Претрага

''НСЗ је ове године по резултатима надмашило и протеклу годину. Са значајним буџетским средствима успео је да се запосли велики број људи. Од 1. јануара закључно са 31. јулом ове године са евиденције НСЗ запослено је 154.072 радника од тога 50,3 одсто су жене, дакле теже запошљиве категорије'', рекао је Вулин.

Наводећи да НСЗ даје изузетне резултате у овој години, он је истакао да се очекује да ће се до краја године, сасвим сигурно, потрошити сав новац који је предвиђен за запошљвање и да ће се испунити све квоте.

Вулин је рекао и да се Министарство рада кроз НСЗ труди да максимално помогне нашим предузетницима посебно када су то породична предузећа, предузећа која запошљавају и своје чланове породице, али и која успевају да се шире.

''У овом предузећу се цени рад, поштује се радник и његов труд, али се исто тако види и дисциплина и поштовање правила која послодавац мора да има ако хоће успешну и добру производњу'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, бити у стању да се надметнете и на међународном тржишту говори да је потребно да држава помогне домаћег послодавца и предузетника да он уз врло малу помоћ, као што је одабир радника, субвенције запошљавања, нешто технологије, може да се носи и са највећи предузећима на свету.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић истакао да предузеће ''Цветеx спортсwеар'' има одличну сарадњу са НСЗ-ом јер је око 50 одсто од укупног броја запослених ангажовано преко програма и мера активне политике запошљавања НСЗ-а.

''У овој години, заправо, око 30 људи ће бити ангажовано у две пословнице ове компаније преко обуке за познатог послодавца или запошљавање теже запошљивих категорија. Оно што је карактеристично је то што овај послодавац запошљава највећи број жена и то младих жена што је једна од теже запошљивих категорија'', рекао је Мартиновић.

Он је навео и да је охрабрујућа вест то да тренутно на евиденцији незапослених има 697.000 незапослених лица што је најмањи број почев од 2000. године.

''Ипак имамо један тренд који је позитиван. Повећава се запошљавање, смањује се број незапослених лица па се тако за првих седам месеци запослило око 154.000 лица која су била на нашој евиденцији што је за око 10,5 одсто више него у истом периоду претходне године'', рекао је Мартиновић.

Оснивач фирме Стојан Цветојевић се захвалио на разумевању, владе, министарства и НСЗ-а.

''Успевамо да повећамо број запослених и да се укључујемо све више у међународну поделу рада, а то значи да се боримо да што више извозимо и да уз тај резултат који правимо, учимо и нове технологије, нове односе...'', рекао је Цветојевић.

Предузеће је као самостална занатска радња почело да ради још 1993. године, а 2007. године је основан ''Цветеx д.о.о.'' који данас има 58 запослених, већином жена.

Половина запослених је ангажовано преко НСЗ, углавном из категорије које теже долазе до посла, а до краја године у плану је запошљавње још 30 радника.

"Цветеx'' производи дресове за различите спопртове, а део производње извози у земље региона, као и у Аустрију, Немачку, Француску, Швајцарску, Русију.БЕОГРАД - За првих седам месеци са евиденције Националне службе за запошљавање запослено је 154.072 радника, од чега је 50,3 одсто жена, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је обишао предузеће ''Цветеx спортсwеар'' у селу Раковица код Београда које се бави специјализованом производњом спортске опреме.

''НСЗ је ове године по резултатима надмашило и протеклу годину. Са значајним буџетским средствима успео је да се запосли велики број људи. Од 1. јануара закључно са 31. јулом ове године са евиденције НСЗ запослено је 154.072 радника од тога 50,3 одсто су жене, дакле теже запошљиве категорије'', рекао је Вулин.

Наводећи да НСЗ даје изузетне резултате у овој години, он је истакао да се очекује да ће се до краја године, сасвим сигурно, потрошити сав новац који је предвиђен за запошљвање и да ће се испунити све квоте.

Вулин је рекао и да се Министарство рада кроз НСЗ труди да максимално помогне нашим предузетницима посебно када су то породична предузећа, предузећа која запошљавају и своје чланове породице, али и која успевају да се шире.

