Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић,  градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић и в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, поводом Одлуке Владе Србије да се 2019. година прогласи годином безбедности и здравља на раду, одржали су први састанак са представницима лиценцираних агенција за обављање овe делатности у Новом Саду и тиме отпочели кампању „Безбедан рад - здрава будућност“.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље и додао да је обавеза Републике Србије, али и свих послодавца, да грађанима обезбеди боље услове рада, заштиту и безбедност на раду, јер сваки радник својој породици мора да се врати безбедан и здрав на крају радног дана.

 

„Република Србија на челу са председником Александром Вучићем учинила је све да обезбеди што више нових радних места, истовремено показујући своју посвећеност сталном унапређењу положаја запослених. У 2019. години додатна брига о радницима и борба за безбеднији рад, као и право на здрав рад, биће приоритет рада ресорног министарства и верујем да ћемо вредним радом и трудом успети да радницима обезбедимо сва прва која им припадају.“, нагласио је министар.

 

Поред медијске кампање и низа састанака који ће се одржавати у наредном периоду, министар је истакао да су у плану и доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању у случају повреде на раду, као и измена Правилника о професионалним болестима.

 

Како каже, и даље постоје агенције које свој посао не обављају у складу са законом и јавност то мора да зна. Из тог разлога, поред прекршајних и кривичних пријава, Министарство је израдило и регистре свих агенција које раде у складу са законом, али и оних који га крше и тај списак биће доступан и на сајту.  

 

„Наставићемо да радимо на унапређењу положаја радника, радног окружења и права послодаваца. Верујем да ћемо бољом заштитом наших радника и обезбеђивањем безбеднијег рада успети да привучемо и нове инвестиције, да запослимо нове раднике који ће, поред материјалног статуса,  бити задовољни начином на који се послодавци опходе према њима као и условима у којима раде“, истакао је Ђорђевић.

 

Градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић истакао је да у стварању бољих услова рада морају заједнички да делују државни органи, односно ресорно министарство, Управа за безбедност и Инспекторат за рад, локалне самоуправе, али и сами послодавци и радници. Како каже, на тај начин остварење постављених циљева ће бити могуће.

 

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула рекла је да је циљ ове кампање да се у 2019. години смањи број повреда на раду и настрадалих.

 

„Кроз низ активности и медијску кампању желимо да унапредимо положај наших радника у целој Србији, јер су нам сви једнако важни и верујем да ћемо бити земља која ће се поносити условима у којима раде грађани Србије“, истакла је Фуртула.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији поводом почетка пројекта „ОД ОПАСНОСТИ ДО СИГУРНОСТИ: Унапређивање заштите жртава трговине људима у Србији“.

 

Министар је изјавио да су програми опоравка жртава и њихове реинтеграције у заједницу, као и повратак и поновна изградња достојанственог и квалитетног живота начин да се спасу људски животи и пружи шанса за нови почетак.

 

Ђорђевић је истакао да су усвајање Закона о социјалној заштити, доношење Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите као и оснивање Центра за заштиту  жртава трговине људима базиране на међународним стандардима са жељом да подрпшка жртава буде што квалитетнија и омогући пружање услуга у складу са њиховим потребама, правом и домаћим прописима и савременом праксом социјалног рада.

 

„Благовремено откривање ризика и препознавање жртава трговине људима, односно превентивно деловање, такође су неке од области у којима је Република Србија начинила значајан помак усвојивши националне индикаторе за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима, који се примењују у системима социјалне заштите, образовања и у полицији“, рекао је Ђорђевић и истакао да томе доприноси и сарадња између државних органа и организација цивилног сектора и агенција Уједињених нација, којим је ојачан системски одговор Републике Србије значајан за унапређивање подршке жртвама.

 

Влада Републике Србије је на седници 4. августа 2017. године усвојила нову Стратегију превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом, и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године, заједно са пратећим Акционим планом за имплементацију те Стратегије током 2017. и 2018. године којом је одређено 16 циљних области у којима је неопходна даља акција против трговине људима и постављен низ конкретних циљева.

 

„Стратегијом се унапређује систем превенције, помоћи и заштите жртава и сузбијања трговине људима, посебно жена и деце, до чега ће се доћи функционалним повезивањем и институционалном изградњом капацитета свих партнера. Такође, уведени су програми обуке запослених у надлежним институцијама, предвиђени пројекти везани за образовање и подизање нивоа свести младих у циљу препознавања сложености проблема и идентификације и заштите жртава трговине људима“, појаснио је Ђорђевић и додао да је Стратегија израђен у складу са актуелним политикама које Европска унија води на плану искорењивања трговине људима и миграција.

 

За реализацију активности из нове Стратегије за период од 2017. до 2019. године обезбеђена су средства у државном буџету у укупном износу од 89.656 евра у динарској противврдности.

 

Када је у питању мигрантска криза, министар је рекао да је опредељењем председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, да границе Србије не буду затворене и ограђене бодљикавом жицом чиме би се спречио прилив избеглица у нашој земљи мигрантима је обезбеђена асистенција и помоћ на највишем нивоу и постала тиме пример свим државама у Европи.

