Aa

Aa

Мере за запошљавање жртава насиља и трговине људима

Мере за запошљавање жртава насиља и трговине људима

Читај ми

БЕОГРАД - Жртве породичног и партнерског насиља и жртве трговине људима биће у 2017. години укључене у све мере активне политике запошљавања, а Национална служба за запошљавање ће са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и центрима за социјални рад радити и на обуци и припреми тих најрањивијих категорија за укључивање на тржиште рада.

То је предвиђено протоколом о сарадњи у активностима везаним за помоћ и подршку жртвама породичног насиља који је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин потписао са Националном службом за запошљавање, као и протоколом који су потписали Национална служба за запошљавање и Центра за заштиту жртава трговине људима.

Као један од најважнијих разлога зашто се ћути о породичном насиљу и избегава пријава, каже Вулин, јесте страх да ће жртва остати на улици и без смештаја и хране.

"Сада постоји нада да се то неће десити, држава је ту да помогне и ово је први пут да смо препознали жртве породичног насиља и жртве трговине људима као посебно рањиву категорију и да смо обезбедили одговарајућа средства", рекао је министар након потписивања протокола.

Како је навео, 2015. било је 18.475 пријава породичног и партнерског насиља, од чега се 45 одсто од овог броја односи на одрасле особе, 12 одсто на младе и осам одсто на старе.

"Све су ово људи који потенцијално могу да се укључе у тржиште рада, а велики број њих је нажалост незапослен, велики број њих дуго трпи породично насиље зато што се плаши да напусти насилника од кога по правилу економски зависи. Ово је наш начин као државе да дамо могућност људима да се охрабре и оснаже, да преузму своју судбину у своје руке", рекао је Вулин.

На овај начин, каже, даје се прилика жртвама породичног насиља и жртвама трговине људима да се запосле и да заиста могу да напусте насилника.

Према речима министра, послодавац неће бити упознат са природом онога ко се запошљава јер ће се цувати лични подаци жртава, односно разлог зашто је неко добио одговарајућу субвенцију.

Вулин је рекао да ће Центар за социјални рад заједно са Националном службом за запошљавање водити рачуна о времену и о томе када је потребно да жртва породичног насиља и жртва трговине људима изађе на тржиште рада.

"Уколико је потребна психолошка помоћ, саветовање, обука ми смо ту да све то обезбедимо. Уколико се зртва породичног насиља пријави директно Националној служби за запошљавање, а не постоји пријава за породично насиље у Центру за социјални рад, Национална слузба за запошљавање ће нас обевестити и ми ћемо то сматрати као пријаву породичног насиља и наравно почети да поступамо по њој", каже Вулин.

Наводећи да је Национална служба за запошљавање прошле године остварила изузетно добре резултате и по броју људи који су прошли кроз активне мере запошљавања, али и по уплати доприноса, Вулин каже да први пут ове године држава више не дотира Националну службу за запошљавање него она из сопствених прихода финансира активне мере запошљавања.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже да се очекује да у 2017. сви програми и мере активне политике запошљавања обухвате више од 130.000 особа, а финансијски подстицаји близу 25.000 људи, укључујући и жртве потродичног насиља и жртве трговине људима.

Ради спречавања злоупотреба у случају пријаве жртва породичног насиља и жртва трговине људима, Мартиновић наводи да је припремљено упутство за идентификацију жртва приликом пријаве Националној служби за запошљавање.

Како је навео, за мере активне политике запошљавања у овој години предвиђено је 2,8 милијарди динара, од чега је 550.000 динара намењено за особе са инвалидитетом.

Према његовим речима, у оквиру тих средстава распоређиваће се средства за жртве породичног насиља и жртве трговине људима намењена за програме обуке, запошјјавња и стручне праксе.

Секретар Центра за заштиту жртава трговине људима Марко Врећа рекао је да ће потписивање протокола омогућити системски приступ у решавању проблема запошљавања жртава као посебно осетљиве групе.

Наводећи да је један од најалармантнијих података да више од 90 одсто жртава трговине људима има или нема завршену основну школу, Врећа наводи да је потребно мотивисати их да траже посао и да се запосле.

Центар за заштиту жртава трговине људима, каже, пружа подршку и помоћ за 250 жртава трговине људима, од којих је између 30 и 40 њих већ сада спремно да ради.