''У овом предузећу се цени рад, поштује се радник и његов труд, али се исто тако види и дисциплина и поштовање правила која послодавац мора да има ако хоће успешну и добру производњу'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, бити у стању да се надметнете и на међународном тржишту говори да је потребно да држава помогне домаћег послодавца и предузетника да он уз врло малу помоћ, као што је одабир радника, субвенције запошљавања, нешто технологије, може да се носи и са највећи предузећима на свету.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић истакао да предузеће ''Цветеx спортсwеар'' има одличну сарадњу са НСЗ-ом јер је око 50 одсто од укупног броја запослених ангажовано преко програма и мера активне политике запошљавања НСЗ-а.

''У овој години, заправо, око 30 људи ће бити ангажовано у две пословнице ове компаније преко обуке за познатог послодавца или запошљавање теже запошљивих категорија. Оно што је карактеристично је то што овај послодавац запошљава највећи број жена и то младих жена што је једна од теже запошљивих категорија'', рекао је Мартиновић.

Он је навео и да је охрабрујућа вест то да тренутно на евиденцији незапослених има 697.000 незапослених лица што је најмањи број почев од 2000. године.

''Ипак имамо један тренд који је позитиван. Повећава се запошљавање, смањује се број незапослених лица па се тако за првих седам месеци запослило око 154.000 лица која су била на нашој евиденцији што је за око 10,5 одсто више него у истом периоду претходне године'', рекао је Мартиновић.

Оснивач фирме Стојан Цветојевић се захвалио на разумевању, владе, министарства и НСЗ-а.

''Успевамо да повећамо број запослених и да се укључујемо све више у међународну поделу рада, а то значи да се боримо да што више извозимо и да уз тај резултат који правимо, учимо и нове технологије, нове односе...'', рекао је Цветојевић.

Предузеће је као самостална занатска радња почело да ради још 1993. године, а 2007. године је основан ''Cvetex'' д.о.о. који данас има 58 запослених, већином жена.

Половина запослених је ангазовано преко НСЗ, углавном из категорије које теже долазе до посла, а до краја године у плану је запошљавње још 30 радника.

"Cvetex'' производи дресове за различите спопртове, а део производње извози у земље региона, као и у Аустрију, Немачку, Француску, Швајцарску, Русију.

Поводом низа нетачних и тенденциозних навода које је Петар Владетић рекао у појединим медијима, и тиме покушао да наруши углед Установе за децу и младе „Сремчица“, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је у последње две године, ресорно Министарство уложило значајна новчана средства у побољшање услова живота корисника у овој установи, као и у свим установама социјалне заштите на територији Србије. 

„Установа „Сремчица“ је прикључена на систем даљинског грејања, реконструисане су колско-пешачке стазе и спортски терени у оквиру комплекса, извршено је пошумљавање зелених површина, закључен је уговор са Урбанистичким заводом Београда за промену Плана детаљне регулације насеља Сремчица којим ће се формирати грађевински комплекс, обезбедити потребне дозволе за изградњу нових објеката и успостављање нових услуга“, навео је министар.

Како је рекао, овим уговором Установа је добила могућност да реализује план о изградњи више кућа за самостално становање у оквиру свог комплекса, као и спољни амфитеатар за студенте којима су врата Установе увек отворена за стицање нових знања и вештина. 

Према његовим речима у Установи за децу и младе „Сремчица“ је према најмодернијим стандардима комплетно реконструисан Дечији павиљон који је опремљен савременим инструментима за рад са децом и младима са сметњама у развоју и поседује: сензорну собу, манипулативну собу, салу за психомоторичку рехабилатацију и хабитацију, окупациону - психомоторичку собу и собу са комбинованом интерактивном продукцијом. 

Ђорђевић је истакао и да су израђени пројекти за реконструкцију мушког и женског павиљона, као и кухиње са вешерајем. 

„Ово је изузетно значајно за побољшање квалитета живота корисника који живе у Установи. Реновирање свих ових објеката требало је да почне у 2020. године, али је због вируса COVID-19 то одложено до даљег. Почетак радова на реконструкцији ових објеката се очекује чим буде повољнија епидемиолошка ситуација“, рекао је министар.

Такође, Ђорђевић је навео и да је комплетно  реновирана Амбуланта установе у којој се налазе просторија за интервенције и преглед корисника, стоматолошка ординација, ординација за физикалну медицину и рехабилитацију, магацин лекова, лекарска соба, соба главне медицинске сестре, соба за медицинске техничаре, просторија са хидромасажном кадом, као и две собе за опсервацију корисника. 

