Претрага

У организацији Одељења за развој и одржавање информационог система и техничку подршку, заједно са Институтом за стандарде и технологије Београд, у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одржана је обука за око 50 руководилаца и заменика руководилаца организационих јединица на тему Обука за примену мера ISO/IEC 27001 за савладавање основних смерница за систем менаџмента безбедношћу информација ISMS - програм подизања свести запослених прилагођен за руководиоце.

Обука је обухватила захтеве Закона о информационој безбедности и припадајућих подзаконских аката као и захтеве националног стандарда SRPS ISO/IEC 27001:2014 - Информационе технологије - Технике безбедности - Системи менаџмента безбедношћу информација – Захтеви. Посебна пажња током обуке дата је на анализи ризика према примерима из праксе и смерницама како обезбедити несметано функционисање пословних система министарства.

Током обуке посебан акценат дат је на следеће мере које Министарство треба да испуни:

- одређивање начина и процедура за постизање и одржавање адекватног нивоа безбедности система;

- спречавање и ублажавање последица инцидената којим се угрожава или нарушава информациона безбедност;

- подизање свести код запослених о значају информационе безбедности, ризицима и мерама заштите приликом коришћења ИКТ система;

- прописивање овлашћења и одговорности запослених у вези са безбедношћу и ресурсима ИКТ система;

- свеукупно унапређење информационе безбедности и провера усклађености примене мера заштите.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставиће да спроводи активности на подизању капацитета запослених у циљу испуњења захтева Закона о информационој безбедности и националног стандарда SRPS ISO/IEC 27001:2014 и у наредном периоду.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и амбасадор Краљевине Шведске, Њ.Е. Јан Лундин, обишли су робну кућу "Икеа" у Београду. 
Министар Ђорђевић је приликом обиласка истакао да Шведска и Србија имају добру сарадњу, уз констатацију да та сарадња може бити много боља и интензивнија, како у области привредне сарадње, тако и укупне економије.
Министар Ђорђевић је подсетио да је „Икеа“ једна од највећих инвестиција у Србији, где је до данас инвестирано 60 милиона евра, и да данас Икеа запошљава 330 радника.
„У плану је да у наредних пет година изграде још два објеката, од којих би један налик постојећем објеката „Икее“ требало да се нађе на другој страни града. Вредност тада укупних инвестиција биће 200 милиона евра, а добра вест за све наше грађане је да ће то значити и нова радна места. Верујем да ће њихови планови бити реализовани, а да ће наших 1200 радника тада бити радници Икее“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Током обиласка, министар Ђорђевић информисао се о начину пословања, као и о условима у којима раде запослени. Ђорђевић верује да долазак ,,Икее“ отвара врата и другим великим инвестицијама у нашу земљу, што за Србију представља директан допринос бољем стандарду и креирању нових радних места.
Амбасадор Лундин захвалио је министру Ђорђевићу на посети „Икеи“ и најавио  да ће ,,Икеа“ постепено ширити пословање  у Србији и проширити своју мрежу сарадње са другим предузећима.
„Икеа за Шведску представља нешто изузетно позитивно у трговинским односима наше земље“, нагласио је амбасадор и додао да је отварање „Икее“ у Србији још један корак напред у привредним односима Србије и Шведске.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са амбасадором Републике Турске у Србији, Њ.Е. Танжу Билгичем и захвалио на великодушној подршци коју Турска пружа Министарству.    

Министар Ђорђевић изразио је задовољство поводом чињенице да су укупни билатерални односи двеју земаља на изузетно високом нивоу, за шта су у највећој мери заслужни учестали сусрети председника Александра Вучића и Реџепа Ердогана, као и велики број потписаних споразума у претходном периоду.

Ђорђевић се посебно осврнуо на пројекат Министарства и Турске агенције за развој и координацију (ТИКА), којим ће се реконструисати објекат „Матерински дом“, који се налази у склопу Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду.

