Претрага

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић говорила је на конференцији “Оснаживање младих ромских породица 2015-2018” која се одржава већ трећу годину за редом.

 

Државна секретарка истакла је да инклузија Рома и Ромкиња једно од приоритетних питања за Владу Републике Србије, а нарочито за Министарство, које је било предлагач важеће Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године.

 

„Један од посебних циљева ове стратегије односи се на унапређење услуга социјалне заштите и социјалних давања у контексту оснаживања ромских породица у ризику од сиромаштва. Већи просечан број деце и подстандардни услови за живот два су фактора, која у садејству доводе до повећаног ризика од потпуне социјалне искључености и зато је механизам социјалне заштите предуслов за напредак у другим сферама живота“, рекла је Божовић.   

 

Према њеним речима, нови Закон о финансијској подршци породици са децом додатно је повећао обухват породица из осетљивих група, које могу остварити право на финансијску подршку по основу рођења, неге и посебне неге детета. Како каже, ово право омогућиће великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета.

 

„Реч је о женама, које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства, или су радно  ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду, који је од утицаја на остваривање права. Поред тога ово право моћи ће да остваре и жене, које су пољопривредни осигураници“, објаснила је Божовић.

 

Она је истакла и да се посебна подршка пружа и родитељима по основу рођења првог детета имајући у виду повећане трошкове, који су неопходни у првим данима рођења детета, али и новчану подршку за друго, треће и четврто дете.

 

„Ново законско решење омогућава смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност за запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца. Посебно је важно истаћи да се у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, Министарство преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника“, рекла је Божовић.  

 

Како навод, дечји додатак дефинисан је у овом закону као мера социјалне политике. Задржан је финансијски цензус, како би се обезбедило да право на дечији додатак имају само породице са нижим примањима; висина дечијег додатка везује се за остваривање егзистенцијалних потреба детета и не диференцира се према реду рођења детета; право на дечији додатак стиче се као и до сада за прва четири детета по реду рођења; висина дечијег додатка увећава се за износ још једног дечјег додатка за децу средњошколског узраста. Закон дозвољава могућност увођења у право на дечији додатак корисника новчане социјалне помоћи без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу.

 

„Дужина трајања права корисника дечијег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање, до навршене 21. године живота“, истакла је Божовић.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и другим релевантним институцијама, активно прати, примењује и промовише политике и мере усмерене на повећање запошљивости и запошљавања Рома и Ромкиња, као што је планирано Акционим планом за 2017-2018.

 

Конкретне акције обухватају спровођење наменских отворених позива за доделу субвенција за самозапошљавање Ромима, у складу са расположивим буџетом за активне мере за тржиште рада и циљаним програмима који повезују образовање (стручно и академско) са конкретним могућностима запошљавања. Национална служба за запошљавање је 14. фебруара 2018. године расписала Јавни позив незапосленима ромске националности за доделу субвенција за самозапошљавање у 2018. години. Такође, Роми имају статус теже запошљивих лица у Националном акционом плану запошљавања за 2018. годину што значи да имају приоритет приликом укључивања у програме и мере активне политике запошљавања. Претпостављам да ће детаљније статистичке податке нешто касније изнети и представник Националне службе за запошљавање.

 

У оквиру програма ,,Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који је финансиран из IPA 2016, потписан је Меморандум о сарадњи између Министарства, Националне службе за запошљавање и Сталне конференције градова и општина ради реализације Компоненте 2 овог програма, која подразумева доделу грантова јединицама локалне самоуправе. Конкурс за општине, којима ће грантови бити додељени биће отворен до 18. фебруара 2019. године. Овим поводом, од 15. до 25. јануара 2019. године планирано је одржавање 5 Инфо дана за потенцијалне кориснике грантова и то у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Пироту. Укупан фонд грант шеме из средстава IPA износи 2 милиона евра.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у септембру 2018. године формирало Радну групу чији је задатак да изради нови Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња период 2019-2020.

 

Венце је положила 21 делегација - председници Србије и Републике Српске, Томислав Николић и Милорад Додик, затим представници две владе, преживели логораши, борачка удружења, као и амбасадори, међу којима и представници Израела и Немачке.

Доња Градина била је део усташког концентрационог логора Јасеновац, а на основу првих есхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио и центар Симон Визентал, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Републици Хрватској, наводе се као жртве само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 деце.