„Приликом реновирања Амбуланте, Установа „Сремчица“ постала је прва установа социјале заштите која је регистровала гинеколошку ординацију у оквиру свог дома. Пратећи нове трендове у социјалној заштити, изграђен је терапијски мањеж за хипотерапију и терапијско јахање, што је Установу сврстало међу ретке институције које су то обезбедиле“, нагласио је министар.

Он је рекао и да је отворен спортско - рекреативни клуб корисника у оквиру ког корисници имају прилику да играју билијар, пикадо, стони фудбал и стони тенис, опремљен је и поново стављен у функцију фризерски салон, реновирана је зграда управе у којој се сада налази нови простор – конференцијска сала за едукације/семинаре за запослене и остале раднике у социјалној заштити.

„Чињеница је да смо 2012. године наследили веома лоше стање у установама за смештај, и да смо одмах направили планове како бисмо све установе реконструисали у потпуности, и опремили по највишим стандардима. То није нешто што може да се уради преко ноћи, али смо марљивим радом успели велики део да реконструишемо. Неки желе да губимо време тако што ћемо да се правдамо за лоше стање које смо наследили, али ми ћемо ипак да се хвалимо оним што смо успели да поправимо и тако ћемо наставити и у будућности“, нагласио је министар и додао да ће се наставити са улагањима на реконструкцији Установе „Сремчица“, како би она у потпуности била реновирана. 

Напомињемо и да је господину Владетићу, због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине и то због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, занемаривања корисника и друга понашања којима се нарушава здравље и достојанство корисника и живот корисника, уручено решење о отказу уговора о раду.

Наиме, дана 24.05.2020. године, корисник за кога је тога дана непосредно био задужен Петар Владетић, је самовољно напустио Установу. Петар Владетић, оставио је кориснике без надзора, и то кориснике који нису способни да се самостално брину о себи и укључе у активности дневног живота у заједници,  због чега им је потребно физичко присуство и континуирана помоћ другог лица. Увидом у видео запис, је утврђено да је Петар Владетић, кориснике оставио без надзора више од два сата, када је корисник и самовољно напустио Установу. 

Петру Владетићу је 2018. године такође уручено решење о отказу уговора о раду због истих повреда радних обавеза и непоштовања радне дисциплине. Враћен је на посао као узбуњивач, иако по том основу није ни добио отказ. 

У периоду од октобра месеца 2019. године до изрицања решења о отказу уговора о раду, запослени Петар Владетић је у континуитету, због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, занемаривања корисника, остављањем корисника без надзора, неовлашћеног напуштања посла, неприкладног одевања, боравка у објектима Установе мимо радног времена, за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад, више пута усмено опоменут да понашања запосленог представљају повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине, а послодавац је настојао да настале ситуације са запосленим реши на миран начин и дијалогом. Како настале ситуације нису могле да се реше на наведени начин, Петру Владетићу је уручено решење о отказу уговора о раду.

Крај реке Саве, код спомен-костурнице на том пољу, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин положио је венац и одао пошту настрадалима.

Вулин је, подсетивши да су у битки на пољу Легет, због интереса других, српски војници претрпели велике губитке, поручио да је из тог великог пораза извучена поука да Србија увек мора да слуша само себе и своје грађане.

"Због овог смо и дошли, и ова влада, шта год буде радила, радиће то за Србију и за грађане Србије, а неће то радити зато што се тако допада некоме на било ком делу света или зато што неко мисли да може да наређује Србији", рекао је Вулин.

Он је нагласио да Србији нико не може да наређује и да Србија прихвата само један суд - суд грађана Србије и никог другог.

Вулин је додао и да кад год је Србија слушала друге, водила туђе сукобе и учествовала у туђим ратовима има Легете.

"Када смо слушали себе и када смо се борили за себе имали смо Колубару и Цер. Ако ишта можемо да научимо из овог великог пораза (на Легету) јесте да Сбија никада не сме да послуша било ког другог осим себе саме", рекао је Вулин.

Тринаести пук Тимочке дивизије "Хајдук Вељко Петровић" је, уз делове 15. пука, на захтев савезника, форсирао реку Саву 6. септембра 1914. године, прешавши на поље Легет.

Прелазак Саве је започет код Чеврнтије са мачванске стране у раним јутарњим часовима. На сремску обалу први су се искрцали војници 13. пука "Хајдук Вељко Петровић", а циљ им је био да поставе мостобран на Сави, који је требало да омогући Тимочкој дивизији изградњу понтонског моста и даљи борбени развој у правцу Митровице и села Шашинци.

