Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадором Мексика Марком Антонијом Гардија Бланком о конкретним корацима за унапређивање сарадње и будућим инвестицијама.

Министар Ђорђевић истакао је да верује да ће се у скоријем периоду реализовати идеја о организовању српско-мексичког пословног форума где би се инвеститори обе стране упознали са пословном климом и условима за улагање.

Ресорни министар је његовој екселенцији упутио и изразе саучешћа поводом недавне експлозије нафтовода у централном Мексику у којој су изгубили животе грађани те државе и поручио да ће Србија и у добрим и у лошим тренуцима бити уз пријатељски мексички народ.

Њ.Е. Марко Антонијо Гарсија  Бланко захвалио је министру Ђорђевићу на искреном саосећању са трагедијом која је задесила Мексико и навео да ће  настојати да свој допринос конкретизовању унапређивања сарадње у одређеним областима, посебно у области економије и привлачењу инвестиција.

Он је са министром омладине и спорта Вањом Удовичићем посетио Индустрију меса "Неопланта" поводом спровођења пројекта чији је циљ повећавање могућности за запошљавање младих и стварање услова за останак и рад у земљи.

После разгледања погона и разговора са руководством "Неопланте", Вулин је рекао да је та компанија, у саставу "Нелт" групе, један од добрих примера који показују "да у Србији итекако може добро да се ради", да се запошљавају домаћи радници, а да се буде конкурентан на светском тржишту.

"Држава мора да одреди своју политику када су у питању домаћи инвеститори", рекао је Вулин новинарима напомињући да он лично верује у то да је потребно изједначити домаћег и страног инвеститора јер, како је рекао, не разуме "зашто би новац имао боју".

"Уколико наш човек улаже, зашто му не бисмо помогли као што ћемо помоћи неком из иностранства", казао је министар Вулин поручивши да се на томе треба и може радити, ради боље будућности земље.

Он је задовољан што ће "Неопланта" наставити да инвестира у производњу и развој, а тиме и у запошљавање, пре свега младих и стручних кадрова.

Вулин је подсетио да је, према евиденцији Националне службе за запошљавање, у Србији од укупног броја незапослених 28 одсто младих, као и да је, према образовној структури, 48 процената незапослених са средњом стручном спремом, а свега шест до осам одсто са завршеним факултетом.

Министар Удовичић је указао на проблем да се млади слабије опредељују за производна занимања, која су дефицитарна и с којима је много лакше наћи посао.

"Неопходна је шира друштвена акција како бисмо то стање променили и одговарајућим променама у образовању и шире обезбедили кадрове потребне пре свега компанијама које послују у Србији", рекао је он.

Удовичић је истакао да је "Неопланта" део групације "Нелт" која се прошле године одговарајућом конвенцијом обавезала да ће наредне три године запошљавати младе кадрове.

Он је посебно истакао значај запошљавања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, јер 17 одсто бруто домаћег производа чине баш те две гране и похвалио планове "Неопланте" за изградњу нових фарми, ради повећања производње, извоза, а тиме и запошљавања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић заједно са својим тимом присуствовао је радном доручку са амбасадором Италије Њ.Е. Карлом Ло Кашом и председником коморе италијанско - српских привредника Ђорђом Маркеђанијем.

Министар Ђорђевић истакао је да билатералну сарадњу Србије и Италије одликују традиционално блиски и пријатељски односи те је додао да ће се у наредном периоду више пажње посветити италијанским инвеститорима у циљу унапређења односа од заједничких интереса. Према његовим речима, Република Србија има позитивну пословну климу за ширење пословања страних инвеститора.

„Србија је отворена за све сугестије како би унапредила услове живота и рада њених грађана, а тиме и напредовала на свом европском путу. Желимо да све донешене одлуке буду у складу са потребама послодаваца као и радника, јер то је једини начин да наша земља има позитивно пословање“, рекао је министар и додао да све промене првенствено морају да се решавају у складу са тренутним могућностима наше земље.