Након полагања венаца жртвама усташких злочина парастос је служен на гробном пољу Храстови, а парастос је служен на српском, јеврејском и ромском језику, јер су осим Срба у великом броју у Јасеновцу страдали и Јевреји и Роми.

Обележавању дана сећања присуствала је и премијерка РС Жељка Цвијановић, као и министар Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Присуствовали су и министри у Влади РС и делегација Парламента РС, као и председник Јеврејске општине Бањалука Арие Ливне, градоначелник израелског града Модина Хаим Бивас са делегацијом из Израела и директор Јеврејског културног центра "Арие Ливне" Ђорде Микеш.

 

Усташтво се поново враћа

Усташтво се поново враћа, упозорио је данас министар за рад запошљавање. борачка и социјална питања Александар Вулин.

Он је рекао да уколико покушамо да заборавимо на "страшни геноцид" у концентрационом логору Јасеновац, он ће се поновити.

"Морамо се сећати, морамо говорити и морамо упозоравати друштво да се усташтво поново враћа. Морамо упозоравати читав свет да се црне униформе поново појављују, да су некажњене и да се зло јасеновачког геноцида поново буди", поручио је Вулин.

Јасеновац се, како је истакао, није догодио само Србима, Јеврејима и Ромима, већ читавој планети и сваком људском бићу.

"Не будемо ли казнили саму идеју о преиспитивању Јасеновца и не будемо ли казнили идеју о повампирењу усташтва, ризикујемо као човечанство и као планета, да нам се Јасеновци понављају, да нам се Јасеновци дешавају", упозорио је Вулин.

Он је истакао да се ратови деведесетих година прошлог века не могу се разумети без познавања Јасеновца.

"Будемо ли сада покушали да Јасеновац и тај страшни геноцид заборавимо и умањимо, можемо бити сигурни да ће се јавити људи који ће желети да га понове", поручио је Вулин.

Република Српска приоритет српске владе

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас да је Република Српска (РС) један од најважнијих спољнополитичких приоритета владе Александра Вучића.

"За нас је стабилна РС приоритет. Као што желимо да Србија буде стабилна и чврста, и као таква гарант очувања РС, тако очекујемо и од РС да остане чрвста, доследна и да буде гранат очувања српског живота на простору БиХ", рекао је Вулин у Доњој Градини, где је присуствовао церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Он је истакао да је за Владу Србије од "највеће националне важности" да РС буде стабилна, мирна и јединствена, да води рачуна о себи и допусти да јој Србија помогне.

"Влада Србије ће увек учинити све у политичком и економском смислу да помогне РС. Ми смо спремни да учествујемо у свему што ће ојачати РС, али тражимо од РС да буде јединствена и сложна, као и да никада и ни на који начин не дозволи да се оно што је у Дејтону договорено мења без ње и да никада и ни на који начин не дозволи да било ко о њој одлучује без ње", поручио је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да је са центрима за социјални рад на Kосову и Метохији договорено да они разговарају са Србима који тамо живе како би се дефинисали њихови проблеми, након чега ће Министарство предузети адекватне мере.

 

"Срби на Kосову и Метохији имају доста животних проблема, али се издваја њихова жеља да раде, и ми као држава морамо да помогнемо нашем народу на KиМ", рекао је министар, гостујући у Новом јутру на телевизији Пинк.

 

Он је навео да је сврха одржаног састанка са директорима центара за социјални рад са KиМ била да се види какве су њихове идеје о начинима на који Србија може да помогне.

 

"Тражили смо од њих да разговарају са људима, након чега ћемо се поново састати и видети какве конкретне мере Влада треба да предузме", рекао је Ђорђевић, уз напомену да није у ингеренцији центара за социјални рад да се баве запошљавањем, али да они имају непосредан контакт с људима који живе на KиМ.

 

Њихови проблеми, навео је, обухватају различита питања - од ситних проблема који се могу решити у наредних месец или месец и по дана, а што се тиче запошљавања, ту се иде од случаја до случаја - од општине до општине, зависно од тога у каквим околностима живе ти људи.

 

"Неки једноставно не могу да се запосле, јер се налазе у окружењу у којем је немогуће развити шири бизнис, али ћемо им помоћи да нешто издвојено раде, од куће, као што су рачуноводствени и информатички послови. Можемо да их додатно обучимо и преквалификујемо", рекао је Ђорђевић.

 

Kако је указао, на KиМ има доста медицинских радника, а знамо да у Србији, па и у Европи, таквих радника нема довољно.

