Претрага

"Председнику српске Владе се не стављају ултиматуми", рекао је Вулин одговарајући на питање новинара поводом медијских спекулација о томе да би Србија, уколико би евентуално увела санкције Русији због украјинске кризе, могла да буде суочена са прекидом споразума о слободној трговини са Русијом.

Односи Руске Федерације и Србије су "изузетно срдачни и никад нису били бољи у последњој деценији", оценио је Вулин и нагласио да Вучић иде код "важног партнера на његов позив".

Вулин је напоменуо да је председник Владе Србије у протеклих десетак дана разговарао са председницима влада Немачке и Француске и да ће се сада видети и са председником руске државе.

"Нађите ми још једну земљу наше величине или много већу, која је доживела такво признање међународне заједнице", истакао је минстар Вулин оценивши да то сведочи о томе да се "о држави Србији говори добро и да се о њој мисли добро. Таквој држави се не постављају ултиматуми".

"Увек смо од Руске Федерације имали подршку и разумевање, што она може да очекује и од нас", нагласио је Вулин у изјави новинарима приликом посете едукативном центру на Палићу, у којем се обавља обука младих без родитељског старања, ради њиховог бржег запошљавања.

Кључна порука је колико ћемо отворити нових радних места

Вулин је изјавио да је у политици актуелне Владе Србије кључно питање колико ће у нашој земљи бити отворено нових радних места, што ће најефикасније бити остварено довођењем инвеститора.

"Наш посао је да обезбедимо услове да за стране инвеститоре постанемо конкурентни у односу на, рецимо, Румунију и Македонију", рекао је Вулин новинарима приликом посете установама на Палићу и у Суботици.

Напомињући да је Румунија чланица ЕУ, земља са 22 милиона становника и са огромним тржиштем а која има нижу просечну зараду од оне у Србији, Вулин је истакао да са том земљом као нашим највећим тржишним такмацем, нећемо покушавати да се изборимо тако што ћемо "срушити нашу основну цену рада" него на тај начин што ћемо законима и на други начин учинити да будемо привлачнији за инвеститоре.

Министар је рекао да има увек разлога за забринутост због раста малопродајних цена у мају, али је напоменуо да би пре свега требало утврдити који је кључни разлог томе, да ли је део тих поскупљења настао као последица поплава и смањене понуде пољопривредних производа или је реч о нечему другоме.

Он је нагласио да, због тих поскупљења, "не би никако смели да извлачимо закључке да би ваљало запалити државу или изазивати масовно незадовољство".

Треба водити рачуна о повећањима цена и у том погледу се поставити "као озбиљна држава", рако је Вулин и нагласио да је данас "главна порука колико цемо људи запослити" и да се у том смеру доносе и измене Закона о раду и нова законска решена у областима приватизације, стечаја и другим.

Вулин је истакао значај у том погледу и едукативног центра Војвођанске банке на Палићу у којем се, у сарадњи са организацијом Дејл Карнеги тренинг Србија обучавају млади без родитељског старања како би убудуће лакше нашли посао.

Министарство ће и убудуће помагати такве и сличне пројекте, рекао је Вулин, који је потом посетио Геронтолошки центар у Суботици.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је за Тањуг да предстоји дуготрајан процес како би се договор Србије, Северне Македоније и Албаније, "мали Шенген", у делу који се односи на заједничке радне дозволе реализовао јер он подразумева да Србија измени Закон о запошљавању странаца и Закон о странцима.

Ђорђевић сматра да ће тај посао бити лакши утолико што у земљама ЕУ већ постоји радна дозвола која добијена у било којој земљи, важи и у свим државама чланицама Уније. 

"Желимо да то искористимо и да на неки начин пресликамо и код нас. Србија тежи да уђе у ЕУ, и то ће онда нама бити врло лако, да се само пребацимо на систем ЕУ", рекао је Ђорђевић за Тањуг. 

