Претрага

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Савезу слепих Србије презентацији новог сајта Владе, где је представљен једноставан приступ за коришћење слепим и слабовидим особама и могућност читања садржаја на српском језику помоћу софтвера text-to-speech („читај ми“).

Презентацији сајта, који је покренут ове недеље, присуствовали су и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић и председник Савеза слепих Србије Милан Стошић.

Брнабић је истакла да нови сајт, редизајниран након 14 година, одликује транспарентност, отвореност и двосмерна комуникација са грађанима.

Сајт је важан механизам у процесу трансформације државне управе у сервис свих грађана, нагласила је Брнабић.

Владин портал, како је истакла, пружа могућност да грађани, на питања постављена путем сајта, добију одговоре надлежних, због чега су у фокусу сајта управо сервиси за грађане и привреду, а слоган је „У служби грађана“.

Нови портал је истовремено хаб за промоцију не само Владе и министарстава, већ и место где се представљају потенцијали Србије, пословна клима, туристичке дестинације, културне знаменитости. На сајту се такође налази и архива аудио и видео записа и електронских докумената са седница Владе од 2004. године, као и архив свих Владиних сајтова од 1998. године, чиме је постигнут континуитет државне управе.

Говорећи о опцији „читај ми“, Брнабић је истакла да је управо то важан корак у изградњи инклузивног друштва.

Данашње технологије омогућавају нам да доста једноставно направимо сервисе који су лако доступни свима, истакла је председница Владе и додала да је то начин да се, кроз дијалог са особама са инвалидитетом, унапреди квалитет њиховог живота.

Морамо да радимо на јачању солидарности и емпатије у заједници и јачању свести о једнаким правима свих грађана, поручила је премијерка.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић, рекао је да сајт представља корак даље у правцу дигиталне трансформације државе.

У изради сајта, коришћени су домаћа памет и таленат, јер су софтвер за опцију text-to-speech („читај ми“) израдили стручњаци из фирме АлфаНум из Новог Сада и Факултета техничких наука из Новог Сада, нагласио је Јовановић и додао да је Влада Србије једина влада у региону која има сајт са опцијом „читај ми“.

Директор фирме АлфаНум Дарко Пекар представио је техничке карактеристике софтвера и истакао да је реч о јединственом и модерном решењу.

На представљању новог портала Владе, један од чланова Савеза слепих Србије Борис Дончић, демонстрирао је како слепе и слабовиде особе могу користити нови сајт.

Мислим да је ово одличан пројекат Владе који нама много значи. Јако нам је важно то што нас је неко први пут питао за мишљење и што се чују наше потребе и предлози, рекао је Дончић.

Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић изразио је захвалност председнику Републике, председници Владе и свим члановима Владе Србије, на континуираној подршци у унапређењу квалитета живота слепих и слабовидих особа.

Савез слепих Србије, где је одржана промоција новог сајта, основан је још 1946. године. Савез броји око 12.000 слепих и слабовидих лица свих узраста, а у његовом систему делују 33 локална удружења у Србији чије програмске активности подржава Влада Србије.

Само у 2018. години Влада је подржала рад Савеза слепих Србије са 36,9 милиона динара за реализацију програмских активности и помоћ у раду.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић заједно са амбасадором Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстадом, в.д. директора Инспектората за рад Стеваном Ђуровићем и начелницом Јужнобанатског управног округа Данијелом Лончар, обишао је погон производње и пословну зграду фирме „Техномаркет“ у Панчеву и изјавио да је она друштвено одговорна компанија која представља прави пример функционисања у којој су једнако задовољни и послодавци и радници.

„Желимо да стимулишемо остале послодавце да послују на исти начин као „Техномаркет“. Република Србија мора да има више компанија које послују у белој зони и које су као такве конкуренте на тржишту рада“, рекао је Ђорђевић.

Према речима министра, Влада Србије поштује овакав начин пословања и позива мала и средња предузећа, а од ове године и почетнике, да се преко Фонда за развој Србије обрате Влади која ће у складу са могућностима помоћи у њиховом даљем развоју и бољем пословању.

