Претрага

У претходном периоду доста је урађено на побољшању положаја младих на тржишту рада, а нарочито успешним се показао програм „Моја прва плата“, кроз чији ће други циклус око 9.000 младих добити прилику да заснује први радни однос, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на конференцији „Данас млади, сутра лидери – мере Републике Србије за бољи положај младих на тржишту рада“, која је одржана у Привредној комори Србије.

Министарка Кисић рекла је да је Влада Републике Србије одлучила да буде спроведен и други циклус овог програма, будући да су у првом постигнути веома добри резултати и да се већина младих показала као одговорна и савесна и да је искористило шансу за посао.

Поред тог програма, младима су доступне и мере активне политике запошљавања, рекла је Кисић и додала да је у току прошле године 5.770 младих добило директну финансијску подршку кроз самозапошљавање, додатне обуке.

Проф. др Кисић је указала и на значај програма „Гаранција за младе“, који се спроводи у земљама ЕУ, а који подразумева да млади добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или обуку у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или завршетка формалног образовања.

Република Србија је потврдила Декларацију Западног Балкана о одрживој интеграцији младих на тржиште рада на прошлогодишњем Другом министарском састанку Европска  унија – Западни Балкан у Словенији, а Влада Републике Србије је у јануару ове године формирала Координационо тело за израду и праћење спровођења Плана имплементације Гаранције за младе. 

Прва фаза је успостављање механизма за израду Плана имплементације, као и за праћење његове реализације, а план је да та фаза буде готова крајем јуна ове године, додала је Кисић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку Националне службе за запошљавање за 2019. годину, којим су утврђени конкретни задаци и циљеви на спровођењу мера активне политике запошљавања.

Министар Ђорђевић рекао је да Република Србија истраживањем тржишта, преквалификацијом радника и привлачењем страних инвеститора, жели грађанима да омогући да се баве пословима помоћу којих ће моћи боље да зарађују и остану да живе у својој земљи.

„Од ове године са Министарством просвете и Министарством привреде почињемо да радимо на детаљном плану развоја наше земље. Тако ћемо тачно знати, у ком месту и у којим гранама индустрије је потребан одређени инвеститор. Желимо да наши грађани буду задовољни у својој земљи, да напредују и образују се у складу са потребама тржишта. На тај начин ћемо смањити незапосленост и побољшати демографску слику Србије“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да је процес преквалификације доступан како незапосленима, тако и запосленим грађанима и истакао да увођењем дуалног образовања и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да виде да ли заиста желе да се баве оним за шта се и школују. Како каже, човек је најбољи у свом послу када ради оно што воли, а Влада Србије се залаже да у својој земљи створи управо такву радну атмосферу.

„Циљ Министарства јесте смањење незапослености,  неформалног запошљавања, као и подстицање теже запошљивих категорија да учествују у мерама активне политике запошљавања. Потребно је још доста тога унапредити, али желимо и да се фокусирамо на медијску промоцију онога што ради и нуди НСЗ“, рекао је Ђорђевић и додао да је од велике важности приликом запошљавања и то што ће се изменама и допунама Закона о социјалној заштити омогућити да корисници социјале помоћи не губе право на социјалну помоћ у оном тренутку када се запосле, већ постепено.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да је у 2018. години забележена најнижа стопа незапослености од 11,3 одсто и додао да је НСЗ потписивањем овог споразума, преузела задатак да постави јасне параметре колико лица ове године треба да се укључи кроз различите мере на тржиште рада.

„У 2019. години, за реализацију мера активне политике запошљавања, нам је на располагању 4 милијарде и 550 милиона динара из централног буџета, као и 200 милиона из средстава ЕУ. Очекујемо и да локалне самоуправе до 20. фебруара, аплицирају за средства за финансирање локалних акционих планова. То ће бити значајан ресурс којим можемо да подигнемо ниво запошљавања људи, које се налазе на евиденцији НСЗ кроз различите обуке, процесе преквалификације и образовања“, рекао је Мартиновић и додао да и многи запослени могу да рачунају на покретање сопственог бизниса и запошљавање код приватника.

Влада доноси Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија) на основу члана 45. став 1. Закона о Влади . Уставни основ за доношење Стратегије садржан је у члановима 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 – 81, 97, 137, 178, 179, 183. и 190. Устава Републике Србије .
У протеклом периоду постигнути су одређени резултати у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња – изменама Закона о ванпарничном поступку омогућен је накнадни упис чињенице рођења лица која нису уписана у матичну књигу рођених и прописан је поступак за остваривање тог права; повећан је обухват ромске деце у основном образовању и установљене су афирмативне мере приликом уписа ученика и студената ромске националности у средње школе и на факултете; побољшан је приступ остваривања појединих права због увођења представника Рома и Ромкиња у процес остваривања јавних политика (педагошки асистенти, здравствене медијаторке, координатори за ромска питања). Упркос томе, главне препреке за социјално-економску интеграцију Рома и Ромкиња нису отклоњене и није створен потпун нормативни основ за спровођење дугорочних мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности, што су били циљеви „Стратегије за унапређивање положаја Рома 2009−2015 “.
Због тога је основни разлог за доношење Стратегије стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Поред тога, разлози због којих се доноси ова стратегија произилазе из потребе да се створе предуслови за остваривање поменутих стратешких циљева, и то да се:
 Успоставе механизми за спровођење, планирање, праћење и унапређење усвојених мера и активности;
 Развију капацитети и одговорност органа државне управе и локалне самоуправе да се ефикасно старају о остваривању и заштити права лица ромске националности;
 Обезбеде средства у буџету Републике Србије, буџетима јединица локалне самоуправе, као и код међународних развојних партнера који делују у Републици Србији за финансирање стратешких мера;
 Делотворно укључе представници ромске заједнице у поступке осмишљавања и спровођења стратешких мера и остваривања гарантованих људских права на рад, становање, образовање, социјалну и здравствену заштиту.
Због поменутих разлога, али и због тога што истиче важност стратешког документа усвојеног 2009. године, Влада Републике Србије је преко Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома покренула активности за доношење Стратегије. У вези са том одлуком су и активности Канцеларије за људска и мањинска права, која је 2014. године припремила „Полазну студију за израду Стратегије за социјално укључивање Рома усаглашену са Стратегијом Европа 2020.” Овим документом је указано на то да су економски, политички и друштвени услови под којима је 2009. године донета „Стратегија за унапређење положаја Рома” битно измењени и да њом нису остварени усвојени стратешки циљеви, те да је због тога потребно припремити нови стратешки документ.
Полазну студију је, након јавне расправе у којој су учествовали бројни представници ромске заједнице, Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва које заговарају права Рома и Ромкиња, усвојио Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома. Тиме је постигнуто начелно опредељење да се будућим стратешким документом мере усмере ка развијању пуног капацитета јавне управе да се стара о остваривању друштвене равноправности Рома и Ромкиња и елиминисању узрока структурног сиромаштва кроз четири међусобно повезане јавне политике – образовање, становање, запошљавање и здравље. Дух и мере таквог приступа заснивају се на стандардима људских права, поштовању достојанства личности и заштити права грађана и грађанки у непосредном окружењу, слободи од ускраћености, родној равноправности и заштити и унапређењу етнокултурног идентитета Рома и Ромкиња. Међутим, како велики број Рома и Ромкиња живи у изузетно неповољним социјално- економским условима и потребне су им различите врсте подршке, нарочито у локалним самоуправама, као стратешка област је уврштена и социјална заштита.
Стратегија је заснована на постојећим стратешким, правним и институционалним ресурсима – стратегијама и прописима којима су уређена поједина питања унапређења положаја Рома и Ромкиња, али и на опредељењу државе да развија програме унапређења положаја Рома и Ромкиња исказаним Оперативним закључцима са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” (за период 2015−2017. године) и Нацрту акционог плана за поглавље 23 . Институционални ресурси за припрему и спровођење Стратегије су Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, Канцеларија за људска и мањинска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, ресорна министарства која су задужена да воде јавне политике од интереса за остваривање стратешких мера и потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре која у име Владе координира рад државних органа, као и органа јединица локалних самоуправа и јавних предузећа у вези са унапређењем положаја Рома и Ромкиња.

