Претрага

Вулин, који је присуствовао потписивању уговора са 43 локалне самоуправе, према Конкурсу за доделу средстава за финансирање пројеката за развој услуга социјалне заштите, нагласио је да ће се конкурс попут тог, у који је уложено 50 милиона динара, поновити и идуће године, али са, како је навео, далеко већим средствима.

За реализацију тог конкурса, Министарство рада обезбедило је 50 милиона динара, а приоритет је био развој услуга социјалне заштите у мање развијеним локалним самоуправама- односно усуга дневних боравака, помоћи у кући, становања уз подршку, персоналне асистенције, услуга за младе и децу са сметњама у развоју.

"За овакве намене - услуге у заједници, дневне боравке за децу ометену у развоју, за геронтодомаћице, за бригу о старима, о онима којима је помоћ потребна, одредили смо 400 милиона динара за идућу годину", истакао је министар рада.

Додао је да је 95 милијарди динара из буџета предвиђено за социјална давања и за идућу годину, као и да је исти износ, према мишљењу министра, ове године био више него довољан за сва права из области социјалне заштите, али и да то није све планирано,

"Идуће године приводимо крају процес лиценцирања свих наших установа и хоћемо да значајно појачамо рад и улагање у услуге у заједници. Влада брине о социјалној заштити, о онима којима је помоћ потребна, а циљ овог министарства је да не постоји ниједна средина у Србији, у којој неће бити услуге у заједници, неки од сервиса који се брине и о деци ометеној у развоју и о најстаријима и свима којима је помоћ потребна", рекао је Вулин.

Нагласио је да услуге морају да буду стандардне за целу територију, без обзира да ли се живи у малом месту или великом граду, као и да се мора имати иста могућност да се задовоље сва социјална права.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић, који је такође присустовао поптисивању уговора, рекао је да одобрен један од "лепих и добрих" пројеката његовог града - "Кроз отворена врата нашег дома помоћ стиже".

"Из простог разлога што старачко домаћинство доминира у Србији, углавном просечан становник има више од 57 година, велики број има старачких домаћинстава и људи који сами живе, деца су углавном ван куће, тако да је помоћ геронтодомаћица заиста доминантна", рекао је Цветановић.

На тај конкурс пријавило се 60 локалних самоуправа, од којих је Министарство рада подржало 43, док остале нису, јер подносиоци нису испунили формалне услове Конкурса.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу за спречавање злоупотребе „деце улице“. Министарство је својим налогом обавезало центре за социјални рад - органе старатељства у Републици Србији да у складу са својим надлежностима предузму мере и активности у организовању помоћи и подршке „деци улице“, односно деци жртвама насиља и злоупотребе која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд.

 

Налог садржи следеће:

 

• Да се формира посебан тим у чијем саставу ће бити стручњак органа старатељства, полицијски службеник полицијске управе или одељења полицијске управе, представник подручног дома здравља (педијатријска служба, предшколски или школски диспанзера);
• Да се реализује целовита и континуирана социјална и породично правна заштита ове деце што подразумева да је центар за социјални рад – орган старатељства дужан, у свим случајевима за које има сазнање да се деца злоупотребљавају у циљу експлоатације или се затекну да обављају напред описане радње, одмах применом члана 332. став 2. Породичног закона («Службени гласник РС» бр 18/2005), децу одузети од родитеља, старатеља или лица код кога се затекну и обезбедити им бригу о здрављу, егзистенцијалне потребе и безбедност (мере старатељске заштите, смештај у установу социјалне заштите или хранитељску породицу);
• Да се према родитељима, старатељима или лицима код којих се деца затекну, предузму мере кривичноправне заштите деце од злостављања и занемаривања, односно поднесу кривичне пријаве због евентуално учињеног кривичног дела «запуштања и злостављања мал. детета» из члана 193.  Кривичног законика РС («Службени гласник РС» бр 86/2005,88/2005-испр.107/2005-испр 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013);
• Да се према родитељима малолетног детета који злостављају, занемарују или грубо злоупотребљавају родитељско право, предузму мере грађанско - правне заштите од злостављања и занемаривања малолетног детета, односно покрене поступак за потпуно лишење родитељског права у складу са чланом 81. Породичног закона Републике Србије;
• Да се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања-Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, достављају тромесечни писани извештаји о реализацији датог налога.

У складу са налогом у 115 центара за социјални рад – органа старатељства  формирано је или је у поступку формирање посебних тимова.  По наведеном налогу Министарства у целој Републици Србији центри за социјални рад предузели су следеће мере у помоћи и подршци „деци улице“:

 

• деца измештена из породица и обезбеђен им смештај у систему социјалне заштите - смештај у хранитељску породицу: 20, смештају у установу социјалне заштите: 26, планирано издвајање из угрожавајуће породичне средине: 4;
• процењене породице са децом са којима ће се радити на постизању родитељске компетенције и на тај начин остварити право детета на обезбеђивање услова за њихов несметан раст и развој и право детета да се пре свих других о њему старају родитељи: 79;  
• породицама са „децом улице“ према којима је обезбеђена подршка кроз пружање услуга социјалне заштите: 43

 

На основу извештаја који су периодично достављани Министарству о активностима које су предузимали центри за социјални рад-органи старатељства на организовању заштите ове циљне групе деце, констатовано је, да у конкретној ситуацији у значајној мери изостаје структуирана, целовита и континуирана сарадња са органима унутрашњих послова и локалним самоуправама у којима постоји, комуналном полицијом који на основу својих надлежности и начина рада на терену, могу у великој мери допринети откривању ових случајева.

 

У циљу унапређења рада и постизања вишег степена ефикасности у организовању заштите, помоћи и подршке деци жртвама насиља, злостављања и злоупотребе („деце улице“), ово Министарство је 21. маја 2018. године, под бројем 560-00-334/2018-01 издало налог свим центрима за социјални рад – органима старатељства, а посебно овим институцијама социјалне заштите у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где је ова појава најраширенија.

 

На данашњи дан налог је послат и свим општинама у Републици Србији.

