Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

712 резултата пронађено

Признања поводом Дана безбедности и здравља на раду

Регистрован члан

7 година 8 месеци

БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Алекасандар Вулин уручио је данас, поводом обележавања Дана безбедности и здравља на раду, признања компанијама и предузетницима за преданост вредностима безбедности и здравља на раду.

На церемонији у Дому Војске, Вулин је поручио да је суштина заштите на раду да пазимо једни на друге - "послодавци на раднике, а радник на другог радника, али и на услове рада", као и да наше друштво још не разуме колико је важна безбедност на раду.

Наводећи да статистика за 2014. годину показује да је било мање погибија на раду, мање тешких а више лакших повреда него 2013. Вулин је оценио да нам "статистика није рекла да се друштвена свест променила".
"Имали смо примере да су послодавци покушали да дан после смрти пријаве погинулог радника, али и сјајне примере да су се послодавци одрицали дела профита како би обезбедили боље услове рада", рекао је Вулин, додајући да се дешавало да радник страда а да поред њега остану неупотребљени шлем и друга опрема.

Најављујући да ће ускоро бити донете измене и допуне Закона о заштити на раду, Вулин је истакао да измене закона неће ништа променити, већ ће промену донети послодавци бригом о запосленима и условима у којима они раде.

Он је додао и да ће бити донет нови Закон о заштити наших радника на привременом раду у иностранству као и Закон о уређењу области рада агенција за привремено запошљавање.
"Чини се да је читав низ области из радног законодавства пропао негде између борбе за профит и борбе за очување радних места", истакао је Вулин и додао да је највећи интерес министарства да буде што мање повреда на раду.

Председник синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије Душко Вуковић изнео је податке да у свету на сваких 15 секунди радник погине или умре од последица болести задобије на радном месту, годишње 2,3 милиона радника изгуби живот на радном месту.

"Пред синдикатима је велики посао и одговорност. Морамо заједно са послодавцима и владом упорно да понављамо да је безбедност радника добра за конкуренцију, за већу продуктивност радника а самим тим и компаније", рекао је Вуковић.

Председник Уније послодаваца Србије Небојса Атанацковић рекао је, да је чињеница да има неодговорних послодаваца, али да је већина њих савесна.

Прво место у категорији за предузетнике са мање од 250 запослених и Повељу "28 април" припало је "РАПП ЗАСТАВА WИНЋЕС д.о.о" из Грабова, док су прво место у категорији за предузетнике са више од 250 запослених поделили "ФЦА Србија" из Крагујевца, концерн "Бамби" из Пожаревца, "Грундфос Србија" из Инђије и "Таркет д.о.о" из Пачке Паланке.

Посебна признања за преданост вредностима безбедности и здравља на раду уручена су компанијама "Хемофарм" и "Лафарге БФЦ" из Беочина.

На традиционалној церемонији, уручене су и плакете и похвалнице "28 април".

ХР дитректорка компаније Бамби Силвана Ђурчевих рекла је Тањугу да је признање велика обавеза за будућност и још веће улагање у безбедан рад запослених у тој компанији.


"Интензивно радимо на побољшању услова рада и оно што је наша највећа снага и вредност то су наши запослени. Бамби зна да су најбољи капитал људи и њихова безбедност и константно улагање у ту област је нама једна од највећих фокуса", рекла је Ђурчевић.

Она је додала да компанија, поред инвестиција које улаже у побољшање услаова рада, озбиљно ради и на подизању свести запослених, на њиховој на едукацији и констанстној опсервацији радних места.

Дан безбедности и здравља на раду, у Србији и у свету, обележава се 28. априла, и има за циљ промоцију превенције у циљу спречавања повреда на раду и професионалних обољења.

Тог датума обележава се и Међународни дан комеморације за смртно страдале и повређене раднике који, од 1996, синдикалне органзиације широмсвета обележавају у знак сећања на све смртно страдале услед повреда на раду.

Усвојено више деце, важна подршка хранитељским породицама

Регистрован члан

7 година 8 месеци

БЕОГРАД - У хранитељским породицама у Србији налази се 5.800 деце без родитељског старања, а њих 700 у институцијама, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и нагласио да је ове године усвојено више деце него претходне године.

Он је нагласио да у институцијама, односно домовима скоро да нема деце млађе од три године.