Најпре треба да се измени Закон о запошљавању странаца, који је у надлежности његовог ресора, и Закон о странцима, који је у надлежности МУП-а.

Потом би се, каже Ђорђевић, кренуло у преговоре са Северном Македонијом и Албанијом о склапању неке врсте споразума који би дефинисао како ће се издавати те радне дозволе које ће званично важити и обухватати све три земље.

Kаже да је о изменама закона већ разговарао са министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем и да ће се сутра њих двојица имати састанак.

"Што се тиче нашег законодавства, врло брзо ћемо да решимо шта је то потребно да променимо, али после тога нам остаје да видимо како ћемо то да спроведемо, а да буде ефикасно и да на неки начин имамо сигурност", рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић каже да се налазимо у околностима недостатка радне снаге и када Србија настоји да привуче доста нових инвестиција. 

"Свакако се отвара питање да ли имамо довољно радне снаге и свакако ће она бити потребна. Желимо да будемо лидери у региону. У таквим околностима је потребно да отварамо границе и да пружамо могућност да можда из региона дођу људи да раде у Србији", навео је Ђорђевић.

Опредељење Србије је да се избори за нова радна места, а то је једино, каже, могуће обезбедити доласком великих инвестиција које ће дати замајац нашој привреди, али и малим и средњим предузећима која ће пратити те велике инвестиције. 

Поступак за запошљавање странаца везан је за привремени боравак и радне дозволе, а у складу са тренутним законима дефинисани су и сви услови за запошљавање страних држављана.

Један од услова за запошљавање странаца, који се конкретно односи на издавање визе за дужи боравак, почиње са применом од 1. јануара 2020. године. 

Послодавац, односно, компанија која жели да запосли странца имаће од 1. јануара 2020. године могућност да истовремено покрене поступак за издавање радне дозволе док траје поступак одобрења визе за дужи боравак. 

Поступак ће моћи да се покрене иако је странац и даље у иностранству, а процес прибављања визе за дужи боравак у току. 

То значи да ће од 1. јануара следеће године послодавац који жели да запосли странца моћи да покрене поступак за исходовање радне дозволе, иако он још увек није у Србији.

Постоји неколико начина да странац добије боравак у нашој земљи, а један од њих је и понуда за посао из земље у коју аплицира.

Поступак за издавање радне дозволе води се пред Националном службом за запошљавање, а све активности око прибављања радне дозволе покреће послодавац. 

У случају подношења захтева за издавање радне дозволе за запошљавање, Национална служба је у обавези да по пријави потребе за запошљавањем коју подноси послодавац, спроведе тест тржишта рада. 

Циљ је да се утврди да ли има других радника са потребним квалификацијама у нашој земљи, а које компанија захтева. 

Захтев за привремени боравак по основу самозапошљавања такође је један од начина да странац добије радну дозволу, а ово важи за странце које желе да се самозапосле, односно отворе своју фирму у нашој земљи и да раде у њој као запослени.

У вези са случајем усвојења мал. Л.Б. који се догодио у Суботици и потресао јавност, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је, у складу са својим надлежностима, наложило Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова, као надлежном органу за вршење надзора над стручним радом центара за социјални рад са територије АП Војводине у делу породично - правне заштите, предузимање мера из своје надлежности у циљу отклањања неправилности у стручном раду Центра за социјални рад Града Суботице у поступку заснивања усвојења детета, као и организовања заштите детета у његовом најбољем интересу, и обавестило Министарство унутрашњих послова о случају ради реаговања, због постојања индиција које су указивале на могуће извршење одређених кривичних дела.

„Случај мора бити решен на законит начин, у најбољем интересу детета и никако другачије. Биће детаљно анализиран и испитан од стране МУП-а, а сви који су учествовали у кршењу прописа и закона биће кажњени. Нема привилегованих и свако мора да одговара за своје поступке“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић. 