 

• Да у року од 15 дана од дана добијања овог налога  организује састанак са Полицијском управом за град или полицијском станицом у локалној самоуправи на територији своје надлежности и комуналном полицијом, уколико у локалној заједници иста постоји, у циљу успостављања структуиране, целовите и континуиране сарадње на откривању случајева насиља над децом, злостављања и злоупотребе деце која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд, нарочито кроз организовање заједничких континуираних и периодичних акција, обиласка уобичајених места на којима се деца злостављају и злоупотребљавају;
• Да се у сваком откривеном случају по хитном поступку у складу са чланом 332. став 2. Породичног закона, дете одузме од родитеља, или старатеља или од лица код кога се дете затекло;
• Да се у складу са извршеним проценама стручњака органа старатељства против родитеља или старатеља детета или лица код којег се дете затекло предузму мере грађанскоправне и кривичноправне одговорности:

1. Покрене парнични поступак за лишење родитељског права;
2. Покрене поступак за заштиту права детета, односно за забрану одржавања личних односа са дететом;
3. Покрене парнични поступак за изрицање мере за заштиту од насиља у породици;
4. Поднесе кривична пријава због евентуално учињеног кривичног дела запуштање и злостављање малолетног детета или насиља у породици;

• Да се по хитном поступку предузму мере ургентне заштите детета и обезбеди:

1. Безбедност,
2. Брига о здрављу;
3. Егзистенцијални услови;
4. Психосоцијална подршка;
5. Заступање детета (детету постави старатељ);
6. Други услови за остваривање права детета на образовање и васпитање;

 

Основ поступања стручњака центара за социјални рад - органа старатељства, у извршавању овог налога, што се подразумева и што је видљиво из напред наведених података, је поштовање свих права детета, а посебно права на обезбеђење услова за несметан раст и развој и права да се пре свих других о њему старају његови родитељи.

 

Четрнаестог маја 2016. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. У наставку комеморације предвиђен је одлазак до спомен-комплекса и јединог тунела отвореног за јавност у којем су логораши радили, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Петнаестог маја 2016. године, у 8 часова, одржаће се комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Државни секретар Драган Поповић положиће венац и одати почаст. У 10 часова планирана је централна, заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену, код централног споменика на Апел плацу, која ће почети читањем „Маутхаузен заклетве“. Заклетва се чита на више језика, а ове године део заклетве ће бити прочитан и на српском језику. После заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти. Истог дана, у 12 часова, код националног меморијала, споменика Југословенима палим у Другом светском рату, биће одржано полагање венаца, одавање почасти, обраћања представника Удружења логораша „Маутхаузен“, представника амбасаде Републике Србије у Бечу и државног секретара Драгана Поповића, као и пригодан уметнички програм у организацији Удружења свих српских заједница у Републици Аустрији.
У 13 часова истог дана планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба. У 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.

Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Аустрији, из године у годину је све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 мушкараца и жена били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену су 5. маја 1945. ослободиле јединице совјетске Црвене армије. Суђења за почињене злочине у Маутхаузену одиграла су се почетком 1946. Године 1947. совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији. Године 1949. установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године отпочело је подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Маутхаузену.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин казао је да је у компанији Мајкрософт просек годишта запослених око 29 година.
"Њих не треба убеђивати да запосле младе, они знају зашто то раде и ми смо бас зато дошли да видимо шта су њихове идеје. Договорили смо се о конкретним начинима како да неке ствари превазиђемо и да привредна ситуација буде боља, како да се запосле млади који могу много да дају доприносу развоју земље", поручио је он.

Вулин је навео да је прошле године у ИТ сектору запослено 365 младих стручњака, од тог броја је 90 жена, а могло је да се запосли и неколико пута више њих.
"Пут је јасан, само држава мора да се организује и да одговори захтевима тржишта да видимо које су потребе тржижта и да кроз школовање и едукацију, усвајање вештина и знања одговоримо на потребе тржишта", казао је Вулин.

Према његовим речима, ове године је за различите видове едукација НСЗ определила 977 милиона динара.

Министар Сертић рекао је новинарима да су са руководиоцима Развојног центра Мајкрософта раговарали о конкретним корацима и да се у наредне две недеље направи јасан план стратегије развоја ИТ сектора.

"То подразумева више активности, од активности у високом образовању, школству, до решавању проблема ИТ сектора, у форми бизниса до неких нових закона и решења која ће нам помоћи да ИТ сектор буде један од носилаца економског развоја Србије", рекао је Сертић.

Према његовим речима, то је реалан оквир да у будуцности градимо нешто што нам може омогућити просперитет на бази знања, креативности.

Сертић је казао да је задатак да се то подржи и препознају добре идеје.
"Мислим да је ова порука, долазак три министра, јасна да Влада Србије стоји иза оваквих компанија", рекао је он.

Акциони план ће, казао је Сертић, садржати шта је то што свако министарсво може да подржи, а с друге стране, шта је то што ће компаније дати као свој допринос да у заједничкој синергији направимо боље услове пословања, а да као укупни резултат буде оно што ће подразумевати да се БДП земље заснива кроз развој оваквих компанија и оваквог економског оквира.

Министри су посетили компанију Мајкрософт у оквиру пројекта чији је главни циљ повећање могућности за запошљавање младих и стварање услова за останак и рад у нашој земљи.

Министар Вања Удовичић рекао је основи циљ рада Владе Србије боља будућност, а то се највише односи на децу и младе.

Он је казао да забрињава одлазак великог броја младих људи из Србије.
"То значи и поклањање велике своте новца другим земљама, јер зна се да улагање у младог човека, односно његово школвање, кошта око 300.000 долара и када повежете то са тиме колико је младих отишло у последњих 10 година - добијете цифру да је Србија поклонила између девет и 12 милијарди долара, што је велика цифра", нагласио је Удовичић.