Тиме је требало олакшати главни напад Прве армије на правцима код Купинова и Земуна. Током раних преподневних часова борба се развила према Шашинцима и Јарку. Српска војска је у почетку постизала успехе. На жалост, изградња понтонског моста није на време завршена и већ до 13 часова тога дана Аустро-Угари су у борбу увели свеже јединице из правца Митровице и Руме и бројчано нађачали Србе.

До мрака, српске снаге су остале без муниције и око 4.800 људи се предало.

Епилог битке је био трагичан за Србе. Више од 6.000 војника и официра је избачено из строја, а заставу Пука је невиђеном храброшћу спасао санитетски мајор Миливоје Петровић, потомак Милутина, брата хајдук Вељка Петровића.

Због недостатка материјала за прелазак реке Саве офанзивни планови српске војске нису остварени. У жестокој борби погинуло је много српских и аустроугарских војника.

Бројни војници из Тимочке крајине су на овом месту оставили животе и пали у заробљеништво зарад слободе своје браће у Срему.

Српска војска је ослободила Срем у новембру 1918. године, чиме је остварена вековна тежња становништва за прикључењем матичној држави.

„У Србији сваког месеца у просеку 620.166 људи прима неку врсту новчане надокнаде из области борачке, социјалне или дечије заштите“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић приликом представљања резултата рада Министарства у првих шест месеци ове године и додао да од укупног броја корисника који примају неку врсту новчане надокнаде највише њих остварује право из области дечије заштите.

"Највише корисника из области дечије заштите остварује дечији додатак, око 300.000, затим родитељски додатак, накнаду за породиље, а за више од 2.000 деце плаћа се боравак у предшколској установи", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, у првој половини године од суме која је опредељена Министарству потрошено је око 53 одсто што је према предвиђеној динамици.

„163.300 људи добија социјалну помоћ, а око 31.600 остварује права из области борачке заштите по ранијим савезним и републичким прописима. Први пут ове године 209 установа социјалне заштите је у оквиру трезора, односно буџета и на тај начин се лакше контролишу расходи што је био захтев и Међународног монетарног фонда“, рекао је министар.

Како каже, у складу са приоритетом Владе Србије, Министарство уводи дигитализацију и информациони систем за социјалне карте чија прва фаза треба да буде готова током овог месеца, а након усвајања у Влади Србије започеће и друга фаза.

Као успехе Министарства навео је и увођење електронског управљања документима, пребацивање сервиса и апликације у јединствен Дата центар, као и успостављање телефона за притужбе и увеђење е-инспектора за борбу против рада на црно. Инспекција рада је у првој половини године обавила, како је рекао, око 33.800 контрола што је два одсто више него у последњем кварталу прошле године.

Ђорђевић је рекао и да је од фондова за пензијско и инвалидско осигурање Србије и Војводине направљен јединствен систем и да се приходи увећавају и смањују трансфери из буџета, па је повучено девет милијарди мање.

„Прошле године је због добрих прихода ПИО фонда 13.320 пензионера боравило бесплатно у бањама, а за ову годину је планирано 1.100 више. Министарство је урадило анализу установа за смештај деце и омладине. До сада је реконструисан дом у Сремчици, затим одмаралиште у Баошићима где ће деца сада моћи да бораве преко целе године, а у плану је реконструкција свих шест објеката Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду, и још неколико домова“, навео је Ђорђевић.

Истакао је да је у хранитељским породицама смештено 6.500 деце а у установама 650 и да је у првој половини године усвојено 48 деце од чега је десеторо смешено у иностране породице.

"Србија је добила похвале за то што је лидер по смештају деце ван институција, у породице, јер сматрамо да су то најбољи услови за одрастање", рекао је Ђорђевић.

Такође, навео је и да је незапосленост у првом кварталу износила 12,1 одсто, што је 0,8 одсто мање у односу на претходни квартал, а у јуну је регистровано око 527.000 незапослених и у односу на претходни месец смањен је број за око 9.400.

Министар Ђорђевић истакао је и да Министарство у 2019. години планира измену и допуну или доношење нових 15 закона.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  Ненад Нерић заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрициом отворио је конференцију и изложбу ауторске графике под називом „Заједно можемо више“.

                Конференција је организована поводом завршетка пројекта „Подршка Евроспке уније инклузивном друштву“ у организацији Делегације ЕУ у Републици Србији, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и ЕУ инфо центра.