Ђорђевић је захвалио амбасадору Ло Кашу и италијанским инвеститорима који су препознали потенцијал Србије и инвестирали у њу када то нико није желео. Како је рекао, прави пример за добро пословање је Банка Интеза, једна од водећих банака у Еврозони и најснажније банкарске групације у Италији, која успешно послује у Србији већ дуги низ година.

Амбасадор Ло Кашо сагласио се да је Република Србија земља великог потенцијала за развој сарадње и рекао да ће односи Србије и Италије наставити да се крећу узлазном путањом.      

„Италија је трговински партнер и највећи страни инвеститор у Србији захваљујући интензивној билатералној сарадњи, која се постепено проширила и на друге области. Наше стратешко партнерство подразумева и да подржавамо и пратимо Србију на њеном европском путу”, рекао је Ло Каш.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији “Да се не лажемо“ осврнуо се на недавни протест који је одржан 1. маја, рекавши да је присуствовао протесту синдиката јер нема шта да крије, као и да Министарство редовно има састанке са синдикатима. 

Министар Ђорђевић истакао је да је свакодневна комуникација са радницима најбољи показатељ да Влада Србије води рачуна о запосленима, али подједнако и о послодавцима и додао да при изградњи модерног друштва морамо имати различитих мишљења.

Осврнувши се на приватизацију Гоше, министар је рекао да је она одавно завршена, али да раднике нису оставили на цедилу, већ су им чак понудили нова радна места. 

Министар Ђорђевић позвао је све грађане да пријаве ако мисле да у неким фирмама постоји кршење права радника, додавши да откад је он у Министарству није било ниједне притужбе из Јуре, као и да уколико радници не постигну договор о синдикалном организовању са послодавцем, увек могу да се обрате Министарству.

Министар је нагласио да нико нема протекције и да су кажњавани и страни инвеститори ако би повредили права радника.

Осврнувши се на данашњицу, Ђорђевић је рекао да је куповна моћ грађана данас номинално већа и додао да држава ове године дотира пензиони фонд са око милијарду и по евра.

„Проблем са којим се сусрећемо је сива економија, која поједе око осам милиона евра дневно. Против сиве економије се боримо константним инспекцијским надзорима. Инспекторат за рад је направио сарадњу са пореском инспекцијом, и све инспекције су ванредне, и покушавамо да будемо што ефикаснији и санкционишемо оне послодавце који не поштују закон", рекао је министар и додао да се сада лакше проверавају да ли послодавац евидентира прековремени рад.

Министар је нагласио да је потребно да се људи јаве онда када дође до кршења радничких права јер мора одмах да се реагује. 

Када је реч о инвеститорима, министар је рекао да су идентични услови за добијање субвенција за стране и за домаће инвеститоре, и да се субвенције исплате само ако постоји добар пројекат.

Говорећи о реформи пензионог система у Србији, министар је рекао да ће нам бити већи проблем што нећемо имати људе, него то што нећемо моћи да исплатимо пензије, а осврнувши се на повећање година за одлазак у пензију, Ђорђевић је рекао да је повећање границе за старосну пензију последица демографске слике.

Министар је истакао да треба да подигнемо привреду, одстранимо сиву економију и подигнемо плате.

Када је у питању Закон о штрајку, министар је напоменуо да је мањкавост садашњег Закона о штрајку то што послодавац сам може да одреди минимум процеса рада.

Током емисије министар се осврнуо и на недавни снимак испред Центра за социјални рад у једниом граду у Војводини где се извршила потресна примопредаја детета, и рекао да ингеренцију над центрима за социјални рад има локална самоуправа.

"Кренули смо у реформу и центара за социјални рад и закона", рекао је министар и додао да је неопходно да уколико држава даје новац мора да зна шта се дешава у центрима за социјални рад у Војводини.

На питање  да ли министарство може да помогне у случајевима несталих беба, Ђорђевић је рекао да је тешко да центри за социјални рад могу ту нешто да ураде. 