„Од октобра до јануара месеца кумулативно пензије су порасле за 20,8 посто, а према најавама председника Србије Александра Вучића, до краја ове године имаћемо наредно повећање које ће бити двоцифрено. Тиме сигурним корацима идемо ка испуњењу онога циља који је постављен у програму „Србија 2025“,  а то је да просечне плате у Србији достигну ниво од 1000 евра, да просечне пензије дођу до нивоа од 430 до 450 евра. Зато су сва ова повећања, о којима говоримо, сигуран доказ да идемо ка остваривању тога циља,“ изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом закључења споразума о сарадњи између Републичког фонда ПИО - Филијала Нови Сад и новосадских јавних предузећа, која ће обезбедити погодности пензионерима путем нове генерације пензионерских картица.

 

Министар Селаковић је истакао да је то план који остварујемо захваљујући озбиљном руковођењу државом, захваљујући довођењу озбиљних инвеститора. Он је подсетио да се у Новом Саду, у последњих неколико година, први пут после четири деценије, отварају нове фабрике и нова радна места.

 

„Наш Републички фонд за Пензијско и инвалидско осигурање, у прва три месеца ове године, остварио је рекордан износ прихода, од уплаћених доприноса, у сам Фонд, а ти доприноси се уплаћују, управо од стране послодаваца који данас у Србији запошљавају, више него икада нових радника,“ рекао је Селаковић и напоменуо да  се из тих средстава финансирају, не само пензије, већ да се финансира и  пензионерски стандард, који ће пре његовим речима,  омогућити да већи број пензионера оде на бањско лечење о трошку ПИО фонда.

 

Министар је рекао да је пензионерска картица нове генерације, само један од важних елемената у остваривању тог плана, како да побољшамо стандард и статус наших старијих.

 

Министар је позвао грађане да помогну својим родитељима пензионерима и да их путем мобилног телефона пријаве, преко сајта ПИО фонда, за пензионерске картице, која ће им бити, како је рекао, уручена до октобра месеца, а од октобра ће моћи равноправно да је користе и стичу одређене користи и бенефиције.

 

Директор Републичког фонда ПИО Реља Огњеновић, рекао је да ће пензионерска картица бити у функцији од 1. октобра,  до када је планирано да их сви пензионери добију. „Начин пријаве је електронски, чак и људи који дођу код нас, наше службе ће урадити то за њих. Гледали смо да процедура буде што једноставнија, траје свега тридесетак секунди. Овим путем позивам пензионере, али и друге друштвено одговорне компаније да се пријаве, да покажемо једно јединство државе, како у приватном сектору, тако и у јавном сектору,“ истакао је директор ПИО фонда.

 

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић који је са министром Селаковићем и директором Фонда ПИО Огњеновићем, у Градској кући присуствовао закључењу споразума о сарадњи између Републичког Фонда ПИО - Филијала Нови Сад и новосадских предузећа, а која служи за обезбеђивање погодности пензионерима путем картице за попусте.

 

„Заједнички циљ нам је да се побољша стандард наших најстаријих суграђана, који ће захваљујући картицама за попусте моћи да остваре попуст приликом куповине у продавницама, затим за здравствене прегледе, одласке у бање, позориште. Те погодности моћи ће да остваре и корисници новчане накнаде за помоћ и негу другог лица, новчане накнаде за телесно оштећење и друго, а план је да у Новом Саду буде издато око 70 000 картица,“ рекао је градоначелник Новог сада.

 

Током боравка у Новом Саду министар Селаковић, директор фонда ПИО и  и градоначелник Новог Сада обишли су  реконструисани Клуб пензионера „Слана бара“ који функционише у оквиру Геронтолошког центра Нови Сад.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је отварању 7. Европског конгреса за особе са инвалидитетом „Живети у сусрету“ и његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да, као изасланик Председника Републике Србије, господина Александра Вучића, најпре поздравим све учеснике Европског конгреса за особе са инвалидитетом под називом „Живети у сусрету“, и да изразим задовољство што је племенита замисао његовог оснивача, господина Томаса Крауса, од 1998. године, када је у Берлину одржан први конгрес те врсте, па све до данашњег, седмог по реду београдског конгреса, као вредна и корисна препозната од стране руководстава многих развијених европских земаља.

 

Србији је указана част да се овим поводом нађе у њиховом друштву, и надам се да ћемо, као добри домаћини, оправдати признање које нам је дато. Свих десет земаља које, поред наше земље, учествују у раду Конгреса, јесу земље које су привредно и економски знатно развијеније од Србије.

 

За мене, то представља јасан знак да су прецизно дефинисана политичка воља и посвећен приступ председника и Владе Републике Србије да се социјално угроженим категоријама људи, обезбеди боље и праведније место у друштву, препознати као и у оним земљама које су у позицији да знатно више новца издвајају за социјална давања.  

 

Иако је наша држава , рекао бих, на веома добром путу економског опоравка и стабилног привредног раста, дозволите ми да истакнем важност политичке воље када је реч о поштовању људских права, друштвеној одговорности, инклузији социјално осетљивих група људи и солидарности уопште.

 

Србија се читаву деценију опирала трансформацији друштва из комунистичког у демократски систем. Рећи ћу само да је Србија од 1991. године до краја 2000. године, својом и туђом кривицом, била увучена у неколико ратних сукоба, доживела економски и монетарни крах, као и велика разарања. Логична последица тих околности била је увећање броја особа са инвалидитетом, као и њихова маргинализација и занемаривање.

 

Доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије 2014. године, одређени су приоритети државног развитка, са циљем истинског напретка у прихватању и примени високих европских стандарда да би се остварило пуноправно чланство наше земље у Европској Унији што и јесте циљ Владе Србије.

 

Разуме се да су изградња путне инфраструктуре и постављање повољних услова за привлачење страних инвестиција у нашу земљу биле мере без којих се није могао очекивати привредни раст.

 

Ово сам  навео, драги пријатељи, да бих вам илустровао важност политичке воље као темеља за конкретно спровођење стратешких опредељења државе. Зато не треба да чуди озбиљност и посвећеност са којом председник Вучић и Влада Републике Србије спроводе реформску политику, као и масовна подршка коју грађани Србије из године у годину пружају изражавањем своје воље на изборима, или међународно поштовање и подршка коју председник Вучић из дана у дан добија од лидера водећих европских и светских земаља и на Истоку и на Западу.