 

„Једини услов који смо поставили био је регистрација миграната на путу ка развијенијим европским земљама“ истакао је Ђорђевић и нагласио да се Србија не може сматрати одговорном уколико су кријумчарени мигранти који су одбили асистенцију наше државе завршили као жртве трговине људима у западноевропским државама.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је јачање ресурса Центра за заштиту жртава трговине људима кроз обезбеђивање одговарајућег простора, успостављање друге организационе јединице Центра, односно Прихватилишта за жртве трговине људима, као и активности на развоју компетенција свих стручњака у социјалној заштити и цивилном сектору – окосница рада овог министарства у наредном периоду.

 

На конференцији говорили су и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и амбасадор САД-а у Србији Кајл Скат.

 

Вулин је новинарима пренео да је данас у Прихватном центру у Прешеву издато 4.560 потврда и да сви који су из ратом захваћених подручја могу сасвим слободно да се крећу и путују кроз Србију.

"Србија као и до сада обезбеђује храну, смештај, одговарајућу медицинску негу. Мигранти се превезу до нашег следећег прихватног центра у Шиду и без већих проблема напуштају нашу територију. Сви економски мигранти, они који по одлуци Словеније и Хрватске нису добродошли у тим земљама, ни у нашој земљи не могу да наставе своје кретање", објаснио је Вулин.

Он је казао да свако ко жели да затражи азил у Србији, има то право, без обзира из које земље је дошао, и да покрене процедуру за добијање азила у Србији.

Министар је, истовремено, констатовао да тренутно готово да нема таквих захтева, наводећи да је их је било свега шест или седам.

Говорећи о центру у Крњачи, Вулин је указао да се овде људи прихватају на најбољи могући начин, да је у њему топло и да постоји смештај за око 350 људи.

Ти капацитети, навео је он, нису искоришћени, а Србија је спремна, ако буде потребно, да подигне капацитетет овог центра на знатно већи ниво.

"Ситуација је сасвим под контролом, мере безбедности су на највише могућем нивоу. Од момента када уђу на Миратовац до изласка у Шиду избеглице су под полицијском пажњом, проверавају се, води се рачуна да задовоље своје потребе, али да наше становништво буде безбедно на сваки начин", поручио је Вулин.

Он је изразио забринутост због дешавањима на грчко-македонској граници, где протестују економски мигранти који не когу да уђу у Македонију.

"Не знам са којим капацитетима располажу наши македонски суседи и наши грчки пријатељи. За сада још не успевају да прођу", рекао је Вулин, додајући да му није познато да ли евентуално неко успева да заобиђе границу кријумчарским каналима.

Међутим, како је рекао, није забележен повећан број на овим просторима, а и о томе би нас обавестиле хрватске власти, те би мигранти остали у Србији.

"Према нашим информацијама има око 1.000 људи, једна група од 100 до 150 људи се вратила и кренула према Солуну и Атини, а остали су на самој грчко-македонској граници. Правила су таква, а поставиле су их Словенија и Хрватска, а не ми. Међутим, морају да их спроводе сви остали у низу.

Шта год да се дешавало, Србија ће бранити свој простор и уколико смо рекли да не могу да прођу економски мигранти, они неће проћи", поручио је Вулин.

Он је поновио да све избеглице из ратом погођених земаља могу слободно да се крећу територијом Србије, и да их у томе неће нико спречавати.

Вулин је објаснио да свака земља има право да ускрати гостопримство, али нема право да ускрати азил.

Он је казао да је процедура за добијање азила другачија, да нема кретања по земљи, да се проверава захтев, те аутоматски, ако се не одобри, морају да се врате у земљу из које су дошли.

Министар је рекао да људи који раде на терену имају велико искуство и да умеју да препознају ко одакле долази, те да постоје начини да се препознају економски мигранти.

"Србија није одлучила да не прима мигранте, она је само одлучила да испоштује одлуку Словеније и Хрватске, као што су урадиле друге земље, да за економске мигранте не буде обезбеђен пролаз", поновио је Вулин.

Према његовим речима, Србија има више него довољно капацитета, јер је Србија озбиљно схватила своје обавезе.

"Када слушате оне који нас критикују због тога што толико водимо рачуна о мигрантима, то говори само колико су кратковиди, јер не виде да је подизање капацитета и добра организација у циљу неугоржавања свакодневног живота наших грађана", казао је он.

Да немамо Крњачу и још 18 тачака где можемо да сместимо те људе, према његовим речима, они би били по неком парку, раштркали би се по улицама и угрозили себе и друге.

Такође је казао да не очекује да ће ни изблиза бити попуњени наши капацитети када је азил у питању.

И вечерас је један број избеглица пристигао у Центар у Крњачу, а међу њима највише је пореклом из Авганистана.

Један од њих је новинару Танјуга рекао да је презадовољан како се према њему опходе у Србији.

Он је казао да је у Србију дошао из Турске, преко Бугарске, где су имали проблеме, пошто тамошње власти избеглицама више дана нису дали ни храну, ни воду.

У Србији су, нагласио је тај човек, добили храну, одећу и све што им треба, те да се осећају добро.

Он је рекао да намерава да путује до Немачке, преко Хрватске, Словеније и Аустрије.