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period (hereinafter: the Strategy) pursuant to Article 45, Paragraph 1 of the Government of Serbia Act . The constitutional basis for the adoption of the Strategy is contained in articles 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 - 81, 97, 137, 178, 179, 183 and 190 of the Constitution of the Republic of Serbia .
Results have been achieved in the previous period in the field of sustainable improvement of the status of Roma men and women: e.g. the adopted amendments to the Non-Contentious Procedures Act have provided for the subsequent registration of the fact of birth for persons who had not already been registered in the Register of Births and defined the procedure for exercising that right. Furthermore, the overall number of Roma children in primary education has been increased; affirmative action measures have been introduced in the admission of ethnic Roma students in secondary schools and colleges and universities; access to exercising a number of rights has been improved as a result of the introduction of Roma representatives in the implementation process of public policies (Teaching Assistants, Health Mediators, Coordinators for Roma issues). Still, the main barriers standing in the way of socio-economic integration of Roma have not yet been uprooted, and the adoption of a full legislative basis for the implementation of long-term measures to reduce poverty and achieve true equality of Roma citizens, the objectives of the "Strategy for the Improvement of Roma Status 2009-2015 ", has not been completed.
This is why the main reason to adopt this Strategy is to create conditions for the social inclusion of Roma men and women - to reduce their poverty and combat discrimination against persons of Roma ethnicity, i.e. to create conditions for Roma citizens to have full access to and exercise their human rights. Other reasons why the present Strategy is adopted come from the need to create preconditions to achieve the above mentioned strategic objectives, including:
 to introduce mechanisms for the implementation, planning, monitoring and improvement of the adopted measures and activities;
 to enhance the capacity and accountability of both the state administration and local self-governments to effectively oversee the implementation and protection of the Roma citizens’ rights;
 to secure funds in the Budget of the Republic of Serbia, in the budgets of the units of local self-government, and from international development partners active in Serbia, to finance the said strategic measures;
 to effectively involve representatives of the Roma community in the process of developing and implementing strategic measures and exercise of guaranteed human rights to employment, housing, education, social and health protection.
For all the above reasons, and also to highlight the importance of the strategic document adopted in 2009, the Government of the Republic of Serbia has encouraged its Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion to adopt this Strategy. In line with this decision, activities of the Office for Human and Minority Rights of the Republic of Serbia have been initiated, and the Office prepared a "Baseline Study for the Development of a Strategy for Social Inclusion of Roma Harmonized with the Europe 2020 Strategy" in 2014. This latter document pointed to the fact that the economic, political and social conditions have changed substantially since 2009 when the "Strategy for the Improvement of the Status of Roma" had been adopted, and to the fact that the said strategy did not achieve all the adopted strategic goals, and that it was therefore necessary to develop a new strategic document.
Following a public debate that included numerous representatives of the Roma community, the National Council of the Roma Ethnic Minority, and civil society organizations advocating the Roma rights, the "Baseline Study" was adopted by the Government’s Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion. This way, a general consensus was achieved to direct the measures defined in the future strategic document towards the development of the public administration’s full capacity to ensure the achievement of social equality for Roma and to eliminate the structural causes of their poverty through four interrelated public policies - education, housing, employment and health. The spirit of this approach and its corresponding measures are based on the human rights standards, respect for human dignity, and protection of the rights of citizens in our immediate environment, freedom from deprivation, gender equality, and protection and promotion of ethnic and cultural identity of Roma. In addition, since a large number of Roma men and women live in extremely unfavourable social-economic conditions and need various kinds of support, especially from their local governments, social security has been added as one of the strategic areas.
The Strategy is based on the existing strategic, legal and institutional resources - strategies and legal acts regulating issues of concern for the improvement of the Roma status, and also on the state’s preparedness to develop programs aimed at the improvement of the position of Roma, as expressed in the Operative Conclusions from the "Social Inclusion of Roma in the Republic of Serbia (2015-2017)” Seminar, and in the Draft Action Plan for Chapter 23 . Institutional resources for the preparation and implementation of the Strategy are the following: the Serbian Government’s Council for the Improvement of Roma Status and for Implementation of the Decade of Roma Inclusion, the Office for Human and Minority Rights, Social Inclusion and Poverty Reduction, the line ministries in charge of public policies of interest for the implementation of the defined strategic measures, and the Deputy Prime Minister of the Republic of Serbia and Minister of Construction, Transport and Infrastructure, who coordinates the work of state bodies, local self-government bodies and public enterprises concerned with the improvement of the status of Roma .
In response to certain oversights and shortcomings occurred in the implementation of the previous strategic document, and in line with the Operative Conclusions and Action Plan for Chapter 23, this Strategy foresees for the Roma Social Inclusion Coordination Body to coordinate the activities concerning Roma inclusion, as defined in the Action Plan for the Implementation of the Strategy, assisted by the Office for Human and Minority Rights and the Team for Social Inclusion and Poverty Reduction, and to ensure introduction of sustainable normative and institutional conditions for the implementation of the adopted strategic measures and Strategy management.

Вулин је, након што је у Косовској Митровици отворио нову зграду Центра за социјални рад, рекао да држава Србија води рачуна о свим својим грађанима и да не мисли да бригу умањи или да са њом престане.
“Министарство за рад је и у овомребалансу буџета предвидело потпуно исту количину новца за све социјално угрожене. Држава Србија штеди на свему али не штеди на социјалним давањима, социјална давања се неће смањити и наше улагање у положај оних којима је најтеже ни на који начин неће опасти,” поручио је Вулин.

Он је казао да је отварање нове зграде Центра за социјални рад у Митровици још једна потврда да је Србија овде да остане, ради и води рачуна о онима којима је најтеже и који су у стању социјалне потребе.

Вулин је апеловао на све представнике локалних самоуправа да када раде ребалансе буџета да воде рачуна да онима којима је тешко не буде још теже.
“Ми ћемо наставити да водимо политику у том правцу, социјална давања неће бити смањена, штедећемо на свему осталом али онима којима је најтеже о њима ћемо наставити да бринемо управо на овај начин,” нагласио је Вулин.

Држава је ту да ради, није ту да иде, држава је ту да побољша положај свих својих грађана, закључио је Вулин, ком ће вечерас бити уручена и плакета почасног грађанина Косовске Митровице.

Митровацки Центар за социјални рад води бригу о укупно 540 породица корисника социјалне помоћи од којих је према подацима из Центра 1000 особа радно способно.

Директор Центра за социјални рад у Митровици Дејан Ђиновић истакао је да се њихови планови заснивају на сарадњи са осталим усановама и институцијама у оквиру локалне заједнице са циљем побољшања квалитета услуга корисника и других осетљивих социјалних група.
“Све то у складу са позитивним законским прописима и политиком Републике Србије као једином државом коју ми овде признајемо и захваљујући којој опстајемо на овим просторима,” казао је Ђиновић.

