Претрага

У 11 часова читањем „Маутхаузен заклетве“ почиње заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу. Заклетва се чита на више језика а ове године део текста ће бити прочитан и на српском језику. Након заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти.
Истог дана, 7. маја, у 8 часова, планирана је комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће положити венац и одаће почаст.
Седмог маја у 13 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба.
Седмог маја у 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.
У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, 6. маја 2017. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти, којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији.
Истог дана, у наставку комеморација предвиђен је одлазак до спомен-комплекса, до јединог тунела отвореног за јавност у којем су радили логораши, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. Од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружења свих српских заједница у Аустрији, из године у годину све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора близу Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.

У 2021. години у Народном музеју у Београду уз подршку Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије постављена је електронска платформа за особе са инвалидитетом. На тај начин ова културна установа у Србији постала је приступачна свим грађанима, истакао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

Поред министра Селаковића, свечаном обележавању Међународног дана људских права, које је у Народном музеју у Београду организовало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Национална организација особа са инвалидитетом Србије – НООИС, присуствовали су и амбасадорка НР Кине Чен Бо, помоћник министра Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, затим извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић, као и директорка Народног музеја Бојана Борић-Брешковић. Свечаном обележавању присустовао је и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије Миомир Ђорђевић.

Министар Селаковић је указао да је електронска платформа за особе за инвалидитетом у Народном музеју наочиглед мали успех, али да са друге стране представља још једну препреку која је прескочена како би ова најстарија културна установа у Србији постала доступна свима. „Поносимо се што стварамо Србију без баријера, Србију која се снажно труди да створи друштво, које прихвата све своје различитости, али које не жели да познаје дискриминацију“, истакао је министар Селаковић.

Говорећи о једнаким шансама, Селаковић је рекао да се све државе свакодневно боре да спрече различите облике дискриминације и поларизације у друштву. „Особе са инвалидитетом, које су наши чланови породица, пријатељи, комшије морају да буду у нашем фокусу сваког дана“, нагласио је Селаковић и додао да сви заједно, и држава и цело друштво морају да граде, како и гласи кампања коју спроводи Сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства - Србију без баријера.

Министар је подсетио да је Београд први град у Европи који је поставио семафоре за слепе у свим својим градским општинама, као и да у граду данас постоје тактилне стазе које грађанима олакшавају да се брже и сигурније крећу. „Инсистираћемо као министарство на доследном спровођењу Закона о планирању и изградњи, како би се отклониле препреке и осигурало несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама“, нагласио је Селаковић.

Он је навео да, поред укључивања у свакодневни друштвени живот, једнака пажња мора да се посвети економском оснаживању особа са инвалидитетом, као и других осетљивих група. Министар је указао да је Србија ове године добила први Закон о социјалном предузетништву, који за циљ има да уреди и унапреди ову област, и који на системски начин треба да обезбеди интеграцију друштвено осетљивих група у привредни живот. „Према последњим подацима у Србији постоји око 1.200 предузећа социјалног предузетништва. То није довољно, посебно уколико знамо да данас у ЕУ постоји 2,8 милиона оваквих правних субјеката, са око 13,6 милиона запослених, што је 6,3% радне снаге“, истакао је Селаковић и додао да је развој социјалног предузетништва снажан одговор на незапосленост особа, које припадају осетљивим друштвеним групама.

Коначно, министар Селаковић се посебно захвалио амбасадорки Чен, којој је овом приликом уручио и захвалницу, те навео да она представља земљу која са Србијом дели челично пријатељство и која несебично кроз своје донације помаже и подржава министарство у унапређењу услова живота деце, младих, као и особа са инвалидитетом у Р. Србији.

Министар Селаковић и амбасадорка Чен Бо, додели су награде добитницима на конкурсу „Ј=ДНАКИ“ и фото-конкурсу „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“. Ови конкурси резултат су заједничког рада Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства и НООИС-а, а Амбасада НР Кине донирала 15 лаптоп рачуна, који су додељни добитницима и НООИС-у. НООИС ове године обележава 15 година од свог оснивања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на конференцији „Србија за све генерације“ уочи Међународног дан старијих особа, рекао је да се домаће становништво већ дуже време сврстава међу најстарије у Европи, те да је позитивно решавање питања демографске слике Србије један од главних приоритета Владе Републике Србије. 