Oдредбом члана 99. Породичног закона, прописано је да разлика у годинама између усвојитеља и усвојеника не може бити мања од 18 нити већа од 45 година, као и да, изузетно, министар надлежан за породичну заштиту може дозволити усвојење лицу које је старије од усвојеника мање од 18 година или лицу које је старије од усвојеника више од 45 година ако је такво усвојење у најбољем интересу детета. 

У складу са наведеним, орган старатељства је у сваком случају дужан да за дете бира породицу која испуњава услов у погледу дозвољене разлике у годинама, с обзиром да су године живота будућих усвојитеља важне са аспекта вршења родитељских права и дужности и задовољавања потреба усвојеног детета актуелно али и у будућем животу усвојеника.  

Центар за социјални рад Града Суботице је донео решење о упућивању детета на међусобно прилагођавање у породицу будућих усвојитеља и решење о заснивању усвојења детета без претходно затражене и дате дозволе министра надлежног за породичну заштиту, иако је у конкретном случају, у смислу члана 99. став 2. Породичног закона, разлика у годинама изнад законом дозвољене и упркос томе што у Јединственом личном регистру усвојења постоје подаци о већем броју будућих усвојитеља који испуњавају наведени услов дозвољене разлике у годинама у односу на дете, а чији подаци нису узети у обзир приликом избора усвојитеља за дете. 

Након сазнања да је Центар за социјални рад Града Суботице упутио дете на међусобно прилагођавање код будућих усвојитеља и засновао усвојење детета без претходно тражене и добијене дозволе министра надлежног за породичну заштиту, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је на основу члана 183. став 1. тачка 9) Закона о општем управном поступку, члана 85. став 1. Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине и члана 16. Закона о министарствима, издало налог надлежном органу Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова да на основу члана 55. Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине у односу на утврђене неправилности у раду Центра за социјални рад града Суботице предузме мере у складу са својим надлежностима.

С обзиром на постојање индиција које су указивале на могуће извршење одређених кривичних дела у конкретном случају, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је о релевантним чињеницама и подацима везаним за конкретан случај усвојења обавестило Министарство унутрашњих послова.  

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је,  као надлежни орган за вршење надзора над стручним радом центара за социјални рад са територије АП Војводине у делу породично - правне заштите, поништио незаконита решења Центра за социјални рад Града Суботице о упућивању детета на међусобно прилагођавање код будућих усвојитеља и о заснивању усвојења детета и наложио том  центру да дете заштити мером старатељске заштите, измести дете из породице усвојитеља у којој незаконито борави и обезбеди смештај детету у адекватну хранитељску породицу. 

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је, као надлежни орган за вршење надзора над стручним радом центара за социјални рад са територије АП Војводине у делу породично - правне заштите, о горе наведеном обавестио Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Такође, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је, као надлежни орган за вршење надзора над стручним радом центара за социјални рад са територије АП Војводине у делу породично - правне заштите, на захтев Основног јавног тужилаштва у Суботици, доставило извештај о извршеном надзору над стручним радом Центра за социјални рад Града Суботице Полицијској управи Суботица.  

Центар за социјални рад Града Суботице је поступио по налогу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, односно након поништења правноснажног о упућивању детета на међусобно прилагођавање код будућих усвојитеља и правноснажног решења о заснивању усвојења детета, изместио из породице усвојитеља у којој је било на основу незаконито и неправилно донетих решења и обезбедио смештај детета у адекватну хранитељску породицу.

Овде су дате смернице за послодавце и запослене, које ће им помоћи да се ризик по здравље при раду на високим температурама на отвореном сведе на најмању могућу меру и како поступати у случају појаве здравствених проблема везаних за рад на високим температурама.
Када температура ваздуха у летњим месецима прелази 36°Ц, запослени који обављају послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, пољопривреди и сл., сматра се да раде у неповољним радним условима, што може негативно да утиче на њихово здравље.
Још 2007.године Влада Републике Србије донела је Препоруку којом се послодавцима препоручује да организују рад на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура, изнад 36°Ц, а нарочито у периоду од 11 – 16 часова, уколико то дозвољава процес рада.