                Државни секретар истакао је да је ова конференција изузетно важна због социјалног укључивања осетљивих друштвених група, представљања примера добре праксе, резултата и добробити које су грађани и локалне самоуправе Републике Србије имали и имају од пројекта, али и због указивања на значај и место корисника у систему социјалне заштите, као и дефинисање квалитета услуга које је друштво дужно да обезбеди.

                „Особама са инвалидитетом, старијима, младима, деци, женама, припадницима ромске националне мањине – сваком појединцу који наилази на препреке приликом укључивања у заједницу, потребни смо сви ми са својим професионалним и људским капацитетима како бисмо им пружили подршку и помогли да уживају једнака права и шансу да живе достојанствено као и сви други грађани. Јер, “сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима”, рекао је Нерић.

                Државни секретар истакао је да социјална укљученост не треба да буде ничија привилегија јер је то право свих грађана и додао да верује да је овај пројекат испунио све планиране циљеве и значајно допринео унапређењу система социјалне заштите и социјалне укључености.

                „Овај пројекат нам даје могућност да искуства стечена током реализације примењујемо у свакодневној пракси, да развијамо потребне услуге тамо где недостају, да развијамо услуге социјалне заштите у заједници за угрожене групе, да јачамо институционални оквир, дамо подршку пружаоцима услуга у заједници“, прецизирао је Нерић и рекао да је веома важно и подржати све инцијативе активне инклузије осељивих групација становништва.

                „Намера нам је да нарочито побољшамо оквир за већу ефикасност, обухват, доступност и одрживост услуга у заједници кроз сарадњу свих актера и промовисање и унапређење укључености угрожених група на свим нивоима“, закључио је Нерић.

Други светски рат био је највећи војни сукоб у историји човечанства. Поред огромних људских жртава остаће запамћен и као први и једини рат у којем је употребљено нуклеарно оружје, а ужаси тога рата овековечени су у две речи: холокауст и геноцид. Оне су стална опомена да свет више никада не дозволи јачање једне такве идеологије мржње каква је била нацизам.

Окупили смо се данас на Кадињачи, пред овим монументалним сведочанством епског херојства Ужичана и Златибораца, споменика подигнутог њима у част, да се и 81. пут, поклонимо, сенима палих бораца Радничког батаљона. Ужице је један од незваничних градова хероја Другог светског рата, град који је био седиште прве слободне територије на тлу окупиране Европе и града који је дао велике жртве за слободу у борби против фашизма и нацизма.

Колико год то парадоксално звучало, велики народи и његови митови се често не рађају у победама, јер оне могу бити последица случаја или ратне среће, већ у поразима, и то оним поразима у којима је група људи у име вишег циља свесно пристала на највећу од свих жртава – да положи живот. Многи велики народи, иако су кроз историју имали бројне славне победе, врло често потврду своје моралне снаге и колективних вредности црпе из пораза: Грци имају Термопил, Римљани битку код Кане, Французи имају Ронсево, Американци Аламо, Енглези Тенисонов „јуриш лаке коњице“… Укратко, покажите ми велики народ, и показаћу вам макар један велики пораз у његовој историји.  

Српски народ, нажалост, у својој историји не оскудева у поразима, од Марице, преко Косова, Чегра, голготе Албаније, до Кадињаче. Чак и када наши порази нису били потпуни, или када су били Пирове победе, они су били тренуци далекосежног и масовног страдања, и наш народ, негујући сећање на такве моменте своје историје, не слави смрт, већ чињеницу да је преживео и опстао упркос изгледима, и да су из пораза потом рођене велике победе.  

Има данас оних који сматрају да је „ужички Термопил“ у тактичком смислу био катастрофална грешка, да су стотине људи бесмислено жртвоване због низа погрешних штапских процена, и о томе свакако треба да буде донет објективан суд. Али чак и кад будемо имали сву фактографију и све чињенице, ништа неће моћи да ревидира легенду о Радничком батаљону, која је толико дубоко уткана у нашу националну свест да је стварнија од сваке историјске истине. 