Председник привременог општинског органа у Косовској Митровици Александар Спирић изјавио је да зграда не би могла да буде завршена без подршке ресорног министарства и министра Вулина.

“Локална самоуправа је такође дала свој допринос у оној мери колико су нам финансије дозволиле, ми смо и директно помагали коринике центра за социјални рад , верујемо да ћемо још више у будућности сарађивати и бринути о категорији социјално угрожених лица,” казао је Спирић.

Новоотворена зграда Центра за социјални рад у Косовској Митровици покриваће осим ове и општине и општине Звечан, Пећ, Клина, Истик и Ораховац.

Уредба о радној активацији почела са применом

Вулин је изјавио да је уредба Владе Србије о радној активацији корисника новчане социјалне помоћи почела да се примењује у скоро свим локалним самоуправма у Србији.

Вулин је обишао кориснике социјалне помоћи који су радно ангажовани на уређењу дворишта цркве Св. Димитрија у Косовској Митровици и том приликом истакао да се Уредба о радној активацији корисника новчане социјалне помоћи примењује и овде као што је почела примена у скоро свим локалним самоупоравама на простору централне Србије.

Он је устакао да радна активација није никаква казна већ да је то само начин да човек који је сада у стању социјалне потребе покаже својим радом, образовањем да социјалну помоћ цени и да је спреман да се за њу бори, да за њу ради, да се захвали друштву.
“Ако држава већ води рачуна, ако држава не смањује социјална давања, онда је ово добар начин да се каже држави хвала и да се каже својој заједници хвала. Уосталом, нећете наћи лек за незапосленост осим кроз рад и осим кроз учење,” поручио је министар.

Вулин је казао да је радна активација корисника новчане социјалне помоћи првенствено услуга корисницима новчане социјалне помоћи да искораче из лошег и тешког стања у коме се налазе.
“Уосталом, социјална помоћ не може да буде занимање, не може да буде нешто што ће трајати, што ће одредити и трајати читав живот, социјална помоћ је помоћ за стање невоље а то стање мора да се промени,” казао је он и истакао да се то мења кроз рад и учење.

Активација није никаква казна, активација је прилика, рад је прилика да промените свој положај и рад је прилика да се захвалите својој земљи, истакао је Вулин и нагаласио да то функционише и у Косовској Митровици.

Ја сам пре неколико дана озваничо почетак спровођења ове Уредбе у Суботици, ускоро ћемо у Београду, у свим већим градовима, покренућемо све радно способне кориснике новчане социјалне помоћи да допринесу и да раде, најавио је Вулин.

Он је казао да је, по статистици, 140.000 људи је радно способно и прима новчану социјалну помоћ.
“Тих 140.000 људи својим радом може нешто да промени у својој средини. Ту прилику једноставно не смемо да пропустимо,” нагласио је министар Вулин.

Један од корисника социјалне помоћи који су радно ангажовани у Косовској Митровици Драган Брзаковић казао је да се данас исперед цркве у Косовској Митровици на радној акцији окупио у договору са директором Центра за социјални рад.
“Ми смо се окупили данас на радно ангажовање да средимо овај круг око цркве. Тим поводом ја сам врло захвалан што могу да допринесем нашој општини и захвалан сам уједно држави Србији што нам је омогућила да примамо социјалну помоћ,” казао је Бразаковић.

У Косовској Митровици процена је да је око 1000 особа које примају социјалну помоћ радно способно.

Вулин поделио седам уговора особама са инвалидитетом

Вулин је поделио у Националној служби за запошљавање седам уговора за јавне радове особама са инвалидитетом.

Вулин је казао да на читавој територији Републике Србије постоје слични конкурси за особе са инвалидитетом али да се нажалост веома често дешава да се не пријави довољан број особа са инвалидитетом у односу на број радних места који је у поноди.
“То је по правилу или недостатак знања, или вештине или образовања које послодавац тражи, или необавештеност, некада и незаинтересованост. На нама је као Министарству али и као НСЗ и да едукујемо, па да решимо проблем необразованости или да решимо проблем недостатка вештине али исто тако и да се боримо да сви будемо заинтересовани да добијемо посао и да радимо,” рекао је он.

Особама са инвалидитетом је довољно тешко да пронађу посао и када је све у реду и када је све мирно и када се то налази у Београду а замислите колико је тешко особи са инвалидитетом још српске националности да нађе посао на простору Косова и Метохије, казао је он.

Самим тим, додао је Вулин, ово је за нас још важније и ово је за нас још вредније, у сваком случају сви социјални програми се спроводе на целој територији Републике Србије и тако ће и бити.

Након посете Националној служби за запошљавање, министар Вулин се у згради општине Косовска Митровица састао са председником Привременог органа општине Косовска Митровица, Александром Спирићем и директорима појединих јавних предузећа.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представило се на Сајму студентске праксе у јавној управи.  У име министарства студентима су се представиле  в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил и помоћник министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић.

Дуња Цицмил, в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду упознала је студенте са надлежностима и делокругом рада Управе , као и са пословима са којима ће се сусрести на стручној пракси. 

Цицмил је приликом излагања истакла најважније сегменте рада Управе  наводећи  да је Министарство поред законодавних активности, усмерено на промену свести целокупне јавности о важности области безбедности и здравља на раду уз напомену зашто  је Управа за безбедност и здравље на раду најбоље место за обављање стручне праксе.

„Знања која су стечена на студијама додатно се могу побољшати и заокружити на непосредном извору успостављања система. Посебно бих истакла  да ће се у будућем периоду тежити ка подизању нивоа компетенција стручњака за безбедност и здравље на раду, што ће младим стручњацима са стеченим високим образовањем из области техничко-технолошких наука створити нове могућности за запошљавање,“ рекла је Цицмил.  

В.д директора Управе је истакла да ће обављањем стручне праксе у области безбедности и здравља,  студенти бити  у прилици да прошире видике, ступе у контакт са људима који препознају проблеме у пракси и пријављују их.

„Позивамо вас да обавите стручну праксу у Управи за безбедност и здравља на раду и стекнете нови поглед на рад државне управе који је динамичан, разноврстан и инспиративан. Деловање сваког појединца на подизању свести о значају безбедности и здравља на раду утицаће на смањење повреда на раду и професионалних болести. Будите и ви део тог процеса“ закључила је Цицмил. 

В.д помоћника министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић  позвала је студенте да дођу и упознају се са радом  Сектора за Пензијско и инвалидско осигурање. 

Министарство има 9 сектора, али је препознало  потребу да стручну праксу пружи у Сектору за пензијско и и инвалидско осигурање  и Управи за безбедност и здравље на раду, рекла је Лалатовић и истакла да ће се кроз ова два сектора студенти  упознати са радом свих других области које су у надлежности министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Лалатовић је студенте информисала о делатностима које су у надлежности  Сектора ПИО и  истакла да ће приликом праксе, која ће трајати четири недеље, студенти имати увид у припрему материјала за израду нацрта закона у области пензијског и инвалидског осигурања и добровољног пензијског осигурања, као и припрему стручних мишљења у вези са применом прописа у овој области.

„Студенти ће у Сектору ПИО бити у прилици да имају увид у израду 

 стручних мишљења у вези са применом међународних уговора о социјалној сигурности и закона, о томе како се врши регистрација пензијских планова и вођење евиденције о томе“, рекла је Лалатовић.

Она је студентима Универзитета Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца поручила да уколико желе да усаврше знање које стичу на академским студијама, ако желе нова искуства, како радна тако и животна, дођу и буду део тима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

"Иако нисмо учествовали у креирању тог проблема, мораћемо да учествујемо у решавању, јер ако Србија не буде део решења, биће проблем", рекао је Вулин отварајући у Београду први састанак заједничког консултативног одбора цивилног друштва (JC C) између Србије и ЕУ.