Ђорђевић је подсетио да је председник Александар Вучић препознао ургентност потребе унапређења популационе политике, што је дуг и напоран процес, уско повезан са питањем економског опоравка и привредног напредовања земље.

„Наши најстарији суграђани изнели су велики део економских реформи које су започете на председников предлог. Без помоћи пензионера, мере фискалне консолидације нису могле бити спроведене, што нам даје оптимизам да ће се стање у привреди и финансијама Србије континуирано побољшавати, а то свакако подразумева и константни годишњи раст пензија по швајцарском моделу“, рекао је министар.

Социјална заштита старијих важна је област која подразумева остваривање права на новчана или натурална давања, примену мера породично правне заштите и заштите од насиља, као и коришћење услуга смештаја и услуга које се пружају у непосредном животном окружењу, истакао је Ђорђевић и додао да је Република Србија усвојила стратегије и акционе планове за непрестано унапређење положаја старијих особа и других осетљивих група.  

„Влада је основала и два савета, Савет за питања старости и старења и Савет за унапређење међугенерацијске сарадње и солидарности који су у сарадњи са ресорним Министарством и мрежом хуманитарних организација и удружења, започела и спровела низ пројеката и испитивања на тему социјалног укључивања старијих особа, дигиталне укључености старијих, спречавање старосне дискриминације, борбе против насиља над старијима, улоге породице и институција у побољшању квалитета живота и међугенерацијске сарадње, старења и циљева одрживог развоја, и многе, многе друге“, подсетиио је Ђорђевић. 

У периоду од октобра 2018. до јула 2019. године реализован је пројекат „Град пријатељ старих“, којим је утврђено да су старије особе у Београду уопштено посматрано задовољне условима живота и бригом заједнице, објаснио је министар и додао да као посебан вид подршке старијима, у оквиру Геронтолошког центра Београд, успешно функционише Инфо центар намењен одраслим и старим лицима. 

„Министарство на чијем сам челу из године у годину оснажује и проширује капацитете система социјалне заштите који је великим делом намењен бризи према старијим лицима и њиховом збрињавању. Програми засновани на стратегијама о старењу и младима, стратегији о социјалној сигурности грађана, стратегији за смањење сиромаштва, као и подстицању међугенерацијског дијалога, биће и даље наш приоритет“, истакао је министар и додао да се грађани могу бесплатно информисати о правима и начинима оставаривања свих својих права телефонским позивом на број 0800 115 116.

Председница Народне скупштине Републике Србије и председница Одбора за права детета Народне скупштине Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и државни секретар Стана Божовић, отворили су јавну расправу о Предлогу стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић рекла је да је ова расправа идеална прилика да се размене мишљења представника државних институција, УНИЦЕФ-а и грађана и истакла да је спречавање било ког облика насиља над децом, приоритет рада свих државних органа.

„Насиље над децом је глобални проблем и постоји у целом свету, а не само код нас. Заштита деце од насиља је тема којом морамо свакодневно сви заједно да се бавимо. Искуства у детињству утичу на касније обликовање човека и његову будућност  и обележавају га као личност. Зато је обавеза наше државе да свој деци обезбеди сигурно и безбрижно детињство“, рекла је Гојковић.

Министар Ђорђевић рекао је да насиље над дететом представља грубо кршење људских права и не може се пронаћи никакво оправдање за такву појаву, нарочито уколико се узме у обзир циљ, који је прокламовала Влада Републике Србије о нултој толеранцији на било који облик насиља.

„Чинимо све напоре како би Републику Србију изградили као земљу толеранције и спокојних и достојанствених грађана. У Републици Србији нема места за мржњу и било какву дискриминацију, већ за поштовање и уважавање сваког без обзира на верско или политичко опредељење, године старости, припадност једној или другој раси или нацији, а чему би требало да допринесе и Стратегија о којој данас водимо јавну расправу. Она је и допринос Републике Србије на путу придружења европској породици у којој се поштују све људске вредности“, истакао је Ђорђевић. 