Социјалистичка Југославија зачета је 29. новембра на Кадињачи, а рођена је симболично на исти дан две године касније у Јајцу. Нови свет и нови живот, најављиван у партизанским корачницама, настао из прогонства, трпљења, борбе и херојства – поникао је управо овде на Кадињачи. Али како сагледавати жртву страдалника пекарске и кројачко-обућарске чете Радничког батаљона ван тог контекста? Ако занемаримо идеолошку и поетску надградњу самог догађаја учињену током и у деценијама након Другог светског рата, и то у служби тада владајуће идеологије, шта нам остаје од Кадињаче? Па остаје нам све. И без Тита у имену нашег славног Ужица и без црвене петокраке, остаје нам чињеница да су ужички радници, заједно са златиборским, шумадијским и посавским сељацима и пролетерима стали на овоме месту пред вишеструко бројнијег, снажнијег и, мало је рећи, немилосрдног непријатеља да би заштитили свој град, своја села, своје рањене и своју нејач. Шта је то друго него интегрални део српске националне епопеје, без обзира на све политичке и идеолошке надградње? Овде су наши сународници дали животе за своју земљу или визију неке будуће земље и поручили, као много пута у нашој историји, да је само живот у слободи достојан живљења. И док год је Срба и српске државе бићемо овде, непоколебани било каквим идеолошким дилемама, бићемо овде да бисмо одали почаст херојима и њиховој моралној величини, јер нико од нас не би био могућ, нити би наш народ данас постојао, да није посејао своје светле гробове по брдима и планинама од Кајмакчалана, преко Паштрика, до Зеленгоре, Козаре и Динаре. Да смо се крили под јорган-планином, можда би нас данас било више, али нас као колектива вероватно не би било или бисмо просто били неки други и суштински другачији народ.  

Овде, драги пријатељи, данас одајемо почаст не само славним дедовима, већ и својој слободарској суштини. Овде још једном потврђујемо и да смо антифашистички народ, који устаје против идеологија мржње и зла, да смо народ који не дозвољава да јачи тлачи. У многим стварима деца овог века можда нису достојна својих снажнијих и одлучнијих предака, али остали смо доследни у макар једној ствари – да не дамо на своје. Зато је Кадињача била и остаће један од трајних симбола нашег националног карактера. 

 Србија и српски народ су се готово увек кроз своју историју самопотврђивали у рату и страдању, не својом вољом, већ вољом других. А гинули смо зато што је слобода за нас услов постојања, а мир је оно за шта смо се увек борили. Мир и стабилност су и данас наша централна државотворна идеологија, јер ако ико зна колика је цена рата, то знамо ми. То зна и моја породица храбрих и поносних Златибораца, то знају и ваше породице, јер нисмо ми одавде односили рат у Анадолију, Саксонију или Померанију, већ су нам рат доносили овде, и ниједан нас није заобишао. Хајде да нас у овим тешким и смутним временима за цео свет макар један заобиђе, и да Србијом настави да буја живот, а гробова је овде превише и за неки бројем много већи народ. То би, сигуран сам, волели и они који су овде за слободу и мир пали. Драги потомци хероја Кадињаче, драги Ужичани, нека нам живи мир! Живела Србија!

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић уручила је у Сремској Митровици кључеве станова припадницима снага безбедности, уз поруку да држава и овим пројектом брине о онима који су задужени за мир и безбедност свих грађана Србије.

Подсећајући да је пројекат изградње станова за припаднике снага безбедности покренут пре три године на иницијативу председника Србије Александра Вучића, Кисић је нагласила да је до данас, укључујући и станове у Сремској Митровици, завршено 1.878 станова и да то показује да држава испуњава своја обећања.

„Наши резултати и наша дела говоре сами за себе. Данас се налазимо на месту где је, не тако давно, био мочварни терен, а сада је то модерно насеље, са изграђеном комплетном инфраструктуром. Управо овакве ствари мењају нашу Србију и воде је путем развоја и напретка“, истакла је Кисић.

Министарка Кисић је навела да је посебно поносна на то што радови на изградњи станова за припаднике снага безбедности нису стали за време пандемије Ковид 19 и да то показује да држава јасно иде путем који је зацртан и да не постоје препреке које држава не може да превазиђе.  

Како је истакла, данас су у Сремској Митровици додељени кључеви станова онима који брину о сигурности и безбедности грађана Србије и због којих грађани мирно спавају.

„Зато вам желим да у својим новим домовима одсањате све своје снове, да проведете много лепих и срећних тренутака са својим породицама и да се из сваког стана чује много дечијих осмеха. Дечији осмеси су наша највећа награда и дају нам подстрек и снагу да радимо још више и боље и да покажемо да заједно можемо све“, поручила је Кисић. 

