Претрага

Јавна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима почиње данас и трајаће до 22. септембра.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и и стручну јавност, да се упознају са текстом Нацрта закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима и да током предстојеће јавне расправе дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Текст Нацрта закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима доступан је на интернет страници министарства, на линку https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-rad-…

Заинтересовани грађани и стручна јавност своје предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре могу да доставе Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на адресу javna.rasprava@minrzs.gov.rs и/или писаним путем на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина 22-26, 11000 Београд.

Друга Јавнa расправa о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета у којој су учествовали представници покрајинских органа, Града Новог Сада, правосудних органа и независних тела, центара за социјални рад, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи, који су готово једногласно подржали доношење једног оваквог закона одржана је у Скупштини града Новог Сада.

Јавну расправу отвориле су државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић, и помоћница градоначелника Новог Сада Љиљана Коковић,, док је у радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић представио Нацрт и још једном истакао битне податке за његово доношење, односно: гарантовање и заштиту права детета у складу са одредбама Конвенције о правима детета и другим међународним уговорима које је потврдила Република Србија, успостављање јединствених критеријума и стандарда за остваривање најбољег интереса детета у свим областима живота и развоја детета и стварање услова за њихову примену, признавање права детета за највиши државни и друштвени интерес и приоритет Републике Србије, успостављање мера за остваривање и заштиту права детета, утврђивање посебних права детета у поступцима у којима деца учествују пред судовима, државним органима и другим организацијама која врше јавна овлашћења, утврђивање основних начела, односно посебних гаранција у поступцима пред судовима, државним органима и другим организацијама која врше јавна овлашћења у којима деца учествују.

Коначно, како је навео Драган Вулевић, Нацртом се предлаже образовање независног органа који ће промовисати права детета, унапређивати права детета, координисати рад на унапређењу и поштовању права детета и контролисати остваривање права детета.

У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози – од заштите деце од насиља, обавезног средњег образовања, положај детета у судском поступку, избора професије Заштитника права детета. Представници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана унапред су понудили подршку будућем Заштитнику права детета и истакли важност у приступу и промовисању вредности, које су унете у текст Нацрта, на основу којих је битно да се схвати колико треба унапређивати права детета ради прогреса читавог друштва.

Потпуно подржавајући такву констатацију, др Стана Божовић је закључила Јавну расправу са позивом да сви, који нису стигли да учествују у њој, своје прилоге и сугестије упуте писаним путем преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је да је на данашњој седници Радне групе усвојен Нацрт закона о родитељу–неговатељу.

Предложени нацрт предвиђа месечну накнаду, као и уплату пореза и доприноса за незапослене родитеље који непосредно брину о својој деци – корисницима увећаног додатка за туђу негу и помоћ.

Усвајањем Нацрта отвара се наредна фаза – јавна расправа, током које ће стручна и шира јавност имати прилику да изнесе своје предлоге и сугестије. Циљ је да коначно законско решење буде што квалитетније и у потпуности усмерено на најбољи интерес корисника и њихових породица.

Након јавне расправе и прибављања мишљења надлежних органа, Нацрт закона биће упућен Влади Републике Србије на усвајање, а потом и Народној скупштини Републике Србије на разматрање.

Министарство ће, у сарадњи са свим релевантним актерима, наставити интензиван рад на унапређењу текста закона, са јасним циљем, да се по први пут на свеобухватан и одржив начин уреди положај родитеља–неговатеља у Републици Србији.

Захваљујемо свим удружењима родитеља и представницима надлежних институција који су учествовали у изради Нацрта у оквиру Радне групе.

Тај пројект се већ спроводи у Крагујевцу, а у плану је да се реализује и у Београду, Новом Саду, односно где год постоји велики број државних институција које припремају храну и које на овај начин могу да помогну људима, истакао је Вулин.

Истичући да се не треба ограничити само на државне институције, Вулин је изразио уверење да би и многе приватне институције могле да помогну.