 

Србија из године у годину међу својим грађанима све више развија свест о значају поштовања људских права и начела равноправности. Став који је заузело државно руководство када се наша земља суочила са изазовима Мигрантске кризе и однос државних институција и грађана Републике Србије према мигрантима могу нам служити на част и потврдити да је та свест у нашој земљи на веома високом нивоу.

 

Реално побољшање стања јавних финансија, омогућује нам да унапређењу положаја особа са инвалидитетом не приступамо да бисмо испунили спољашњу форму цивилизацијских норми 21. века, него да том питању приступимо решени да пронађемо трајно одржива примењива законска решења, наравно, уз најтешњу сарадњу са цивилним сектором и удружењима особа са инвалидитетом.

 

Важно је рећи да наша посвећеност побољшању положаја особа са инвалидитетом зато природно надопуњује нашу тежњу за бољитком и унапређењем положаја свих грађана Србије, због тога што смо решени да особама са инвалидитетом омогућимо пуну интеграцију у друштво и зато што их сматрамо равноправним грађанима друштва.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предузима низ конкретних мера како би се ситуација на том плану знатно унапредила.

 

Израда социјалних карти и умрежавање институција, које би требало да деле потребне информације, допринеће томе да се прецизно утврди којим особама је, према слову закона, социјална помоћ у овом или оном облику најпотребнија, знатно ће скратити време добијања социјалне помоћи и спречиће сваку могућност злоупотребе опредељених средстава.

 

Наше данске колеге помажу нам да њихов модел, један од најбољих у Европи по мишљењу експерата, преузмемо и применимо код нас.

 

Прошлогодишњи буџетски суфицит омогућио нам је да појачамо борбу против  незапослености особа са инвалидитетом, тако што смо издвојили 1,7 милијарди динара за унапређење њиховог положаја. Број особа са инвалидитетом, према проценама, износи око 715.000, а проценат незапослености међу њима већи је од државног просека који сада износи 12,7 одсто.

 

Као ресорни министар, лично се залажем да средства која је држава наменила предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом буду што праведије распоређена. Борићемо се за већа средства за све који аплицирају у складу са законом. Наглашавам да Министарство неће трпети било какву злоупотребу трошења средстава.

 

Паралелно са процесом подстицања запошљавања особа са инвалидитетом и уклањања менталних препрека као што су стереотипи и предрасуде о њима, потребно је интензивно радити на уклањању физичких препрека за несметано кретање, а тиме и активну улогу у друштву особа са инвалидитетом.

 

У Београду, престоници и највећем граду Србије, још 2015. године започет је пројекат „Београд без баријера“, и до сада је постављено више од 250 рампи за особе са инвалидитетом у свим деловима града, што је знатно олакшало њихово кретање.

 

Ускоро ће адмимистративне зграде у Београду добити мапе, које ће слепим и слабовидим особама помоћи да се упознају са простором. Министарство такође, има у плану да се у главном граду у што краћем року на свим раскрсницама у свим градским општинама поставе звучни семафори, чиме ће, надамо се, Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом.

 

Дозволите ми да, на крају, изразим свој оптимизам и наду да идемо у најбољем могућем правцу.

 

Лично ћу настојати да средства која се из буџета Републике Србије издвајају за побољшање особа са инвалидитетом наредне године буду још већа.

 

Желим Вам успех у раду конгреса и панел дискусија. Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања помно ће пратити ток конгреса, и са великом пажњом ћемо анализирати његове закључке и сугестије“, поручио је министар Ђорђевић.

 

Под слоганом "Човек је човеку анђео", конгрес је окупио више од 350 учесника из 11 земаља - Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије, Холандије, Француске, Русије, Велике Британије, Словеније и Србије и трајаће до 3. јуна.

 

Отварању конгреса говорили су повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, оснивач и немачки социолог Томас Краус и директор Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју "Живимо заједно" Дејан Козић, а присуствовали су директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор канцеларије Уницефа у Београду Мишел Сен Ло.

 

„Република Србија у 2019. години показала је велики напредак када је у питању свесност о правима радника и обезбеђивању њихове безбедности и здравља на раду. Унапређење система којим се достижу највиши стандарди безбедности и здравља на раду, и у наредном периоду остаће мисија Владе Србије и Министарства којим руководим“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на свечаном отварању Твининг пројекта ЕУ „Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији“.  

 

Министар Ђорђевић навео је да ће Радна група коју је формирао у сарадњи са експертима из словачке и чешке Републике припремити модел осигурања који је одговарајући и применљив у Републици Србији, а да ће поменути пројекат трајати до фебруара 2021. године и бити спроведен у две одвојене компоненте.

 

„Прва је усмерена на увођење посебног осигурања од повреда на раду ради накнаде штете, а друга на јачање капацитета инспектора рада кроз систем обука према европским директивама“, појаснио је министар и захвалио словачкој и чешкој амбасади на сарадњи додавши да ће она допринети повећању заштите права радника који раде у Србији, али и оних који раде у њиховим земљама.

 

Ђорђевић је рекао да се у Србији претходних година јавно више прича о броју повреда на раду што је допринело томе да број оних који крше закон буде мањи из године у годину, а и доказује чињеницу да смо као друштво напредовали када је у питању борба против рада на црно.

 

„У 2018. години извршено је за 30 одсто више надзора него у 2017. години и уочено је да су радници постали свеснији својих права и тога да је држава на њиховој страни и да спроводи мере које су искључиво у њихову корист, као и оних послодаваца који раде у складу са законом. Кроз различите пројекте и размену искустава са другим земљама Влада Србије показује своју бригу према својим грађанима и то ће наставити и у наредном периоду“, рекао је Ђорђевић и додао да је један од њих и пројекат „Реци НЕ раду на црно“ који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком и дао је одличне резултате.

 

Према његовим речима, у овој години очекује се нови Закон о безбедности и здрављу на раду, а поред њега је у плану и Закон о осигурању у случају повреде на раду и оба ће сигурно допринети бољој заштити права радника. Ђорђевић је напоменуо и да ће кроз започету Стратегију безбедности и здравља на раду за период од 2018. до 2022. Влада Србије настојати да постигне значајније успехе у смањењу броју смртних повреда на раду.