„Пројектом којим ћемо реконструисати „Матерински дом“ у Звечанској само је још један од корака ка унапређењу сарадње између Србије и Турске која ће се наставити и у наредном периоду“, рекао је министар и додао да је на састанку усаглашена потреба за повећањем броја турских инвеститора у Србији и да ће се у вези са тим у наредном периоду одржати састанак на највишем нивоу.

Амбасадор Биглић изразио је задовољство због повећаног броја инвеститора који одлучно долазе и самостално улажу у Србију и истакао значај неговања добрих билатералних односа две земље. Амбасадор Биглич захвалио је министру Ђорђевићу на спремности да са турским инвеститорима разговара о даљем инвестирању у Србију.

„Израда регистра социјалних осигураника и социјалних карата, отварање нових радних места и борба против сиве економије приоритети су Министартва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у наредном периоду. Они могу брзо да донесу бољитак не само раду министарства већ и животу свих наших грађана а њих ћу у наредном периоду усагласити и са председницом Владе и заједно и радити на томе“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, отварајући конференцију Међународне организације рада „Процене стања Социјално-економских савета на Западном Балкану“.

„Реализацијом регистра социјалних осигураника и социјалних карата желимо да уведемо ред у тој сфери јер људи који примају социјалну помоћ недвосмислено заслужују тако нешто. Нама ће то омогућити додатне уштеде које се могу пребацити на неку другу ствар или искористити за повећање социјалних давања у можда неким другим сферама. Друга, подједнако битна ствар, а која ће се свакако рефлектовати и на бруто домаћи производ јесте повећање запослености и то кроз више аспеката. Један је довођење страних инвеститора, отварање нових фабрика, нових радних места, подстицање отварања нових фирми, субвенције, а са друге стране је борба против сиве економије и рада на црно. Радићемо ванредне и редовне контроле свугде по Србији. Пробаћемо тиме да смањимо рад на црно, јер мислим да ту има доста простора и доста људи који раде „на црно“ и тиме ће Србија добити не само у једном броју људи који ће се запослити већ са друге стране очекујемо доста већи прилив када је у питању буџет Републике Србије и растерећење буџета“, прецизирао је министар Ђорђевић. 
„Србија је озбиљно ушла у реформе већ 2012. године добијањем статуса кандидата и својом одлуком да нам је стратешки сиљ улазак у ЕУ. Реформе које смо почели свој замајац су добиле 2014. године, а један од аспеката који не може и није заобишла је и социјална одговорност и брига према свим својим грађанима. Програм ове Владе је заснован 2014. године са јасним циљевима – јачање привреде, на првом месту, затим довођење страних инвеститора али и домаћих који желе да инвестирају у Србију и тиме подстакну повећање производње, извоза, запослености. Циљ нам је био фискална и монетарна стабилност наше земље, стабилност у инфлацији, стабилност курса. Такође и област којом сам се ја бавио, а није ништа мање битна, то је безбедност региона која даје могућност и сигурност свим инвеститорима да дођу. Једино привлачењем страних инвеститора Србија и регион могу да просперирају и да имају јаснију и бољу будућност. Такође, Министарство рада је у претходном периоду донело доста закона, можда најбитнији од њих је Закон о раду који је показао доста добрих резултата а мој претходник је припремио и седам нових закона који треба да уђу у скупштинску процедуру и који ће доста унапредити живот и рад наших грађана“, рекао је Ђорђевић.

Одлуком министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића по Јавном позиву за подношење предлога пројеката реконструкције, санације и/или конзервације ратног меморијала у 2023. години опредељено је 3.440.000,00 динара Републичком заводу за заштиту споменика културе, ради вршења испитивачких радова са израдом Пројекта статичке санације и конзерваторско-рестаураторских радова на ратном меморијалу Маутхаузен у Републици Аустрији.

Меморијал Маутхаузен је подигнут 1958. године, на простору концентрационог логора из периода Другог светског рата. Пројектант споменика је Братислав Стојановић, док је скулпторски део израдио вајар Нандор Глид. У концентрационом логору Маутхаузен током Другог светског рада боравило је неколико хиљада Срба, од чега је велики број изгубио живот у логору.

