Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Дом за лица ментално ометена у развоју у општини Тутин и том приликом најавио да ће се следеће године изградити потпуно нови дом који ће бити издвојен из града и пружаће услуге на највишем могућем нивоу свим корисницима и запосленима.

Министар Ђорђевић истакао је да је посетио Дом у Тутину јер је желео да пренесе планове ресорног министарства, када је у питању унапређење услова у којима бораве корисници. Како каже, желео је и да се лично увери у каквим условима бораве корисници, али и шта је то потребно како би се запосленима омогућио бољи и квалитетнији рад.

„Политика председника Републике Србије Александра Вучића јесте једнака брига о свим нашим грађанима. Желимо да сви они, којима је помоћ потребна, исту добију на најбољем могућем нивоу, а то ћемо успети кроз додатно унапређење услова рада запослених и запошљавањем незапослених“, рекао је Ђорђевић.

В.д. директора Дома за лица ментално ометена у развоју у општини Тутин  Иван Јездић истакао је да ће изградња новог дома бити велики подухват за Тутин, Министарство, али пре свега за кориснике и запослене у дому. 

„Поред свакодневних обавеза које пружа дом, успели смо за 4 месеца, од када сам ступио на дужност да доста побољшамо услове примарне здравствене заштите. Опремили смо амбуланту за гинеколошке прегледе, направили смо дневну болницу и салу за интервенције. Такође, опремили смо и три сале за радно окупациону терапију - фитнес кутак за рекреацију, интернет салу и просторије за стони фудбал, пикадо и друге друштвене игре“, истакао је Јездић и захвалио министру на посети.

Председник репрезентативних синдиката Хајрудин Мециновић истакао је да је њихов циљ да се побољшају услови рада свих запослених и да је посета министра знак да ће тај циљ бити реализован.

Председник Новог синдиката радника Дома Тутин Сеад Тигањ рекао је да је ово први пут да је један министар посетио овај дом и разговарао са запосленима о проблемима са којима се сусрећу. Како каже, искрено верује да ће се убрзо пронаћи начин за решавање истих. 

Након посете Дому за лица ментално ометена у развоју министар је обишао и компанију за производњу и продају намештаја „Далас“ и фабрику за производњу обуће „НТ Трговина“ и истакао да у обе постоји простор за додатно унапређење услова рада запослених и побољшање њихових капацитета.

„Влада Србије жели да задржи младе да раде и живе у својој земљи пружајући им боље услове за рад, а у следећој години може да се очекује и повећање плата. Када су радници задовољни условима и материјалним положајем, онда ће и послодавци остварити већи профит, а Србија ће напредовати у сваком смислу“, поручио је министар.

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић изјавила је да је борба против насиља према женама и насиља у породици један од приоритетних циљева Владе Републике Србије.

Поводом Међународног дана људских права, на трибини у Нишу под називом „Искључи насиље, укључи превенцију“, државна секретарка је истакла да су у  протеклом периоду учињени значајни помаци на плану спречавања и заштите од родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, у склопу свеукупне политике родне равноправности, чије је спровођење утврђено Уставом и додала да је Национална стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године усвојена у априлу  ове године и да се очекује  усвајање Акционог  плана за спровођење ове стратегије.

„Овим стратешким документом унапређује се стратешки оквир у овој области, јачајући капацитете и институција и организација које пружају услуге женама које су преживеле насиље, побољшавајући координацију кључних актера и подижући ниво свести грађана и доносилаца одлука о неприхватљивости насиља“, нагласила је Божовић. Она је рекла да, иако су у протеклом периоду остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ови облици насиља су још увек широко распрострањени. 

„Жене су доминантне жртве насиља у породици и у партнерским односима, а и број фемицида није занемарљив. Ризику од родно заснованог насиља посебно су изложене жене из осетљивих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета“, рекла је Божовић. Она је подсетила да су усвајањем Закона о спречавању насиља у породици уведене хитне мере заштите и да је на јединствен начин регулисано поступање државних органа на плану спречавања и заштите од насиља у породици.

