Претрага

Тиме сам најзадовољнији, рекао је Вулин новинарима након што је премијер Александар Вуцић представио резултате 100 дана рада владе, и додао да очекује наставак опадања стопе незапослености.

Он је додао да је борба против сиве економије у 100 дана дала такође значајне резултате истакавши да је у том периоду извршено више од 13.000 инспекцијских надзора, затечено 5.000 радника који су радили на црно, а више од 4.000 људи захваљујући томе запослено...

"Сва социјална давања се исплаћују на време у складу са законом. Ниједно није смањено а када су у питању доприоноси - знацајано су повећани и иду преко предвиђеног плана", додао је Вулин.

Кад су пензије у питању, успели да прикупимо за 2.9 одсто више него што је планирано и тиме повукли скоро три милијарде динара мање за дотације за пензије него што је планирано, истиче Вулин.

Вулин је додао и да је повећана минимална цена рада и нагласио да се први пут десило да је то урађено уз масималну сагласност и синдиката и послодаваца и државе.

"Наставићемо са борбом против незапослености - мера успеха и ове и сваке будуће владе биће у којој мери смо успели да смањимо незапосленост и запослимо превасходно младе људе", рекао је Вулин.

Поводом обележавања 23. годишњице страдања на Варваринском мосту, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор положио је венац и одао пошту на спомен обележје жртвама НАТО бомбардовања.

Венце су, такође, положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Расинског управног округа, општине Варварин, представници локалних самоуправа, породицa жртава, удружења и грађани.

Традиционално, ђак генерације je венац са Варваринског моста симболично спустио венац у Велику Мораву.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1.000 људи. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео у 13:25 часова, мост је погођен са две ракете. Мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом, срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. 

Комеморативним окупљањима присуствоваће представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, потомци истакнутих војсковођа, као и представници великог броја удружења грађана.
Комеморативна окупљања биће одржана у оквиру комплекса Новог гробља у Београду.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду и сахрањен је на парцели 28, гробница 42 – II.
Војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду и сахрањен је на парцели 6, гробница 68 – III.
Армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године у Београду и сахрањен је на парцели 3, гробница 3 – II.

Распоред полагања венаца биће следећи: гробница војводе Живојина Мишића (11.00 часова), гробница војводе Петра Бојовића (11.15 часова) и гробница армијског генерала Павла Јуришића Штурма (11.30 часова).

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је 20. јануара 2019. године у Београду традиционално комеморативно окупљање и церемоније одавања државних и војних почасти поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма.

Венце су положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници града Београда, потомци истакнутих војсковођа, као и представници великог броја удружења грађана. Комеморативна окупљања одржана су у комплексу Новог гробља у Београду.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду и сахрањен је на парцели 28, гробница 42 – II.

Војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду и сахрањен је на парцели 6, гробница 68 – III.

Армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године у Београду и сахрањен је на парцели 3, гробница 3 – II.

Варварин – Поводом обележавања 21. годишњице страдања на Варваринском мосту, 30. маја 2020. године у 12.00 часова, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положиће венац и одати пошту на спомен обележије жртвама НАТО бомбардовања 

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Предлога акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Јавна расправа о Предлогу одржава се од 1. до 21. августа 2019. године.

Програм јавне расправе о Предлогу, са Предлогом и прилозима утврђеним Пословником Владе, објављује се на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и порталу е-Управе.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања путем електронске поште на e-mail адресу: antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs или поштом на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина 22-24, са напоменом: „За јавну расправу о Предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године ”.

Саставни део овог јавног позива је текст Предлога, са образложењем и прилозима утврђеним Пословником Владе, који је одредио Одбор за јавне службе.

Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић састала се са амбасадором Републикe Аустрије Николаусом Лутеротијем са којим је разговарала о плановима за унапређење досадашње сарадње у областима од заједничког интереса.

Министарка Кисић Тепавчевић рекла је да су односи Србије и Аустрије добри, као и да постоји простор за њихово унапређење, посебно у областима које су у надлежности ресорног министарства.

Како је навела, Србија са Аустријом у домену рада, запошљавања, борачких и социјалних питања има потписан Споразум о социјалној сигурности као и Меморандум о сарадњи са Европским центром за социјалну политику и истраживања из Беча.

Министарка је рекла и да је Аустрија један од водећих инвеститора у српској привреди и захвалила на континуираној подршци коју пружа Србији у процесу евроинтеграција.

Амбасадор Аустрије Николаус Лутероти навео је да је сарадња са Србијом у области рада и запошљавања од великог значаја.

Према његовим речима, аустријски инвеститори настоје да сачувају сва радна места у Србији и поред услова који су изазвани пандемијом корона вируса.

Амбасадор Лутероти министарки Кисић Тепавчевић пренео је поздраве аустријског министра здравља и социјалних питања Рудолфа Аншобера.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, у понедељак, 8. јула у 12 часова у Клубу посланика (Толстојева 2), представиће  резултате рада Министарства остварених у првих шест месеци ове године.

Молимо представнике медија да своје новинаре акредитују на адресу press@minrzs.gov.rs  до понедељка до 10 часова.

Састанак ће се одржати у форми видео- конференције, односно путем видео линка Београда и Брисела, а тема је извештај са скрининга за Поглавље 19 и будући планови за израду Акционог плана.
Акредитације за медије треба послати најкасније до уторка, 14.јуна, до 09:00 часова, на адресу: press@minrzs.gov.rs.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствоваће на Директорској и експертској конференцији Центра јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе (CPESSEC) у понедељак, 24. септембра, са почетком у 09:30 часова, у Скупштини града Београда, (Драгослава Јовановића 2).

Поред министра Ђорђевића, присутнима ће се обратити директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, који ће и отворити конференцију, као и амбасадор Аустрије у Београду Николаус Лутероти и градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Изјаве за медије планиране су након уводних излагања.

Регионални Центар јавних служби за запошљавање чини 10 земаља чланица: Румунија, Мађарска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Хрватска, Словенија, Турска и Србија и представља врло значајну регионалну иницијативу, чији је циљ промоција запошљавања и унапређење сервиса за тржиште рада ових земаља.