Јавни позив за подношење предлога пројеката у 2023. години, надлежним заводима за заштиту споменика културе, објављен је 17. марта 2023. године и био је отворен до 30. септембра ове године.

У јулу месецу Министарство је претходно подржало још укупно 16 пројеката за инвестиционо одржавање ратних меморијала у укупном износу од 32.193.176,00 динара.

Предмет Јавног позива био је финансирање или учешће у финансирању пројеката у 2023. години за инвестиционо одржавање ратних меморијала од значаја за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у циљу заштите ратних меморијала у Републици Србији и иностранству.

Право на подношење предлога пројекта за инвестиционо одржавање ратних меморијала у Републици Србији имају надлежни заводи за заштиту споменика културе, док за инвестиционо одржавање ратних меморијала у иностранству има републичка установа надлежна за заштиту споменика културе.

интервју Куриру

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже да су се инвеститори за нека од 167 предузећа у реструктурирању већ јавили. Не може да открива ко су они, ни колики је број предузећа за која има заинтересованих, али, како каже, држава се свим снагама труди да сачува посао људима.

До када држава може да издржи да радници у предузећима у реструктурирању буду на буџету?

- Држава ће наредних шест месеци остављати могућност да тај проблем буде решен. Било је најједноставније да смо рекли: „Поштујемо одлуку Уставног суда, то је једино могуће и готово, сви идете на улицу.“ Ми то нећемо да урадимо, заиста се очајнички боримо да у дијалогу са синдикатима и послодавцима дођемо до најбољих решења.

Неки економски аналитичари кажу да тиме само продужавате агонију.

- То су економски аналитичари, који никад неће морати да се сретну с тим радницима. Још нисам чуо да су дали неку конкретну идеју, осим да отпустимо те људе.

Најављен је долазак страних инвеститора - ко су они и за која предузећа?

- Држава ради на томе, неки инвеститори су се већ јавили. За „Сартид“ има неколико заинтересованих, као и за нека друга предузећа, али не могу сада да откривам ко су они нити за колико предузећа има интересената. Нажалост, нема их за сва.

Шта ће бити с фирмама за које нема интересената?

- Сваки радник ће имати социјални програм, то није спорно. Међутим, гледамо да сачувамо производњу, јер социјални програм, ма колико великодушан био, пре или касније ће се потрошити. Зато тражимо посао за те људе.

Родитељи који су у тешкој економској ситуацији добијају мању новчану помоћ од хранитеља?

- Скренута је пажња на тај проблем. Морамо да погледамо комплетан закон о финансијској подршци породици. Цури новац, постоје нелогичности, и то морамо да средимо. Имаћемо више разумевања.

Хоће ли они добити више новца?

- Без промене закона не може. Слажем се да постоји неправда, трудићемо се да је исправимо. Ево, постоји могућност да породиље остваре право на продужену негу ако дете има здравствених проблема, развојних сметњи. У Београду је било више од 7.000 захтева који су одобрени. Да ли мислите да ми у главном граду заиста имамо толико деце с таквим проблемима? Зато ћемо за таква, а и многа друга права увести већу контролу.

Савет грађанима - како да преживе у Србији?

- Нема ту никаквог савета, сви ми живимо у једној земљи. Некоме је лепше, некоме није, али трудимо се да се нешто промени. Кад је реч о министарству које водим, хоћемо да ангажујемо привреду и бизнис да помогну људима. На мени је да покушам све што могу. Однели смо пет тона хемије у Дечје село, донацију компаније „Албус“, као и пет тона хране у Ветерник, донацију компаније „Фриком“.

Од толико богатих људи, спали смо на две фирме.

- Неће бити само две, ја се трудим да сваке недеље бар једна компанија да нешто. Изаћи ћу пред Владу с предлогом да се донације ослободе пореза, да људима дамо мотив да нешто ураде.

Да ли су те фирме понудиле помоћ или сте их ви звали?