Како је навео, Република Србија је пре годину дана приступила Глобалном партнерству за окончање насиља над децом, које промовише УНИЦЕФ. Том приликом, истакнуто је да Република Србији жели да буде део групе земаља иницијатора Глобалног партнерства и ради на сузбијању насиља над децом како би свако дете могло да живи, расте и развија се здравој средини. 

Према његовим речима, иницијатива за доношење будуће стратегије потекла је од Владиног Савета за права детета и саставни је део мера предвиђених Акционим планом за Поглавље 23 у процесу придруживања Европској унији. Основни принцип на којем се Предлог стратегије заснива јесте: поштовање и примена права детета садржаних у Конвенцији Уједињених нација о правима детета, према којој дете има право на слободу од свих облика насиља, злостављања, злоупотребе или занемаривања.

„Систем заштите деце од насиља може бити успешно унапређен кроз партнерства институција образовања и васпитања, здравствене и социјалне заштите унутрашњих послова и правосуђа, уз сталну сарадњу са невладиним организацијама, породицама и појединцима. Да би се постигла ефикасна заштита, потребно је да међу њима постоји добра и координирана сарадња и јасно дефинисане улоге и кораци у процесу заштите, а то нуди и решава ова стратегија са двогодишњим акционим планом“, рекао је министар.

Ђорђевић је подсетио и да је Министарство је у претходних неколико година радило на припреми Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета, који се налазио у јавној расправи у јуну ове године. 

„Верујем да ће се овај закон што пре наћи у скупштинској процедури како би био направљен важан корак на остварењу заједничког циља, а то је да сва деца у Србији одрастају у безбедном и подстицајном окружењу у коме се, између осталог, у потпуности поштује право детета на заштиту од свих видова насиља“, закључио је.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у емисији „011“ на телевизији Пинк, рекао је да Влада Републике Србије све грађане посматра равноправно, али да свакако не заборавља пензионере, које су спроведене реформе највише погодиле и у вези са тим најавио да сениорске картице неће имaти само пензионери који живе на територији Београда већ у целој Србији.

Ђорђевић је рекао да ће са поделом бесплатних сениор картица почети на свечаној манифестацији у Скупштини Србије, где ће се уручити свим председницима општине и директорима филијала, како би их до априла, ове године, имали сви пензионери.

„Све ово што данас имамо је захваљујући њима и то не смемо заборавити. Пројекат са сениорским картицама, које је урадио Београд, желимо да ископирам на целу нашу државу и тиме, на неки начин захвалимо пензинерима што су имали разумевања ка овој власти, јер су они то заслужили. Говоримо о милион и 750 хиљада пензионера којима држава са једне стране жели да пружи миран живот, а са друге стране и неке погодности које до јуче нису имали. Раније власти су њих заборављали и сећали их се само када су били избори. Ова власт то не жели, жели да наши пензионери уживају онолико колико су заслужили, а заслужили су много, можда и највише“, рекао је Ђорђевић и истакао да брига о њима није почела јуче већ 2014. године, доласком на премијерско место нашег председника Александра Вучића, који је тада дао смернице како, у ком правцу треба да ради одговорна Влада.

Министар Ђорђевић рекао је да Влада Србије одлично зна са каквим проблемима се њени грађани сусрећу и увек ће се трудити да им обезбеди боље услове живота и рада, да би остали и радили у својој земљи.

„Ми знамо шта грађани очекују од нас и желимо да испунимо све тo. Свакако на првом месту јесте побољшања њиховог материјалног положаја. Нажалост, била су нека ранија времена која нису нама оставила добар увод у све оно што смо ми почели да радимо, али ми се нисмо жалили већ смо прионули на рад и ето први резултати се сада дешавају. Ми свакако низ мера имамо у плану, од увођења социјалних карата, што град Београд исто ради паралелно са нама, до бриге о пензионерима, бриге о младима, бриге оособама које имају потребе и очекују потребе од државе“, рекао је Ђорђевић.

„Пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ допринео је развоју институција социјалне заштите на локалном нивоу. Дакле, на оном нивоу који је у директном додиру са грађанима, и који је надлежан да одговара на конкретне, животне захтеве и питања грађана. Остварењем тог циља, помогли смо локалним самоуправама да оснаже своје капацитете за социјалну заштиту, успостављањем нових услуга потребних осетљивим групама о којима бринемо – старима, особама са инвалидитетом, породицама које брину о својим немоћним члановима“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији поводом завршетка петогодишњег пројекта који у оквиру Немачкe развојне сарадње спроводио ГИЗ,  а учествовали су и други партнери.

Министар је рекао да са задовољством можемо да сагледамо резултате успешне сарадње са ГИЗ-м, који су  значајно унапредили услуге социјалне заштите, како на националном, тако и на локалном нивоу, међу којима је и оснаживање нормативно правног оквира. Селаковић је подсећајући, да уколико не би постојале услуге  попут помоћи у кући, дневног боравака,  личног пратиоца, персоналног асистента,  рекао да би њихови корисници морали да напусте своје породице и подршку потраже у институцијама за смештај.

Нагласивши колико је за систем социјалне заштите Р. Србије важно јачање ЈЛС за преузимање обавеза из ове области, министар је рекао да оне морају да препознају своју улогу у пружању подршке кориснику у заједници у којој живи, да планирају већа финансијска средства за услуге у њиховој надлежности у будућности, да те исте услуге учине доступнијим својим грађанима, али и да буду одговорни за квалитет услуга које пружају.

„Обилазећи градове и општине по Србији, сусрећем се са новоуспостављеним услугама које пружају  локални Центри за пружање услуга социјалне заштите. И искуства која имају, како запослени у Центрима, али на првом месту корисници тих услуга, су за сваку врсту похвале. Ако нешто недостаје, то је већи број пружалаца услуга, конкретно када говорим о персоналним асистентима, личним пратиоцима, када говоримо о особама које пружају помоћ у кући нашим најстаријим суграђанима“, истакао је Селаковић.

Министар се осврнуо и на питање бриге родитеља чија деца имају одређене здравствене проблеме. „Када разговарате са родитељима деце која имају одређене проблеме, задовољни су што је њихово дете добило личног асистента. Међутим што је родитељ старији, то је брига о томе како ће се водити рачуна и каква ће брига постојати о детету у оном моменту када више не буду на овом свету, је једно питање које највише оптерећује те људе,“, нагласио је министар Селаковић. Он је рекао да је ширење мреже услуга у заједници уједно и циљ  државе, што је од изузетног значаја за наше грађане, имајући у виду да смо земља са ниским природним прираштајем, као и са великим бројем старије популације, која има потребу за различитим услугама помоћи.

Министар је указао да захваљујући пројекту  данас има 297 лиценцираних пружаоца услуга из различитих сектора, јавног, приватног и  цивилног, што је огромно повећање,  јер их је, према његовим речима, 2014. године било само 24. „Увећање броја пружаоца услуга допринело је повећању запослености, јер активни пружаоци услуга социјалне заштите запошљавају више од 8.000 радника. Број запослених, у периоду од 2016. до 2021. године, порастао је за 167%, што је директна последица повећања броја пружалаца услуга и ширења капацитета за пружање услуга. И као најважније, услуге социјалне заштите данас се пружају у 91% општина у Р. Србији, а присуство у окрузима је значајно уједначеније него раније“,  рекао Селаковић.

Истакавши да  се ГИЗ показао као један од најпоузданијих, али истовремено и најфлексибилнијих и најприступачнијих сарадника, подржавајући управо оне активности за које је Министарство затражило подршку, Селаковић се уједно и захвалио на досадашњој подршци. Министар  је најавио  наставак сарадње, кроз пројекат „Социјална инклузија у Србији“, укупне вредности око 5,5 милиона евра, који ће подржати партнере у Србији у јачању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у наше друштво.  

„Подршка Немачке у оквиру овог пројекта је посебно допринела развоју Стратегије за деинституционализацију. Иза ове речи стоји значајан помак ка пружању услуга социјалне заштите у заједници. Подржавамо наше српске партнере да наставе реформе у социјалној политици. Сваки корак на овом путу је истовремено и корак ближе заједничкој европској будућности“, изјавила је амбасадорка СР. Немачке у Србији  Анке Конрад.