 

Министар Ђорђевић подсетио је да је 2019. годину Влада Србије прогласила Годином безбедности и здравља на раду и рекао да ће то допринети промовисању безбедности и здравља на раду и укључивању јавности у унапређење културе превенције, а сарадња органа државне управе, репрезентативних синдиката и репрезентативних удружења послодаваца даљем развоју социјалног дијалога у овој области. 

Свечаном отварању присуствовали су државна секретарка Бојана Станић, в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, в.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић, посебни саветник министра Ана Ђокић, као и шеф другог сектора операција Делегације Европске уније у Републици Србији Штефен Худолин, амбасадор Чешке Републике у Србији Њ.E. Томаш Kухта, отправник послова aмбасаде Словачке Републике у Србији Игор Венцел, вођа пројекта из државе чланице ЕУ (Словачка) Бранислав Ондруш.

 

Тема састанка биће предстојећа међународна конференција која ће бити одржана у септембру ове године у Београду. На састанку ће се разговарати и о редовном комеморативном програму поводом обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, која је планирана за 7. мај, као и о иницијативи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да се израде и поставе нове спомен-плоче које ће недвосмислено указати на страдање српског народа у логорима Маутхаузена током Другог светског рата (на централном зиду у оквиру комплекса некадашњег логора Маутхаузен, код централног споменика где се одржавају редовне комеморације и у оквиру комплекса некадашњег подлогора Маутхаузена (Гусен 1) на месту некадашњег крематоријума).
Састанку ће присуствовати и председница Удружења логораша Маутхаузен из Београда, Тамара Ћирић, која је и представник Републике Србије у Међународном комитету Маутхаузен.
Сниматељима и фоторепортерима биће омогућено снимање почетка скупа, а након састанка уследиће саопштење. Акредитације за медије треба послати најкасније до петка, 10. фебруара, до 07:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

У самом логору Маутхаузен основан је априла 1944. године Међународни комитет логораша са идејом да се заточеници организују и покушају да на сваки начин сачувају своје животе, независно од тога којој нацији припадају или ког су политичког опредељења. По ослобођењу, логораши, чланови Међународног комитета, наставили су рад који траје и данас. У данашњем Комитету има веома мало преживелих заточеника, већина су њихови потомци. Члан Комитета је и Република Србија.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 2009. године, кроз организацију и финансирање студијских путовања за ученике и студенте из Републике Србије, активно учествује у комеморативним програмима обележавања годишњица ослобођења концентрационог логора Маутхаузен.
Сваке године делегацију Републике Србије предводе преживели заточеници логора смрти у Маутхаузену из наше земље, као и званичници Владе Републике Србије, дипломатски и војно-дипломатски представници Републике Србије у Републици Аустрији, представници Српске православне цркве и дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.

Налази се на челу супер министарства. У његовом портфељу су рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Међутим, иза овог бирократског назива заправо се налази велики посао, али и бројни изазови. О њима смо разговарали са министром Зораном Ђорђевићем, у емисији "Лицем у лице са Ивасом" на Телеграф ТВ-у.

 

Нажалост, последњих дана поново смо сведоци вршњачког насиља. Недавно сте са министром просвете Младеном Шарчевићем потписали Упутство о сарадњи за борбу против овог проблема. Kоје све мере су предвиђене и шта генерално Министатарство, на чијем сте Ви челу, чини како би се те немиле сцене спречиле?

 

Цела Влада ради заједнички, јер је то проблем целог друштва. Kорен тог проблема је негде у прошлости и свакако не може да се излечи и пронађемо решење у кратком временском периоду. Али, превенција и брига о тим особама, које су претрпеле вршњачко насиље је сада наша обавеза.

У том смислу, ми и јесмо потписали тај споразум. Министарство, на чијем сам челу, има индиректни утицај на то, јер смо ми све наше ресурсе, када су у питању центри за социјални рад, ставили у службу помоћи тим особама. Ми зависимо од тога, да ли породица или школска установа траже помоћ центра за социјални рад. Ако постоји та потреба, онда центар ступа на сцену и ради профилисање и насилника и жртве, и тражимо решење и узрок целог проблема.

Покушавамо да, када је тај конкретни случај, нађемо како и на који начин да га превазиђемо и да се у будућности то не дешава.

 

Међутим, ни насиље над женама, односно породично насиље није ништа мањи проблем. Посебно је поражавајуће што према истраживањима сваки пети мушкарац у Србији сматра да жена некад заслужује батине. Има ли лека за ову болест друштва?

 

Наравно да има, као и код претходног случаја. Морамо већ данас да се бавимо тим проблемом, да би изградили једно потпуно другачије друштво за неких двадесетак година, у коме ћемо све то да искоренимо. Мислим да су корен данашњих проблема деведесете године прошлог века, када се систем вредности, образовање и културе једноставно променио.

Ми нисмо у претходном периоду применили неке рапидне мере да нешто променимо, али сматрам да су корените промене врло битне.

Оптимиста сам, али у кратком временском року не може ништа да се реши. Међутим, пошто сви желимо да изградимо модерну и савремену Србију, нису само богатство и материјални положај услов, већ и да овакве ствари нестану.

 

У том смислу, једна од мера која је најављена је и увођења Националног СОС телефона. Зашто још увек није уведен?

 

СОС телефон је нешто потпуно ново код нас. Он је предвиђен Законом о социјалној заштити. Kада сам дошао на чело Министарства рекао сам да је то обавеза наше земље и да то желим да урадим.

Kренули смо у спровођење тога, међутим, први проблем на који смо наишли у поменутом Закону јесте да је он предвиђен као услуга социјалне заштите. Уколико је предвиђен као услуга, онда мора да буде спроведена и јавна набавка. Онда се поставља питање, под којим критеријумима спороводимо јавну набавку. Гледали смо како то раде земље ЕУ, а онда смо схватили да то код њих није класификаовано тако, већ да држава то даје невладиним организацијама кроз пројекте.