"Родитељима могу да поручим само да шта год буде тражено од нашег Министарства, ми ћемо свакоме изаћи у сусрет", закључио је Ђорђевић. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО

У рафинерији у Панчеву почела je реализација пројекта "Дубока прерада", инвестиција вредна 330 милиона евра, са технологијом одложеног коксовања, кључне инвестиције друге фазе модернизације рафинерије.
Почетку радова присуствовао је председник Србије Александар Вучић који је назначио значај тог пројекта не само за Панчево, јужни Банат и Војводину већ читаву Србију и навео да ће искоришћеност капацитета у преради нафте бити подигнута на више од 99 одсто, са квалитетним горивом и мање мазута. 
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Нафтна индустрија Србије највише доприноси буџету Србије, да је од почетка године донела више од 100 милијарди динара у државну касу и поручио да ће се у Србији производити најквалитетније гориво.
Вучић је, истакао да очекује да тај износ до краја године буде и 1,3 милијарде евра.
То је, казао је, око десет одсто на нивоу консолидованих прихода, свих прихода у Србији, чак 16 одсто прохода за владу и између 2,5 до 2,6 БДП-а Србије.
"Из тога је јасно колики је значај НИС-а за Србију и ово што радимо и отварамо у Панчеву", рекао је Вучић и додао да очекујемо много од пројекта "Дубоке прераде".
НИС, подсећа, није руска, већ руско-српска компанија.
Вучић је истакао да од тог пројекта за две године очекујемо изнавредне резултате.
Инвестиције НИС-а су, назначио је, обезбедиле да имамо најбоље гориво у овом делу Европе.
"Kвалитет дизела и бензина бољи је код нас него у околним земљама, а наш посао је да увећамо производњу дизела, да имамо кокса, да тешку фракцију у нафти сведемо на минимум и покушамо да кажемо да припадамо једној од земаља са најмодернијом производњом нафте", рекао је Вучић.
У том смислу председник Србије је рекао и да је Србија ове године, у првих осам месеци, имала 1,6 милијарди евра директних страних инвестиција, што је за 8,3 одсто више него што је било прошле године. 
"А претходне године имали смо више инвестиција него све земље и територије у региону заједно", рекао је Вучић на обележавању почетка радова на пројекту "Дубока прерада" у рафинерији Панчево. 
Он је рекао да са Руском федерацијом повећавамо трговинску размену. 
Та земља је све значајанији спољнотрговински партнер Србије, рекао је Вучић који је захвалио председнику Русије Владимиру Путину који се увек интересује за нашу економску и сваку другу сарадњу. 
Председник Србије је назначио да је посебно важно што ће деца убудуће у Панчеву и околини расти без гас маски и имати другачију и сигурнију будућност. 
Поновио је да је ово велики и важан корак напред, да се нада да ћемо сви зaједно имати снаге за још пуно таквих корака који нас воде у будућност. 
Kако је рекао, очекује да у 2019. години буде приређен велики догађај када се радови на пројекту "Дубока прерада" заврше и још једном честитао свима који су заслужни да је тај пројекат кренуо у реализацију.
У пројекат "Дубока прерада" биће уложено око 330 милиона евра, завршетак радова на завршетку постројења планиран је за трећи квартал 2019.године и његовом изградњом прерађивачки комплекс НИС-а биће најмодернији у Европи.
Тим пројектом НИС наставља тренд модернизације својих постројења и радних процеса како би тржишту обезбедио понуду најквалитетнијих горива.
Нова постројења омогућиће оптимална искоришћења капацитета Рафинерије нафте у Панчеву и повећање ефикасности прераде до 99,2 одсто, са садашњих 86 процената. 
То ће значити, како је саопштио НИС, повећану производњу вискоквалитетног бензина и дизела као и почетак производње кокса који се до сада увозио у нашу земљу.
Тиме ће НИС наставити да унапређује енергетску стабилност Србије. 
Реализацијом пројекта НИС наставља са улагањима у унапређење заштите животне средине јер ће се почетком рада "дубоке прераде" стећи услови за престанак прозводње мазута са високим садржајем сумпора.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији ОКО на првом програму РТС-а причао је о недавном састанку са представницима Међународног монетарног фонда, тренутном стању српске економије и могућностима за повећање пензија и плата.