На конференцији су поред, министра Селаковића и амбасадорке Конрад, учествовале министарка за демографију и бригу о породици Дарија Кисић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Меморијални концерт поводом обележавања Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма одржан је у Народном позоришту у Београду, том приликом обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и поручио да је Србија слободарска земља, у којој је сваки њен грађанин поштован и уважен без обзира на своју националну или верску припадност. 

„У знак сећања на 9. новембар 1938. године, дан када је почело све оно што је у историографији познато као „коначно решавање јеврејског питања“ у Нацистичкој Немачкој, а заправо је геноцид, Холокауст, планско, систематично и државом подстрекавано, усмеравано и спровођено физичко уништење Јевреја у Трећем рајху, али и у оним деловима Европе који су већ били, или ће се недуго потом наћи под окупацијом нацистичке Немачке и данас, као и сваког 9. новембра, обележавамо Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма”, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да Адолф Хитлер и његови истомишљеници, у својој расистичкој заслепљености и мржњи нису желели да сагледају, да ће наношење зла другим народима, онима које су сматрали мање вредним, у крајњем исходу заправо резултирати наношењем непоправљиве штете интересима немачке државе, и учинити да све касније генерације Немаца осећају огроман терет моралне одговорности за злодела својих очева и дедова у Другом светском рату и стога имати потребу да јавно, јасно и гласно, изразе кајање и стид управо пред свим тим другим народима које су националсоцијалистичка идеологија и законодавство Трећег рајха прогласили за инфериорне народе и нижу расу. 

„Сви који данас негирају, умањују и релативизују злочин геноцида, који налазе некакве рационалне и квазиисторијске и објективне разлоге за страхоте холокауста – чинe исти злочин и симболички убијају, још једном, поново – сваког од 6 милиона невиних – и за такве не сме бити ни разумевања ни оправдања”, рекао је министар и додао да они који данас, у окружењу Републике Србије, негирају и умањују геноцид почињен над српским народом у Другом светском рату, чине исту ствар, и ни за њих, такође, не сме бити никаквог оправдања и разумевања. 

Министар је рекао да за оне који ускраћују људска и мањинска права и употребу српског језика и писма становништву на просторима на којима су Срби вековима чинили већину, оне који прогоне Српску православну цркву и својатају њену имовину, оне који покушавају да приграбе српску територију и културно-верску баштину којој не припадају и не желе да припадају, оне који скрнаве српска гробља и застрашују мирно цивилно становништво, који спаљују и бојкотују српске производе и спречавају српске спортисте да учествују у регуларним такмичењима, не сме бити никаквог оправдања нити разумевања. 

„Одлучна политика и чврсто опредељење председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, насупрот томе, представљају најбољи израз континуитета са несумњивим доприносом српског народа ратним напорима антихитлеровске коалиције, који су довели до коначне победе савезника у Другом светском рату, као и синхронизованости са антифашистичким вредностима уграђеним у темеље Организације Уједињених Нација и Европске уније као гарантима континенталног, односно глобалног мира успостављеног након Другог светског рата”, рекао је Ђорђевић.

Он је подвукао да је Србија била и остала слободарска земља, у којој је сваки њен грађанин поштован и уважен као човек, као личност, без обзира на своју националну или верску припадност.

„Србија је била, јесте и биће – демократска земља, посвећена миру и правди, компромису и дијалогу – нарочито и стога што је кроз своју бурну историју нажалост добро упознала све ужасе рата, у коме су Срби били такође изложени геноциду и готово на ивици биолошког опстанка”, навео је министар.

Он је додао да су Срби страдални народ, који је и сам био на удару мрачних идеологија, народ који је поносан на свој отпор и борбу против тих сила зла и који се са пијететом сећа свих жртава, и својих и туђих. 

„Драги пријатељи, због свега наведеног, човек не мора да буде велики познавалац историје, те учитељице живота, да би био у стању да закључи како, свакоме од нас, генерације које долазе у сваком тренутку могу поставити питање за које вредности смо се залагали у времену у коме смо живели, какве смо поступке одобравали, а какве осудили, и какву моралну заоставштину им остављамо у наслеђе”, закључио је министар.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетила је данас Белу Цркву, где је са надлежнима разговарала о унапређењу услуга социјалне заштите и побољшању положаја особа са инвалидитетом у јужном Банату.  