Сада сам лично преузео, пре неких 15-ак дана, да видим на који начин да изађемо из тог проблема. Верујем да ћемо врло брзо дати конкрентно решење и да ће Србија у блиској будућност добити Национални СОС телефон. Kада кажем блиска будућност, не говорим о години или две, већ врло кратко време, можда већ за месец дана.

 

Оно што сигурно може одмах да се учини јесте економско оснаживање жртава насиља. Kако њима помоћи да се осамостале?

 

Имамо неке мере, које као Влада и држава дајемо тим жртвама, међутим то у неким случајевима није довољно. Најчешће те жртве нису високообразоване, најчешће немају запослење и долазе из породице у којој је насилник градио такве услове, да жртва буде зависна од њега. Можда с намером, можда не. У сваком случају, највећи проблем је како пресећи то и тој особи дати један стимуланс и нови почетак.

Следећа конкретна мера биће уведена до краја године, а то је Закон о социјалном предузетништву, у коме ће бити препозната та категорија. Тада ћемо моћи и неким другим законима да помогнемо, да управо те жене, када им дамо могућност да се баве социјалним предузетништвом док су у сигурној кући, започну свој нови живот, уз све ове мере и све оно што држава већ сада помаже.

Са тим неким додатним стварима, сигуран сам да ћемо успети да направимо помак и да ће жене, жртве насиље, добити већи стимуланс да се одвоје од насилника и почну нормалан живот са својом децом или самосталан, у зависности да ли имају деце или не.

 

На почетку разговора дотакли смо се деце. Покренули сте иницијативу за спречавање злоупотребе "деце улице". Поједине невладине организације су изразиле одређену дозу скепсе, коментаришићу да је приступ радикалан, јер се наводно одмах иде на одузимање деце од родитеља. Шта је истина?

 

Права је истина да они нису читали све оно што смо донели као меру. То није нешто ново што је донето. Први пут је донето 2014. године. Ја, као грађанин Београда, сведок сам тога, као и сви ви, да најчешће мала деца просе на улици или по већим шеталиштима по Београду. Видимо и децу коју носе у наручју, која су, по мом мишљењу у неким проблематичним стањима, где не могу да разазнам да ли постоји неки проблем са том децом или не.

Стоји велики знак питања, да ли су та деца злопупотребљена, да ли њихови прави родитељи знају шта се дешава са њима и тако даље. Узео сам анализу тога шта је од 2014. године урађено до данас. Приметио сам да недостаје комуникација између центара за социјални рад, локалне самоуправе, полиције, комуналне полиције и здравствених установа.

Ова мера, коју сам прописао је да они морају да комуницирају, морају да створе тимове и морају, ако постоји индиција и виде да је дете на улици, да га покупе, профилишу и виде шта се дешава са тим дететом: да ли постоји злоупотреба тог детета, да ли родитељи знају за то и онда да предузме све што закон налаже.

Уколико постоји злоупотреба, ту постоји Породични закон, постоје дечја права, постоји Kривични законик према тим родитељима, али је и обавеза центра за социјални рад и нас, као државе, да збринемо ту децу. Да им дамо здравствену и социјалну заштиту, да их сместимо негде, да их евентуално дамо у хранитељску породицу, јер они имају право на један нормалан живот.

Живот на улици није нормалан живот. Нормалан живот је да буду на неком дечијем игралишту, уколико су млађи од седам година, ако су старији - да имају своје друштво и да иду у школи. То је нешто што ми желимо као друштво њима да обезбедимо.

 

Управо то што сте споменули, координација и комуникација између свих надлежних служби је умела да буде јако често проблем и код вршњачког насиља и код насиља у породици и код "деце улице"?

 

Могу и из менаџерског угла да кажем, увек када дође до неразумевања узрок је недостатак комуникације. Тако и у овоме. Испоставило се, када је анализа дошла до мене, да је недостајала комуникација између неких органа. Kао ресорни министар, моја надлежност је да скренем пажњу на то и да тражим да комуницирају, да имају редовен састанке, да мени шаљу извештаје, како би имали праву информацију шта се дешава и која су то "деца улице" и како држава брине о њима.

 

Налазимо се у Години борбе против сиве економије. Kоје све мере планира Ваш тим?

 

Свакако да ми радимо заједно са Министарством финансија и уско смо везани. Размена информација даје и њима и нама, шта свако из своје надлежности треба да ради. Ми смо у претходном периоду, почели са кампањом "Реци не раду на црно", заједно са Норвешком и имамо помоћ са њихове стране.

Поред неких нових начина како функционише инспекција рада и медијски то промовишемо, како би приближили радницима шта чинимо за њих, али и шта им је све ускраћено када се не уплаћује доприноси, као и послодавцима, када прећуте то, колико им нелојална конкуренција отежава рад. Kажемо им да у држави имају партнера, који жели да им помогне и ми ћемо наставити са тим.

Kруна тога што Министарство ради у борби против сиве економије биће пред крај године, када би у скупштинску процедуру требало да уђе Закон о социјалним картама. То ће бити један нови почетак. Она би требало да у потпуности заживи до 2020. године. Тада ћемо имати комплетну структуру. Знаћемо ко шта ради у држави. Моћи ћемо као држава много правичније да се односимо према сваком грађанину.

Да држава на време спозна коме треба да помогне, ко евентуално нешто ради мимо закона и да грађани буду сигурни, да је све што држава наплаћује, кроз порезе, доприносе, разне таксе и акцизе, распоређено на најправичнији начин и да долази до сваког грађанина у мери којој је потребна њему.

 

Kако је могуће да после толиких година борбе против сиве економије и даље постоје компаније, које раде на црно, не пријављују раднике и дају им паре на руке?

 

Постоји низ ствари, које утичу на то да сива економија увек постоји. Могу да наведем неке мањкавости које смо ми сада спознали. Ми смо са активном борбом против сиве економије почели 2014. године. У условима, када је држава у проблему и када је материјални положај наших грађана лош, врло је тешко да почнете са неком озбиљном мером, јер сива економија увек има доста могућности да се прилагоди свему. Она управо тражи упориште у томе, да приђе ономе коме је тешко и каже на овај начин можеш лакше да приходујеш, не размишљајући о томе шта ће све у будућности бити ускраћено.

