Претрага

Дан победе над фашизмом обележен је данас центраном државном церемонијом на Гробљу ослободилаца Београда, а у име Владе РС венац је положио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.

Вулин је поручио да је предуго Србија била скромна када је говорила о својој улози у великој победи, али и подвукао да је наша земља 9. маја 1945. узела улазницу и тапију да буде део Европе. Према његовим речима, 9. мај је наш дан, наш празник и сећање на најлепшу младост која је икада ходала овом земљом, на победничку младост.

"На овај дан 1945. године ми смо узели улазницу и тапију на право да будемо део Европе - на право да будемо део цивилизованог света", рекао је министар и поручио да Србија никада није била на погрешној страни. Он се захвалио свима који су нам омогућили како је рекао и да пре Европе будемо Европа и део цивилизованог света.

Београд, Александар Вулин министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,
о обележавању Дана победе

Министар Вулин најавио је скоро доношење закона о борачко-инвалидској заштити. "Нема праведније и поштеније прилике него да то данас кажемо", рекао је Вулин. Он је навео да су борци увек били на страни истине и борили се против фашизма који често мења лица и униформу. Они од државе могу да очекују захвалност.

Вулин је рекао да ће Министарство на чијем је челу и даље обележавати овакве датуме поноса и победе, али да ће почети да обележава и нове датуме на којима ће се захвалити свим борцима за слободу.

У церемонији су учествовали представници Министарства одбране и Војске Србије, Републичког одбора СУБНОР-а, Града Београда, као и представници амбасада Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана.

Дипломатски представници Републике Србије положили су венце на српске војне меморијале и места страдања из периода Другог светског рата на тлу Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Египта, Израела, Италије, Мађарске, Македоније, Немачке, Норвешке, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шпаније и других држава.

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату традиционално је обележен образовним активностима у великом броју основних и средњих школа, као и свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Републике Србије.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије, предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти 14. октобра 2020. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

Поред државног секретара, код спомен костурнице у Драгинцу венце ће положити, уз државне и војне почасти, и представници Града Лознице, удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. 

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти 14. октобра 2019. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

Поред државног секретара, код спомен костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти и представници Града Лознице, представници Основне Школе „14. октобар“ у Драгинцу, и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. 

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти 14. октобра 2021. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

Поред државног секретара, код спомен костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти и представници Града Лознице, представници Основне Школе „14. октобар“ у Драгинцу, и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. 

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Министарство, заједно са локалним самоуправама, финансира рад 77 народних кухиња у Србији које води Црвени крст. „Преко 36.000 корисника сваки дан добија оброк који је припремљен у складу са највишим стандарима. Управо због тога смо прошле године, заједно са Црвеним крстом, одвојили преко 50 милиона динара и обновили све народне кухиње, први пут од 1999. године, и сада функционишу по највишим стандардима. Прошле године је скоро 2.000 деце, корисника народних кухиња, послато о трошку Министарства на море и планину. Планирано је да се ове године то омогући већем броју деце од којих ће многа први пут видети море“, рекао је министар Вулин.
„Црвени крст је незаменљив партнер Владе РС, али и сваког грађанина ове земље. Кад год је тешко, Црвени крст је ту са преко 60.000 својих добро обучених волонтера. После елементарних непогода и несрећа, када се угасе камере и престане интересовање јавности, престане и прилив добровољаца који желе да помогну, осим када је у питаљу Црвени крст. Они увек остану до краја, никада ни један човек није био без његове пажње. Поносни смо на све волонтере Црвеног крста, на њихову храброст, хуманост и обичност“, рекао је министар.
Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца ове године се одвија под слоганом „Свуда за свакога – да ли сте знали?“
Обележавајући овај значајан датум Црвени крст Србије је представио програме и активности које спроводи у корист угрожених грађана, као и у циљу унапређења живота у заједници. Поред промоције хуманих вредности, едуковани волонтери Црвеног крста разговарали су са грађанима о давалаштву крви, деловању у несрећама и активностима службе тражења, о проблему трговине људима, али и здравствено-превентивним активностима и програму бриге о старијима.
Црвени крст, основан пре више од 150 година, највећа је и најстарија хуманитарна организација, а Црвени крст Србије је једна од првих 15 организација Црвеног крста основаних у свету.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална Миодраг Капор предводиће церемоније обележавања 77. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен, 15. и 16. маја 2022. године у Републици Аустрији.

У склопу комеморативних свечаности у Републици Аустрији планиране су следеће церемоније:

15. маја 2022. године од 8 часова биће одржана комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије.
 