Тај одбор ће пратити напредак Србије и давати препоруке влади и институцијама ЕУ.

Вулин рекао је да је овај скуп корак на европском путу и начин да влада комуницира са цивилним друштвом, додавши да ЈЦ Ц представља и начин комуникације ЕУ и Србије, како би европска заједница прихватила наше ставове, разумела наше проблеме и начин на који грађани виде процес европских интеграција и положај Србије у ЕУ.

“Ово није само састанак, ово је пут да и цивилно друштво помогне земљи својим утицајем, ауторитетом у ЕУ и да укаже на проблеме и тражи помоћ”, рекао је Вулин.

Вулин је рекао да ће се заједнички констултативни одбор бавити питањима европских интеграција, али и социјално-економским дијалогом, односом цивилног сектора према друштву и држави.

Заједнички консултативни одбор цивилног друштва (ЈЦ Ц) између Србије и ЕУ чини 18 чланова и репрезентативних пословних, радничких и других интересних група.

То тело основано је у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању и омогућава да цивилно друство прати напредак Србије на путу ка ЕУ и даје препоруке влади и институцијама Србије и ЕУ.

Важно учешће цивилног друштва у процесу преговора

БЕОГРАД - У Београду је данас одржан први састанак заједничког консултативног одбора цивилног друштва (JC C) између Србије и ЕУ, тела које ће пратити напредак на европском путу и давати препоруке Влади Србије и институцијама ЕУ, уз поруку да је учешће невладиног сектора изузетно значајно у процесу преговора.

ЈЦЦ чине представници Европског економско-социјалног комитета (ЕЕSC) и организације цивилног друштва, репрезентативне пословне, радничке и друге интересне групе из Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је састанак корак на европском путу и начин да влада комуницира са цивилним друштвом.

ЈЦЦ, према његовим речима, представља и начин комуникације ЕУ и Србије, како би европска заједница разумела проблеме Србије и начин на који грађани виде процес европских интеграција и положај наше земље у ЕУ.

"Ово није само састанак, ово је пут да и цивилно друштво помогне земљи својим утицајем, ауторитетом у ЕУ и да укаже на проблеме и тражи помоћ", рекао је Вулин и додао да ће се одбор бавити питањима европских интеграција, али и социјално-економским дијалогом и односом цивилног сектора према друштву и држави.

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић најавила је да ће акциони планови за поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, бути завршени до краја месеца и нагласила да то потврђује да већ постоји сарадња са цивилним друштвом, које је давало препоруке на текстове нацрта акционих планова.

Та пракса ће, како је нагласила, бити настављена и унапређена.

Члан Европског економско-социјалног комитета и копредседавајући ЈЦЦ Цвето Станчић рекао је да је важно да цивилно друштво буде укључено у комплексан процес преговора јер он значи усвајање европског законодавства и бројне реформе које нису увек популарне и које на кратак рок могу имати негативне последице за грађане и бизниз.

"Покушаћемо да убедимо и владу и Европску комисију да будемо мост између српског цивлног друштва и ЕК, као и између српске владе и српског цивиног друштва, и да помогнемо да грађани и друштво боље разумеју тај процес", рекао је Станчић.

Он је оценио да је Србија направила велике кораке напред, почела преговоре са ЕУ и да верује да ће ускоро бити отворена прва поглавља.

Други копредседавајући ЈЦЦ и председник синдиката Независност Бранислав Чанак каже да ће заједнички консултативни одбор радити на томе да Србија ефикасније и потпуније учествује у процесу преговора са ЕУ.

"То ћемо радити уз помоћ пријатеља из Европског комитета који имају велику експертизу и искуство јер су помагали и другим државама у региону које су ушле у ЕУ и већ су проверили шта у тим друштвима треба учинити да би ефикасније ушли у заједницу европских држава", рекао је Чанак.

Он је додао да синдикати, послодавци и цивилно друштво треба да уједине своје капацитете и помогну држави на путу ка ЕУ.

ЈЦЦ је још један канал и платформа која представницима привреде пружа могућност да утичу на процес преговора Србије и ЕУ сматра потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић.

"Ми, посредници између привреде и грађана и државе са друге стране, требало би да имамо приступ процесу европских интеграција, како бисмо помогли нашим чланицама да се припреме и прилагоде", рекао је Милетић и подвукао да су европске интеграције Србије интерес и потреба привредника, како би имали боље услове за пословање.

Заједнички консултативни одбор цивилног друштва између Србије и ЕУ основан је у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

Вулин је обишао пункт Црвеног крста у Нишу у коме је у оквиру пројекта "Прикупљање и дистрибуција вишкова хране" почела подела оброка социјално угроженим грађанима који нису обухваћени програмом помоћи Народних кухиња.

Он је навео да је Министарство за рад пројекат вишкова хране почело прошле године у Крагујевцу где је до сада подељено више од 16.000 бесплатних оброка који никога нису коштали ни један једини динар.

"Само захваљујући доброј организацији, пожртвовању, добрим људима, волонтерском раду, поделили смо 16.000 оброка", рекао је министар рада.

Према његовим речима, од данас ће се то радити и у Нишу, односно јавне установе које производе храну, заједно са Црвеним крстом и локалном самоуправом организоцваће диструибуцију бесплатних оброка.

"Ово не кошта никога ништа. Храна је направљена, неискоришћена и била би бачена. Она је квалитетна и проверена од стране Института за јавно здравље", рекао је Вулин.

Наводећи да би та храна да није оваквих акција била бачена, он је рекао да није срећан збоз тога, као да нису срећни ни градоначелник Ниша, Црвени крст, нити Центар за социјални рад зато што постоје људи којима је потребан бесплатан оброк.

Он је рекао да у Нишу за сада има 44 корисника и да ће се потрудити, али да је сигуран да ће се и друге институције прикључити овој активности.

Вулин је навео да ће се за сада ова акција водити у Крагујевцу и Нишу, а да очекује да се и други грађани прикључе- Београд, Нови Сад, односно где год постоји велики број јавних институција које су у стању да припреме храну.

Директор Центра за социјални рад у Нишу Зоран Јовић рекао је то одлична идеја за кориснике социјалне помоћи који се не налазе по критеријумима на Народној кухињи.

"Ми ћемо сада кроз овај пројекат да одређеном броју људи обезбедимо кувани оброк у току дана", рекао је Јовић додајући да се ради о протоколу који су потписали министарства рада и просвете да се вишкови хране који се произведу у току дана у студентском центру, геронтолошком центру на овај начин дистрибуирају.

Он је рекао да ће корисници моћи да добију храну сваког радног дана у два термина у 12 сати и 15.30 сати.

Градоначелник Зоран Перишић рекао је да је Град управо завршио јавну набавку за Народну кухињи.

"По други пут, другу сезону, а она траје годину дана, имамо услугу Народне кухиње без прекида, а не као што је некада било два, три месеца у години", рекао је он додајући да су омогућили достављање хране корисницима кући.

Вулин: Гледамо да помогнемо радницима бивших нишких колектива

Вулин је најавио да се "иде у правцу" да се помогне радницима бивших нишких колектива, који су на списковима за неисплаћене зараде, а који су добили судске спорове.

"На велико залагање и велику упорност локалне самоуправе, имали смо састанак са министарствима финансија и привреде, на коме сам био присутан и ту смо се договорили да идемо у том правцу", рекао је Вулин.