„Пројекат “Реци НЕ раду на црно“, који смо покренули уз помоћ Краљевине Норвешке и уз лично ангажовање амбасадора Бјорнстада, којем смо као држава веома захвални, већ даје прве позитивне резултате. Грађани схватају коју корист имају они, али и држава од спречавања рада на црно и преко активиране бесплатне линије пријављују оне послодавце који не раде у складу са законом, што је и циљ медијске кампање која се спроводи у оквиру овог пројекта“, истакао је Ђорђевић и честитао свим радницима предстојећи међународни празник рада и поручио да ће Влада Србије и даље бринути о запосленима и њиховој безбедности, а послодавцима обезбедити боље услове рада.

Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад рекао је да је веома захвалан што је посетио компанију „Техномаркет“ и додао да она представља пример другим компанијама,  као и потенцијалним инвеститорима, јер има одличан однос према радницима и високи квалитет производње.

„Норвешка је изградила своје богатство једним делом јер поштује права радника. Имамо одличну сарадњу између послодаваца, радника и државе и најважније је да постоје јасна правила која се поштују. Сматрамо да је Србија, пратећи наш пример пословања, на добром путу ка Европској унији“, истакао је Бјорнстад.

Директор „Техномаркет“ Мирољуб Кршанин истакао је да његова компанија води рачуна о сваком раднику посебно и пружа им шансе за напредак.

„Бринемо пре свега о безбедности својих радника, као и њиховим породицама. Желимо да радници буду задовољни и да остану да раде у Србији јер на тај начин ћемо изградити успешну државу“, рекао је директор.

Компанија „Техномаркет“, у којој је запослено 78 особа, бави се производњом металних конструкција и њихових делова и своје производе - алуминијумске профиле за грађевинарство извози у више земаља: Норвешка (за компанију ASTRUP у Ослу)  САД, Хрватска, Албанија идр.

У периоду од 2016 - 2018. год. није било тежих, тешких и смртних повреда на раду, притужби на повреде права из радних односа и безбедности и здравља на раду, нити је било рада“на црно“.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Град Кикинду, где је разговарао са свим представницима институција које су у надлежности ресорног министарства како би заједнички договорили начине за унапређење њиховог рада у циљу пружања најбоље услуге грађанима Севернобанатског округа.

Министар Ђорђевић посетио је Геронтолошки центар у Кикинди, и у склопу њих организационе јединице Стари и Нови дом, где је истакао да ће, захваљујући заједничкој подршци града и ресорног министарства, ОЈ Нови дом бити у потпуности реконструисана, док ће у ОЈ Стари дом бити изграђена нова зграда.

„Реконструкција и изградња нове зграде у оквиру Геронтолошког центра је лепа вест за све грађане Кикинде, којима је неопходан смештај, с обзиром да ће, поред унапређења постојећих услова, бити повећан и капацитет ове установе. Желимо да унапредимо квалитет услуга социјалне заштите у целој Србији, јер наша обавеза је да грађани буду задовољни и да на најквалитетнији начин добију све оно што им је неопходно“, рекао је министар и додао да ће за ову намену, у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима, бити издвојено 240 милиона динара.

Министар Ђорђевић разговарао је и са представницима Националне службе за запошљавање и подсетио на недавно потписан Споразум о учинку НСЗ-а за 2020. годину и додао да ће у наредном периоду НСЗ имати већу ефикасност на терену као и да ће се тежити томе да се будуће генерације образују у складу са тржиштем рада, чиме ће се смањити потреба за преквалификацијама.

Према речима министра и кроз разговор са представницима ПИО фонда, брига о најстаријим грађанима свакако остаје један од приоритета Владе Србије и у наредном периоду, те ће се у вези са тим, континуирано пружати подршка ка унапређењу њихових услова живота.