Министар Ђорђевић истакао је да је Република Србија добила позитивне оцене ММФ-а када су у питању остварени приходи ПиО фонда у 2019. години.

“Пратили смо какви су приходи ПИО фонда и приметили смо да је он већи за неких 9,41% у односу на прошлу годину, у односу на планирано од 18,1%  и онда са правом можемо да очекујемо да ћемо имати простора да повећамо и плате и пензије и то је добра вест за све наше грађане. Влада Републике Србије радиће и даље на реалним основама и очекујемо позитивне резултате”, рекао је Ђорђевић.

Како каже, оваквим резултатима допринело је повећање плата у јануару месецу и ван јавног сектора, добар рад инспекције рада, отварање односно креирање нових радних места као највећи плус свега што је урађено у претходне четири године.

„За разлику од неких ранијих времена, када се некако скривало и није било транспарентно, ми смо променили ту политику од 2014 године. Без обзира колико год је било лоше изашли смо и рекли грађанима шта хоћемо да радимо. Томе је допринела храброст и тадашњег председника Владе, садашњег председника Александра Вучића, да изађе пред народ и да каже у каквој се ситуацији налазимо и које су мере које ће Влада спровести”, истакао је министар и додао да је ангажовањем председника Вучића у спољној политици и привлачењем инвеститора да дођу и да улажу у Србију, Србија успела више од онога што је очекивано.

Према речима шефа делегације ММФ-а у Србији Џејмс Руфа у последње четири године догодиле су се велике промене у српској економији. Пре четири године дефицит је био висок, а јавни дуг је растао изузетно брзо, а Србија је ишла у правцу могуће кризе. Србија ј остварила велико постигнуће у последње четири године. Повратила је макроекономску стабилност, банке имају здраву ситуацију, јавне финансије су у много бољој позицији, дуг је близу 50%, БДП и даље опада, тако да је то велика промена макроекономског окружења. Истовремено, уложено је пуно напора у структурне реформе да се побољша начин функционисања економије, како би предузећа лакше инвестирала, а то значи раст и нова радна места. Руф је највише похвалио смањење незапослености, на неких 11%, као и раст броја радних места у приватном сектору.  

Када је у питању индексација пензија, Ђорђевић је истакао да је то била полемика и прошли пут са фискалним саветом.

„Ми имамо мало другачију политику и жеља нам је, колико год нас критиковали, да и минимална цена рада, односно минимална плата и просечна пензија буде далеко виша него што је сада. Сви знамо и сви сећамо времена кад је постојала индексација и када смо дозволи да поред те индексације и предвидљивости нама пензије буде 193 евра. Ми не желимо то. Ми желимо да пензије достигну одређени ниво. Мислим да смо министар финансија и ја направили један консензус да то буде отприлике минимална потрошачка  корпа. То је у овом тренутку 36.000 и кад будемо то имали, онда желимо да направимо ту причу где пензије прате минималну потрошачку корпу”, рекао је Ђорђевић и нагласио да повећање пензија зависи од низа ствари, као и од ситуације која се дешава и у Србији и у Европи.

Када је у питању укидање пенала за превремено пензионисање, Ђорђевић је рекао да се тренутно о томе не размишља и да за то морају економске околности да буду потпуно другачије, како се не би угрозио пензиони фонд.

На питање о укидању забране запошљавања у јавном сектору министар је рекао да би она, по неким резултатима, требало да буде укинута од следеће године. Навео је и да ће, што се тиче платних разреда, они готово сигурно заживети од 1. јануара следеће године.

„Оно што је нама битно и што је Министарство државне управе урадило јесте Уредба о вредновању, израда компетенција радних места, нова систематизација, значи анализа пословних процеса која ће бити наметнута свима да ураде, да виде шта и како треба да изгледа”, истакао је.