- Ја сам њих звао. Мене ће пријатељи почети да избегавају - кад год завршимо разговор, питам: „Еј, а да ли би могао..., за старе, ортопедска помагала...“ Шта да радим. То је мој посао.

Измене Закона о раду

СРБИЈА ТРЕБА ДА СЕ УСАГЛАСИ

Уколико се радна група не усагласи око измена Закона о раду, који је даљи план?

- Не постоји законска обавеза да се радна група усагласи. Суштина је да се Србија усаглашава. Надам се да ће се сви учесници у социјалном дијалогу договорити, а коначни судија је Скупштина.

Да, али ви имате апсолутно већину.

- Баш зато треба ценити напоре Владе да се постигне консензус између свих учесника социјалног дијалога.

Кредитни рејтинг Србије од 2004. до 2017. године био је у ББ минус, са тендецијом пада, тек од 2017. до 2019. године успоставила се контрола и он постаје ББ, а пре непуних месец дана прелази у ББ плус. Како и на који начин се креће инфлација, раст цена на мало, курс и како се ми задужујемо најбољи су показатељи колико је добро у једном друштву.
Ово је јуче министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио на седници редовног заседања Народне Скупштине Републике Србије.

Министар је нагласио да су задуживања настајала као последица за успостављање ликвидности јавних предузећа, исплате пензија и свега онога што не доноси добит већ напротив прави проблем држави. Проблем се не манифестује одмах по задуживању већ у тренутку када треба да се врати, а то је дошло на наплату 2015, 16, 17, 18, 19-те па и данас, а ми смо имали прилике да сада расправљамо о задуживању не само за пет пута мању каматну стопу већ се од то га изграђује инфраструктура, путеви и тиме се ствара нова вредност.

- Морамо да водимо рачуна и о превременој отплати, неке кредите смо вратили пре времена да не бисмо морали да плаћамо велику камату.  Увођење установа у оквиру просвете, локалне самоуправе у систем контроле трошења новца јесте један од најзначајнијих мера које ће бити спроведене у наредном периоду – рекао је Ђорђевић и осврнуо и на ванредне приходе државе:
Када су у питању стране директне инвенције оне су 2012. године биле на нивоу 752,8 милиона евра, а 2018. године завршили смо са 3.187,9 милиона евра а у првих 9 месеци ове године 2.706,9 милиона евра. То говори о томе да ова земља и те како улива поверење инвеститорима који желе да дођу и да инвестирају у Републику Србију.

- Када су у питању субвенције за 2019. годину је било планирано и потрошено 17,7 милијарди, а за 2020. годину је планирано 13,5 милијарди – каже Ђорђевић.

Министар је као јасну поруку навео да сви који желе да инвестирају у Србију, да ли су у питању страни или домаћи инвеститори имају подједнаке услове и могућности да аплицирају, и оно што је битно добијају новац по пројекту који се предлаже тек када успеју да ураде онако као што су рекли.
- Србија има вишеструко велику корист јер се субвенција исплати изградњом фабрика и запошљавањем, новцем који се добија путем страних директних инвестиција а врши се и повраћај кроз порезе и доприносе – изјавио је министар.