"Желимо у Немачку јер имамо проблеме у нашој домовини. Желимо да живимо нормалан живот", закључио је тај избеглица из Авганистана.

"Није улога инспекција само да кажњава, није наша жеља да инспекција буде претња и страх, наша жеља је да будемо савезници на истом послу да имамо исти циљ - већу безбедност радника, пријаву сваког радника, добар пословни амбијент. Инспекција је ту да у томе помогне", рекао је Вулин на састанку са представницима привредних друштава анагажованих на грађевинским пројектима.

Он је указао да је неопходно да се представници компанија упознају са законским изменама које су недавно донете, са новим правилима и новим овлашћењима инспекција.

Према његовим речима ово је први у низу састанака који ће бити организовани у целој Србији са представницима свих индустријских грана.

Грађевинска индустрија је прва дошла на ред јер је њихова сезона радова у току и информације су им сада потребне, објаснио је министар.

Директор Инспектората за рад Бојан Јоцић нагласио је да инспекција у току овог месеца контролисала 96 послодаваца коју су активни на градилиштима, издали су 45 решења због кршења Закона о безбедности на раду и Закона о раду, а издато је и 34 захтева за покретање прекршаних поступака.

Он је нагласио да је инспекција на неким градилиштима на Коридору 10 и 11 затекла 20 особа које су радиле "на црно", док је један део радника, који вероватно нису били пријављени, побегао са градилишта.

Јоцић је, такође навео пример да је у једној фирми од 30 људи који су затечени на градилишту само 11 било пријављено док су остали радили "на црно".

Он је подсетио да се према изменама Закона о раду уговори о раду сада морају налазити на градилишту и да је то нова обавеза послодаваца.

Јоцић је указо да је ово била превентивна контрола и да ће инспекција у наредном периоду контроле појачати.

Такође је нагласио и да ће грађевинске фирме у већој мери морати да воде рачуна о правилима која се односе на безбедност здраваља на раду.

Према његовим речима у току јулске контроле издато је осам решења о забрани рада на радном месту због апсолутне небезбедности.

Он је препоручио учесницима данашњег састанка да утичу на своје подизвођаче да исправе неправилности и послују у складу са законским прописима.

Данашњем састанку, између осталих, присуствовали су представнци грађевинског сектора, инвеститора и извођача радова, као што су ЈП Путеви Срибје, Коридори Срибје, ЈП Железнице Срибје, Енергопројект, Мостоградња, Ратко Митровић.

Примена Закона о раду побољшаће услове пословања

Измене и допуне Закона о раду, чија је примена почела данас, обезбедиће послодавцима боље услове пословања, држави ефикаснију бригу о правилима, о раднику, о запошљавању, раздвојити рад од нерада, повећати број запослених, изјавио је Вулин.

Министар је рекао да ће примена тог закона смањити број оних који раде "на црно", указавши да је то услуга послодавцима који раде легално, плаћају порезе и доприносе држави, пријављују раднике и због тога често бивају неконкурентни у односу на оне који све то не раде.

"Измене и допуне Закона о раду су донете да би се побољшали услови пословања", рекао је Вулин на састанку са представницима грађевинске индустрије, на којем је било речи о инспекцијском надзору на градилиштима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар финансија Душан Вујовић и шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици учествовали су данас на уводном састанку за израду Програма економских реформи (ЕРП) 2018-2020. године. Овај састанак представља формални почетак четвртог циклуса израде документа ЕРП 2018-2020., на основу Смерница за израду које су представљене у мају ове године у Бриселу од стране Европске комисије, и Препорука ЕКОФИН Савета из маја ове године.

На уводном састанку представљен је нови циклус израде ЕРП-а са садржајем, динамиком и роковима, приказане су новине у смерницама Европске комисије за његову израду, као и искуства у сарадњи са ОЕЦД-ом и напретку сарадње са цивилним друштвом. 

Уочи састанка, министри Ђорђевић и Вујовић су, заједно са представницима цивилног друштва окупљеним у Националном конвенту о Европској унији, потписали Платформу за праћење спровођења Програма економских реформи 2018-2020. и Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике. На овај начин, настављен је устаљени модел сарадње државних институција и цивилног сектора у изради овог стратешког документа. Укључивањем организација цивилног друштва у процес припреме и примене стратешких докумената, повећава се друштвени консенсус приликом дефинисања јавних политика и подиже ниво разумевања јавности о ефектима које одређене политике производе, чиме се олакшава њихово спровођење. 

Састанку су присуствовали и представници Народне банке Србије, Републичког секретаријата за јавне политике, представници ресорних министарстава Владе Србије, организације цивилног друштва окупљене у Националном конвенту о Европској унији, делегације Европске уније у Београду и ОЕЦД-а. 

Подсећања ради, EРП је документ који Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, изрaђуje нa гoдишњeм нивoу и садржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике, као и конкретне приоритетне структурне реформе. У складу са смерницама Европске комисије, структурне реформе у оквиру претходног ЕРП-а 2017-2019., организованe су у девет кључних области: управљање јавним финансијама, тржиште енергије, транспорта и телекомуникација, секторски развој, пословни амбијент и смањење сиве економије, истраживање и иновације, подстицање спољне трговине и инвестиције, образовање и вештине, запосленост и тржиште рада, социјално укључивање, смањење сиромаштва и једнаке могућности. 