Послодавац је дужан да у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”, број 101/05) обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду.
Послодавац не може утицати на спољашње факторе као што су сунчево зрачење, температура и влажност ваздуха, али применом мера из области безбедности и здравља на раду може се у великој мери избећи или смањити топлотни стрес1. Када запослени обављају послове на отвореном при високим температурама послодавци су дужни да примењују Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконске прописе. Послодавац је дужан да Актом о процени ризика узме у обзир и ризике по здравље запослених који раде на отвореном при високим температурама.
Мере безбедности и здравља на раду утврђене су, пре свега, Уредбом о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима („Службени гласник РС”, број 14/09 и 95/10) и Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту („Службени гласник РС”, број 21/09), као и другим прописима у области безбедности и здравља на раду. Уредбом је, између осталог, прописан и преглед мера за безбедан и здрав рад на привременим и покретним градилиштима – Прилог 4 и дефинисано је да у току рада на градилишту методе рада и активности, као и физичка оптерећења запосленог морају бити одређена према температури околине, као и да запослени морају бити заштићени од штетног дејства атмосферских утицаја на њихову безбедност и здравље. У прилогу, Правилника је прописан преглед мера за безбедан и здрав рад на радном месту, дефинисано је да радна места на отвореном простору морају бити тако уређена да запослени који раде на тим радним местима буду заштићени од неповољних временских прилика и имају обезбеђену прву помоћ.
Мере које су послодавци дужни да примењују при раду на отвореном при високим температурама су: организационе, техничке, здравствене, промена режима рада и др., што у пракси подразумева честу замену запослених за обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени могу да се склоне од сунца и расхладе, обавезно давање информација запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама, упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до здравствених проблема запослених и др.

1 Топлотни стрес је дефинисан као физичка и физиолошка реакција запосленог на температуру која га окружује на радном месту.

Уколико послодавци не примењују превентивне мере при раду на отвореном при високим температурама, штетно дејство високих температура на здравље запослених има следеће симптоме: дехидрација организма, брже замарање, умањење способности за рад, повећање грешака при обављању посла, што може да доведе до појаве замора, топлотних грчева, исцрпљености, топлотног удара и др.
Директиве ЕУ из области безбедности и здравља на раду су транспоноване у национално законодавство Републике Србије и овим прописима није утврђена максимална спољна температура при којој би послодавац морао обуставити рад.
Када су у питању екстремне температуре ваздуха може се прогласити елементарна непогода, што је прописано Законом о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр.111/09, 92/11, 93/12), а исту проглашава, у зависности од територије захваћене елементарном непогодом, општина, град, Влада Републике Србије.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОТВОРЕНОМ ПРИ ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА

1. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

- Избегавање рада у најтоплијем делу дана (од 11 – 16 часова, у складу са Препоруком Владе Републике Србије, уколико то дозвољава процес рада);
- Организовати рад по сменама;
- Увођење додатне радне снаге;
- Прерасподела обављања послова – тежи део посла обављати у хладнијем делу дана;
- Правити чешће паузе уз обезбеђивање велике количине воде и безалкохолних напитака;
- Извршити обуку запослених за пружање прве помоћи;
- Запосленима се мора омогућити да током одмора (паузе) могу скинути средства и опрему за личну заштиту на раду;
- Обезбедити одговарајући простор где запослени могу да се склоне од сунца и одморе;
- Извршити аклиматизацију2 запослених на услове при високим температурама.

2. ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД

Поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, послодавац треба да:
- упозна запослене са симптомима болести проузрокованих високим температурама;
- обавезно даје информације о ризицима по здравље и живот запослених при излагању високим температурама;
- упознаје запослене са опасностима узимања лекова који онемогућавају или успоравају аклиматизацију.

3. СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ И/ИЛИ РАДНА ОДЕЛА

Поред средстава и опреме за личну заштиту на раду на отвореном при високим температурама, уколико је то могуће, запосленима треба обезбедити:
- летња одела, капе, мараме и сл.;
- да носе лагану, светлу и комфорну одећу од природних материјала;

2 Аклиматизација представља прилагођавање организма на нормално функционисање организма у новим условима радне околине.Већина запослених се аклиматизује након 7-14 дана.

- да носе капе, мараме или лагане шешире широког обода за главу које прекрива и врат, уколико запослени није обавезан да носи средство и опрему за личну заштиту главе.

4. ПРЕВЕНЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОБЛЕМА

- Уносити доста течности. Ако физичка активност траје краће од 60 минута довољно је пити обичну воду да се надокнади изгубљена течност, а када физичка активност траје дуже од 60 минута више није довољна обична вода за надокнаду течности јер су се обилним знојењем изгубили и електролити, па се препоручују пића са додатком угљених хидрата и електролита. Да би се спречила дехидрација важно је:
1. уносити најмање два литра воде на дан;
2. избегавати напитке са кофеином, алкохолом, газирана пића и спортске напитке са пуно шећера јер садрже састојке који изазивају дехидрацију;
3. уносити на сваких 15 – 20 минута по једну чашу расхлађене воде.
- Правити честе паузе у хладовини или у расхлађеним просторијама;
- Правилна исхрана – избегавати тешку и обимну храну, јести свеже воће и поврће. Препоручује се да се у исхрани пре свега користе свеже воће и поврће, млечни производи са ниским садржајем масти, хлеб у мањим количинама и риба и морски плодови, а не препоручује се тешка и масна запржена јела, црвено и сушено месо, конзервирана храна и конзумирање у већим количинама слаткиша и намирница које садрже рафинисан шећер и засићене масноће;
- Користити заштитну крему за сунце;
- Пружити одговарајућу прву помоћ

ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ МОГУ ДА СЕ ПОЈАВЕ КОД ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ РАДЕ НА ОТВОРЕНОМ ПРИ ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА

1. ДЕХИДРАЦИЈА – Представља смањење телесне количине воде.

СИМПТОМИ
Жеђ, сува уста, умор, несвестица, општа слабост.

ПРВА ПОМОЋ
Потребно је надокнадити изгубљену течност и минерале, дехидрирану особу је потребно умирити, ставити у седећи или лежећи положај, дати јој да пије воде или растворе за надокнаду течности и електролита, потребно је вршити стални надзор дехидриране особе, ако јој се стање не поправља позовите хитну помоћ или потражите савет лекара.

2. СУНЧАНИЦА – Облик топлотног удара који настаје излагањем главе директном утицају сунчевих зрака.

СИМПТОМИ
Слабост, мучнина и повраћање, главобоља, вртоглавица, немир, смушеност, црвенило у лицу, зујање у ушима. У тежим случајевима долази до омамљености, проширења зеница и несвестице уз убрзане откуцаје срца и плитко убрзано дисање, а у најтежим случајевима може доћи и до опасности по живот.

ПРВА ПОМОЋ
Пренети особу у хладовину или расхлађену просторију, ослободити је сувишне одеће, стављати хладне облоге на главу, ако је при свести давати хладне напитке.

3. ТОПЛОТНИ ОСИП – Надражај коже изазван прекомерним знојењем због топлог времена. Изгледа као скуп пликова или приштића који се најчешће јављају на врату, горњем делу грудног коша, у препонама, испод груди или на унутрашњем делу лакта.

СИМПТОМИ
Црвени осип са јаким сврабом

ПРВА ПОМОЋ
Осигурати боравак у хладовини или расхлађеној просторији и обући суву одећу. Наносити хладне облоге на осип. Код оваквих особа обично се не препоручује наношење крема, већ употреба дечјих пудера за кожу.