Централна комеморативна свечаност биће одржана истог дана, најпре полагањем венаца од 9.30 часова код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату, а потом од  11 часова  интернациопналном комеморативном свечаношћу у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену, полагањем венаца и одавањем почасти код централног споменика на Апел плацу.  Обележавање почиње читањем „Маутхаузен заклетве“ на више језика, а део исте ће бити прочитан и на српском језику. 

Након завршетка централне церемоније, одржаће се церемонија полагања венаца и одавања почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рејнфердорф у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба.

Наредног дана, 16. маја 2022. године, планиране су церемоније полагања венаца и одавања почасти:

-у 8 часова у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.600 српских војника.

-у 9 часова делегација из Србије ће посети спомен-комплекс ,  једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

-у месту Ебензе, у 11 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године у том месту, биће положени венци.

Поред представника овог министарства церемонијама ће присуствовати и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници амабасаде Републике Србије у Бечу, конзул Републике Србије у Салцбургу, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко–полицијског универзитета из Београда, представници Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, Савеза удружења бораца Србије и Удружења логораша концентрационог логора Маутхаузен, као и представници српског расејања који живе у Аустрији.

Логор смрти Матхаузен представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти 14. октобра 2018. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

Поред државног секретара, код спомен костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти и градоначелник Града Лознице, представници Основне Школе „14. октобар“ у Драгинцу, и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања градоначелника Лознице, господина Видоја Петровића и државног секретара Ненада Нерића. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

    Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице.

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

    Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

    Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Поводом Међународног празника рада – 1. маја, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић свим радницима и запосленима у Србији честита празник и истиче да они чине покретачки и развојни фактор, не само привреде, већ и целог друшва.

„Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања улажу значајне напорне да кроз подстицање социјалног дијалога са свим странама - и радницима и послодавцима, буде успостављено међусобно поверење и разумевање између социјалних партнера, поштовање договора и испуњавање преузетих обавеза од стране сваког од учесника у социјалном дијалогу“, истиче министар Селаковић. Он наводи да социјални дијалог мора да се развија на свим нивоима, од националног до локалног.

„Социјално-еконономски савет Р. Србије (СЕС) једна је од најважнијих институција социјалног дијалога, јер окупља све три стране - Владу, синдикате и послодавце“, указује Селаковић и додаје да на састанцима Савета сви чланови имају прилику да представе оно за шта се залажу, да се о томе дискујуте, и коначно дође до заједничког решења.

Министар подсећа да су, поред седница СЕС-а, представници Министарства у прва три месеца ове године одржали укупно 16 састанака са социјалним партнерима, на којима се расправљало о текућим питањима организовања синдиката, остваривања права запослених код послодаваца, закључивању и примени колективних уговора и свим другим питањима од значаја за синдикате и њихове чланове. 

„Један од начина унапређења положаја радника јесу и колективни уговори, који доводе до постизања већег обима права у односу на она која сам Закон о раду предвиђа“, наводи Селаковић и указује да су данас колективним уговорима покривене све јавне службе, али да ће у наредном периоду Влада додатно подстицати закључивање колективних уговора и у другим гранама привреде.

Министар истиче да је пре неколико дана закључен први колективни уговор у привреди потписан у овој години - Посебан колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског материјала Србије, те да овим добрим примером сарадње синдиката и послодаваца, треба да се руководе и остале привредне гране.

„У циљу одвијања доброг социјалног дијалога, Министарство у израду нацрта закона укључује представнике репрезентативних синдиката и удружења послодаваца, како би се, заједнички и уз пуно уважавање мишљења и предлога социјалних партнера, дошло до најбољих законских решења. Добар пример такве сарадње је и рад на тексту Закона о безбедности и здрављу на раду, који је чак и симболично усвојен на Међународни дан безбедности и здравља на раду“, истиче министар. Он додаје да је Србија после 18 година добила нови Закон о безбедности и здрављу на раду који је усаглашен са ЕУ стандардима, и који ће значајно унапредити систем заштите радника у Србији у циљу спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. 

„Нови закон предвиђа низ нових мера које су усмерене на бољу и ефикаснију заштиту радника, посебно на оним радним местима са повећаним нивоом ризика када је у питању безбедност и здравље. Такође, нова законска решења прописују 73 различита прекршаја, а пооштрена је и казнена политика, односно максималне новчане казне су удвостручене“, указује министар Селаковић.