Гостујући у Дневнику РТС-а Александар Вулин је рекао да, иако земље региона оптерећују и унутрашњи и билетарални проблеми, на самиту у Сарајеву може и мора да се говори о економској сарадњи и пројектима.

"Не само зато што је самит на ту тему, већ јер је то битно за живот на Балкану. То без мира не може, некада врло често држава Србија изгледа као да је усамљена у борби за стабилност нашег региона", указао је Вулин.

Према његовом мишљењу, није случајно што је немачка канцеларка Ангела Меркел примила Вучића баш пред самит у Сарајеву.

"То је снажна порука и подршка Србији. Када вам највећа економија Европе каже да се види напредак и да се иде у добром правцу, то је снажна економска и политичка порука. Није се Немачка тако односила према Србија у скоријој прошлости. Видимо да се то мења. Мења се захваљујући и личним односима Вучића и Меркелове, али и зато што имамо бољу и ефикаснију Србију", нагласио је министар за рад.

Коментаришући то што је председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић рекао да премијери у Сарајево долазе међу пријатеље и да су неутемељене спекулације о угроженој безбедности Вучића, Вулин је рекао да је "премијер Вучић и 2015. ишао међу пријатеље у Сребреницу, а десио се покушај убиства".

"Највише ме плаши што немамо ниједно име. Надам се да ће бити одговорнији ове године и спречити неког ко је покушао некажњено да убије Вучића да то учини поново", истакао је министар.

"Боља контрола агенција за боље услове рада"

Говорећи о подацима који су се појавили, да српски радници раде у нехуманим условима у Словачкој, Вулин је објасни како "наш радник дође у агенцију која му обећава да ће бити сјајно, само му не каже да га не води код послодавца већ код наредне агенције".

"Онда иду код послодавца, а не знају ни где иду ни шта ће радити. Једини начин је да се повежу владе Словачке и Србије, али и владе Мађарске, Чешке, па да знамо шта је агенција урадила", нагласио је Вулин.

Према његовим речима, Србија је слободна земља из које свако може да изађе и да никог не обавести.

"Али због самог радника, добро је да се упозна са правим и обавезама и да држава зна где иде", указао је министар за рад, додајући да је боља контрола једно од решења да се избегну такви проблеми.

Има и оних запослених у Словачкој који, каже, раде добро и задовољни су својим положајем.

"Са словачким министром за рад Јаном Рихтером сам се договорио да извршимо притисак да се нашим радницима који раде илегално продуже уговори на 12 месеци. И за Словачку је важно да радници не раде на црно", указао је Вулин.

Додао је да ћемо ових дана добити одговоре да ли се нешто променило у компанијама које држе раднике у лошим условима рада.

"Покушаћемо да направимо регионални скуп министара рада, како бисмо се изборили са овим проблемом и како бисмо омогућили људима да раде како треба", указао је Вулин.

У новој згради, у Улици шеста 10ц, која има укупно 845 метара квадратних, биће смештене и просторије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), Националне службе за запошљавање (НСЗ) и Инспектората за рад.

Отварању нове зграде Центра за социјални рад у Обреновцу су присуствовали и министар здравља Златибор Лончар, градоначелник Београда Синиша Мали и председник општине Обреновац Мирослав Чучковић.

Вулин је истакао да је први пут примењен и нови концепт - да је све на једном месту и тако се штеди време и простор.

"Први пут се држава определила да јача социјану заштиту", рекао је Вулин додајући да ће се свуда тако радити у наредном периоду.

Вулин каже да је са тим објектом процес обнове социјалне инфраструктуре у Обреновцу завршен.

Министар је истакао да је ПИО дао 13 милиона динара, НСЗ седам милиона и пет милиона РФЗО.

"Сада грађани Обреновца имају цео систем на једном месту и све могу да заврше у овој згради. Нема више шетања од шалтера до шалтера. Где год будемо могли овако ћемо радити", нагласио је Вулин.

Он је додао да грађане не интересују шта је у чијој надлжности већ да могу брзо и лако да заврше све што им треба.

Вулин је казао да се очекује да ПИО отвори у тој згради и медицинско вештачење тако да грађани Обреновца неће морати због тога да иду у Београд.

"Обећали смо да нећемо заборавити Обреновац и видите да нисмо", нагласио је Вулин.

Министар Лончар је рекао да је остала још само једна зграда у Обреновцу да се обнови после поплава и да ће и она врло брзо бити урађена, као и да је све завршено без и једне афере, те да би то требало да буде пример за све што влада предузима.

Он је нагласио да је влада испунила своје обећење да ће бити изгрђена нова зграда у којој се налази и Центар за социјални рад у Обреновцу.

Лончар је казао да је влада заједно са локалном самоуправом успела да обнови Обреновац.

"Све је рађено транспарентно", нагласио је Лончар.

Он је говорећи о новој згради која је данас отворена рекао да је добра ствар што ће све бити на једном месту.

"Гледаћемо где год можемо да тако радимо", истакао је Лончар.