"Очекујем да ћемо у овом скупштинском заседању усвојити и један закон који предлаже Министарство за рад, а то је Закон о вишковима хране. Он ће регулисати на који начин ће све оне продавнице, супермаркети, ресторани и објекти исхране своје вишкове хране који су здрави, на системски и добро организован начин да ставе на употребу читавој заједници", рекао је Вулин новинарима у Нишу.

Он је истакао да већ постоји Нацрт закона и очекује се да ће он ускоро бити предмет јавне расправе и додао да таква искуства већ постоје на светском нивоу.

Вулин је објаснио да је то министарство кроз пројекат поделе вишкова хране ујединило све институције које раде не само у оквиру тог, већ и у оквиру Министарства просвете.

"Помогао нам је и Црвени крст и сви људи који су разумели зашто ово радимо. До сада је 108 особа у Нишу могло да каже да им је егзистенција бар у овом смислу, што се тиче свакодневне квалитетне исхране загарантована", рекао је Вулин и појаснио да за све то нису потрошена буџетска, као ни средства донатора.

Вулин каже да би волео да то буде последња седница на којој ће се расправљати о Предлогу закона о раду, односно да ће на њој бити постигнут договор социјалних партнера - представника владе, синдиката и послодаваца.

Он је новинарима у Обреновцу рекао да ово трипартитно тело треба да донесе одлуку и о минималној цени рада, што је, како је рекао, јако важно за све грађане земље.

Упитан да ли су тачни медијски написи о томе да ће јавне расправе о предложном закону о раду ипак бити, Вулин је одговорио да се јавна расправа о том важном закону води већ пет месеци.

"Нисам заиста противник да имамо још неки скуп где ћемо јавно представити измене и то је најмањи проблем", рекао је министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

А на питање када очекује усвајање поменутог закона, Вулин је рекао да не жели да поставља рокове јер би на тај начин "дерогирао преговараче".

"Држава је та која ће на крају одлучити и влада је могла то да уради још пре три месеца", навео је он додајући да је важно да се сви учесници социјалног дијалога договоре.

"Овде није реч о ставовима државе против синдиката и државе против послодаваца, већ о ставовима синдиката и послодаваца, а држава је ту да покуша да посредује и на крају преузме одговорност", закључио је Вулин.

Председница Владе Србије Ана Брнабић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарали су са представницима удружења ратних војних инвалида о актуелним питањима из области борачко - инвалидске заштите.

Министар Ђорђевић рекао је да ће следеће недеље Влада Србије усвојити програм јавне расправе о Нацрту Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је донет на предлог председника Републике Србије Александра Вучића  и у чијој су припреми учествовали и представници самих удружења, након чега ће представници удружења имати и састанак са председником Вучићем.

Ђорђевић је рекао да ће јавна расправа бити одржана у 13 градова и да је битно да новим Законом буду сви једнако задовољни и да ниједно њихово право њиме не буде ускраћено. Истакао је да нови Закон представља сублимацију 12 постојећих закона, четири уредбе, једне одлуке, четири протокола, четири упутства, два споразума и једног закључка и додао да више неће моћи тако лако да се мења.

Како каже, ове године за пројекте, у ком учествују удружења ратних војних инвалида издвојено је 50 милиона динара више него претходних година, односно укупно 100 милиона динара.

„Председник Републике Србије Александар Вучић дао је јасне смернице по којима Влада Србије треба да омогући боље услове живота свих бораца и ратних инвалида. Најмање што можемо да учинимо за оне који су се борили за нашу бољу будућност, јесте да их саслушамо и помогнемо им, у оквиру својих могућности, да реше проблеме са којима се сусрећу. Ови људи су хероји и хвала им на свему што су учинили за нашу земљу. Као друштво и држава морамо да им покажемо захвалност и поштовање“, рекао је Ђорђевић.

Министар је рекао да је прихватио и иницијативу удружења да разговара са министром здравља Златибором Лончаром о могућности да се ратни војни инвалиди лече у посебним здравственим установама у Србији. Такође, навео је и да ће се формирати Радна група, коју ће чинити чланови удружења и стручних људи, за доношење Правилника о помагалима помоћу којег ће се обезбедити лакши начини да тешки ратни војни инвалиди добију своја помагала, која ће бити најквалитетнија.