„О заједничким активностима и квалитетном дијалогу са социјалним партнерима говори и Програм достојанственог рада за Републику Србију, који представља програмски документ настао као резултат стратешког планирања активности Међународне организације рада у Србији, а који је припремљен у консултацијама са Владом Републике Србије, као и социјалним партнерима. Циљ овог програмског документа јесте отварање нових радних места, проширење социјалне заштите, гарантовање права на раду и промовисање социјалног дијалога, као кључне компоненте економске и социјалне политике“, закључује министар Никола Селаковић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је Центар за социјални рад у Кучеву, где је након разговора са надлежнима, обећао да ће ово место ускоро добити ново, потпуно опремљено, санитетско возило.

Министар Ђорђевић рекао је да је политика председника Александра Вучића, развијање свих делова наше земље подједнако те да је управо то разлог због којег је посетио ово место, јер је желео лично да се увери у каквим условима живе и раде грађани Кучева.

„Имамо заиста велике планове за Кучево, као и за друга места у Србији. Оно што су лепе вести, јесте да ће Кучево ускоро добити нови Центар за социјални рад, за чију је изградњу општина већ одредила локацију, а такође у плану је и адаптација и реконструкција Дома за стара лица“, рекао је министар и напоменуо да изградњу нових центара за социјали рад у целој Србији  Министарство спроводи кроз пројекат „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, у сарадњи са УНОПС-ом, чиме ће се обезбедити квалитетнији систем социјалне заштите и побољшати услови живота за све становнике наше земље.  

Директорка Центра за социјални рад Кучево Слађана Марановић Николић истакла да је Ђорђевић први министар који је посетио Кучево и Центар за социјални рад и да је то један од доказа да је он заиста посвећен ономе што ради.

„У наредном периоду чекају нас нови изазови у овом хуманом послу који радимо сви заједно, али након подршке коју је министар обећао, сигурна сам да ћемо услове рада овог центра подићи на много виши ниво“, рекла је директорка и захвалила министру на посети.

Након Центра за социјални рад, министар је посетио и Дом за стара лица, где је такође са корисницима и надлежнима разговарао о начинима на које Министарство може да помогне, како би се унапредили услови рада запослених и живота корисника.

Посети Центру и Дому за стара лица присуствовали су и в.д. помоћника министра Слађана Чабрић, посебни саветник министра Драган Вулевић, посебни саветник министра Ана Ђокић, као и председник Општине Кучево Владимир Стојановић и председник Националног савета Влаха Новица Јаношевић.

Министар Вулин је истакао да је, захваљујући већој запослености и бољој и успешнијој наплати доприноса, као и бољем раду Инспекције рада и Пореске инспекције, закључно са 22. мајем у Фонд ПИО кроз доприносе уплаћено 4,8 милијарди динара више него што је планирано. „То је повећање за 3,37 одсто у односу на план, а више од осам одсто у односу на исти период прошле године. Захваљујући томе, ове године, до 22. маја, из државне касе, из буџета, повучено је 8,7 милијарди динара мање него што је било планирано. Дотације за пензије из буџета сада износе 35 одсто а 2012. године су биле чак 48 одсто. Циљ нам је да ове године дотација пензија буде на 33 одсто“ рекао је Вулин.
Додао је да захваљујући таквој политици можемо да радимо и на повећању пензионерског стандарда. Ове године ће 12.500 пензионера о трошку ПИО фонда отићи у бању, што је за око 1.000 пензионера више него прошле године. „Сваке године ћемо чинити све да дође до побољшања стандарда пензионера. Ово је генерација којој сви треба да будемо захвални, која је изнела терет најтежих мера и без које Србија не би била овако успешна и на тако добром путу.“
Министар Вулин је најавио и да ће бити смањен период чекања на смештај у домове за старије. „Али нама је битније да људи не иду у домове, већ да их што дуже задржимо у њиховој природној средини. Да би то било могуће потребно је да пензионерска удружења боље раде, да буду боље финансирана, да локална самоуправа за услуге одваја више новца. Зато што смо препознали да се такве услуге често гасе у сиромашнијим срединама Министарство је за њихово финансирање ове године издвојило 700 милиона динара. То ће омогућити одрживост постојећих услуга - дневни боравци, геронтодомаћице, а почећемо и да уз те услуге уводимо и лекаре који ће кориснике прегледати у кући и геронто домаћине, који ће обављати поправке у старачким домаћинствима. Зато одвајамо велики новац, да би помогли старима да остану у свом дому а да буду збринути и сигурни. Заједно са ПИО фондом покрећемо и акцију информисања свих пензионера шта му све држава и локална самоуправа нуде – где постоје клубови за пензионере, које курсеве може бесплатно да похађа, на које све услуге у заједници може да рачуна. Ми по правилу не знамо шта све друштво нуди. По нашем истраживању свега 42 одсто младих пензионера или оних који то треба ускоро да постану има план шта ће радити у пензији“, рекао је Вулин.