Истакао је да не жели да се изјашњава о конкретним модалитетима, већ да ће о томе више говорити Министарство финансија, као и да се локална самоупарава брине о том проблему, нагласивши да то није само проблем нишких радника.

"Било би добро да је то проблем само једног града, али, нажалост није, то је проблем деценијског запуштања радника у Србији и деценијског немара. Наравно да ћемо учинити све, као што сте видели, али, не истрчавамо са изјавама и не говоримо оно што не можемо да урадимо", рекао је Вулин, додајући да је решен проблем војних пензионера и да ће и бројни други проблеми бити решени.

"Решићемо и тај проблем, али нећу да вам обећам нешто за шта не знам тачно када и шта", рекао је Вулин.

Нацрт закона о кретању уз помоћ пса водича (у даљем тексту: Нацрт закона) је сачињен од стране Радне групе, у чијем раду су, поред представника надлежног министарства, учествовали и Милан Стошић – председник Савеза слепих Србије, Бранка Бркић – секретар Савеза слепих Србије, Светлана Вучковић – перипатолог Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“, Илија Латиновић – кинолог Центар за обуку паса Кикинда, Ненад Милојевић – кинолог Институт за истраживање и документацију радних паса Качари, Бранка Шобот Јеличић – председник Организације слепих Северни Банат Кикинда. Иначе је предлог да се приступи изради овог прописа, као и Нацрта закона о употреби знаковног језика, као прописа којима се утиче на равноправан положај и изједначавање могућности особа са инвалидитетом, потекао у непосредном, сталном контакту са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије-организације која окупља највећи број удружења особа са инвалидитетом и организацијама појединих категорија особа са инвалидитетом, као што су Савез глувих и наглувих Србије, Савез слепих Србије, Савез друштава за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије и других удружења у којима се окупљају лица која се крећу уз помоћ инвалидских колица.
Јавна расправа је одржана у периоду од 11 - 29. септембра 2014. године за представнике органа јавне власти, јавних предузећа, власнике и кориснике објекта у јавној употреби, удружења грађана посебно слепих и слабовидих особа, стручне јавности, и друге заинтересоване учеснике, а текст Нацрта закона постављен је и на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тако да су сви заинтересовани били у прилици да доставе мишљење, примедбе и сугестије непосредно или електронским и писаним путем.
На презентацијама и расправама о Нацрту закона, које су организоване у просторијама Националне организације особа са инвалидитетом Србије у Београду и удружења слепих у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, учествовали су бројни представници самих удружења особа са инвалидитетом, удружења за бригу и заштиту животиња, органа јавне власти - здравствених, образовних, социјалних и других, представници јединица локалне самоуправе, стручне јавности, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, други заинтересовани учесници и медији.
Након завршетка јавне расправе, од стране Радне групе је извршена анализа свих сугестија и предлога учесника у јавној расправи и сачињен коначан текст Нацрта закона, као и Извештај о спроведеној јавној расправи, с тим што је констатовано да је на свим расправама у најширем смислу похваљена иницијатива за израду овог закона, став о потреби унапређења положаја особа са инвалидитетом и истовремено разбијање предрасуда о могућностима особа са инвалидитетом, конкретна акција у правцу изједначавања могућности и сам текст Нацрта закона.
На првој презентацији и расправи о Нацрту закона, одржаној у Београду, дана 11. септембра 2014. године, у просторијама Националне организације особа са инвалидитетом Србије, позвани су и били присутни представници: Националне организације особа са инвалидитетом Србије, Савеза слепих Србије, Савеза друштава за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије, Савеза дистрофичара Србије, Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, Друштва мултипле склерозе Србије, Центра за смостални живот инвалида Србије, Савеза за дечију и церебралну парализу Војводине, Савеза за дечију и церебралну парализу Србије, Савеза глувих и наглувих Србије, Савеза инвалида рада Србије и Друштва за помоћ особама са дауновим синдромом Србије.
На другој презентацији и расправи, одржаној у Крагујевцу, дана 12. септембра 2014. године, у просторијама Окружне организације слепих Крагујевац, позвани су и били присутни представници: удружења слепих и слабовидих из Крагујевца и Крушевца, Центра за социјални рад Крагујевац, Дома здравља Крагујевац, Националне службе за запошљавање, МУП-а, јединице локалне самоуправе, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Застава ИНПРО и ТВ Крагујевац.
На трећој презентацији и расправи, одржаној у Нишу, дана 16. септембра 2014. године, у просторијама Међуопштинске организације слепих Ниш, позвани су и били присутни представници: Удружења слепих и слабовидих из Ниша, Центра за социјални рад Дољевац, Одсека социјалне заштите Градске Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту и Одсека за финансије и јавне набавке Градске Управе у Нишу, студенти правног факултета у Нишу и медији.
На четвртој презентацији и расправи, одржаној у Београду дана 23. септембра 2014. године, у просторијама Градске организације слепих Београд, позвани су и били присутни представници: Савеза слепих Србије, гласила слепих Србије, Градске организације слепих Београда, Општинске организације слепих Палилула, Удружења слепих „Бели штап“, Института за истраживање и документацију радних паса „Качари“, Центра за обуку паса Кикинда, Центра за самостално кретање и обуку паса водича Србије, Удржења за добробит животиња „Линк“, Удружења „Перспективе“, Одељења за планирање и развој Секретаријата за саобраћај Београда, гласила Градске организације слепих Београда и медији.
На петој презентацији и расправи, одржаној у Новом Саду, дана 25. септембра 2014. године, у просторијама Градске организације слепих Нови Сад, позвани су и били присутни представници: Савеза слепих Војводине, Градске организације слепих Нови Сад, удружења слепих из Кикинде и Куле, Савеза инвалида рада Војводине, Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада, Удружења за заштиту животне средине „Пан“, Ротари клуба, гласила осигураника пензијског и инвалидског осигурања, медији и други.
Најзаначајнија мишљења и сугестије које су дате у току трајања јавне раправе, са назнаком ко је предлог дао и напоменом на који начин су предлози уграђени у текст Нацрта закона, односила су се на:
1) посебно навођење права на коришћење, односно улазак и боравак са псом водичем у објекте у области угоститељства, што је предложено од стране представника Центра за смостални живот инвалида Србије, са образложењем да већ постоје негативна искуства када су представници појединих удружења из иностранства гостовали у Републици Србији и нису могли да се хране у ресторанима јер им је приступ забрањен из разлога што се крећу уз помоћ пса водича. Ова примедба је прихваћена и уграђена у текст члана 5. Нацрта закона, где је, поред навођења других објеката у јавној употреби, посебно назначено да се ради и о објектима у области угоститељства;
2) начин финансирања, односно обезбеђивања развоја услуге кретања уз помоћ пса водича, који би морао бити шири имајући у виду постојеће прописе, а не да се финансирање веже само за средства буџета намењена за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом, посебно имајући у виду начин и намену трошења ових средстава. Овакву напомену су, у истом или сличном облику, изнели представници Савеза дистрофичара Србије, Центра за смостални живот инвалида Србије, Удружења слепих „Бели штап“ и појединих чланова других удружења. Након извршене анализе, примедба је прихваћена а члан 11. Нацрта закона је брисан из више разлога. Пре свега, предмет овог Нацрта закона јесте кретање уз помоћ пса водича, а не креирање услуге социјалне заштите, што је већ уређено Законом о социјалној заштити („Службени гласник РС“, број 24/11). Наиме, чланом 45. поменутог закона уређене су услуге подршке за самосталан живот које се пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних животних потреба изједначиле са могућностима осталих чланова друштва, а ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако самим Законом о социјалној заштити није предвиђено да их обезбеђује Република Србија. Са друге стране, пси водичи и терапеутски пси су, у складу са чланом 5. став 1. тачка 45) Закона о добробити животиња („Сл. гласник РС“, број 41/09), дефинисани као радне животиње које се користе као помоћ човеку у чувању лица или имовине, одбрани, спасавању, трагању и сл. као и у терапеутске сврхе, као подршка особама са инвалидитетом и друге сличне сврхе. Имајући у виду да за само кретање уз помоћ пса водича није потребно обезбеђивати средства, да је већ уређен начин финансирања услуга социјалне заштите и то у највећој мери средствима јединица локалне самоуправе, да се у ове сврхе могу користити и други извори финансирања из буџета као и поклони, донације, пројекти и сл. посебно имајући у виду да су и раније постојале а и сада постоје назнаке за давањем поклона у смислу обезбеђивања паса водича за слепа лица од стране различитих донатора, брисањем овог члана Нацрта закона практично је омогућено и финансирање различитих активности у складу са посебним прописима којима су те активности уређене, а све одредбе овог закона своде се на кретање уз помоћ паса водича, што је и основни циљ самог прописа;
