Aa

Aa

Ђорђевић: Пресликаћемо искуство ЕУ за радне дозволе на "мали Шенген"

Ђорђевић: Пресликаћемо искуство ЕУ за радне дозволе на "мали Шенген"

Ђорђевић: Пресликаћемо искуство ЕУ за радне дозволе на "мали Шенген"

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је за Тањуг да предстоји дуготрајан процес како би се договор Србије, Северне Македоније и Албаније, "мали Шенген", у делу који се односи на заједничке радне дозволе реализовао јер он подразумева да Србија измени Закон о запошљавању странаца и Закон о странцима.

 

Ђорђевић сматра да ће тај посао бити лакши утолико што у земљама ЕУ већ постоји радна дозвола која добијена у било којој земљи, важи и у свим државама чланицама Уније. 

 

"Желимо да то искористимо и да на неки начин пресликамо и код нас. Србија тежи да уђе у ЕУ, и то ће онда нама бити врло лако, да се само пребацимо на систем ЕУ", рекао је Ђорђевић за Тањуг. 

 

Најпре треба да се измени Закон о запошљавању странаца, који је у надлежности његовог ресора, и Закон о странцима, који је у надлежности МУП-а.

 

Потом би се, каже Ђорђевић, кренуло у преговоре са Северном Македонијом и Албанијом о склапању неке врсте споразума који би дефинисао како ће се издавати те радне дозволе које ће званично важити и обухватати све три земље.

 

Kаже да је о изменама закона већ разговарао са министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем и да ће се сутра њих двојица имати састанак.

 

"Што се тиче нашег законодавства, врло брзо ћемо да решимо шта је то потребно да променимо, али после тога нам остаје да видимо како ћемо то да спроведемо, а да буде ефикасно и да на неки начин имамо сигурност", рекао је Ђорђевић.

 

Ђорђевић каже да се налазимо у околностима недостатка радне снаге и када Србија настоји да привуче доста нових инвестиција. 

 

"Свакако се отвара питање да ли имамо довољно радне снаге и свакако ће она бити потребна. Желимо да будемо лидери у региону. У таквим околностима је потребно да отварамо границе и да пружамо могућност да можда из региона дођу људи да раде у Србији", навео је Ђорђевић.

 

Опредељење Србије је да се избори за нова радна места, а то је једино, каже, могуће обезбедити доласком великих инвестиција које ће дати замајац нашој привреди, али и малим и средњим предузећима која ће пратити те велике инвестиције. 

 

Поступак за запошљавање странаца везан је за привремени боравак и радне дозволе, а у складу са тренутним законима дефинисани су и сви услови за запошљавање страних држављана.

 

Један од услова за запошљавање странаца, који се конкретно односи на издавање визе за дужи боравак, почиње са применом од 1. јануара 2020. године. 

 

Послодавац, односно, компанија која жели да запосли странца имаће од 1. јануара 2020. године могућност да истовремено покрене поступак за издавање радне дозволе док траје поступак одобрења визе за дужи боравак. 

 

Поступак ће моћи да се покрене иако је странац и даље у иностранству, а процес прибављања визе за дужи боравак у току. 

 

То значи да ће од 1. јануара следеће године послодавац који жели да запосли странца моћи да покрене поступак за исходовање радне дозволе, иако он још увек није у Србији.

 

Постоји неколико начина да странац добије боравак у нашој земљи, а један од њих је и понуда за посао из земље у коју аплицира.

 

Поступак за издавање радне дозволе води се пред Националном службом за запошљавање, а све активности око прибављања радне дозволе покреће послодавац. 

 

У случају подношења захтева за издавање радне дозволе за запошљавање, Национална служба је у обавези да по пријави потребе за запошљавањем коју подноси послодавац, спроведе тест тржишта рада. 

 

Циљ је да се утврди да ли има других радника са потребним квалификацијама у нашој земљи, а које компанија захтева. 

 

Захтев за привремени боравак по основу самозапошљавања такође је један од начина да странац добије радну дозволу, а ово важи за странце које желе да се самозапосле, односно отворе своју фирму у нашој земљи и да раде у њој као запослени.