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је Министарство за наменске трансфере локалним самоуправама за унапређење услуга социјалне заштите ове године определило 556 милиона динара. Тим трансферима је обухваћено и пет општина на територији Јужног Баната, којима је опредељено више од 15 милиона динара. „Сагледали смо које су то активности које треба да спроводимо у наредном периоду како би своје ресурсе усмерили тамо где је помоћ најпотребнија“, навела је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом су током посете Белој Цркви разговарале и са представницима удружења за заштиту особа са инвалидитетом из Панчева, Вршца, Пландишта, Опова, Ковачице, Алибунара, Ковина и Беле Цркве, о унапређењу услова живота и рада особа са инвалидитетом. На територији Јужнобанатског округа постоји 24 удружења особа са инвалидитетом, а у овој години је за њихов рад издвојено више од 5 милиона динара, чиме је обезбеђено укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у сарадњи са компанијом Моцарт обезбедило комби возило за потребе особа са инвалидитетом на подручју Беле Цркве. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је у Белој Цркви посетила и Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“, за које је Министарство у претходном временском периоду издвојило финансијска средства за реконструкцију крова и опремање, а у току су и радови на замени расвете. 

У претходном периоду обезбеђена су средства Сектора за заштиту особа са инвалидитеом за изградњу првог инклузивног игралишта за децу са инвалидитетом у Панчеву, постављање рампи на приоритетним објектима у Алибунару, Ковачици и Пландишту, адаптацију просторија, увођење грејања на објекту Удружења параплегичара и квадриплегичара Опово, набавку рачунарске опреме и намештаја за два удружења особа са инвалидитетом из Вршца и друго.

Министарство ће, у складу са називом кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”, наставити да ради на обезбеђивању приступачног окружења и друштва без баријера за све грађане.

Председница општине Бела Црква Виолета Симић захвалила је министарки Кисић Тепавчевић на посети тој општини, током које су договорени планови за наредну годину, у циљу побошљања услова за живот и рад грађана. Начелница Јужнобанатског управног округа Марина Томан рекла је да је на састанку договорена даља подршка на унапређењу кадровских капацитета установа у тој општини и њиховој техничкој опремљености.  

Комисија за Хиландар одржала је данас седницу у манастиру Каково и размотрила досадашњи ток радова на реконструкцији манастира Хиландар, пострадалог у пожару 2004. године, и утврдила даљу динамику радова током ове године и планове за наредни период, као и актуелна питања у оквиру реконструкције овог манастира, једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. 

Комисијом у манастиру Каково председавала је председница Комисије и потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, која је истакла да држава са посебном пажњом води бригу о обнови и неговању наслеђа у оквиру Светог манастира Хиландара, каква није постојала у неком претходном периоду и да ће  2024. године свакако бити завршена обнова свега онога што је уништено у стравичном пожару који је манастир задесио 2004. године. 

Гојковић је рекла да је важно да смо у међувремену добили посебан Закон који је посвећен сталној бризи о манастиру Хиландар на иницијативу председника Александра Вучића и да је изузетно важно било за национални идентитет и за нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али да мора да се настави са бригом о Хиландару на један трајни, системски начин. 

”Прво се бавимо одржавањем онога што смо сада подигли и обновили, али да наставимо да реновирамо, рестаурирамо и оне делове који припадају Хиландару, а који нису били обухваћени тим планом”, рекла је Гојковић и додала да се пред Парламентом Републике Србије налазе измене и допуне Закона о култури, које на посебан начин истичу улогу Хиландара и које управо омогућавају спровођење наших планова након завршетка обнове и реконструкције уништених делова манастира, као и да се данас разговарало о изградњи депоа и ризнице и обнови многих других делова манастира. 