 

"Морамо да искористимо све то, нама недостаје радне снаге и недостајаће нам сваког дана јер инвеститора има све више. Нама је жеља да отварамо све више радних места и биће потребно да ангажујемо све људе у Србији", истакао је министар.

 

Према његовим речима, председник Србије Александар Вучић имао је снагу и вољу да оде на KиМ и прича са Србима који тамо живе што је, како истакао, свима у Влади отворило очи, отворивши многе теме о којима сви у Влади морају да размишљају, свако у свом ресору.

 

"Нама је задатак да помогнемо свим грађанима Србије, ма где они живели, било у Војводини или на Kосову, и то ћемо учинити", поручио је Ђорђевић.

 

Kако је прецизирао, две ствари прво треба паралелно урадити: једна је нова реорганизација центара за социјални рад, због недостатка људи и кадрова, јер је 2000. године рађена реорганизација која није дала ефекта - тада су људи отпуштани, а центрима је дата ингеренција да сви раде све па су неки постали оптерећени послом.

 

С друге стране, како је навео, треба видети које су то мањкавости Закона о социјалној заштити, како би се повећао значај центара за социјални рад на KиМ и обезбедило да финансије буду предвидљивије, а да центри знају на који начин могу да троше новац.

 

"До сада је Министарство пребацивало наменским трансфером локалној самоуправи новац на основу планова које изради центар за социјални рад. Онда они троше новац како троше, а ту је било проблема зато што траже за једну намену, а потроше га другачије, онда ми тразжимо извештаје, који потом касне, па они то оправдавају", рекао је министар.

 

Kако је нагласио, неопходно је држати се одређеног плана, при чему се не може прихватити објашњење да су се промениле околности.

 

"Све њих уводимо у систем трезора, од 1. јануара 2019, па ће функционисати као све друге државне институције што значи да морају да планирају онако како смо се договорили и да извршавају тај план", рекао је.

 

Kако је додао, од општине до општине ће се видети шта је грађанима потребно и опредељени новац се мора утрошити искључиво за те намене, а "ако то тако не буде, видећемо ко је одговоран".

 

Министар је рекао и да је почело развијање социјалних карата, па ће Министарство имати анализу и структуру српских грађана и знаће коме треба да буде дата социјална помоћ, што би, каже, требало да почне да функционише за годину - две.

 

"Нећемо да чекамо да неком дамо помоћ, већ ће држава препознати коме треба да је да и унапред ће је дати, а исто тако ће ускратити помоћ тамо где је она достигла ниво и више није потребна", објаснио је.

 

Позивајући се на податке из новембра 2017, министар је рекао да 4.334 људи са KиМ прима социјалну помоћ.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања формирало је Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, како би се унапредио положај жена, маргинализованих група и пружила подршка за ублажавање мигрантске кризе. Један од првих приоритета овог Сектора је рад на Закону о забрани од дискриминације који би Влада Србије у новембру требало да предложи Скупштини на усвајање.

“Очекујемо да овај Сектор својим радом значајно допринесе побољшању положаја жена у нашем друштву и кроз нови Закон о родној равноправности чији носилац је управо овај Сектор, односно Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања по Закону о Влади.
У оквиру ове области, Министарство ће у најскоријем року формирати Радну групу за доношење низа прописа, чије ће доношење значајно допринети положају жена у нашем друштву. У оквиру Радне групе биће укључени сви релевантни актери, укључујући и невладин сектор”, каже Нина Митић, в.д. помоћница министра за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

“Министарство сарађује са Повереницом за заштиту равноправности, Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије, са Политичким саветом и Мултисекторским телом, невладиним организацијама и удружењима чији је циљ заштита и унапређење равноправности. Заједничким снагама радићемо на измени и допуни Закона о забрани дискриминације, како би он био усклађен са европским законодавством. Тиме ћемо унапредити регулаторни оквир за заштиту грађана и грађанки од дискриминације и остварити интензивну сарадњу са организацијама цивилног друштва, стручном јавношћу и медијима”, истиче Нина Митић

Приликом усвајања и примене прописа, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ће као и до сада успешно сарађивати са свим релевантним актерима.

Министарство је у завршној фази добијања пројекта увођења националне СОС телефонске линије, који ће спровести уз подршку ЕУ, ради унапређења националних капацитета за подршку жртвама насиља. Наш модел СОС телефона биће по моделу најбоље праксе у ЕУ.