Градоначелник Београда Мали је нагласио да се Обреновац много променио и да је то сада постао град будућности, а не прошлости, пошто су покренуте многе инвестиције и пројекти, попут изградње фабрике "Меи та".

Мали је ракао да ће нова фабрика "Меи та" запослити 1.400 људи истичући да је то слика новог Обреновца.

Он је поручио да градска влада води рачуна о свим стновницима Београда где год живели, без обзира да ли живе на Теразијама, у Обреновцу, Гроцкој или другим приградским насељима.

"Сви Београђани морају да имају једнаке услове за живот", нагласио је Мали и дадао да морају да имају и социјалну и здравствену заштиту, водовод и канализацију, што је политика града од које неће одустати.

"То је наша обавеза, политика и стратегија развоја града Београда", додао је градоначелник.

Објекат Центра за социјални рад Београд за Одељење Обреновац уништен је у поплавама пре две године, а без просторија за рад су остали и РФЗО и Фонд ПИО.

Руководећи се потребама корисника, као и економичношћу, донета је одлука да се подигне нови објекат у коме ће бити смештене све три установе, као и НСЗ и Инспекторат за рад, а где ће грађани Обреновца све своје послове из домена тих институција моћи да обаве на једном месту.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је за изградњу дела објекта површине 420 квадратних метара око 37,5 милиона динара, а укупна вредност објекта је 63 милиона динара без ПДВ-а.

Присуствовали су и директор РФ ПИО Драгана Калиновић, в.д. директора РФЗО Верица Лазић, председник УО РФ ПИО Бранислав Митровић, председник УО РФЗО Велимир Миличић, заменик директора НСЗ Драган Сикимић, директор Градског центра за социјални рад Београд Владимир Илић, директор Инспектората за рад Бојан Јоцић и Ђорђе Комленски председник скупштине градске општине Обреновац.

 

“Свака земља почива на онима који су се жртвовали за њу. Свака земља своју слободу може да захвали онима који су за њу дали свој живот, а овај споменик је доказ да Србија не дозвољава да они који су се жртвовали за њу деле, ни по вери, ни по нацији, да не дозвољава да се ниједна жртва заборави или умањи”, рекао је Вулин након церемоније.

На споменику су, каже министар, исписана имена која говоре о разним нацијама, верама, али говоре само о једној ствари- љубави према Србији.

“Говори да су та деца, свесно и вољно жртвовала своје животе из љубави према Србији. Предуго су били заборављени, или склоњени у страни. Ми смо обновили овај споменик, зато што хоћемо да обновимо и сачувамо сећање на једну генерацију, на храбре људе, храбру децу, која су дала све за ову земљу и овај град”, рекао је министар.

Подвукао је да им је Србија захвална, као што је, како каже, захвална сваком свом борцу, сваком члану његове породице, свима који су се за њу борили.

“Без њих не би било ни Србије коју волимо и познајемо, поштујемо”, рекао је Вулин и додао да Србија у свим вековима иза себе никада није дозволила да се забораве они који су се за њу жртвовали, а да се сада влада труди да побољша положај борачке популације, њихових породица.

Према његовим речима, по први пут, направљен је помак, да свако борачко дете, које послодавац запосли, добије одговарајућу субвенцију.

“По први пут смо их препознали као приоритет за запошљавање, обезбедили смо им новац, да када их послодавци запосле, добију субвенцију и обезбеде им прилику да оствари егзистенцију. То је наш начин да кажемо хвала њиховим породицама и хвала њиховом детињству, које је прошло без родитеља”, истакао је Вулин.

Градоначелник Суботице Богдан Лабан рекао је да се одаје почаст грађанима тог града који су у ратним дејствима 1991-1999 изгубили своје животе.

“То је младост Суботице која је прерано завршила свој живот. Ове године, споменик смо обновили и желимо сваке године да одамо почаст нашим суграђанима. Саосећамо са болом њихових најближих, а видите да је то Суботица у малом, да су то људи различите националности, вероисповести, а нажалост су прерано напустили свет”, рекао је Лабан.

Ратни ветеран и председник Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије Жељко Вукелић рекао је да су ратни ветерани часни, поштени део друштва, који су поштовали устав земље у којој живе, те да се нада да ће остали градови следити пример Суботице и на такав начин одати почаст младим људима који су положили своје животе за своју земљу.

На споменику, који је обновљен седствима ЈП “Дирекција за изградњу Суботице” и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, стоје имена 30 Суботичана, погинулих од 1991. до 1999. године и натпис “Њиховој верности” на српском и мађарском језику.

"Желим да још једном позовем све да увек пријаве насиље. Да пријаве било чије понашање које може да доведе до овако нечега", рекао је Вулин додајући да је трагедија прошла, али да последице нису и да зато постоје центри за социјални рад и читав систем.

Вулин је, после састанка са покрајинским секретаром за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предрагом Вулетићем, начелником Средњобанатског округа Душаном Шијаном, председником општине Житиште Митром Вучуревићем и директорима центара за социјални рад у Житишту, Зрењанину и Новом Саду, рекао да су центри обишли све породице жртава са којима су разговарали више пута и то у складу са њиховим потребама.

Како је рекао, неће се престати са пружањем помоћи ни повређенима, али ни очевицима, односно свим породицама жртава и онима којима је помоћ неопходна.