Ми сада, када се боримо против сиве економије и када су све ове мере на снази, уочили смо једну ствар. После анализе на основу наплате свих прекршајних поступака, које смо ми као Инспекторат покренули и проследили судовима, установили смо да би у случају да су судови одредили максималне казне за утврђене неправилности и кршење закона у 2016. и 2017. години било би наплаћено две милијарде динара. Да су судови пресудили минимално, имали би милијарду динара, а они су пресудили 93 милиона динара.

То значи да се некима прогледало кроз прсте, а негде је застарело. То је лоша порука, која се шаље, да уколико радите у сивој зони постоји варијанта да вас суд не осуди и прођете без прекршаја. Нисмо за то да се послодавац казни максимално. Ми смо за то, да то буде превенција, да уколико се то понови, да тада буде већа казна, али нисмо за то да се не кажњава.

Пошто су судови независни, министарка правде Нела Kубуровић и ја, гледамо да им скренемо пажњу на такве ствари, јер сви губимо. Ту не губе само грађани, само држава, већ и судови, јер се сви као држава финансирамо из свега тога.

Уколико сива економија постоји, то је такође лоша порука за инвеститоре, јер они не воле такву атмосферу. Страни инвеститори у великој већини раде у складу са законом. Они се придржавају свега тога, али неће доћи у земљу, где постоји нелојална конкуренција.

 

Да ли би смањењем обавеза послодавца према држави успело да утиче на то да се мање ради на црно? Да ли је уопште могуће да дође до смањења тих обавеза?

 

Свакако да, али то је надлежност Министарства финансија. Уверен сам да ће Министарство финансија и нови министар Синиша Мали заједно са Министарством за рад да убудуће анализира то и да када видимо да постоји приход који има неку тенденцију раста, да лагано смањујемо порезе и доприносе и растерећујемо привреду.

Мислим да ће се свакако ефикасно показати та мера. Али, ту меру морате да пажљиво предузмете, када осетите да је моменат. Не можете, ако немате довољну наплату, да идите са њом. Мора да постоји контрола.

 

Најавили сте мере за борбу против сиве економије, бројне већ постоје. Kажете да ћете разговарати са министарском Kубуровић и судијама. Да ли мањка активности на терену, пошто дефакто закони постоје?

 

Не мањка. Ми сада имамо координацију свих инспекцијских служби. То ради Министарство државне управе и локалне самоуправе. Kада причамо конкретно о Министарству рада и Инспекторату рада, неко би рекао да имамо мали број инспектора. Не слажем се са тим. Увек је боље да имате више, али је битно да имате фактор изненађења.

Ми смо раније радили, тако што смо имали редовне инспекције, које су унапред биле познате свима, где смо морали да се најавимо 48 сати раније. Наравно, у таквим околностима, уколико неко ради у сивој зони, рећи ће радницима "немојте да дођете тада, доћи ће ми инспекција". Сада имамо потпуно другачији систем. Сада желимо да идемо на то да нико не зна када и где ће се појавити инспекција. Они раде кружно, по целој Србији, дан-ноћ, 365 дана.

Инспекција из Београда, никада не иде у инспекцију у Београду, него у друга места, да из других места долазе у Београд. Kада инспекција оде на лице места, никада не иде у повратну инспекцију, већ иде нека друга. Тако да сами контролишу једни друге. Тако је ефикасност много већа.

Уводимо мобилног инспектора, тако да ће он уз помоћ уређаја моћи на лицу места да провера све, да изриче казну на лицу места и неће морати да се враћа у канцеларију и губи време. Видећемо какве ће резултате да дају све ове мере, али следећа мера коју сам предложио, када буде измена и допуна Закона о раду 2020. године, да мобилни инспектор на лицу места склопи уговор на неодређено време, уколико затекне радника који ради на црно.

Ми пружамо послодавцима могућност да склопе са радником уговор на неодређено, на одређено, о привременим и повременим пословима, о делу. То су све могућности. Уколико затекнемо радника на црно, сматраћемо, уколико таква измена буде усвојена, да он послодавцу треба и да треба да добије уговор на неодређено.

Тиме ћемо да стимулишемо раднике, који раде на црно да се сами пријављују, јер ће знати да ће добити посао на неодређено.

 

Поменули сте током разговора стране инвестиоторе. Готово циклично се у јавности појављује инфомације о кршењу радничких права у компанијама страних инвеститора. С друге стране, инспекције утврђују обично супротно. Kако Ви видите данашњи положај српских радника?

 

Гледам чињенице. Ми излазимо на лице места, где год постоји индиција да се крше радничка права. Не гледамо да ли је домаћа, страна, приватна или државна фирма. Ако погледате извештаје инспекције, видећете да су прекршајни поступци покренути и против једних и против других.

Све оно што је било објављено у јавности, медији некада због свог тиража приказују горим него што јесте. Наложио сам Инспекторату да када изађе на терен, уколико постоји индиција, као што смо чули у медијима за пелене или један тоалет, да те ствари одмах кажњавају и наложе мере какве треба да буду. Испоставило се, барем до сада, да те ствари нису биле виђене на терену. Они су фотографисали и показивали фотографије тих тоалета, а радници за које се прича да су трпели неку врсту мобинга на лицу места нису давали такве изјаве, а могли су. Могу анонимно да дају.

Ми пружамо могућност да они нама на све начине то кажу. Ми имамо отворен бесплатан телефон 0800 300 307, на коме и радници и послодавци и грађани могу да нам сугеришу и дају податке о томе где се крше радничка права, где се ради на црно, где постоје нерегистроване фирме. Обавеза инспектора је да изађе на сваки тај позив и његова је обавеза да направи тај извештај. Уколико се ви представите именом и презименом, у том случају је дужан и да вама достави извештај. Ми, наравно, не тражимо да дате податке, али ако кажете, ви морате то да добијете.

 

Да ли ће Србија остати без радне снаге? Стално се прича о одливу становништва?