Када је у питању антидискриминациона политика, Министарство ће поред помоћи свим маргинализованим групама и пружања подршке ублажавању мигрантске кризе, наставити и са интеграцијом Рома и Ромкиња у Републици Србији, а све у складу са постојећом Стратегијом.

Како би унапредило компетенције својих запослених, министарство планира од октобра да започне обуку социјалних радника, као и инспектора за рад у вези са трговином људима, злоупотребе дечијег рада, запошљавања и маргинализованих друштвених група.

Jануарске пензије биће увећане у складу са „швајцарском формулом“ чиме ће се наставити унапређење стандарда пензионера и у 2021. години, како је то најавио председник Републике Србије Александар Вучић.  

 

Укупно повећање пензија у периоду 2012.-2021. године је 30,9 одсто, а за пензионере који примају новчани износ као увећање уз пензију је 37,5%, што значи да особа која је имала 20.000 динара 2012. године имаће 27.499 динара, а ко је имао 30.000 динара имаће 39.284 динара. 

 

„Пензијски систем последњих година показује континуирано позитивно кретање у складу са постигнутом фискалном консолидацијом, достизањем економске стабилности. Предузетим мерама створен је чврст основ за наставак позитивног тренда и у наредним годинама. Захваљујући успостављеној фискалној дисциплини, обезбеђен је стални раст висине пензија кроз редовна усклађивања, а такође су уведене и додатне исплате пензионерима, али без нарушавања одрживости система. Према томе, на одржив начин се унапређује раст стандарда пензионера“, рекла је директорка Фонда ПИО Драгана Калиновић. 

 

Захваљујући напретку економије државе и расту запослености константно се увећавају приходи Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање по основу доприноса, чиме се смањује потреба за додатним финансирањем из буџета. 

 

Наплата изворних прихода Фонда од 2012. године има изразито позитиван тренд и од 51,1% колико су доприноси учествовали у приходима Фонда 2012. године, у 2019. су чинили 74,6% укупних прихода. Позитиван тренд је настављен у 2020. години. До проглашења ванредног стања због пандемије, наплата изворних прихода била је виша од планираног за 1,1 милијарду динара.

 

Успостављен је чврст основ за наставак раста примања корисника пензија и у наредним годинама. 

 

Примања корисника чије су пензије ниске због ниских зарада у прошлости или краћег стажа осигурања, су додатно увећана исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, који се редовно исплаћује још од октобра 2018. године, за 1,3 милиона пензионера. 

 

Поред тога, једнократне исплате се једном годишње исплаћују још од 2016. године, те је за пет година по том основу исплаћено пензионерима 38,3 милијарде динара, што је укупно по пензионеру 22.000 динара.  

 

„Иако је 2020. година пуна изазова на глобалном плану, због актуелне епидемиолошке ситуације која гура већину земаља у рецесију, економија Србије показује снагу и издржљивост, тако да постоји реална могућност да обезбеди наставак раста стандарда пензионера. Тако је, у циљу подршке корисницима пензија да лакше прођу кроз период ванредног стања, свим корисницима пензија у априлу ове године исплаћено по 4.000 динара“, истакла је Калиновић.

 

Стална брига о пензионерима остварује се и кроз унапређење друштвеног стандарда пензионера, те je у 2020. години обезбеђено је 513,66 милиона динара за бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа.

 

“Захваљујући свим мерама предузетим у протеклом периоду и постигнутим економским резултатима, сигурно је да ће основа која је постигнута и тренд раста који се бележи у броју запослених и повећању плата, а тиме и у наплати изворних прихода Фонда, омогућити да се оствари зацртан план да у 2025. години просечна пензија износи 440 евра. Политика Александра Вучића дала је добре резултате, поверење које су му грађани исказали је оправдано, сигуран сам да ћемо у будућности остварити све циљеве које смо поставили себи и обезбедити још бољи стандард живота за наше грађане“, закључио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић уручили су данас 3.000 заштитних маски Националној организацији особа са инвалидитетом Србије, које ће бити прослеђене савезима широм Србије.

 

„Желели смо да, у име ресора којим руководим, донирамо 3.000 заштитних маски, које ће, верујем, додатно заштитити чланове ове организације од заразне болести COVID-19 и омогућити им безбедан рад “, објаснио је Ђорђевић. 

 

Према речима министра Ђорђевића, тема састанка, између осталог, била је и унапређење положаја особа са инвалидитетом. 