Као једну од лепих вести за грађане Кикинде, Ђорђевић је навео и изградњу новог Центра за социјални рад и истакао да ће Кикинда имати нов, модеран центар за социјални рад и у складу са мишљењем стручних људи о томе како треба да изгледа један дом, како по броју запослених, тако  и по величини и адекватној опреми.

„Кикинда ће бити један од 5 градова у којем ће бити изграђен нови Центар за социјални рад, у оквиру пројекта „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, које  Министарство спроводи у сарадњи са УНОПС-ом. Средства су обезбеђена и остало је само да се потпишу споразуми између града, Министарства и УНОПС-а, те верујем да ће се у јуну кренути са изградњом“, истакао је Ђорђевић.

Градоначелник Кикинде Павле Марков истакао је да су најважнији планови за 2020./2021. годину свакако реконструкција Геронтолошког центра као и изградња Центра за социјални рад.

„За 2020. годину град је определио 135 милиона динара за побољшање услова рада како установа социјалних заштита тако и свих корисника у Кикинди. Оно што можемо да истакнемо јесте да из године у годину, преко три године, опада број корисника социјалне заштите. То је нешто што недвосмислено говори о узлазној путањи привредног живота у Кикинди“, рекао је Марков и захвалио министру Ђорђевићу на ангажовању и Министарству на подршци.

Директор Геронтолошког центра Светислав Вукмирица истакао је да је након данашњег састанка уверен да ће се у наредном периоду реализовати све што је било у плану.

„Имали смо прилику да покажемо шта смо до данас урадили, али и да истакнемо планове и пројекте на којима смо радили у претходном периоду. Спремни дочекујемо ова боља времена која су пред нама и радује ме чињеница што ће Геронтолошки центар имати најбоље услове жиота и рада“, рекао је Вукмирица.

Приликом посете Кикинди, министар је обишао и Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама  „Чигра“, као и Прихватилиште за бескућнике и жртве породичног насиља и Сигурну кућу.

Mинистaр за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Нови Сад,у којем га је примио градоначелник Милош Вучевић. Том приликом разговарало се о актуелним ресорним темама у присуству директора Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славка Имрића и председника Савеза пензионера Војводине Милана Ненадића.
 
Министар Ђорђевић и градоначелник Вучевић разматрали су планове и модалитете за унапређење сарадње, посебно када је реч о пројектима  из области социјалне заштите.
 
- Влада Републике Србије води одговорну политику према пензионерима као важном делу друштва и они неће никада бити запостављени, а резултати такве политике већ се рефлектују на статус пензионера који ћемо континуирано побољшавати - рекао је министар Ђорђевић.
 
Градоначелник Вучевић истакао је да му је велико задовољство што Нови Сад предњачи када је реч о систему социјалне заштите, константно радећи на унапређивању услуга за угрожене и осетљиве категорије становништва.
 
Као добре примере градоначелник је издвојио мере као што су повољности у јавном превозу, боравку у образовним установама и плаћању комуналних услуга за поједине категорије, али и бенефиције за најстарије суграђане попут рехабилитације у бањама и на мору које финансира Град путем ресорне управе. Директор Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славко Имрић и председник Савеза пензионера Војводине Милан Ненадић захвалили су на прилици да са министром и градоначелником разговарају о важним питањима која утичу на живот пензионера и посебно осетљивих категорија становништва.
 
Градоначелник Вучевић нагласио је да Град има изузетно добру сарадњу са министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и уопште са покрајинским и републичким органима, што је од пресудног значаја за унапређивање услова живота грађана.
 
- Јединство око основних циљева је неопходно, као и заједнички ангажман на решавању виталних питања за развој државе, а пре свега на пољу нових инвестиција, отварања нових радних места, јер бољи економски стандард значи и бољу социјалну заштиту за све грађане – закључио је градоначелник Милош Вучевић.

Циљ програма је социјална укљученост особа са менталним проблемима, а у оквиру њих изграђени су објекти за самостално становање, покренути програми збрињавања у хранитељским породицама, а отворени су и центри и дневни боравци који су им на услузи.