4.ТОПЛОТНИ ГРЧЕВИ – Болни грчеви у мишићима који се јављају након великих физичких оптерећења код особа које се много зноје. Особе које се обилно зноје су осетљивије на могућност појаве топлотних грчева јер се знојењем губи со, а смањен ниво соли у мишићима изазива болне грчеве у рукама, ногама или стомаку.

СИМПТОМИ
Кожа је бледа и знојава, температура нормална, а на згрченом мишићу можемо опипати задебљање.

ПРВА ПОМОЋ
Потребно је да особа престане са свим активностима, склонити је са сунца у хлад или расхлађену просторију, дати јој да пије воду или природне воћне сокове. Не настављати с напорним физичким радом ни неколико сати после грчева, јер се може јавити исцрпљеност или топлотни удар. Уколико грчеви потрају дуже од сат времена, потражити медицинску помоћ.

5. ТОПЛОТНА ИСЦРПЉЕНОСТ – Здравствени проблем који се може развити и неколико дана после излагања високим температурама, услед физичких активности, ако је унос течности био недовољан.

СИМПТОМИ
Умор, слабост, вртоглавица, главобоља, несвестица, мучнина и повраћање, мишићни грчеви, отежано знојење, бледа, хладна и влажна кожа, убрзано и површно дисање.

ПРВА ПОМОЋ
Склонити особу са сунца у хладнији простор, поставити је у лежећи положај са благо подигнутим ногама и давати јој пуно течности (вода, безалкохолни напици), прскати водом и хладити вентилатором. Из топлотне исцрпљености може се развити топлотни удар, па ако се наведени знаци погоршавају или трају дуже од једног сата, потребна је хитна медицинска помоћ.

6. ТОПЛОТНИ УДАР – Најтежи здравствени проблем који може бити изазван високим темпеатурама, услед губитка контроле над температуром тела и неспособности хлађења,

температура тела порасте за само 10-15 минута (40,5 °Ц или више), а пулс убрзан (чак и преко 160 откуцаја у минути). Уколико се не препозна на време, топлотни удар може довести до тежих оштећења здравља, па чак и до опасности по живот.

СИМПТОМИ
Црвена, топла и сува кожа (без знојења), јака главобоља, мучнина, вртоглавица, убрзани пулс, изузетно висока температура, губитак свести.

ПРВА ПОМОЋ
Пренесите особу у хладовину или расхлађени простор, поставити је у лежећи положај на леђа ако је при свести, ако није, поставити на бок, подићи ноге изнад нивоа главе, поливати особу хладном водом. Контролишите телесну температуру и покушајте да је спустите испод 38°Ц. Одмах позовите хитну помоћ.

Овим смерницама су дате основне информације које би требало да помогну послодавцима и запосленима када се рад обавља на отвореном при високим температурама, односно наведене информације имају за циљ да се ризик по здравље запослених снизи на прихватљив ниво.

На иницијативу министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарије Кисић Тепавчевић у ресорном министарству је одржан састанак са заштитником грађана Зораном Пашалићем поводом случаја Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца.

Министарка Кисић Тепавчевић је обавестила заштитника грађана да је Министарство затражило од Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца целокупну документацију у вези поменутог случаја.

Поступајући центар је Министарство обавестило о свим предузетим радњама од 2015. године до данас на овом случају, исте поткрепило свом потребном документацијом, коју је министарка Кисић Тепавчевић предала Пашалићу на даље поступање.

Министарка Кисић Тепавчевић и заштитник Пашалић су се сагласили да је интерес деце у овом случају од приоритетног значаја за обе институције.

Уређење сензорне собе у тој установи, која се налази у оквиру Центра за социјални рад, покренуто је на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и ЕПС-а, који је за опремање собе издвојио милион динара.

