У 11 часова читањем „Маутхаузен заклетве“ почиње заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу. Заклетва се чита на више језика а ове године део текста ће бити прочитан и на српском језику. Након заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти.
Истог дана, 7. маја, у 8 часова, планирана је комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће положити венац и одаће почаст.
Седмог маја у 13 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба.
Седмог маја у 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.
У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, 6. маја 2017. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти, којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији.
Истог дана, у наставку комеморација предвиђен је одлазак до спомен-комплекса, до јединог тунела отвореног за јавност у којем су радили логораши, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. Од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружења свих српских заједница у Аустрији, из године у годину све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора близу Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.