До новембра ове године више од 150 особа са менталним проблемима изашло је из установа социјалне заштите након вишегодишњег боравка, више од 200 њих је припремљено за излазак, док је више од 900 особа користило услуге покренуте ван институција, резултати су програма у оквиру пројекта "Отворени загрљај".

За реализацију 19 програма које су реализовале установе социјалне и здравствене заштите, организације цивилног друштва и локалне самоуправе ЕУ је издвојила око 2,3 милиона евра.

У Миксер хаусу, данас су се окупили представници институција и поједини корисници програма, а министри за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и здравља Александар Вулин и Златибор Лончар поручили су да "Отворени загрљај" не сме да остане само пилот пројекат, већ да мора постати део система и да ће за то бити одвојена средства из буџета.

Вулин је захвалио ЕК на донацији, као и ресорним министарствима, локалним самоуправама и организацијама цивилног друштва, али највише запосленима у социјалним и здравственим установама који су, како је рекао, зивот посветили људима којима је помоћ најпотребнија.

"Корисници услуга су људи који су већи до живота провели у установама и ово је начин да њихов живот постане бољи и праведнији и да покажемо да они без обзира на хендикеп могу да буду корисни чланови друштва и да имају право на радост и наду", поручио је Вулин.

Наводећи да је више од 150 особа од 2012. године изашло је из установа, а више од 200 њих припремљено за излазак, министар је рекао да је то само статистика, те да је важнија порука да је живот могуће променити.

"Послате је порука да свако људско биће заслужује пођеднаку пажњу и право на наду, право да се бори и трага за срећом и то је важније од броја и новца", истакао је Вулин.

Он је додао да се пројекат мора увести у систем и проширити на целу Србију.

Исту поруку имао је и министар здравља, који је прецизирао да ће се у плану од Нове године наћи средства у буџету да поједине услуге уђу у систем.

"Пројекат је успео и сви ови људи захваљујући њему нису у болницама, већ су отишли кућама. Желимо свакоме да помогнемо и моземо то да урадимо", рекао је Лончар.

Ово је само почетак, рекао је Лончар, а на надлежнима је да пронађу начин да програм постане део система и да се прошири на целу Србију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да су данас представљени резултати пројекта, али да то никако није крај, већ тек почетак ка социјалној инклузији особа са менталним проблемима.

"Није лако речима описати колико смо поносни што је више од 150 особа изашло из установа", рекао је Девенпорт и поручио запосленима да су они њиховим преданим радом и напорима допринели да се ти људи врате у заједницу.

Приказан је филм, у којем су корисници описали колико им је програм деинституционализације помогао да започну нови, другачији живот, а Девенпорт је рекао да слика говори више од речи, колико је пројекат значајан.

Како је рекао, сада је потребно наћи начин да се пројекат уведе у систем, унапредне услуге и обезбеде стабилни извори финансирања.

"Пројекат представља доказ да заједничким радом локалних самоуправа, министарстава, организација цивилног друштва и здравствених и социјалних установа може много да се уради", рекао је Девенпорт.

У оквиру пројекта "Отворени загрљај", отворени су објекти "становања уз подршку" у Великом Поповцу, Чуругу, Новом Бечеју, Старој Моравици, Старом Лецу, Јабуци и Власотинцу.

У Кулини и Алексинцу је покренут програм збрињавања одраслих лица у хранитељским породицама, отворени су дневни боравци у Шапцу и Ваљеву и подржан наставак њиховог рада у Београду.

Покренута је услуга "Помоћ у кући" у Јагодини, Ћићевцу, Жабарима, а отворена су и два центра за ментално здравље у Кикинди и Вршцу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је општину Тутин и почетак радова на изградњи трафостанице, коју је председник Александар Вучић обећао грађанима Тутина.

Министар Ђорђевић истакао је да проблем несташице електричне енергије, са којим се грађани Тутина суочавају још од 1983. године, више неће постојати и да они могу безбрижније да дочекају следећу зиму.