Према његовим речима, увођењем социјалних карата овој категорији друштва омогући ће се и да лакше и без компликоване администрације, дођу до својих права.

„Министарство подржава председницу Владе, да они који касне не понављају такве грешке, јер уколико сви не будемо на време извршавали своје обавезе дешаваће се случајеви попут ових. Министарство ажурно и у складу са роковима обавља све што је у нашој надлежности. Спремни смо да и другима помогнемо како бисмо на време решавали проблеме", рекао је Ђорђевић.

Министар је подсетио и да је разговарао са представницима домаћих банака, који су показали спремност да сарађују и омогуће повољније кредите за војне инвалиде и кориснике породичне инвалиднине, који би тако успели да станове, додељене у закуп откупе, да купе нови или га реновирају и тиме реше стамбено питање. Навео је и да ће им на иницијативу председнице Владе бити пружена могућност да купе и станове који су намењени припадницима службе безбедности.

Заинтересовани за присуство на округлим столовима могу се пријавити на емаил rad@minrzs.gov.rs најкасније до недеље 4. јуна 2017. године. Потребно је да се у пријави наведе име и презиме као и институција одакле лице долази и контакт телефон. С обзиром на ограничен број места у салама у којима се одржава јавна расправа предност ће имати лица по редоследу пријављивања, о чему ће заинтересовани бити обавештени телефонским путем.
Саставни део овог јавног позива је Програм јавне расправе са текстом Нацрта закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова, са образложењем, који је одредио Одбор за привреду и финансије

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић учествовала је данас на редовној седници Социјално-економског савета Владе Републике Србије, на којој се разговарало и о Предлогу стратегије запошљавања у Републици Србији за период 2021 – 2026. године. 

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да је спроведеним активним мерама запошљавања постигнуто много у тој области у претходној години, која је због епидемије Ковид 19 била тешка за цео свет, па и за Србију.

Кисић Тепавчевић је рекла да је Министарство, након спроведене јавне расправе о Предлогу стратегије запошљавања у Републици Србији за период 2021 – 2026. године, разматрало све пристигле коментаре и да се они који су прихваћени и уграђени у сам текст односе на јасније и прецизније дефинисање мера за остваривање зацртаних циљева. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је додала и да је у току припрема пратећег акционог плана за период од 2021. до 2023. године.

Данашња седница Социјално-економског савета била је 100. по реду. 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић отворио је конференцију „Покретање процеса израде Стратегије социјалне заштите у Републици Србији“, која је почетак јавне и стручне расправе о будућим циљевима и приоритетима у области социјалне заштите.

„Задовољство ми је да смо данас, сви овде окупљени, спремни да заједно отпочнемо креирање нове етапе развоја система социјалне заштите у нашој земљи. Овај процес подразумева и усклађивање националног нормативног оквира са међународним и европским документима и законима који из њих произилазе. У тим оквирима треба да се развија модеран, ефикасан и флексибилан систем социјалне заштите, који ће бити спреман да пружи адекватан и благовремен одговор на потребе грађана. Данас не полазимо од почетка – имамо резултате на које можемо да се ослонимо и радимо како бисмо осигурали одрживост и стално пратили и унапређивали степен развијености, као и квалитет”, изјавио је државни секретар Нерић.

Конференција је одржана са циљем да се представи почетак процеса израде Стратегије социјалне заштите у Републици Србији за период 2019 – 2025. Такође, презентована је и помоћ Европске уније у креирању Стратегије, као и додељени грантови за имплементацију 30 пројекта на локалном нивоу из области  образовања и пружања социјалних услуга у вредности од 5,5 милиона евра.

На конференцији су, поред министарства за рад,запошљавање,борачка и социјална питања  учествовали представници релевантних државних институција, јавних институција, међународних организација и организација цивилног друштва које се баве пружањем социјалних услуга и унапређењем сектора социјалне заштите у Републици Србији.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања координира процесом припреме Стратегије уз финансијску подршку Европске уније и техничку подршку NIRAS конзорцијума.