3) начин неге, исхране и бриге о псу водичу, за шта су били заинтересовани чланови удружења слепих, који су, као појединци, нарочито заинтересовани да остваре ово право, односно да буду корисници паса водича. Ово интересовање није исказано као примедба или потреба за допуном прописа, из ког разлога је на самој презентацији ближе појашњено да је предмет овог закона искључиво право на кретање уз помоћ паса и обука људи за кретање уз помоћ паса водича, а не и материја која се односи на саме псе. Нега, исхрана, права и обавезе лица које држе и узгајају псе, ветеринарска брига, обука самих паса и сл. као и казнене одредбе у случају непоштовања утврђених обавеза предмет су већ поменутог Закона о добробити животиња и Закона о ветеринарству („Сл. гласник РС“, бр. 91/05 и 30/10), у ком смислу нема основа за поновно регулисање исте материје, те Нацртом закона није ни обухваћено;
4) ознаку коју пас водич треба да има ради препознатљивости и могућност његове заштите у смислу евентуалних допуна прописа који се односе на јавни ред и саобраћај, на начин да се санкционише напад или недолично понашање у односу на пса водича и то првенствено од стране других суграђана. Предлог је изнет од стране представника Министарства унутрашњих послова, док ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања иницијативу о сагледавању могућности за вршење допуна одговарајућих прописа у назначеном правцу упутити надлежном министарству. Што се тиче ознаке коју би требало да имају пси водичи, посебну опрему и слично, чланом 3. Нацрта закона је кроз видно обележавање пса адекватном опремом примедба прихваћена, а ближа разрада је предвиђена кроз посебан подзаконски акт (члан 11.) којим се ближе уређује одговарајућа исправа за псе водиче и инструкторе паса водича;
5) које све услове је потребно да испуњава слепа особа да би могла да се креће уз помоћ пса водича, озбиљно приступање начину спровођења обуке и омогућавању самосталности слепих који користе псе водича, потребу за верификовањем знања за инструкторе за псе водиче и саме псе који долазе из иностранства имајући у виду да у Републици Србији тренутно не постоје узгајивачнице, обучени пси и лица која их обучавају. Предложено је такође и евентуално постојање непристрасне комисије која би сагледавала испуњеност критеријума и могла да изда одговарајућу исправу ономе ко испуњава услове за обављање послова инструктора паса водича, ко је прошао специфичну обуку у иностранству за кретање са псом, а и за саме псе који се увозе из иностранства – на који начин би се верификовало да су пси обучени и поседују одговарајућа знања за вођење, што је напомена чланова више удружења слепих који су заинтересовани за коришћење паса водича, као и чланова удружења која се баве обукама паса. Ове напомене уграђене су у Нацрт закона, и то у члану 10. којим је оспособљавање за кретање са псом водичем уређено у складу са прописима о образовању одраслих, на основу кога овакво образовање може да спроводи само јавно признати организатор образовања одраслих, и то на основу посебних програма прилагођених потребама и могућностима особа са инвалидитетом, којима се стичу знања, способности и вештине за кретање са псом водичем, што обухвата и обуку за самостално кретање, обуку за кретање са псом водичем, обуку за добробит животиња и зоопсихологију. На овакве програме министарство надлежно за послове унапређење положаја особа са инвалидитетом претходно даје мишљење, а статуас јавно признатог организатора добија се у оквиру министарства надлежног за послове образовања. Са друге стране, прихваћена је и уграђена у члан 11. Нацрта закона и примедба о постојању комисије која сагледава постојање потребних знања, способности и вештина како за псе водиче, тако и за инструкторе и за лица која су обуке за кретање са псом водичем прошла у иностранству;
6) могућност одузимања пса уколико се према њему не понаша на одговарајући начин, што је напомена чланова удружења слепих, а већ је регулисано прописима о ветеринрству и добробити животиња, и посебно може бити разрађено уговором којим се пас додељује некој особи;
7) обавезно постојање казнених одредаба којима се регулише могућност изрицања новчаних казни за она правна и физичка лица која имају обавезу да омогуће кретање уз помоћ паса водича, а то не чине, што је препорука представника јединица локалне самоуправе, што већ је предвиђено самим Нацртом закона, као и могућност да инструктор пса водича сва права на кретање остварује само у току трајања обуке и да у супротном буде кажњен за злоупотребу тих права, што је прихваћено и уграђено у текст кроз чл. 8. и 14.;
8) потребу сталне медијске и друге кампање, као и укључивања у што већој мери и јединица локалне самоуправе, посебно имајући у виду да су нпр. градски превоз, начин држања кућних љубимаца и сл. у њиховој надлежности, што подразумева и продужавање временског периода почетка примене закона ради добијања времена за усаглашавање начина поступања од стране свих субјекта на које се закон односи, истовремено имајући у виду да у Републици Србији до сада није постојао ни сличан пропис, нити право на улазак и боравак у различитим срединама за било какве животиње. Овакве примедбе и сугестије наглашене су од стране удружења за добробит животиња, удружења особа са инвалидитетом и од стране присутних медија, а што би представљало и специфичан начин разбијања предрасуда које евидентно постоје у нашем друштву када су у питању особе са инвалидитетом. Рад на овом Нацрту закона је, од стране удружења особа са инвалидитетом са којима се константно сарађује и самог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и предузет као почетна активност када је у питању унапређење положаја особа са инвалидитетом омогућавањем оваквог кретања. Овај рад се наставља не само различитим кампањама, него и учествовањем у креирању свеобухватне обуке за кретање уз помоћ пса водича, сагледавањем могућности за набавку и дресуру паса у Републици Србији, истицањем примера добре праксе и сензибилизацијом јавности на сваки могући начин и у што већој мери, а посебно и кроз надзор над применом самог закона, што је предвиђено да се врши од стране самог министарства. Са друге стране, у завршној одредби уређено је и да ће се закон почети примењивати протеком рока од годину дана од дана његовог ступања на снагу;
9) сам термин „тренер пса водича“ и „пас водич“, који су, како је истакнуто од стране центара за обуку паса и Удружења слепих „Бели штап“, можда превише уски и указују на то да се пас само тренира, а како се ради о обухватној и компликованој обуци и сталном праћењу, као и социјализацији пса у породици, могао би да се користи термин „инструктор“, док би за саме псе могла да се направи већа дистинкција између паса водича и терапеутских паса и да се користи други термин. Ова сугестија је прихваћена и уграђења у текст закона, у делу који се односи на термин „инструктор“ којим је замењен термин „тренер“ док је термин „пас водич“ задржан из основног разлога јер је предложен и прихваћен од стране највећег броја удружења особа са инвалидитетом и самих особа са инвалидитетом као корисника. Овај термин је препознатљив за њихове чланове који су превасходни корисници паса водича, и са друге стране, оваквим термином особе са инвалидитетом већ владају, те би у супротном било забуне о каквим псима се ради;
10) код дефиниције права на кретање паса који се користе као водичи, у терапеутске и друге сврхе, требало би посебно додати и рехабилитацијске сврхе, што се разликује од других наведених сврха, а што је предложено од стране представника Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада, прихваћено и уграђено у члан 3. Нацрта закона;