„Председник Александар Вучић, када је био у посети Тутину, обећао је да ће држава решити проблем несташице електричне енергије и изградити нову трафостаницу. Дошли смо да се лично уверимо да радови теку по плану и да ће, оно што је председник обећао, бити и учињено. Обезбеђено је 250 милиона динара за изградњу саме трафостанице, као и 70 милиона за изградњу 110 киловатног поља. Верујем да за општину Тутин и њене грађане следе бољи дани, јер Влада Србије се залаже да се у сваком делу наше земље осети бољитак живота“, рекао је министар.

Ђорђевић је такође обишао и локацију где ће бити изграђен нови Дом за лица ментално ометена у развоју, како би сви корисници имали квалитетнију услугу, а запослени боље услове рада.

„Обезбеђена су финансијска средства за покретање израде пројекта за изградњу новог дома који верујем да ће бити завршен до средине ове године, док се почетак радова очекују почетком следеће године.  То је заиста лепа вест за све грађане Тутина“, истакао је министар и додао да ће нови дом бити изграђен по светским стандардима.

Према речима Ђорђевића, Влада Србије додатну пажњу и бригу пружа унапређењу социјалне заштите и доказ за то је управо изградња овог новог дома, а како је рекао, уверен је да ће сви који раде у овој установи то искористити на најбољи начин и корисницима пружити најквалитетнију услугу.

Државни секретар Заим Реџеповић истакао је да му је изузетно драго што Влада Републике Србије препознаје Тутин као место где треба улагати и инвестирати. Како је навео, министар Ђорђевић је за кратко време већ трећи пут у Тутину, а од претходне посете прошло је само месец дана.

„Изградња нове трафостанице је веома важна и решиће вишедеценијске проблеме грађана Тутина“, рекао је Реџеповић и захвалио министру Ђорђевићу и на подршци за изградњу новог Дома за лица ментално ометена у развоју.

Директор Дома за лица ментално ометена у развоју Омер Ђондић истакао је да министар Ђорђевић показује да је један од ретких министара који испуњава сва своја обећања и да му је веома драго што ће Тутин коначно добити нови дом.

„Министарство је обезбедило значајна средства за израду пројекта техничке документације за изградњу новог дома у Тутину и то је заиста радосна вест за све нас. Управо на овој лепој пространој ливади, која је у нашем власништву, биће изграђен комплекс зграда, павиљона, медицински блок и сви други пропратни програми који су потребни за један квалитетан и леп живот корисника и квалитетније услове рада за наше запослене“, рекао је Ђондић. 

Посети Тутину присуствовала је в.д. помоћника министра у Сектору за социјалну заштиту и бригу о породици Слађана Чабрић.

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је церемонију поводом обележавања 109. годишњице од Битке на Врањевцу.

„На овом брду 1915. године, народ Браничевског краја писао је једно од најсветлијих поглавља наше војне историје. Исказана истрајност и спремност да се брани сваки педаљ наше отаџбине, превазишла је храброст античких јунака, као што и дан данас инспирише свакога коме је на срцу будућност и част наше отаџбине,“ рекао је изасланик председника Р. Србије министар Старовић.

Говорећи о снази и јачини српске војске, Старовић је указао да је тадашњи главнокомандујући здружених немачких, аустро-угарских и бугарских снага, својим јединицама уочи напада на Србију, упозоравао своју војску да  иду на српски фронт где народ  воли слободу и љуби своју Отаџбину, који се бори и жртвује до последњег.

„Заиста, Срби су и век касније, народ који и даље воли слободу и љуби своју отаџбину, а што јасно показује политика Владе Републике Србије која, поштујући међународно право и војно неутрални статус, чува самосталност наше државе. Србија коју преводи председник Александар Вучић је безброј пута показала да, без обзира на све притиске, ударе и споља и изнутра, никада неће одустати од своје слободарске политике, „истакао је Старовић.