Државна секретарка је указала  да важну улогу у процесу заштите од насиља имају центри за социјални рад и да је њихова улога заснована пре свега на улози органа старатељства и одговорности у заштити најбољег интереса деце, одраслих и старијих који су жртве различитих облика насиља. 

„Законом о спречавању насиља у породици улога центра  је проширена и на препознавање насиља у породици и опасности од насиља. Донето је Упутство о реализацији обавезе Центара за социјални рад у примени овог Закона, а издат је и посебан налог свим центрима о стандардима процедуре и рада у реаговању на појаву насиља у породици и организовању заштите жртава“, истакла је Стана Божовић. 

„Министарство подржава унапређење услуга у заједници преко механизма наменских трансфера који се додељују  јединицама  локалних самоуправа, које усмеравају средства ка пружаоцима услуга на својој територији“, рекла је државна секретарка, уз напомену да је у овој години опредељено 556 милиона динара и да је део ових средстава усмерен и за подршку жртвама насиља у породици и партнерским односима. 

Учеснике трибине у Нишу Стана Божовић је подсетила да у нашој земљи постоји 7 лиценцираних пружалаца услуге прихватилишта за жртве насиља и 10 лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене жртве насиља. Међу лиценцираним пружаоцима услуга је и СОС телефонска линија за подршку женама са искуством насиља, коју је установила Република Србија, под окриљем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Поводом Међународног дана социјалне правде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да ће приоритет рада и у наредном периоду бити успостављање социјалне правде и равноправног и достојанственог друштва,  поштујући, пре свега, стандарде Европске уније и Агенде 2030 Уједињених нација.

Министарство ће наставити активно да се бави обезбеђивањем социјалне сигурности и потпуним укључивањем посебно рањивих друштвених група и појединаца у друштвене токове, као и смањивањем економских и друштвених неједнакости, обезбеђивањем права на новчана социјална давања корисницима услуга у систему социјалне заштите.

Такође, рад Министарства биће фокусиран на обезбеђивање услуга подршке за децу и младе са сметњама у развоју, за одрасле и старије особе са инвалидитетом и децу без родитељског старања, за децу и младе са проблемима у понашању, припаднике мањинских заједница, незапослене и социјално - материјално угрожене, као и за старије који немају породицу која би о њима бринула, али и о свим грађанима којима је помоћ потребна.

У претходних неколико година донети су и усвојени закони, стратегије,  акциони  планови,  подзаконска и друга акта из области социјалне и породично - правне заштите, из области запошљавања, са посебним фокусом на заштити људских права, у интересу сталног унапређивања квалитета живота најрањивијих друштвених група. Министар Ђорђевић истакао је да је постигнут велики успех, када је реч о остваривању људских права и да смо као  друштво значајно напредовали у овој области у последњој деценији.

„Заједнички циљ свих социјалних актера је да се нашим грађанима помогне да разумеју и прихвате да представници посебно рањивих група имају и капацитете и спремност да активно доприносе друштву, односно да их не треба посматрати из перспективе њихових немогућности и ограничења. Социјална правда је предуслов за очување људског достојанства, остварење мирнодопских услова живљења и одрживог развоја, као и међусобне сарадње свих нација. Постиже се уклањањем дискриминације на основу пола, узраста, инвалидитета, расе, етничке и религиозне припадности или културолошке различитости, промовисањем једнакости међу половима и поштовањем права миграната и аутохтоног становништва, поштовањем права радника, и обезбеђивањем једнаких шанси за све кроз запослење и обезбеђивање адекватне социјалне заштите. Отварање нових, квалитетнијих радних места, као и њихова боља доступност,  повећава могућности за повећање прихода и доприноси социјалном уједначавању и стварању праведнијег друштва“, истакао је Ђорђевић.

Он је нагласио да ће Министарство, као и до сада, наставити у сарадњи са партнерским организацијама из јавног и цивилног сектора и са националним и међународним организацијама да значајан део средстава одваја управо за развијање релевантних кампања за најширу јавност, као и обука за унапређивање компетенција професионалаца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сваке године улаже значајна средства за унапређење социјалне заштите.