На крају, министар је нагласио да је обећање Владе, министра финансија и његово лично да ће се ићи ка томе да пензија у Србији буде једнака минималној потрошачкој корпи, а то у овом тренутку значи близу 300 евра, као и да се не бежи од тога да се једног дана постави индексација и да се не дозволи да пензије икада више буду мање од тог нивоа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је данас уговоре о финансирању 16 пројеката за инвестиционо одржавање ратних војних меморијала у 2023. години, укупне вредности 32.193.176 динара. Од 16 пројеката, два пројекта представљају инвестиционо одржавање у иностранству, и то Спомен костурнице на Виду – Република Грчка и спомен-плоче на месту погибије Војводе Вука, Република Северна Македонија.

Средства су добили заводи за заштиту споменика културе у Зрењанину, Нишу, Београду, Краљеву, Панчеву, као и покрајински и републички завод за заштиту споменика културе.

Приликом потписивања уговора, министар Селаковић је рекао да је потребна непосредна сарадњу између министарства и завода за заштиту споменика с обзиром на то да пројекти нису опредељени само за рестаураторско-конзерваторске радове и радове на текућим одржавању наших ратних војних меморијала у земљи и иностранству, већ и за израду пројектно-техничке документације.

Као посебно важан пројекат, Селаковић је издвојио, реконструкцију Спомен комплекса битке на Чегру, који се налази изнад Ниша, те изразио да ће то место добити сасвим нови изглед до наредног обележавања ове, од великог значаја, битке из Првог српског устанка. Он је додао да сваки од пројеката, чије финансирање, односно ко-финансирање сада одобрено, има свој посебан значај за наше културно наслеђе и неговање сећања.

Селаковић је оценио да постоји немали број меморијала који би требало да постоје, те да задатак у будућности треба да буде да се обележе она места на којима су се одигравали значајни догађаји из наше пршлости, чиме ћемо сачувати од заборава и људе и те догађаје, који су на тим местима оставили трага у нашој историји.

Право на подношење предлога пројекта за инвестиционо одржавање ратних меморијала у Републици Србији имају надлежни заводи за заштиту споменика културе, док за инвестиционо одржавање ратних меморијала у иностранству има републичка установа надлежна за заштиту споменика културе.

Јавни позив за подношење предлога пројеката у 2023. години, надлежним заводима за заштиту споменика културе, објављен је 17.03.2023. године на званичној интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Јавни позив остаје отворен до 30. септембра ове године и Комисије ће наставити да заседају у складу са Јавним позивом, најкасније у року од 60 дана, од дана пристиглости нових предлога пројеката за инвестиционо одржавање.

Министарство за рад је прошле године инвестирало 17,5 милиона динара у центар, од чега је осам милиона издвојено за реконструкцију кухиње и доградњу трпезарије.

Министар Вулин је свечано отварајући реновирани део Геронтолошког центра и рекао да министарство рада неће штедети на стандарду њихових корисника.
„Нећемо штедети на људима, јер је министарсво за рад, министарство за људе. Нисмо штедели на социјалним давањима, чак смо повећали обим капиталних инвестиција у инфраструктуру“, рекао је Вулин, додајући да се овакве инвестиције не могу потрошити, јер оне остају.

Светлана Радисављевић директорком Геронтолошког центра Матарушка Бања, каже да су са овим инвестицијама испуњени сви стандарди за добијање лиценце.
„Тим новцем смо проширили трпезарију, испунили ХАСАП стандарде, завршили противпожарну заштиту, и обновили опрему за кухињу и вешерај.

