаге. Приоритет Владе Србије јесте обезбеђивање нових радних места и бољих услова за живот и рад свих грађана наше земље. Када имате стручну и образовану радну снагу, која је задовољна условима у којима ради, просперитет целе државе је загарантован“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је напоменуо и да је са градоначелником разговарао и о начинима за спречавање даљег ширења корона вируса, као и о тренутном стању у Геронтолошком центру у којем је у једном тренутку било случајева заразе.

 

„Руководство Геронтолошког центра је поступало у складу са свим мерама које је донео Кризни штаб за спречавање заразне болести Covid-19 Владе Републике Србије и ресорно министарство и у том погледу, пропуста није било. Овај вирус је нажалост немогуће у потпуности контролисати и поред свих спроведених мера. Кризном штабу смо доставили и списак свих установа у којима ће се по приоритетима одвијати  вакцинисање, чим вакцина буде стигла у Србију“, рекао је Ђорђевић. 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са  делегацијом Светске Банке на челу са шефом канцеларије  у Србији, Стефеном Ндегвом.

Министар Ђорђевић  je на састанку  упознао делегацију Светске банке у Србији са приоритеима и плановима рада Mинистарства уз очекивање да ће Светска банка као и до сада наставити са пружањем помоћи и подршке, како техничке тако финасијске и експертске.

“Израда социјалних карата је сегмент који ће између осталог пружити  праведнију и ефикаснију расподелу помоћи, али и могућност злоупотребе смањити на минимум”, истакао је Ђорђевић.

На састанку је било речи и о променама у  организацији  и  систематизацији, али и изради будућег буџета који ће пратити такву организацију. Циљ је успостављање потпуне финансијске контроле и транспаретно трошење средстава. 

Шеф делегације Светске банке захвалио је Ђорђевићу на пријему, детаљном упознавању са плановима и жељом да досадашња сарадња буде још већа с обзиром на простор и могућности.

На крају састанка господин Ндегва је изразио очекивање да ће врло брзо доћи до новог састанка на коме ће бити договорени конкретни пројекти.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић уручили су данас 3.000 заштитних маски Националној организацији особа са инвалидитетом Србије, које ће бити прослеђене савезима широм Србије.

 

„Желели смо да, у име ресора којим руководим, донирамо 3.000 заштитних маски, које ће, верујем, додатно заштитити чланове ове организације од заразне болести COVID-19 и омогућити им безбедан рад “, објаснио је Ђорђевић. 

 

Према речима министра Ђорђевића, тема састанка, између осталог, била је и унапређење положаја особа са инвалидитетом. 

 

„С обзиром на то да је у плану израда новог Закона о социјалној заштити, а у жељи да побољшамо положај особа са инвалидитетом, договор је да у изради новог закона учествује и  представник Националне организацији особа са инвалидитетом Србије“, истакао је Ђорђевић и додао да ће и у будуће ресорно Министарство наставити са пружањем подршке организацији.

 

Министар је овом приликом подсетио да је у условима ванредних околности Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бринуло о свим грађанима подједнако те да је покренуло и Вибер канал „Министарство рада – ОСИ“, како би  свакодневно било у комуникацији са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности ресорног Министарства. 

 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истакла је да је ово друга донација по реду од увођења ванредног стања и изразила захвалност на несебичној подршци коју пружа ресорно Министарство. 

 

„Ова донација је веома значајна за наше чланове у условима епидемије и суочавања са могућностима заразе, јер су особе са инвалидитетом, нажалост, и даље једна од најугроженијих група када је у питању вирус COVID-19“, објаснила је извршна директорка. 

 

Уговор о донацији потписали су министар Зоран Ђорђевић и извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић, а уручењу 3.000 заштитних маски присуствовао је и председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије и потпредседник НООИС-а Михаило Пајевић.

 

Национална организација особа са инвалидитетом Србије НООИС основана је 22. јула 2007. године као „кровна” организација инвалидског покрета у Републици Србији, заступа заједничке интересе и потребе свих особа са инвалидитетом и говори у име око 800.000 особа са инвалидитетом и/или њихових правних заступника.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан – Харченком,  са којим је разговарао о предстојећим заједничким  активностима у области борачких питања које су у надлежности ресорног министарства.

 

Министар Ђорђевић рекао је да се реконструкција спомен гробља ,,Ослободиоцима Београда“ планира након обележавања Дана победе 9. маја и да је  ресорно министарство обезбедило средства за ту намену, наводећи и да се очекује постављање ,,Вечног пламена“ унутар тог гробља. Министар Ђорђевић пренео је амбасадору Харченку да је на иницијативу руске стране започета процедура да се трг у Панчеву назове по генералу Василију Филиповичу Мергелу и поручио да се у наредном периоду очекује организовање заједничких активности са представницима града Београда поводом обележавања свечаног марша ,,Бесмртни пук“ који ће се одржати, такође у мају месецу ове године. 

 

Амбасадор Александар Боцан - Харченко захвалио је министру Ђорђевићу на сарадњи и свесрдној помоћи када је у питању организовање заједничких предстојећих активности Србије и Русије и оценио да две земље имају јако добру сарадњу у области борачких питања. 

 

Двојица саговорника сагласила су се да су односи Републике Србије и Руске Федерације на високом нивоу и да ће званичници ове земље чинити да ти односи константно напредују.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са представницима Савеза организација и Удружења ратних војних инвалида, породица погинулог борца Покрајине Војводине.

Представници Савеза и Удружења упознали су министра Ђорђевића са најзначајнијим активностима и плановима, као и проблемима са којима се сусрећу и изразили велику захвалност на досадашњој сарадњи и помоћи коју је пружило ресорно министарство.    

Ђорђевић је истакао да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања отворено за наставак сарадње и спремно да пружи адекватну помоћ којом би допринело стварању бољих услова рада организација и додао да је изузетно важно унапредити сарадњу и у области заштите војних меморијала и места страдања.

„Влада Републике Србије је захвална свима који су се борили за слободу и очување нашег идентитета свих ових година. Хероји не смеју и неће бити заборављени, а српски грађани имају право да буду поносни на њих. Желимо да породицама палих бораца пружимо боље услове живота и у вези са тим учинићемо све што је у нашој могућности и у оквиру наше надлежности“, истакао је Ђорђевић.