Вулин је након отварања сензорне собе рекао да тај простор треба да побољша преостале способности те деце и омладине, те да ичини да буду срећнији.

"Не можете наћи бољи и лепши поклон, нема бољег терапијског средства за њих и од данас је могуће учинити њихов живот бољим", рекао је Вулин.

Он је захвалио представницима ЕПС-а што су део свог профита инвестирали за те намене и позвао и остале компаније у Србији да пођу истим путем и део свог профита инвестирају у заједницу и намене је онима којима је заиста потребна помоћ.

Вулин је рекао да је отварање сензорне собе у установи у Шапцу доказ да држава није одустала ни од једног члана друштва, а да су деца заслужила да се боримо за њих и помогнемо им.

"Зато драги суграђани, када не платите рачун за струју сетите се да сте можда нешто узели и овој деци, да сте одузели од рудара у Колубари и од једне компаније која је друштвено одговорна", навео је министар.

Вулин је додао да држава од ове деце није окренула главу, нити дигла руке.

"Србија не диже руке ни од једног свог члана, ни најслабијег, ни најјачег. За нас свако у друштву има право на живот и потребу за срећом", казао је Вулин и позвао грађане да буду хумани према свим члановима нашег друштва и помогну онима којима је најтеже.

Вулин је рекао и да не би смели да заборавимо ниједно дете, како у Шапцу, тако и у Београду, Новом Саду или било ком другом граду, те да би локалне заједнице требало такође да учине напоре у том правцу, као и да се заједнички помогне родитељима деце којима је помоћ потребна.

Вулин је захвалио представицима локалне самоуправе, особљу које ради са децом, истичући да њихов посао није лак, а да они према њима свакодневно показују пажњу, љубав и нежност.

ЕПС је већ донирао милион динара за комплетне радове и опремање неопходном опремом сензорне собе у Дому Драгутин Филиповић - Јуса у Београду, а из те компаније најављују даље хуманитарне и друштвено одговорне активности.

Директор Центра за социјални рад Милан Васић рекао је да ће 25. септембра бити организована обука за раднике те установе, како би се корисницима омогућуило коришћеје сензорне собе.

Он је рекао да ће за сада та услуга бити доступна деци и омладини која живе у дому, потом и корисницима дневног боравака, а да ће се размотрити и проширење услуге на остале суграђане којима је помоћ потребна.

Заменик градоначелника Шапца Немања Пајић захвалио је Министарству и ЕПС-у, истичући да је могућност коришћења сензорне собе додатна услуга, која ће допринети да корисници побољшају своје визуелне и социјалне карактеристике.

Како је казао, на тај начин ће им се олакшати свакодневни живот, а помоћи ће и њиховим родитељима, да се растерете.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку Националне службе за запошљавање за 2019. годину, којим су утврђени конкретни задаци и циљеви на спровођењу мера активне политике запошљавања.

Министар Ђорђевић рекао је да Република Србија истраживањем тржишта, преквалификацијом радника и привлачењем страних инвеститора, жели грађанима да омогући да се баве пословима помоћу којих ће моћи боље да зарађују и остану да живе у својој земљи.

„Од ове године са Министарством просвете и Министарством привреде почињемо да радимо на детаљном плану развоја наше земље. Тако ћемо тачно знати, у ком месту и у којим гранама индустрије је потребан одређени инвеститор. Желимо да наши грађани буду задовољни у својој земљи, да напредују и образују се у складу са потребама тржишта. На тај начин ћемо смањити незапосленост и побољшати демографску слику Србије“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да је процес преквалификације доступан како незапосленима, тако и запосленим грађанима и истакао да увођењем дуалног образовања и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да виде да ли заиста желе да се баве оним за шта се и школују. Како каже, човек је најбољи у свом послу када ради оно што воли, а Влада Србије се залаже да у својој земљи створи управо такву радну атмосферу.