У првој фази изградње станова за припаднике снага безбедности планирана је изградња 6.943 стана у  Београду, Новом Саду, Сремској Митровици, Краљеву, Крагујевцу, Нишу и Врању. У Сремској Митровици је изграђено 190 станова. У јуну 2019. године, изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике служби безбедности, омогућено је да право на куповину стана под повољнијим условима имају и борци, породице палих бораца, ратни војни инвалиди и мирнодопски војни инвалиди.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Републике Србије, Министарства одбране Републике Македоније, представници општине Битољ, дипломатског кора међу којима су били и амбасадор Руске Федерације у Македонији и Босне и Херцеговине, војни изасланици Француске, Грчке, Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Италије, Мађарске, Сједињених Америчких држава, Бугарске, Хрватске, НАТО-а и ОЕБС-а, као и Удружења Српске заједнице у Републици Македонији, друга удружења и грађани.
Присутнима се обратио у име Владе Републике Србије државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић који је истакао значај обележавања овог датума и позвао све пристутне представнике дипломатског кора да кад виде и препознају зло, да се истом супроставе и замолио да спрече све активности у свету везане за брисање и прекрајање историјских сећања, као и пропадање и уништавање свих монументалних грађевина и спомен-обележја која сведоче о српској и светској историји.
Истог дана у месту Добровени, на српском војничком гробљу у подножју планине Кајмакчалан такође су положени венци и одата почаст страдалима у Првом светском рату а државни секретар Драган Поповић обратио се присутнима.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поклања посебну пажњу очувању достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, као и обогаћивању знања младих о ратним страхотама, феноменима геноцида, Холокауста, успостављања логора за интернирце, концентрационих логора и масовном страдању цивила. Стицање нових знања и овладавање верификованим историјским чињеницама представљају праву брану покушајима историјског ревизионизма и релативизације злочина почињених у прошлости.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

„Наши старији суграђани ову су државу стварали и градили. Они заслужују свако наше поштовање и бригу. Држава и Министарство, захваљујући редовно опредељеним средствима помоћи и подршке, показали су да су одговорни и да брину о својим најстаријима суграђанима, да воде бригу о њиховом достојанству и пристојној старости,“ изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на обележавању 50.година од оснивања Геронтолошког центра Ниш.

Говорећи о демографској слици, Ђорђевић је истакао да се у Србији последњих  година бележи тренд депопулације и демографског старења, који су директна последица негативног природног прираштаја и негативног миграционог кретања, и навео да је  према званичним подацима у 2021. години у Србији живело чак 4 посто више старијих од 65 година у односу на 2011. годину.

„Становништво Србије стари као нација, међу нама је све више старих и  наших суграђана којима је потребна додатна подршка, како од стране државе, тако и целог друштва. Наш задатак, и то не само Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као ресорног министарства, већ и задатак државе, али и свакога од нас, јесте да о њима бринемо на најбољи могући начин,“ истакао је Ђорђевић поводом јубилеја Геронтолошког центра Ниш..

Ђорђевић је такође рекао да су укупни капацитети за смештај  у геронтолошким центрима 9.326 места, док слободних места има за још око 1.000 корисника, и додао да листе чекања постоје, али само за пријем оних корисника којима су потребне стална здравствена нега, нега и надзор.

Подсећајући да у Р. Србији имамо укупно 40 геронтолошких центара и домова за смештај одраслих и старијих, Ђорђевић је најавио и да ускоро почиње са радом још један Геронтолошки центар у Ваљеву. „Министарство и Влада Републике Србије континуирано процењују потребе за унапређењем капацитета установа социјалне заштите за смештај лица и у складу са тим планирају средства за адаптацију постојећих и изградњу нових установа,“ истиче Ђорђевић.

Осим за редовно финансирање рада установа социјалне заштите, Ђорђевић је подсетио да је Министарство у прошлој години издвојило милијарду и 200 милиона динара додатних средстава за унапређење услова живота у установама, од чега је ГЦ Ниш добио 15 милиона 356 хиљада динара за радове и опрему. „За ову годину, Министарство је издвојило додатна средства, за инвестициона улагања, која су знатно увећана у односу на претходну годину и износе 1,4 милијарде динара. Уверен сам да ће новац који се издваја из буџета бити домаћински и правилно утрошен, како би се побољшали, како услови живота наших корисника у установама, тако и  рад свих запослених,“ истакао је државни секретар Ђорђевић.