Током 2017. године уложено је 539.360.770,00 рсд у установе социјалне заштите и 700.956.383,81 у развој услуга у локалним заједницама. У 2018. години уложено је 584.748.701,00 рсд у установе социјалне заштите и 702.175.004,61 у развој услуга у локалној заједници, док је за ову годину планирано 773.730.000,00 рсд за унапређење рада и побољшање услова живота корисника у установама социјалне заштите.

Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила је 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде. Социјална правда представља једнак и праведан однос између појединца и друштва. То је процес којим се обезбеђује испуњење друштвених улога и сразмерно томе, стицање шанси за личну афирмацију и бољитак. Према проценама Међународне организације рада, тренутно око две милијарде људи у свету живи у социјално осетљивим условима, од којих многи живе у ратом погођеним подручјима. Од тога, више од 400 милиона људи су узраста од 15 до 29 година.

Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић ће предводити државну церемонију поводом обележавања 76. годишњице од битке на Кадињачи која ће бити одржана 29. новембра 2017. године у 11 часова у оквиру Спомен-комплекса „Кадињача“ код Ужица.  

Код спомен-костурнице херојима Кадињаче биће положени венци и одате државне и војне почасти. Поред државног секретара венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Града Ужица, представници СУБНОР-а Србије као и велики број представника Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађана.

Поред церемоније полагања венаца и одавања почасти, државног секретара, градоначелника Града Ужице и представника Републичког одбора СУБНОР-а Србије планирано је извођење уметничког програма под називом „ А напред расте Кадињача“ по сценарију Марије Бишоф у продукцији Академије сценске уметности Србије у којем ће учествовати глумци Дивна Марић, Слободан Љубичић и Димитрије Илић у пратњи Хора „Златиборске виле“ којим ће дириговати проф.др Игњат Милићевић.

Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Ужицом и Народним музејом у Ужицу.

Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република.

Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године.

Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.

Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.

Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по прејекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед.

На самој Спомен-костурници исписан  је део поеме „Кадињача” песника Славка Вукосављевића:

„Рођена земљо јеси ли знала?

Ту је погино батаљон цео...

Црвена крв је процветала

кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.

Ипак на југу... војска корача...

Пао је четрнаести километар,

ал` никад неће

Кадињача.”

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, приликом посете Центру за социјални рад и Васпитно - поправном дому за малолетнике у Крушевцу, истакао је да је брига о корисницима на високом нивоу и да ове установе представљају пример добре праксе. 

„ВП Дом у Крушевцу данас изгледа далеко боље него у неким ранијим временима, што је од изузетног значаја за оне који се налазе у њему. Брига о онима који су у детињству или младости починили нешто што их је довело у ову установу је веома важна, а наша обавеза је да утичемо на промену тока њиховог живота и  да им помогнемо, да када изађу, крену правим путем. У том смислу сарадња ВП Дома и Центра за социјални рад је веома важна, јер поред материјалне помоћи, водитељи случаја из центра континуирано прате напредак ових младих људи. Ресор којим руководим пружа подршку и посвећује посебну пажњу и радницима и њиховим правима, који у овим установама раде у добрим условима“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да Центар за социјални рад има добру сарадњу са локалном самоуправом и Министарством и да је један од боље организованих центара у Србији, те да верује да ће и други центри следити пример његовог рада. 

„Квалитет рада центара за социјални рад зависи на првом месту од подршке локалне самоуправе, а затим и од Министарства и зато је неопходно да се та међусобна сарадња додатно унапреди. Ове године покренули смо пројекат који обухвата изградњу нових центара за социјални рад у Србији и план је да сви буду слични по изгледу и функционалности“, истакао је Ђорђевић.

Како је навео један од циљева ресорног министарства  је и обезбеђивање што бољих услова рада запосленима у установама у систему социјалне заштите.