„Циљ Министарства јесте смањење незапослености,  неформалног запошљавања, као и подстицање теже запошљивих категорија да учествују у мерама активне политике запошљавања. Потребно је још доста тога унапредити, али желимо и да се фокусирамо на медијску промоцију онога што ради и нуди НСЗ“, рекао је Ђорђевић и додао да је од велике важности приликом запошљавања и то што ће се изменама и допунама Закона о социјалној заштити омогућити да корисници социјале помоћи не губе право на социјалну помоћ у оном тренутку када се запосле, већ постепено.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да је у 2018. години забележена најнижа стопа незапослености од 11,3 одсто и додао да је НСЗ потписивањем овог споразума, преузела задатак да постави јасне параметре колико лица ове године треба да се укључи кроз различите мере на тржиште рада.

„У 2019. години, за реализацију мера активне политике запошљавања, нам је на располагању 4 милијарде и 550 милиона динара из централног буџета, као и 200 милиона из средстава ЕУ. Очекујемо и да локалне самоуправе до 20. фебруара, аплицирају за средства за финансирање локалних акционих планова. То ће бити значајан ресурс којим можемо да подигнемо ниво запошљавања људи, које се налазе на евиденцији НСЗ кроз различите обуке, процесе преквалификације и образовања“, рекао је Мартиновић и додао да и многи запослени могу да рачунају на покретање сопственог бизниса и запошљавање код приватника.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић  разговарао је са амбасадорима Норвешке, EУ, Сједињених Америчких Држава и Турске на скупу посвећеном оснаживању и запошљавању грађана, посебно рањивих група у Рашкој области, којем су присуствовали и представници Бошњачког националног већа.  

Ђорђевић je својим саговорницима пренео снажну одлучност Владе Републике Србије да унапреди положај мањина у српском друштву, посебан фокус биће на оснаживању жена, нарочито у локалним заједницама.

„Србија је пример државе која брине о положају мањина, што доказују и бројне похвале упућене Влади Републике Србије. Ако бих морао да се фокусирам на приоритете, подсетио бих на оно на чему председник Александар Вучић инсистира, а то је инвестирање у инфраструктуру  и даље развијање аутопутева, како би и најудаљенији делови Србије били повезани, и били интересантни за инвеститоре. Као министар, тврдим, да Влада Републике Србије у том смислу не раздваја Војводину, Рашку, Шумадију, источну Србију или Косово и Метохију. Све је то Србија и сви њени делови треба да буду равномерно развијени“, рекао је министар.

Ђорђевић је овом приликом истакао и да је у току јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације, који ће допринети да и мушкарци и жене имају једнака права, не само на тржишту рада него и у свим сферама српског друштва.

,,Нови Пазар, Сјеница, Рашка и Тутин су посебно специфични градови због своје мултикултуралности. Република Србија је поносна нa културну и верску разноликост својих грађана, и омогући ће да сви њени грађани остваре сва своја права у складу са Уставом и законом“, истакао је Зоран Ђорђевић.

Скуп je организовала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду, која је уједно и стратешки партнер Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Позивамо вас да присуствујете последњој едукативној радионици у оквиру пројекта    “Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно” („ Реци НЕ раду на црно“ ), која ће се одржати у уторак, 16. октобра 2018. године, са почетком у 8.30  часова, у просторијама Клуба посланика (Толстојева 2).

Пре почетка едукативне радионице присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који ће представити досадашње резултате овог пројекта, као и в.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад.

Инспекторима из целе Србије ће на радионици бити подељено и 266 лаптопова, који ће убрзати и унапредити њихов досадашњи рад.

Едукативне радионице у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“ одржане су у градовима целе Србије са циљем ефикасније борбе против сиве економије и подизања свести грађана о штетности рада  „на црно“.

Молимо представнике медија да своје присуство пријаве најкасније до уторка, 16. oктобра до 8 часова на адресу press@minrzs.gov.rs.