Након посете Геронтолошком центру, министар Вулин се у Градској управи Краљево састао са руководством Града Краљева, Рашког округа, и директорима установа за која је надлежно министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг посетили су железару „ХБИС груп Србија“ у Смедереву и разговарали са руководством.
Руководство железаре упознало је министра са резултатима, успесима и плановима рада, након чега су амбасадор Кине и министар обишли погон.
"Изразили су уверење да ће из године у годину пословање бити све боље. Ове године очекују приход у висини од 800 милиона долара, као и инвестиције у висини од 150 милиона долара, што је у односу на прошлу, када су инвестиције износиле 120 милиона долара, повећање“, констатовао је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић је указао да је компанија ове године запослила 300 нових радника (150 нових радних места, и 150 отворених одласком запослених у пензију) и употпунила свој састав новом, младом радном снагом.
„Они желе даље да инвестирају овде и очекују боље резултате. Кажу да је овде челик најбољи у региону, као и да очекују после даљих инвестиција још бољи квалитет челика“, нагласио је министар.
Током посете разговарано је и о проблемима у компанији, те је договорено да се решења нађу са Министарством здравља и Министарством просвете и да се кроз дуално образовање едукују млади, како би могли да заснивају радни однос у ХБИС-у.
Министар Ђорђевић додао је да ће идуће године у Националној служби за запошљавање бити покренута и преквалификација.
„Највећи проблем ХБИС-а јесте велики број боловања, па гледамо како да то решимо, као и недостатак радне снаге. Такође постоји и један број људи који по њиховом мишљењу могу да оду у пензију, јер нису радно способни. Предложили смо им да их можемо послати на ванредне прегледе, како то предвиђа закон, те да треба да користе оно што пружа наше законодавство“, објаснио је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић негирао је да се планира измена и допуна Закона о раду због ХБИС-а, додајући да се ради о континуираном процесу, и да се закон мења због Србије, а не неке компаније.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је захвалио Влади Србије и председнику Александру Вучићу што дају велики допринос заједничкој упешној сарадњи.
Као кинески амбасадор даће, како је рекао, све од себе да се унапреди суштинска сарадња две земље.
Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић рекла је да су Смедеревци задовољни, 5.200 људи има сигурност, прима редовно плату, а Кинези као послодавци веома брину о радницима.
„ХБИС је срце Смедерева и захваљујући њима, Смедерево живи. Буџет града се сваке године пуни све више и више“, изјавила је градоначелница.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је компанију „ЈS&О“ у Новом Милошеву, нову инвестицију на српском тржишту, која се бави јединственом производњом бундевиних производа, и том приликом истакао да од увођења овог новитета, Србија може да оствари велике приходе.

„Србија је данас боље место за живот и инвестирање, а томе је допринела фискална дисциплина, стварање повољнијих услова за инвеститоре, као и отварање нових радних места и пад незапослености. Оно што је најбитније за нашу земљу, а у вези је са компанијом „ЈS&О“ јесте да смо овакве производе пре морали да увозимо, док их сада имамо у својој земљи, а како сам чуо, чак су и бољег квалитета од оних који се производи у Западној Европи“, рекао је Ђорђевић.

Министар је похвалио власника ове компанија и истакао да је од великог значаја и што је отварањем овог постројења 34 људи добило посао. Како је навео, ова инвестиција ће допринети равномернијем развоју Србије, као и запошљавању великог броја грађана из места и околине, што је свакако приоритет Владе Србије, а и допринеће смањењу економских миграција.

Директор Александар Јерић истакао је да се компанија „ЈS&О“ бави производњом високо квалитетног девичанског уља од бундевиног семена – „Олга“, које има изворна јестива, лековита и козметичка својства. Како је навео, у наредном периоду производни програм ће бити проширен свим оним производима који могу да се праве од бундевиног семена.

„Покушаћемо да кроз анимацију тржишта вратимо категорију бундеве и производа од бундеве који су некада у Србији били изузетно популарни, а данас нажалост више нису. Тренутно, због капацитета фабрике и броја људи, добар део производа, преко 90 одсто биће намењен извозу на тржишта која овај производ свакодневно конзумирају, а то су тржишта Аустрије, Италије, Немачке, Швајцарске и Француске“, рекао је Јерић.