Поред министра Ђорђевића посети су присуствовали в.д. помоћника министра Слађана Чабрић и посебни саветник министра Ана Ђокић, начелник одељења за инспекцију Управе за извршење кривичних санкција Иван Мијаиловић, управник ВП Дома Милош Ристић и в.д. директора Центра за социјални рад у Крушевцу Јована Дуњић.

За реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години опредељена су средства у износу 6,5 милијарди динара, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је са директором Националне службе за запошљавање Зораном Мартиновићем потписала Споразум о учинку НСЗ за 2022. годину. 

Кисић Тепавчевић је навела да су тим споразумом дефинисани циљеви, планови и активности НСЗ у наредном периоду, који су у потпуности у складу са Стратегијом запошљавања. Споразум, према њеним речима, отвара могућност да пре свега млади људи, али и друге теже запошљиве категорије, у што краћем року пронађу место на тржишту рада. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је указала да су током претходне године постигнути значајни резултати када је у питању тржиште рада, да су реализовани сви циљеви који су били предвиђени прошлогодишњим Споразумом о учинку НСЗ, да је стопа незапослености смањена, да су спроведене мере активне политике запошљавања у које је било укључено више од 18.000 људи, да је у току спровођење другог круга програма „Моја прва плата“.

Кисић Тепавчевић је додала да је Влада Републике Србије, мотивисана оваквим одличним резултатима, ове године издвојила још већа финансијска средства за мере активне политике запошљавања – 1,3 милијарде динара више у односу на претходну годину, а да је предвиђено да у те мере буде укључено више од 20.000 људи, од којих је више од 2.000 особа са инвалидитетом. 

„Овакве активности показују да је јасан циљ Владе Републике Србије да се унапреди положај на тржишту рада, пре свега најосетљивијих категорија становништва, да се повећа стандард свих грађана Србије и да Србија иде путем напретка“, истакла је Кисић Тепавчевић.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да су се потписивањем овог споразума стекли услови  за расписивање јавних позива за програме запошљавања у 2022. години и да се послодавци и незапослена лица определе за неки од програма.

„Верујем да ћемо и ове године бити захвалан партнер послодавцима и незапосленим лицима и да ћемо на тај начин омогућити да се слика на тржишту рада и даље креће у позитивним правцима и да утичемо на повећано запошљавање лица која се налазе на нашој евиденцији“, истакао је Мартиновић.

НИШ - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александара Вулин поделио је данас пакетиће штићеницима Дома за децу и омладину "Душко Радовић" у Нишу, које је обезбедила Идеа, и том приликом најавио да ће се у наредној години радити на доношењу закона како би се хуманитарни рад ослободио плаћања пореза.

"Министарство рада ће се наредне године трудити да са другим министарствима, пре свега Министарсртвом финансија, донесемо одговарајућа законска решења којим ће се хуманитарни рад ослободити плаћања пореза, ПДВ-а, те ће се олакшати бављење хуманитарним радом", рекао је Вулин.

Он је додао да није у реду да компанија која је обезбедила поклоне за децу без родитељског старања у Нишу плати порез и ПДВ као да их је продала на тржишту, а урадили су нешто што је важно и лепо за децу.

"Ја се надам да ћемо имати разумевања у наредној години да се приближимо другим земљама по овим законским решењима. Министарство рада шта год буде радило, радиће да помогне на првом месту нашој деци у систему социјалне заштите", нагласио је министар.

Вулин је данас поделио 80 пакетића штићеницима дома за незбринуту децу које је обезбедила компанија Идеа. У целој акцији поделе пакетића укључене су 33 институције и до сада је подељено око 3.000 новогодишњих пакетића.

Прикупљањем вишкова хране обезбеђено 10.150 оброка

Вулин је изјавио данас да је од почетка акције прикупљања вишкова хране у Нишу, 16. марта ове године до данас подељено 10.150 оброка за 108 породица.

"За то нисмо имали никакве трошкове, већ је добра организација, спремност да се ради и помогне довело до тога да је 108 ваших суграђана у Нишу могло да каже да је неко бринуо о њима и да каже да су њихове основне потребе задовољене", рекао је Вулин током посете штићеницима Дома за децу и омладину "Душко Радовић" у Нишу.