Након разговора обављених између Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кинеских инвеститора, турских инвеститора на југу Србије, синдиката и Уније послодаваца, констатовано је да је злоупотреба боловања један од проблема које треба решити. 
Договором Министарства за рад и Министарства здравља установљено је да овај проблем може да се реши оштријим контролама које ће утврдити да ли постоје евентуалне злоупотребе боловања.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је да ће појачана контрола боловања важити за целу Србију.
Када радник оде на боловање, према речима министра Ђорђевића, он доноси дознаку у своју компанију и послодавац ако посумња да постоји злоупотреба, према Закону о раду, има могућности и начина да то провери
„Како је прописано Законом о раду, чланом 179 ставом 4, послодавац је у могућности да тражи вандредну контролу боловања, о свом трошку, уколико евентуално посумња да радник није болестан. Такође чланом 179, ставом 3.3 Закона о раду, објашњено је да уколико радник злоупотребљава право на боловање, послодавац је у могућности да прекине радни однос“ истакао је министар Ђорђевић.
Министарство здравља појачаће контролу у свом ресору, односно контролу лекара који издају боловања и комисија које касније и контролишу оправданост коришћења боловања.
„Жеља државе је да законски заштити како радника и радно место тако и послодавца. У противном марљиви радници трпе радећи и посао који би иначе радио радник који злоупотребљава боловање, радно место остаје упржњено, а имамо доста људи на бироу који су у потрази за запослењем и послодавци имају проблем са пословањем и самим тим мања је уплата пореза држави. Држава жели то да санкционише“, констатовао је министар Ђорђевић.
Министар Ђорђевић истакао је да Синдикати јесу ти који штите марљиве раднике, оне који желе да раде и да управо радници који злоупотребљавају право на боловање раде против њих.
Ђорђевић је рекао и да је тешко проценити колико је злоупотреба боловања распрострањена, али да се сигурно зна да постоје људи у компанијама који злоупотребљавају боловање, чак да постоје и неки случајеви где људи иду на боловање 20-ак дана, па се врате три дана на посао, па оду опет на боловање, само да би избегли комисију.
Говорећи о захтеву Повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића, који је тражио појашњења везана за најаве на који начин ће бити контролисана злоупотреба боловања, јер је то већ како Шабић каже законом одређено, Ђорђевић је истакао да је све доступно и биће доступно и поверенику Шабићу.
„Ја нисам одговоран за оно што је он разумео, већ за оно што ја кажем“ нагласио је министар Ђорђевић.
Министар је још једном истакао да ће ова контрола боловања важити за целу Србију.
„Нама је у интересу да покажемо да је Србија одговорна држава како према страним инвеститорима, које желимо да привучемо да још више улажу, тако и домаћим инвеститорима. Такође желимо да заштитимо и раднике који марљиво раде и да овај вид злоупотребе права из радног односа сузбијемо“, закључио је министар Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на панелу одржаном на представљању “Беле књиге” Савета страних инвеститора где је поручио да Закон о агенцијском запошљавању врло брзо треба да уђе у скупштинску процедуру и навео да је циљ тог прописа да сви радници буду доведени у исти положај.

Ђорђевић је рекао да у Републици Србији такав закон до сада није постојао, али да је један од приоритета ресора којим руководи да сви радници имају иста права и да се спречи нелојална конкуренција.

„Нови закон о безбедности на раду треба да унапреди безбедност радника и додатно смањи број оних који у Србији раде на “црно”, а тај број је последњих година све мањи. Морам да истакнем да Инспекторат за рад посвећено ради свој посао, а недавно је настављен и пројекат „Реци не раду на црно“. Нагласио бих да је неопходно осигурати да сви играчи на тржишту поштују законе, као и да је Влада већ донела одлуку о повећању броја инспектора и проширењу њихове надлежности“, истакао је Ђорђевић.

Ђорђевић је рекао да се у складу са дигитализацијом која је један од приоритета Владе, у Министарству ради на увођењу система за дигитално архивирање докумената, као и да је већ уведено флексибилно радно време. Министар је још указао и на важност одлуке Владе да се позабави економским миграцијама и подсетио да је основано и координационо тело за спречавање економских миграција.

„Тренутно је у изради стратегија за спречавање економских миграција која ће бити добра основа за акциони план у настојању да се не само спречи одлазак људи, него да се привуку они који су већ отишли да се врате у Србију. Министарство је окренуто и реформи Националне службе за запошљавање што ће, надам се, допринети да идуће године Србија има довољно радне снаге“, објашњава министар и додаје да ће Влада Србије радити на смањењу папирологије, што је савет и страним инвеститорима, како би бирократске процедуре у нашој земљи биле што једноставније. 

Како је рекао, за Владу је важна сарадња са Саветом страних инвеститора, те је поручио да је циљ да сваке године привредни амбијент у Србији буде све бољи.