Он је истакао да је немогуће да у општини величине Житишта нико није знао да човек који је изазвао трагедију поседује аутматско оружје и да баш нико није могао да јави полицији или неком другом органу да има аутоматско оружје у свом поседу.

"Да ли је могуће да смо толико отупели на опасност и да баш нико у томе није видео проблем. Да ли је могуће да се сви осећају као да је то нечији други проблем", запитао се Вулин апелујући на све да пријаве сваком органу такво понашање.

Према његовим речима, грађани такве особе могу да пријаве центру за социјани рад, лекару, просветном раднику, полицији и тужилаштву.

Он је истакао и да свако од тих органа има обавезу да региструје и пријави надлежном органу било какво понашање и било какву опасност с којом може да доведе до страшних последица.

Вулин је подсетио да је одржан састанак на нивоу Владе Србије на тему породичног насиља додајући да ће бити промена у законодавству.

Министар је, међутим, указао да промене у законодавству неће бити довољне уколико сви будемо прихватали да је насиље нешто што може да се деси, да не мора да се пријави , да оружје или било шта слично је заправо приватна ствар породице и појединца и да свако треба да окрене главу и гледа само свој проблем и своју кућу.

"Нема тог закона који може увести у сваку кућу у Житиштву или у Београу полицајца или социјалног радника или који може од нас да направи људе ако ми то престанемо да будемо", рекао је Вулин додајухи да морамо да пријављујемо насиље и да будемо једни уз друге.

Подсећајући да су формирани мобилни тимови који настављају да разговарају са људма, као и да је обезбеђено све што је потребно да и убудуће жртве трагедије у Житишту не остану саме и да имају коме да се обрате, Вулин се захвалио покрајнској влади, органима Скупштине општине Житиште, али и центрима за социјани рад Житиште, Зрењанин и Нови Сад, на помоћи и што су све време били са породцама.

Он је истакао и да људи оклевају да прихвате чињеницу да им је помоћ потребна.

Директорка Центра за социјани рад Зрењанин Јулија Бобек рекла је да је тај центар притекао у помоћ центру у Житишту.

"Када се трагедија деси људи су у шоку , тешко им је да причају о томе, али томе се мора разговарати и то се мора обрадити на адекватан начин", рекла је Бобек додајући да су мобилни тимови обишли повређене који су били смештени у болници у Зрењанину.

Она је навела и да за сада није било људи који су тражили помоћ.

"Мало времена је прошло од трагедије, али ми очекујемо да ће таквих захтева бити", рекла је Бобек.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава јавност да отпочиње израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом. 

 

С тим у вези, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом: 

 

1. Анализа постојећег стања и основ за доношење:

 

У Републици Србији су у области унапређења положаја особа са инвалидитетом, у најширем смислу, до сада извршени значајни помаци, али имајући у виду готово читав век дугу традицију инвалидског покрета, његову распрострањеност и бројност, а пре свега значај и улогу организација особа са инвалидитетом, ослањајући се на начела садржана у УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, чија је Србија потписница од 2009. године, особе са инвалидитетом би кроз њихове представничке организације требало активно укључити у развој, спровођење и праћење свих политика и програма који утичу на њихово учешће у јавном животу, односно у животу друштва. 

 

Да би се то постигло, држава треба да обезбеди одговарајуће капацитете и финансијске мере са циљем да се осигура да организације особа са инвалидитетом имају могућност да у потпуности учествују и да на континуиран и одржив начин доприносе напретку у остварењу права и унапређењу положаја својих чланова, а тиме и свих особа са инвалидитетом у Републици Србији. Институције власти и организације особа са инвалидитетом треба да имају конструктиван однос, тако да у свим процесима одлучивања у вези питања која се на њих односе тесно сарађују са особа са инвалидитетом преко њихових репрезентативних организација. Потребно је да се такав однос заснива на партнерству и међусобном поверењу.

 

Унапређење положаја и остваривање права особа са инвалидитетом у пуном обиму, немогуће је постићи без њиховог учешћа у свим друштвеним процесима, на основу принципа „Ништа о нама без нас”, а да би се то постигло мора се омогућити организацијама особа са инвалидитетом да делују и реализују своје активности у континуитету кроз обезбеђење њиховог редовног финансирања.

 

Одредбом члана 21. Устава Републике Србије, прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, између осталих и забрана дискриминације по основу психичког или физичког инвалидитета.

 

У ставу 4. наведене уставне одредбе утврђено је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

 

Из одредаба Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом произилази оправданост и потреба за доношењем закона којим би се уредио статус, деловање и репрезентативност организација особа са инвалидитетом, као организација које реализују активности и програме од јавног интерса у заступању права и интереса особа са инвалидитетом, којим се дефинишу се услови за њихово финансирање и одрживост и успоставља правни оквир за развијање партнерског односа са органима јавне власти.

 

Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, у члану 4. став 3. предвиђено је да ће у циљу њеног спровођења у изради и примени прописа и политика, као и у другим процесима одлучивања у вези са питањима која се тичу особа са инвалидитетом, државе стране уговорнице тесно сарађивати и активно укључивати особе са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових репрезентативних организација.