Он је додао да  јунаци који су бранили овај део наше Отаџбине, били свесни да се боре и за будућност нашег народа.

„Данас, више од једног века након боја на Врањевцу, сећајући се жртве наших хероја, имамо обавезу да размишљамо и о будућности. Ровови данашњице су у борби за економски напредак и свеопшти просперитет нашег друштва. Изградња мостова и путева, привлачење инвестиција, увођење нових технологија и запошљавање младих, то су битке у којима морамо побеђивати свакога дана, “ нагласио је Старовић.

Изасланик председника Р. Србије министар Старовић одао је почаст и положио је венац код Спомен комплекса „Врањевац“.

Спомен обележје подигнуто је у част и славу 23.560 палих бораца, цивила и жртава у Великом рату у Браничевском округу, а у ослободилачким ратовима Србије у времену од 1912-1918.

Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић и власник ТВ Пинк Жељко Митровић, у оквиру акције “Kонвој солидарности”,  Дому за незбринуту децу у Звечанској уручили су донацију која укључује, између осталог, комплете “Бенетон” гардеробе и обућу за више од 400 штићеника ове установе, играчке, спортску опрему, дечију козметику, колаче, торте, разне слаткише и грицкалице, као и додатна дезинфекциона средства за установе које обухвата Дом за незбринуту децу у Звечанској.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић захвалио је Жељку Митровићу, али и свим компанијама које су учествовале у овој акцији.

„У ово време које је стварно тешко и када се боримо против епидемије сваког дана, ови тренуци сигурно падају тешко деци која су изолована и не могу да изађу напоље. Управо ове друштвено одговорне фирме, на челу са ТВ Пинк, учиниће ово време лепим, и да схвате да у овим тешким временима постоје лепи тренуци. Захваљујем се свима на томе, они ће сигурно наставити са оваквим друштвено одговорним понашањем и мислим да ће обрадовати још много деце широм Србије“, рекао је министар Зоран Ђорђевић и напоменуо да сви ови пакетићи неће ући директно у зграду, већ ће директор предузети све мере како би се ова роба дезинфиковала.

Захвалност за ову донацију Звечанској изразио је и директор дома Зоран Милачић.

„Велико је задовољство што данас, у тешким временима епидемије, заједно са Жељком можемо да обележимо овај дан и да обрадујемо децу. Жељко је са својим пријатељима, представницима успешних компанија обезбедио све ове производе који ће причинити велико задовољство и радост за децу. Ово је сигурно нешто што унапређује раст и развој наше деце и ја се захваљујем свима“, рекао је Милачић.

Жељко Митровић рекао је да ће се сваки наредни пут овакве хуманитарне акције, пре свега за децу без родитељског старања, спровести у сарадњи са свима који су учестовали и у овој и обезбедили велике количине средстава. 

„Ја бих рекао да је ово једна од највећих донација која се икад десила у Звечанској, а подразумева и гардеробу, средства за хигијену, козметику, обућу и разне друге ствари. Веома је важно, и веома сам срећан због тога, што је нашом хуманитарном иницијативом побуђен велики број привредника, који су се сами јавили да се прикључе следећим акцијама које су хуманитарног карактера и које осликавају једну општу друштвену солидарности“, рекао је Жељко.

У оквиру акције “Kонвој солидарности”, коју су покренули Жељко Митровић и његова компанија “Пинк Медиа Гроуп” и која траје месец дана, до сада је подељено више од 50.000 заштитних визира и специјалних наочара, онима који су на првој линији одбране од коронавируса, као и онима који су најугроженији. Овој акцији добровољно се прикључило неколико фирми, које су међу најуспешнијима у Србији. 

У донацији за малишане из Звечанске, поред ТВ Пинк, учествовале су и грађевинска компанија “М ЕНТЕРИЈЕР ГРАДЊА”, фабрика за производњу сточне хране “Геби”, компанија за производњу кућне и индустријске хемије “ Vukochem”, хотел “Тулип Ин Путник” у Београду и кондиторска компанија “Свислајн Таково”.