11) да се појасне дефиниције у члану 3. и начин омогућавања остваривања права јер из текста остаје нејасно да ли све особе имају безусловно право или неко и ко о томе одлучује, где пас пролази обуку, као и ко може да изда „одговарајућу исправу“ како за пса, тако и за тренера, иако је можда примеренији термин „инструктор“, што је предложено од стране Удружења „ПаСистент“. Примедба о термину „инструктор“ је прихваћена и уграђена у одговарајуће одредбе закона, као и појашњење појма одговарајуће исправе и комисије коју образује министарство надлежно за послове унапређења положаја особа са инвалидитетом (члан 3. и 11.). Што се тиче навођења речи безусловно, сугестија није уграђена у текст Нацрта закона, јер се самим законом не праве изузеци у остваривању овог права, док је са друге стране уређено да ће се ближи услови и начин коришћења објеката у области здравствене заштите прописати посебним правилником, који споразумно доносе министри надлежни за послове здравља и унапређења положаја особа са инвалидитетом. Разлог оваквог регулисања је чињеница да се кретање и боравак у објектима који служе за здравствену заштиту може у појединим случајевима ограничити из разлога заштите здравља већег броја становника, поготово када се ради о породилиштима, клиникама за инфективне болести и сличним објектима. Посебна примедба од стране истог удружења односила се на члан 10. и појашњење ко доноси програме обуке, што је већ наведено у ставу 1. истог члана и везује се за јавно признате организаторе активности образовања одраслих, у складу са Законом о образовању одраслих („Сл. гласник РС“, број 55/13);
12) Удружење слепих „Бели штап“ доставило је следеће примедбе: 1) да је за овај закон потребно спровести у оквиру дуже, транспарентне јавне расправе у довољно дугом трајању која укључује и друге ресоре-здравље, саобраћај, заштиту животне средине, добробит животиња и сл. и посебно међународне експерте а да треба да се спроводи у приступачном окружењу. О начину организовања и спровођења јавне расправе, дужини трајања и укљученим учесницима дат је детаљан приказ у овом извештају, са напоменом да је Удружење слепих „Бели штап“ благовремено упознато са намером приступања изради овог закона и могућности да се прикључи тој активности заједно са Савезом слепих Србије, чему се није одазвало. Што се тиче приступачности, управо из тог разлога презентације су организоване у просторијама удружења особа са инвалидитетом, а у Београду два пута имајући у виду да су приступачне просторије Националне организације особа са инвалидитетом Србије; 2) да је потребно проширити и основна начела на којима се закон заснива, укључујући уважавање разлика и прихватање особа са инвалидитетом као дела људске разноликости и човечанства, једнаких могућности и равноправности жена и мушкараца, што није прихваћено јер је већ обухваћено постојећим начелима поштовања људских права и достојанства, укључености, једнакости и забране дискриминације; 3) да закон треба да дефинише право на услугу подршке пса водича и пса асистента, као и обуку тих паса, што није прихваћено јер је предмет овог закона искључиво право на кретање уз помоћ пса водича, да се не може регулисати ни обука паса која је предмет регулисања на основу прописа о добробити животиња, као и да је пас водич већ дефинисан као онај који се користи као подршка особама са инвалидитетом, у терапеутске и друге сврхе те да нема разлога за различито дефинисање паса у односу на активности које обављају и коначно из разлога што се поједине услуге социјалне заштите дефинишу и развијају применом одредаба Закона о социјалној заштити; 4) да нису испоштовани међународни и европски стандарди који се односе на псе водиче и псе асистенте, као и инструкторе за мобилност. Ова примедба је дата без навођења у којим одредбама нису испоштовани ЕУ стандарди и шта то тачно није испоштовано, те на који начин би требало регулисати. У смислу наведеног, како није било наведено на који начин и које одредбе би требало изменити, Радна група није била у могућности да примедбе разматра; 5) да је потребно проширити број корисника услуга и термин „тренер“ заменити термином „инструктор за пса водича и пса помагача“. Примедба која се односи на број корисника није прихваћена јер су чланом 3. Нацрта закона већ наведна лица и обухваћена не само лица која имају статус особе са инвалидитетом него и друга лица која псе користе у терапеутске и друге сличне сврхе, те се поставља питање на који начин би се број корисника уопште могао проширити, као и шта би се могло постићи тим проширењем, док је примедба која се односи на термин прихваћена и уграђена у текст Нацрта закона у складу са примедбама већине учесника јавне расправе; 6) ограничавање дефиниције „објеката у јавној употреби” на објекте које користе органи јавне власти и укључивање свих објеката и свих ситуација у којима би могао да буде ускраћен равноправан приступ и коришћење корисницима пса водича које превазилазе дефиницију „организација и правних лица којима је поверено вршење јавних овлашћења” што је прихваћено и уграђено у члан 5. текста Нацрта закона; 7) да је потребно дефинисати спровођење обуке паса водича и пса помагача, као и обуку особа корисника паса и неопходну припрему за тај процес, што није прихваћено, како је већ наведено тачком 5) овог извештаја, из разлога што обука паса није предмет овог закона, а обука корисника је дефинисана у складу са одговарајућим прописима; 8) образложено дефинисати из којих средстава и у ком обиму се планира развој услуге подршке пса водича – одговарајући члан је измењен у складу са примедбама учесника јавне расправе, а објашњено у тачки 2) овог извештаја; 9) усклађивање текста закона са стандардима и дефиницијама из Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом и Стратегије о унапређењу положаја особа са инвалидитетом 2007-2015 посебно у погледу дефиниције особа са инвалидитетом, што није прихваћено јер се овим прописом не врши дефинисање особе са инвалидитетом него се само наводе лица која имају право да се крећу уз помоћ пса водича; 10) да се на одговарајући начин изврше и измене и допуне Закона о социјалној заштити којим би се коришћење паса водича дефинисало као нова врста услуге, као и измене Закона о образовању одраслих без образложења начина и разлога предлагања ових измена; 11) да се законом уреди и да сви корисници уживају правну заштиту у складу са Уставом, међународним стандардима, националним прописима о забрани и спречавању дискриминације;
13) да се у члану 3. код дефиниције пса водича, из речи које се односе на посебну обуку дода „у складу са посебним прописом“, што је предложено од стране Удржења за добробит животиња „Линк“ и уграђено у текст, да се шире дефинише члан 5. који се односи на објекте у јавној употреби, што је прихваћено и уграђено у текст, као и да се регулише ослобођење од обавезе чишћења испрљане јавне површине, што није прихваћено из разлога што је то предмет регулисања на нивоу јединица локалне самоуправе и из разлога што се право на кретање не односи само на слепе и слабовиде особе него и на друга лица која псе користе у терапеутске и друге сврхе, а сам пас водич је веома озбиљно обучен, као и човек који се креће уз његову помоћ тако да је и вршење физиолошкох потреба део обуке и тачно се зна на који начин и где је то могуће.
Кратак преглед одредаба Нацрта закона које су измењене:
1) члан 3. ст. 1-4. (намена коришћења пса и у рехабилитацијске сврхе, обележавање паса адекватном опремом и спровођење обуке паса у складу са посебним законом, термин „инструктор“, дефинисање одговарајуће исправе);
2) члан 5. ст. 1. и 2. (навођење објеката у области угоститељства, начин дефинисања могућности коришћења објеката у јавној употреби спајањем ст. 1. и 2.);
3) члан 8. (ограничавање права на кретање инструктора пса водича искључиво у току трајања обуке паса);
4) члан 10. став 1. (прецизније дефинисање оспособљавања за кретање са псом водичем);
5) члан 11. (брисање начина обезбеђивања средстава за развој услуге кретања уз помоћ пса водича и дефинисање начина и поступка издавања одговарајуће исправе);
6) члан 14. (утврђивање новчане казне за инструктора пса водича који злоупотребљава право на кретање уз помоћ пса водича);
7) члан 15. (рок за доношење подзаконских прописа и усаглашавање свих одлука на нивоу свих објеката у јавној употреби);
8) члан 16. (моменат почетка примене закона).
Општа оцена на свим одржаним расправама била је да се овај закон као и други прописи оваквог типа подржавају у пуној мери, да је доста већ учињено, али и да треба још доста чинити у смислу остваривања равноправности особа са инвалидитетом у различитим аспектима живота, као и да, иако се не чини да овај пропис има већи обухват у смислу броја корисника, његовим доношењем се управо показује однос друштва према појединцу, а посебан ефекат има на ширу заједницу у смислу указивања на потребе и изједначавање могућности особа са инвалидитетом и обавезу свих актера да такве потребе поштују и омогућавају њихово остваривање.