 

Кроз одредбу члана 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом државе  стране уговорнице су се обавезале да ће активно унапређивати окружење у којем особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у обављању јавних послова без дискриминације и да ће подстицати њихово учешће у јавним пословима, укључујући оснивање и прикључивање организацијама особа са инвалидитетом у циљу представљања особа са инвалидитетом на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.

 

У члану 33. став 3. поменуте конвенције наглашена је улога организација особа са инвалидитетом, тако што је прописана обавеза држава потписница да ће цивилно друштво, посебно особе са инвалидитетом и њихове организације које их заступају бити укључене у процесе праћења примене Конвенције и потпуно ће у њима учествовати. 

 

Комитет за права особа са инвалидитетом усвојио је седам општих коментара, битних за разумевање и спровођење одредаба Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Општи коментар број 7 (2018) разматра учешће особа са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових представничких организација, у спровођење и праћење Конвенције, кроз активно, ефективно и информисано учешће у одлукама које утичу на њихов живот и права, у складу са приступом који је заснован на људским правима у процесима јавног одлучивања и који обезбеђује добро управљање и друштвену одговорност. 

 

Законом о удружењима („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 99/11 --др. закони) уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак удружења, као и друга питања значајна за рад удружења. Реч је о кровном закону који наведена питања уређује за широк круг добровољних и невладиних недобитних организација заснованих на слободи удруживања више физичких или правних лица, основаних ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

 

При том, у члану 2. став 2. овог закона утврђује се да се рад политичких странака, синдиката, удружења организованих ради обављања одређених делатности у циљу стицања добити, спортских организација и удружења, цркава и верских заједнице, спонтаних привремених повезивања више лица и других удружења уређује посебним законом, а да се у питањима која нису уређена тим посебним законом сходно примењују одредбе Закона о удружењима.

 

Одредбом члана 38 утврђено је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава користе за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења обезбеђују у буџету Републике Србије. Надлежно министарство та средства додељује организацијама особа са инвалидитетом на основу спроведеног јавног конкурса и уговора о реализовању одобрених програма у области заштите лица са инвалидитетом који се са тим организацијама закључују. Наведени члан се примењује и за подстицање програма од јавног интереса средствима која се обезбеђују у буџету аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

 

У Републици Словенији делатност инвалидских организација  уређена је посебним законом о инвалидским организацијама, који је донет 6. децембра 2002. године, уз предвиђену супсидијерну примену одредби закона који уређују друштва.

 

У Републици Северној Македонији, 2008. године, донет је Закон о инвалидским организацијама којим је, такође, предиђена супсидијерна примена Закона о удружењима грађана и фондацијама.

 

У складу са наведеним, стекли су се услови да се прихвати дугогодишња иницијатива представника инвалидског покрета у Србији, односно да се започне са припремом Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом који ће кроз своје одредбе на једном месту и на одговарајући начин уредити питања која се односе на специфичне циљеве и задатке организација особа са инвалидитетом, врсте и облике њиховог удруживања, услове и поступак за стицање статуса репрезентативности на националном и локалном нивоу, начин стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса, укључивање ових организација у рад тела која се баве питањима од значаја за положај особа са инвалидитетом и друга питања од значаја за њихово деловање. 

 

Један од разлога за доношење овог закона представља стварање правног основа за успостављање званичне базе података о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом у Републици Србији. На тај начин би се омогућило постојање свеобухватне, централизоване и поуздане базе података која садржи тачне и ажурне податке о особама са инвалидитетом у Републици Србији у електронском облику, чиме се омогућава боље праћење стања у овој области, израда квалитетнијих извештаја и анализа података о особама са инвалидитетом, а кроз признавање права на посебну легитимацију омогућава се боља доступност субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставније спровођење одређених административних процедура. 

 

2. Планирана решења која ће нацртом закона бити предложена

 

Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом поред предмета уређивања, начела закона, циљева и задатака организација особа са инвалидитетом, утврђује се да оне делују у јавном интересу ради унапређења положаја и заштите права и интереса особа са инвалидитетом, али да могу у складу са законом обављати привредну и другу делатност, оснивати предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или други облик организовања.

 

Утврђује се ко могу бити њихови чланови, као и да организација може имати кориснике који не морају бити чланови, већ особе са инвалидитетом којима се пружају услуге, подршка или у њиховом интересу обављају други послови. Истовремено се утврђују врсте организација особа са инвалидитетом и уређује начин њиховог удруживања у савезе и друге асоцијације.

 

Нацртом закона се уређују услови и поступак за стицање репрезентативности организација особа са инвалидитетом на националном и на локалном нивоу и дефинише се појам Националне организације особа са инвалидитетом као облика организовања највећег броја репрезентативних организација од националног интереса.

 

У оквиру одредаба које уређују начин финансирања ових организација и стицање средстава за спровођење њихових задатака и циљева, утврђени су извори стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса који спроводе репрезентативне организације особа са инвалидитетом, односно начин расподеле наменских примања буџета Републике Србије за реализовање одобрених програма репрезентативних организација кроз финансирање или учествовање у финансирању, што ће се ближе уредити подзаконским актом који доноси министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Нацртом закона се уређује укључивање организација особа са инвалидитетом у рад тела која се баве унапређењем положаја и заштитом права особа са инвалидитетом, као и радних група чији је задатак уређивање те области и одлучивање о питањима која се односе на особе са инвалидитетом и њихове породице.