Доношењем Закона о принудно несталим лицима регулисало би се питање законског уређења проблематике несталих лица, на системски, свеобухватан и мултидисциплинаран начин, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на првом састанку Радне групе за израду Нацрта закона о принудно несталим лицима.

Кисић Тепавчевић је нагласила да се велики број лица која се воде као нестала по престанку оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ, са правом сматра једном од најтрагичнијих последица, што представља тешко кршење основних људских права.

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је Република Србија 2011. године ратификовала Међународну конвенцију о заштити свих лица од принудних нестанака и тиме се обавезала да препозна присилно нестало лице, као и да жртвама и породицама жртава обезбеди право на истину, правду и сатисфакцију.

Како је додала, правни поредак Србије до сада није регулисао проблематику присилно несталих лица, односно није била препозната категорија принудно несталог лица као жртве, нити по том основу права породица принудно несталих.

Законом ће се регулисати и питање нестанка лица пре конфликта на Косову и Метохији 1999. године, за време конфликта, као и током мандата међународне мисије Уједињених нација, као и решавање питања статуса избеглог становништва из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, који су свој статус трајно регулисати у Републици Србији, а и даље трагају за члановима својих породица, навела је Кисић Тепавчевић.

Иницијативу за доношење Закона о несталим лицима покренула је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, а подржао ју је и председник Републике Србије Александар Вучић. 

Председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић захвалио је председнику Србије и министарки Кисић Тепавчевић на подршци и што се за првих 100 дана рада Владе Србије препознала потреба за доношењем овог закона.

Одаловић је додао да ће се у наредном периоду спровести све потребне активности на изради Нацрта и изразио уверење да би тај акт на јесен могао да буде у скупштинској процедури.

Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије  Драган Пјевач нагласио је да породице несталих више од 20 година чекају своје најрођеније и још увек верују да нису нестали.

„Надам се да ће закон бити донет, у име породица молим да се овај закон донесе“, рекао је Пјевач.

У Влади Републике Србије свечано је потписан Меморандум о сарадњи на реализацији пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника“. Меморандум су потписали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, државни секретар Министарства финансија Јелена Стојовић, директор немачке развојне агенције у Србији - ГИЗ, Герхард Зипел, заменица менаџера ГИЗ Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу Амира Омановић и председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић. На свечаном потписивању Меморандума о сарадњи био је присутан и немачки амбасадор у Републици Србији, Аксел Дитман.

Главни циљ пројекта је подршка ресорним институцијама у стварању законског оквира за успостављање система поједностављеног ангажовања сезонских радника, као и подршка имплементацији нових решења. Циљеви пројекта јесу и пуна заштита права сезонаца, стимулисање послодаваца за поштовање прописа, сузбијање сиве економије, смањење бирократије и развој е-управе кроз увођење новог електронског сервиса.

„Само у последњем кварталу 2016 . године је, према анализама, утврђено да је око 65 одсто сезонских радника радило без уговора, што ће реализацијом овог пројекта бити промењено. Тиме ћемо смањити број незапослених и бити сигурни да ће запосленима за оно што раде бити уплаћено све што им следује по закону и на шта имају право“ , истакао је министар.

Министар Ђорђевић је најавио низ мера у сузбијању сиве економије и рада на црно већ од јесени, где ће, према његовим речима, контрола бити спроведена на територији целе земље и нагласио да је важно створити свест да рад на црно не представља штету само за државу, већ и за све раднике који су ускраћени за сва права која им следују, а то су пензијско и здравствено осигурање као и осигурање за случај незапослености. “Подизање свести и јача контрола су кључ успеха”, закључио је министар Ђорђевић.

Министар Ђорђевић захвалио се НАЛЕД-у и Немачкој развојној агенцији ГИЗ као и амбасадору Немачке у Републици Србији Акселу Дитману, који су омогућили да се овај пројекат реализује.