Заменик председника Комисије Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је предводио чланове Комисије у обиласку радова на манастиру Хиландар, како би се уверили о досадашњем току радова, рекао је да  је да се радови одвијају планираном динамиком, да су у овом тренутку под великим радовима комплекс Дохије и Игуменарије и да би овим темпом требало да буде завршен објекат Дохије, а да ће наредне године акценат бити на обнови Игуменарије. 

Селаковић је истакао да је за нас као државу и народ од изузетне важности обнова Хиландара, јер обнављајући Хиландар, ми у ствари обнављамо Србију и нашу светосавску, српску нацију.  

”А нама, који смо данас део тога, велика нам је част и велики благослов да јесмо део тога и да свако на свој начин доприноси онолико колико може да тај посао буде што је могуће бољи и успешнији”, нагласио је Селаковић. 

Селаковић је напоменуо да је рад Комисије озбиљно подржан доношењем посебног Закона о Хиландару, а изменама  и допунама закона о култури који су у скупштинској процедури, омогући ће се не само обнова него и примерено одржавање манастирског комплекса и свега онога што је значајно и за функционисање манастирског комплекса и монашке братије манастира Хиландара. 

”Велика заслуга за то је на првом месту на иницијативи Задужбине хиландарске и председника Александра Вучића, да се један такав закон усвоји, да се данас уз једно озбиљно прегалаштво Министарства културе, на челу са потпредседницом Владе и министром Мајом Гојковић, то осећа у самом раду и Комисије за обнову и да је наша држава напокон смогла снаге и после деценија, могу да кажем и несналажења и тешког функционисања, данас Србија која стоји на ногама, која зарађује више захваљујући томе што је економски обновљена, захваљујући томе што се економски развија, одваја позамашна средства за обнову Хиландара, која није везана само за оно шта је страдало у катастрофалном пожару, већ је везана и за делове комплекса о којима није вођена примерена брига из разноразних разлога, деценијама или вековима уназад”, нагласио је Селаковић. 

Комисија је на састанку констатовала да се у претходно периоду радило на реконструкција изгорелих објеката градитељског наслеђа, конака и параклиса, као и успостављање визуелног изгледа Светог манастира какав је био пре Великог пожара, обнови и унапређењу уништене и оштећене инфраструктуре, као и изградњи нове инфраструктуре ради неопходног осавремењивања - путева, водовода и канализације, противпожарне заштите; грејања, електричне енергије и телекомуникација, као и заштити и реконструкција угроженог градитељског наслеђа. 

Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући извештај о досадашњим извршеним радовима рекао је да је у 2022. године и 2023. године главни задатак био обнова изгорелог дела манастира, пре свега Дохије и Игуменарије, као и да су прошле године довршени сви груби грађевински градови објеката Дохије и започети радови на Игумнарији. Директор Задужбине је указао да је сада Дохија у завршној фази занатских и керамичарских радова,  док се на Игуменарији раде груби грађевински радови, на ојачању и изградњи конструкција објекта, имајући у виду специфичност ових објеката, будући да су то објекти где је дошло до пожара. Ранђић је рекао да је главни задатак у 2024. години завршетак Игуменарије до краја те године, када ће целокупан изгорели део манастира бити завршен, а завршни занатски радови на Игуменарији ради ће се и током 2025. године. 

На састанку Комисије је констатовано да се истовремено ради и на заштити и рестаурацији покретног наслеђа живописа, предмета свештене уметности, рукописног наслеђа, старих штампаних књига, архива и библиотека, етнографске збирке, укључујући и активности пописа са каталогизацијом и дигитализацијом, као и унапређење манастирске економије и културног предела у циљу одрживог развоја и дугорочног самоодржања, као и очувања укупног наслеђа. 

Извор : Министарство културе

Београд – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је 20. јануара 2020. године традиционално комеморативно окупљање и церемоније одавања државних и војних почасти поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма.

Венце су положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници града Београда, потомци истакнутих војсковођа, као и представници великог броја удружења грађана. Комеморативна окупљања одржана су у комплексу Новог гробља у Београду. 

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду и сахрањен је на парцели 28, гробница 42 – II.

Војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду и сахрањен је на парцели 6, гробница 68 – III.

Армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године у Београду и сахрањен је на парцели 3, гробница 3 – II.