"А неки би желели да га починимо, да Холокауст предамо забораву или да се деси нешто још горе, да га се сећамо површно и погрешно", рекао је Николић, после полагања венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

За сећање и помисао на Холокауст, рекао је председник Србије, потребни су видљиви трајни знаци о којима може да се размишља.

"Кроз спознају историје у свој својој суровости морамо се стално подсећати да се историја не би поновила, на неком другом месту или у новом руху. Тек онда ће Холокауст да буде у свести свих нација", поручио је Николић, додајући да 27. Нисана (хебрејски први месец) заједно за Јеврејима из читавог света обележавамо Дан сећања на Холокауст, трагедију која је задесила јеврејски народ, а у којој су учествовали и други народи, вољно или невољно.

Николић је истакао и да Србија није била поштеђена монструозног плана Коначног решења, те да су Јевреји и сви они који су се супротставили нацистичкој идеји били мета прогона.

У таквим условима, истакао је председник Србије, била је храброст спашавати некога ко је био Јеврејин, а људи који се нису приклонили окупатору исказали су у тим данима велику храброст.

"Широм Србије грађани су помагали прогоњеним Јеврејима. Данас када нажалост постоји и појава негације Холокауста потребно је на један нови начин упознати генерације са страдањем Јевреја, Срба, Рома и других националности и свим погубним аспектима нацистичке идеологије", истакао је Николић.

Он је поручио да Холокауст мора да се прикаже онакав какав је био без убацивања тривијалних, "али лако сварљивих чињеница" без маргинализовања до негације и језиве прошлости и истине.

"Свет се мења и ми морамо да будемо свесни да доприносимо обликовању будућности. Начин на који то радимо, да ли то радимо чињењем или нечињењем, на позитиван или негативан начин, одразиће се на будућност. Зато је важно да уложимо максималан напор да будуће генерације живе у миру и слози, без страха од сукоба и ратова", поручио је председник Србије.

Николић је предводио централну државну комеморативну церемонију одавања почасти поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Пошту жртвама су одали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Церемонији одавања почасти присуствовали су и преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Скупштине Србије, председник Скупштине града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Србија ће се увек борити протв фашизма и пружиће правду Јеврејима

БЕОГРАД - Председник Владе Србије Александар Вучић данас је, у поруци поводом Дана сећања на жртве холокауста, поручиом да ће Србија донети законски оквир и да ће, после много година, пружити правду јеврејској заједници за страхоте кроз које су прошле јеврејске породице које су остале без својих наследника.

"Међународни Дан сећања на жртве холокауста званично обележава цела Србија, њене институције, али и њени грађани. У времену када су исписиване најмрачније странице модерне људске историје, и наш српски народ уписан је у круг оних којима је било намењено да нестану са лица земље", навео је премијер.

"Дубоко се клањамо жртвама свих других народа, посебно јеврејског, који је прошао кроз голготу најтрагичнијих размера једне велике нације. Управо због тога, Србија данас обавештава домаћу и светску јавност да ће донети законски оквир и да ће, после много година, пружити правду јеврејској заједници за страхоте кроз које су прошле јеврејске породице које су остале без својих наследника", рекао је Вучић.

"Србија ће се увек и доследно борити против фашизма и фашистичких тенденција у нади да Треблинка, Аушвиц и Јасеновац никада неће бити заборављени, као ни најстрашнији злочини које су починили немачки нацисти и хрватске усташе", поручио је премијер поводом Дана сећања на жртве холокауста.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, 27. јануар, установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Унапређење положаја особа са инвалидитетом један је од приоритета у раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а посебна пажња посвећује се и њиховом запошљавању, рекла је државна секретарка Стана Божовић на конференцији поводом обележавања 12. октобра - Светског дана борбе против артритиса, коју је организовало Удружење оболелих од реуматских болести Србије у сарадњи са Удружењем реуматолога Србије. 

Божовић је нагласила да ће Министарство и у наредном периоду наставити да пружа пуну подршку особама са инвалидитетом и организацијама које их окупљају.

Истакла да је државна политика, политика председника Србије Александра Вучића и Владе Републике Србије, заштита припадника свих угрожених категорија друштва у Србији и да је на том пољу доста урађено у претходном периоду. 

Како је додала, једно од најважнијих питања за све грађане је питање рада и економске егзистенције, у чему држава пружа велику подршку.

Божовић је указала да је запошљавање особа са инвалидитетом део и Стратегије запошљавања за период 2021-2026. године и пратећег Акционог плана, а да су томе посвећене и мере активне политике запошљавања. 

У 2021. години из Буџета Републике Србије издвојено је 625 милиона динара за подршку предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом, као и 468 милиона за заштиту и подршку програмским активностима особа са инвалидитетом, док је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања преко Националне службе за запошљавање определило 550 милиона динара за подршку запошљавању особа са инвалидитетом. 

„Веома нам је важно да као Министарство дамо подршку и мотивацију особама са инвалидитетом, да би у складу са својим могућностима и компетенцијама могле да нађу посао. Њихове вештине, знање, мотивација и компетенција су битни, али исто тако и  сензибилизација друштва, поштовање различитости, солидарности и хуманости у подршци овим људима“, навела је Божовић и подсетила да је 2009. године донет Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, који је, како каже, показао добре резултате.

Божовић је указала и на веома повољне резултате који су остварени на пољу смањења незапослености у Републици Србији, истичући да је пре 2012. године у Србији проценат незапослености био скоро 27 одсто, док је данас проценат незапослености испод 10 одсто, што је показатељ одговорне, посвећене политике која је у функцији унапређења животног стандарда, рада, а пре свега здравствене заштите свих грађана и грађанки Републике Србије.