 

Истовремено, Нацртом закона се успостављају различите базе података, односно евиденције о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом и уређује се начин прикупљања и ажурирања података, документација на основу које се уносе подаци у евиденције, мере сигурности приступа евиденцијама и изворима података, начин коришћења, рок чувања података и друга питања од значаја за њихово вођење.

 

Одредбама  Нацрта закона уређује се начин остваривања права на посебну легитимацију за особе са инвалидитетом у циљу остваривања субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставнијег спровођења одређених административних процедура.

 

3. Циљеви који се Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом постижу и очекивани ефекти доношења закона

 

Неки од циљева који се постижу Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом, су :

 

- Промовисање права особа са инвалидитетом и залагање за унапређење стања у овој области, у складу са применом Конвенције о правима особа са инвалидитетом;

- Унапређење положаја особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота;

- Борба за прихватање инвалидности применом социјалног модела инвалидности заснованог на људским правима; 

- Поштовање различитости и пуно учешће, једнакост, равноправност и социјалну укљученост особа са инвалидитетом;

- Смањивање предрасуда, насиља и дискриминације по основу инвалидности;

- Унапређење положаја жена и девојчица са инвалидитетом;

- Залагање за примену међународно признатих стандарда у области заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом; 

- Јачање капацитета организација и особа са инвалидитетом; 

- Развијање међународних, националних, регионалних и локалних мрежа, међународне сарадње са циљем побољшања положаја особа са инвалидитетом;

- Развијање сарадње и размене искуства са свим друштвеним актерима у остварењу интереса особа са инвалидитетом на територији Републике Србије

- Јединствен наступ пред доносиоцима одлука и другим актерима у друштву, односно јединствено заступање права и интереса особа са инвалидитетом; 

- Планирање, организовање и извођење програма и пројеката који омогућавају унапређење положаја особа са инвалидитетом у складу са њиховим потребама и интересима;

- Активно учешће особа са инвалидитеом у свим друштвеним активностима;

- Превенција и пружање подршке у отклањању социјалних и других последица инвалидности;

- други циљеви и задаци од јавног интереса.

 

Очекивани ефекти који се остварују Нацртом закона:

 

- Осигурање обавезе финансирања основне делатности организација особа са инвалидитетом, што подразумева обезбеђење материјалних трошкова неопходних за рад и хонораре запослених и спровођење активности и програма од јавног интереса;

- Разграничење и одређивање правног статуса – репрезентативности организација особа са инвалидитетом од посебног интереса за Републику Србију од осталих удружења и организација цивилног друштва;

- Поштовање свих међународних докумената које је потписала Република Србија, као и актуелних прописа и стратешких докумената којима се утврђује обавеза државе да посебно штити права и интересе особа са инвалидитетом и њихових организација;

- Одрживост постојећег модела организованости организација особа са инвалидитетом по врсти инвалидитета, односно проблема којим се специфично баве ради спровођења успешног социјалног партнерства државе и организација у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом;

- Јачање капацитета организација и самих особа са инвалидитетом и стварање једнаких могућности за њихово деловање у цивилном сектору и читавом друштву;

- Осигурање услова за деловање организација особа са инвалидитетом у сродним међународним организацијама;

- Укључивање представника особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, као и креирању афирмативних мера на свим нивоима.

 

При том је пружање услуга подршке од изузетног значаја за живот особа са инвалидитетом, али се оне у овом тренутку не пружају равномерно на читавој територији државе, нема континуитета у њиховом пружању, а неке од њих се спроводе у недовољној мери, што отежава живот ових особа. Финансирањем тих активности које у значајној мери реализују организације особа са инвалидитетом, омогућава се њихово пружање сходно потребама које ове организације најбоље препознају.

 

4. Основна начела за уређивање друштвених односа у области деловања организација особа са инвалидитетом, укључујући права и обавезе субјеката на које се закон односи

 

Доношењем овог закона обезбеђује се остваривање уставом зајемчених основних начела која се односе на: поштовања људских права, достојанства и различитости особа са инвалидитетом, политику једнаких могућности, забрану дискриминације, постизање пуне равноправности и укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, приступачности и универзалног дизајна, као и постизање партнерског односа са органима јавне власти у реформским процесима који се тичу положаја особа са инвалидитетом.

 

5. Оцена и извори средстава потребних за спровођење закона

 

Закон о играма на срећу („Службени гласник РС”, број 18/20), у члану 5. утврђује да се део средстава који је приход буџета у износу од 40% користи за финансирање Црвеног крста, организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално – економског положаја особама са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и омладине, ЈЛС и лечења ретких болести. Наменска примања из буџета распоређују се у износу од по 19% за финансирање наведених правних субјеката а у износу од 5% за лечење ретких болести.

 

Из тог разлога нису потребна додатна средства у буџету Републике Србије за примену Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, јер ће се финансирање организација особа са инвалидитетом, вршити као и до сада, из наменских буџетских средстава предвиђених Законом о играма на срећу и Законом о буџету.