 

„С обзиром на то да је у плану израда новог Закона о социјалној заштити, а у жељи да побољшамо положај особа са инвалидитетом, договор је да у изради новог закона учествује и  представник Националне организацији особа са инвалидитетом Србије“, истакао је Ђорђевић и додао да ће и у будуће ресорно Министарство наставити са пружањем подршке организацији.

 

Министар је овом приликом подсетио да је у условима ванредних околности Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бринуло о свим грађанима подједнако те да је покренуло и Вибер канал „Министарство рада – ОСИ“, како би  свакодневно било у комуникацији са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности ресорног Министарства. 

 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истакла је да је ово друга донација по реду од увођења ванредног стања и изразила захвалност на несебичној подршци коју пружа ресорно Министарство. 

 

„Ова донација је веома значајна за наше чланове у условима епидемије и суочавања са могућностима заразе, јер су особе са инвалидитетом, нажалост, и даље једна од најугроженијих група када је у питању вирус COVID-19“, објаснила је извршна директорка. 

 

Уговор о донацији потписали су министар Зоран Ђорђевић и извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић, а уручењу 3.000 заштитних маски присуствовао је и председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије и потпредседник НООИС-а Михаило Пајевић.

 

Национална организација особа са инвалидитетом Србије НООИС основана је 22. јула 2007. године као „кровна” организација инвалидског покрета у Републици Србији, заступа заједничке интересе и потребе свих особа са инвалидитетом и говори у име око 800.000 особа са инвалидитетом и/или њихових правних заступника.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан – Харченком,  са којим је разговарао о предстојећим заједничким  активностима у области борачких питања које су у надлежности ресорног министарства.

 

Министар Ђорђевић рекао је да се реконструкција спомен гробља ,,Ослободиоцима Београда“ планира након обележавања Дана победе 9. маја и да је  ресорно министарство обезбедило средства за ту намену, наводећи и да се очекује постављање ,,Вечног пламена“ унутар тог гробља. Министар Ђорђевић пренео је амбасадору Харченку да је на иницијативу руске стране започета процедура да се трг у Панчеву назове по генералу Василију Филиповичу Мергелу и поручио да се у наредном периоду очекује организовање заједничких активности са представницима града Београда поводом обележавања свечаног марша ,,Бесмртни пук“ који ће се одржати, такође у мају месецу ове године. 

 

Амбасадор Александар Боцан - Харченко захвалио је министру Ђорђевићу на сарадњи и свесрдној помоћи када је у питању организовање заједничких предстојећих активности Србије и Русије и оценио да две земље имају јако добру сарадњу у области борачких питања. 

 

Двојица саговорника сагласила су се да су односи Републике Србије и Руске Федерације на високом нивоу и да ће званичници ове земље чинити да ти односи константно напредују.

 

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Бојана Станић предводила је делегацију на Првом министарском састанку на нивоу Европске уније и земаља западног Балкана у области политике запошљавања и социјалне политике у Луксембургу.

 

Министри из тренутног Триа председништва Савета (Румунија, Финска и Хрватска), у сарадњи са Европском комисијом, организовали су састанак са својим колегама из земаља западног Балкана у циљу сагледавања тренутног стања, приоритетних текућих активности и планова у домену успостављања или јачања инклузивних тржишта рада (са посебним фокусом на жене, дугорочно незапослене и младе) и важности усклађивања вештина са потребама динамичног тржишта рада.

 

Препозната је и поздрављена посвећеност земаља западног Балкана приступању породици европских земаља, приказана опредељеност ка миру, демократији, дијалогу, сарадњи и стварању инклузивних тржишта рада и друштава уопште, као кључних постулата кохезионе политике Европске уније. Истакнуто је да ће политика запошљавања и социјална политика имати приоритетну позицију у оцени спремности  за чланство у Европској унији.

 

Делегација Републике Србије учествовала је и на Конференцији кључних актера у области политике запошљавања и социјалне политике земаља западног Балкана и Европске уније, током које, је кроз тематске панеле, акцентована неопходност и важност јачања дијалога, како са социјалним партнерима, тако и са представницима организација цивилног друштва, на свим нивоима.

Комеморативним окупљањима присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, потомци истакнутих војсковођа, као и представници великог броја удружења грађана.
Комеморације су одржане у оквиру комплекса Новог гробља у Београду код гробова истакнутих војсковођа.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду и сахрањен је на парцели 28, гробница 42 – II.
Војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду и сахрањен је на парцели 6, гробница 68 – III.
Армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године у Београду и сахрањен је на парцели 3, гробница 3 – II.