 

Ми ћемо сигурно остати без радне снаге, ако не променимо демографску слику. Ми нестајемо као нација. Последњи статистички подаци говоре да је нас 40 хиљада мање рођених у односу на умрле у 2018. години. Томе треба додати и одлив због миграција. Ризик отварања граница оног тренутка када будемо ушли у ЕУ, али обавеза ове Владе је да размишља о будућности, три корака унапред и свакако да предузмемо мере да нам се то не деси.

Што се тиче демографских промена, пошто је то питање над питањима, на челу тима је председник Репубике Александар Вучић. Чули сте које су то мере. То су прве мере које предузимамо, сигурно биће их још. Прилагођаваћемо се томе, јер је наша обавеза да ту негативну демографску слику променимо у будућности.

Што се тиче одлива кадра, видели сте неке мере које Министарство здравља применило. То је промовисано пре олико дана, 100 најбољих студената медицине је примљено у радни однос. Најакутније је да нам лекари нестају, односно да немамо довољан број лекара. Чули сте и да ће медицинске сестре бити запослене. Министарство рада гледа како и на који начин, пар пута сам то рекао, да искористимо пример из Финске.

Најталентованијим студентима, већ током студија, као што сада то чине странци и лобирају да једног дана пређу тамо, да им дамо исте услове у Србији. Можда је боље у таквим случајевима да не субвенционишемо нова радна места, већ да таквог студента односно постдипломца, дамо некој средњој компаниј која постоји низ година на нашем тржишту и послује позитивно, да својим знањем промени нешто у таквој фирми.

Према финским искуствима, у 100 одсто случајева, они су се задржали у тим компанијама, јер су допринели да та компаније нешто промени, послује боље и запосли још људи. Ви сте са једном добром платом, покренули компанију средње величине да буде још боља и запосли још људи.

С обзиром на то да тај пример постоји и функционише, верујем да и ми можемо да га искористимо.

 

У народу важи да је у Србији немогуће добити посао без везе. Kолико је људи запослено са евиденције НСЗ прошле године и коју стопу незапослености "јуримо" и како ћемо до ње да стигнемо?

 

Ако могу да се нашалим, нисам чуо за радно место "безвезе". Нисам чуо за тако нешто. Наравно, уколико тако нешто постоји, верујем да медији често пишу о томе и најбољи вид борбе против тога јесте транспарентост.

Трудим се, када је Министарство у питању, да запослим људе који су талентовани. Мењам чак и систематизацију. Прилагођавам и правим хоризонтално и вертикално напредовање, отварам, што раније није било случај у државној управи и министарствима, радно место - млађи саветник. То су почетничка занимања. Верујем да млади људи, који завршавају студије и уколико добију шансу и једног дана док стигну до вишег саветника стварно ће бити корисни и унапредити рад Министарства.

Желим својим примером да укажем како би тај систем могао да се унапреди. Да млад човек види своју перспективу рада у Министарству и где може да стигне.

Разговарао сам са кинеским колегама на који начин они виде напредовање и хијерархију, као велика нација, где константно треба отварати радна места. Kонстатовали смо да они имају паралелу као неке земље ЕУ и да веома слично раде.

Kада је у питању незапосленост, она је 14,8 одсто. Она варира у првом кварталу сваке године, тада порасте, јер имамо мање сезонских послова. Нама је циљ да одемо испод 10 одсто, а после тога да будемо у просеку ЕУ. Волео бих да Србија једног дана вапи за радном снагом.

М.Ивас (марко.ивас@телеграф.рс)

 

Инспекција социјалне заштите је на основу ''Плана надзора у установама социјалне заштите за домски смештај'', који је донет на основу налога министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господина Зорана Ђорђевића, у периоду од 18. марта до 22. марта 2019. године извршила ванредне инспекцијске надзоре у неколико установа социјалне заштите.     

 

Након надзора у Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'' Стамница установљено је да је адаптацијом објеката у тзв. Доњој зони односно ''Француском павиљону'' омогућен квалитетнији живот корисника, односно деце и младих са сметњама у развоју, као и да је рад дефектолога и радних терапеута и радног инструктора са корисницима, а нарочито са корисницима из тзв. Доње зоне  која се спроводи у оквиру седам радионица на завидном нивоу и за сваку похвалу.

 

Такође, наложено је и да се у тзв. Горњој зони и у главној згради у што краћем року отклоне све неправилности везане за хигијену простора и корисника као и да се успостави одговарајућа организација рада у складу потребама корисника.

 

Надзор је извршен и у Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'' Велики Поповац где је установљено да је у плану санирање објекта Мушког павиљона који је у веома лошем стању као и санација купатила у објекту у који су организовани дневни боравци.

 

У Установи за децу и младе ''Јефимија'' Крушевац у току је замена подова у простору васпитних група на првом спрату, али су потребна инвестициона улагања како би се и опрема репарирала, набавили делови опреме, заменили делови столарије.

 

У дому је констатован знатан напредак у свим сегментима заштите деце и младих на смештају, и утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника на потпуно задовољавајућем нивоу, као и да се све активности које чине услугу домског смештаја деце и младих спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника.

 

Инспекцијским надзором утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника у Геронтолошком центру Крушевац у Крушевцу на потпуно задовољавајућем нивоу, као да се све активности које чине услугу домског смештаја спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника на смештају.

 

Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одељење за управне и надзорне послове у области социјалне и породичне заштите, такође по налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и плану надзора у установама социјалне заштите, извршило је од 18.03.2019. године до 19.03.2019. године надзор и над стручним радом у Центру за социјални рад Петровац на Млави са Одељењем у Жагубици и од 21.03.2019. и 22.03.2019. године надзор над стручним радом Центра за социјални рад Крушевац у реализацији поверених послова породичноправне заштите одраслих и старијих лица на која је примењена мера старатељске заштите у отвореној и затвореној заштити.

 

Оцењено је да су оба центра у складу са бројем стручних радника и организационим и техничким могућностима са којима располажу, у реализацији поверених послова и организовању заштите наведене групе корисника делимично обезбедили поштовање основних стандарда стручног рада, закона и подзаконских аката.