Он је подсетио да акција прикупљања вишкова хране у Нишу траје од 16. марта, а да су вишкови хране дељени захваљујући доброј организацији Црвеног крста, Студентског центра, Дома за децу без родитељског старања.

Министар је рекао да ће се вишкови хране наставити да сакупљају и даље у Нишу, али и у другим градовима Србије, и да очекује и даље добре резултате.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да се социјални дијалог води континуирано, да постоји добра и континуирана социјално-економска конекција државе и радника, радника и послодаваца.

Ђорђевић је додао и да су радници незадовољни својим материјалним положајем и да су њихови захтеви оправдани јер, како каже, увек може боље.

"Захтеви су оправдани, јер увек може боље и плате увек треба да буду веће, али треба да се крећу у складу са могућношћу државе. Ипак радници, са друге стране, виде да се ми не задужујемо. Знају да се плате и пензије могу повећати када направимо пресек и када видимо стање финансија", наводи Ђорђевић и додаје да је добро да грађани виде да се држава не задужује да би нешто исплаћивала.

"Добро је кад постоји једна транспарентност и када и грађани виде у каквом положају је држава била. Виде да се ми не задужујемо да би нешто исплаћивали, већ да све радимо из неких реалних прихода и да то на један транспарентан начин желимо да поделимо, за повећање плата и пензија, а и са друге стране да улажемо у нашу земљу јер дуго година ништа се није улагало. Потребна нам је нова инфраструктура да бисмо довели нове стране инвеститоре", наводи министар.

Ђорђевић је рекао да су се неки проблеми у прошлости решавали штрајковима и протестима, а сада разговором.

У припреми нови закони

Осврћући се на Закона о штрајку, Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом закону бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац.

"Знаће се минимални обим рада који треба да буде утврђен, да не би давали машти на вољу, да послодавци од случаја до случаја регулишу сами колики је минимални обим рада", рекао је министар.

Истиче да је до краја године планирано још доста закона који за сврху имају да побољшају пословање, положај радника и обезбеде "чистију ситуацију" када је у питању однос држава-послодавац и држава-синдикати.

У израду Закона о штрајку били су укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци. Како каже Ђорђевић, одлучио се за јавну расправу и нада се да ће до краја године закон бити усвојен, али да ће на крају јавне расправе поново сести са синдикатима и послодавцима како би разговарали.

По питању Закона о сезонским пословима, Ђорђевић наводи да је главна критика да је у сезонске послове укључена превелика администрација.

"Пошто се овде ради о сезонским радницима, од којих неки раде и само један дан, претерана администрација би довела до тога да би се више бавили администрацијом него сезонским радом. Жеља је била да послодавац не може да иде преко онога што му закон дозвољава, дужан је да обавести сезонског радника о његовим правима која не смеју да буду угрожена више од онога што закон дозвољава. Могу да буду мања, што је усмени договор, а сезонски радник има право да после тога тражи написмено", закључио је министар.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је самохрану мајку Невену Шипетић из Чачка, која живи у тешким условима са троје деце, како би разговарао са њом о начину на који ресорно министарство може да помогне.

Министар Ђорђевић истакао је да грађани морају да знају да држава брине o свима подједнако и да треба да се обрате када им је помоћ потребна.

„Породице које имају недоумицу о томе да ли постоје нека права која им припадају, а не остварују их, да могу да се обрате Министарству које ће детаљно сагледати ситуацију и пружити адекватну помоћ. Циљ нам је да грађане упознамо са свим њиховим правима и зато ће их запослени у свим центрима за социјални рад широм Србије у наредном периоду интензивније посећивати“, рекао је Ђорђевић и истакао да је Министарству, у току прошле године стигло преко 8.000 различитих питања грађана на које је одговорено преко 90 одсто.

Министар је нагласио да верује да ће ова породица врло брзо бити адекватно збринута и захвалио граду Чачку и градоначелнику Милуну Тодоровићу, који је одмах након његовог позива реаговао како би се решио проблем.