„Никад нисмо задовољни бројем инвестиција. Ми желимо да оне расту из године у годину, а најбољи начин за то је да управо они који су дошли у Србију сматрајући да је у Србији добар амбијент за улагање кажу шта би требало да се унапреди како би Србија била још привлачнија”, закључио је Ђорђевић и поручио да ће Министарство наставити реформе како би дошло до што значајнијег унапређења пословног амбијента.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и члан председништва Српске напредне странке Зоран Ђорђевић, поводом Међународног празника рада изјавио је да су грађани Републике Србије направили праве политичке изборе захваљујући којима данас можемо да будемо поносни на резултате које смо постигли:

Просечна плата у Србији сада износи 462 евра, за разлику од 2012. године када је на власти био Драган Ђилас, а просечна плата била 345 евра. Прошлост у којој је групи појединаца битно било једино како на већ од радника узетих  500 милиона евра, да додају још који, је данас само ружна прошлост. Иронија је данас Драган Ђас који ни “Р“ од рада није видео, прича о правима и о малој плати. Он за време чије власти смо затварали радна места, задуживали се и бојали како ћемо прегурати месец, има храбрости да прича о инвестицијама и јефтиној радној снази. Он у чије се време мерило на дневном нивоу затварање радних места и када је број инвеститора био статистичка грешка, прича о радничким правима.

Права истина је да незапосленост  никада није била нижа и износи 11,9 одсто за разлику од 2012. године када је била чак 26 одсто. У Србији је отворено 180 нових фабрика. У првом кварталу ове године запослених је 2.147.948 људи што је за 2,7 одсто више него у истом период претходне године. Поређења ради укупан број формално запослених у 2012. години износио је 1.727.048.

Економска нестабилност, промене курса, нестабилност државе на свим пољима која је била одлика 2012. године и година пре, сада је прошлост која се неће поновити али која се не сме заборавити.

Такозвани “рад на црно” који је био једини облик препознатљивог рада у неким ранијим временима, успели смо да сведемо на минимум, да охрабримо раднике и грађане да се боре за боље услове и не пристају да под лажним обећањима трпе кршење њихових права и лишавање онога што им је законом загарантовано.

У  2018.години,  инспектори рада су  извршили за 31 одсто  више надзора него у 2017.години, а  при томе су затекли на раду ''на црно'' за 24 одсто мање лица  него у 2017.години, што указује на то да послодавци у већој мери поштују законске одредбе које се односе на закључивање уговора о раду и пријављивање запослених на обавезно социјално осигурање, него  што је то био случај у ранијем периоду. Инспекторат за рад наставиће и у наредном периоду да врши појачане инспекцијске надзоре како бисмо у потпуности искоренили рад „на црно“ који представља рецидив прошлости, као што смо успели да оне који су ову земљу у ранијем периоду завили у црно, сведемо на нужно зло, а Србију учинимо бољим местом за живот и рад.    

Чињеницу да је радник у фокусу ове Владе потврђује и то што је  2019. проглашена Годином безбедности и здравља на раду, управо ради подизања свести о важности коришћења заштитне опреме и поштовању прописа из области рада.

У наредном периоду у плану је доношење низа закона - Закона о агенцијском запошљавању, Закона о социјалном предузетништву, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању о случају повреда на раду, Закона о Изменама и допунама Закона о раду који је у плану 2021. године, који ће суштински унапредити положај наших радника.

Затварање радних места, страх од неизвесности новог дана, борба за парче хлеба и то на црно, само су део период у коме је владао Драга Ђилас а који се неће поновити. Лаж и манипулација којом се Ђилас служи, када говори о ситуацији у Србији сада, само је доказ о његовом ниском мишљењу о грађанима наше земље.

Чињенице су ту да покажу да је оно што наш председник Александар Вучић говори истинито, да ова влада заиста брине о свим грађанима, да Србија није више нестабилно тле већ сигуран партнер не само њених грађана већ и других земаља у свету. Наставићемо да се боримо за нашу Србију, да привлачимо инвеститоре, да задржимо младе и вратимо оне који су отишли, увек говорећи истину, јер волимо нашу земљу и наш народ.