„Ова дечица, која су лепо васпитана, заслужују да имају детињство као и свака друга. Ми ћемо се трудити да као држава и као Министарство то право на детињство њима и омогућимо“, истакао је министар.

Ђорђевић је у Чачку посетио и Установу за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју "Зрачак" где је истакао да је веома задовољан условима у којима живе корисници и додао да Министарство, заједно у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања, има у плану да омогући реконструкцију свих објеката социјалне заштите како би грађани имали најбољу услугу.

„Залагаћемо се да у нашој земљи има више оваквих објеката и трудићемо се, у складу са својим могућностима, да свима онима којима недостају овакви капацитети то и обезбедимо. Верујем да ћемо у наредном периоду заједнички радити на изради Стратегије социјалне заштите која ће бити ефикаснија“, истакао је министар.

Градоначелник града Чачка Милун Тодоровић захвалио се министру Ђорђевићу на посети овом граду и породици Шипетић и истакао и да је ово први пут, у претходних 7 година, да је један министар посетио Установу “Зрачак“ и додао да им подршка ресорног министарства много значи, а поготово лично залагање министра.

„Прошле године смо отворили фискултурну салу, лифт, све неопходне садржаје на отвореном, теретану на отвореном. Настављамо даље да обезбеђујемо још боље услове за наше кориснике, уз подршку Министарства и локалне самоуправе, која ја и носилац овог пројекта“, рекао је градоначелник и додао да ће се у току првог квартала обезбедити и аутобус за превоз корисника до установе и назад и биће бесплатан за све кориснике.

Посети Чачку присуствовали су државни секретар Ненад Нерић, в.д. помоћника министра Слађана Чабрић и посебни саветник министра Ана Ђокић.

Дужност и обавеза Републике Србије је да брине о сваком свом грађанину и врати осмех на лице онима који га до сада нису имали, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић приликом доделе споразума о донацији кроз пројекат „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“.

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да је ово један од пројеката који омогућава да се директно виде продукти, односно резултати рада свих активности. 

„На корисницима можете да приметите да им активности, које су реализоване кроз овај пројекат, мењају живот на боље и враћају осмех на лице. Како што и говори сам слоган пројекта - „Бринемо о свакоме“, тако треба и да се понашамо“, истакла је Кисић Тепавчевић.

Како је навела, овим пројектом, којим је укључено 19 јединица локалне самоуправе, биће обезбеђена адекватна стамбена решења за 421 породицу, односно преко 1500 људи. Оно што је посебно значајно јесте да ту спадају најосетљивије категорије становништва - Роми, особе са инвалидитетом, жртве породичног насиља, као и млади који излазе из система социјалне заштите и сада су способне да се осамостале.

„Овај пројекат омогућава њихово економско оснаживање кроз различите видове образовања, додатне едукације, подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, различитим грантовима онима који први пут започињу своје послове, посебно у области пољопривреде, али и другим делатностима, односно конкретне активности које овим људима омогућавају да пруже свој максимум и допринесу напретку Републике Србије“, рекла је проф. др Дарија Кисић Тепавчевић. 

Шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Сем Фабрици рекао је да ће кроз овај пројекат 217 ромских породица, 80 особа са инвалидитетом, 72 жене жртве насиља у породици и 23 младих који су до сада живели у хранитељским породицама добити куће.

„Иза свих ових људи стоје тешке приче. Захваљујући овом пројектом они ће сада имати  боље услове за живот“, поручио је Фабрици.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић рекао је да ће Министарство на чијем је челу у наредном периоду дати активан допринос у планирању и спровођењу пројеката који подстичу социјалну инклузију, побољшање квалитета становања, унапређење социјалног становања и развоја система стамбене подршке.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да је основна политика Владе Србије укључиви раст, што значи да се укључе сви потенцијали, што није могуће остварити уколико сваки грађанин нема основни пакет достојанственог „прибора“ за живот као што су становање, као и доступност свих садржаја.