"Само она деца која због здравственог стања морају да буду лечена и чувана смештена су у институцијама, деца су углавном у хранитељским породицама", рекао је Вулин новинарима након завршне годишње конференције у оквиру пројекта социјалне инклузије -Генерација будућности.

Он је додао да је поносан што је и ове године далеко већи број усвојења него прошле, а није смањена ниједна процедура или олакшани услови.

Интерес деце је на на првом месту и поштовање критеријума, рекао је Вулин и указао да је важно да се на усвајање ипак не чека превише и да су сва средства која су давана до сада за хранитељске породице предвиђена и за наредну годину.

"Није било смањења давања када је у питању хранитељство и трудицихемо се да подигнемо стандард хранитељских породица уз одговарајуће обуке, јер су хранитељи изузетно важни део система социјалне заштите", рекао је Вулин.

Хранитељство није само занимање, то је мисија, рекао је Вулин и додао да брига о 5.800 дечака и девојчица то и доказује.

Како је казао, Министарство ће више контролисати рад хранитељских породица да би се видело како се оне брину о штићеницима.

"Највећи број деце је у установама не зато што нема простора у хранитељским породицама, већ зато што је то за њихово здравствено стање најбоље. Спроводимо пројекат деинституционализације и једна смо од најуспешнијих земаља када је реч о броју деце у институцијама, а колико ван њих", рекао је Вулин.

Како је казао, о деци без родитељског старања друштво мора да води више рачуна.

Свако друштво се мери не по томе како се односи не према најбогатијима, већ како се односи према најсиромашнијима и онима који су најслабији и којима је најтеже, рекао је министар.

Он је казао да је ове године било опредељено највише новца за услуге заједнице до сада.

Прошле године је за те намене било опредељено 50 милиона, а ове године 400 милиона динара.

Пројекат социјалне инклузије младих без родитељског старања "Генерација будућности" покренула је компанија Дале Царнегие Траининг Србије под покровитељством Скупштине Србије, а уз донаторску помоћ Војвођанске банке.

Програм је почео 2012. и до сада је у њему учествовало више од 450 младих узраста од 15 до 25 година из 27 градова широм Србије, рекла је координатор пројекта Милена Јакшић.

Циљ је био оспособљавање младих за процес осамостаљивања, активније укључивање у животне токове и препрема за изазове који их очекују након изласка из хранитељских породица и домова, рекла је она.

Председница Одбора за рад, социјална питања друштвену укљученост и смањење сироматштва и члан Одбора за права детета Весна Ракоњац казала је да се ради о осетљивој категорији деце и да им је потребна подршка.

Програм "Генерација будућности" од великог је значаја између осталог и да се младима помогне да унапреде своје вештине.

Како је казала, важно је да та деца имају једнаке шансе у животу као и сва друга деца.

На скупу је речено и да је ово је трећа година спровођења пројекта кроз који деца без родитељског старања пролазе обуке и курсеве на којима уче како да се понашају на интервјуу за посао, напишу ЦВ или конкуришу за радно место, али и успоставе добре међуљудске односе, контролишу стреш, побољшају самопоуздање…

Менаџер за друштвено одговорно пословање Војвођанске банке Зорица Џида рекла је да инвестиција и улагање у децу и омладину представља инвестирање у будухцност и да су се тиме руководили и у овом пројекту.

До сада је у оквиру пројекат одржано више од 150 радионица које су осмишљење на основу светски познатог Дале Царнегие модела .

Како је речено на скупу у Скупштини Србије, свега три одсто деце без родитељског старања настави са школовањем након што изађе из система социјалне изаштите па је циљ оснивача пројекта био да се се подстакнеи тај сегмент и тај проценат повећа, односно да им се пруже једнаке шансе које имају сва остала деца.

Полазници пројекта су на крају конференције уручили захвалнице представницима медија на подршци у спровођењу пројекта, међу којима и Новинској агенцији Танјуг.

Представљени резултати прве фазе реорганизације центара за социјални рад

Регистрован члан

7 година 8 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је резултате прве фазе реорганизације и реформе центара за социјални рад и упознао јавност са будућим корацима.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је Министарство желело да види са каквим се проблемима сусрећу центри за социјални рад и на који начин може да се помогне запосленима да свој посао обављају на најбољи могући начин.

 

„Запослени у центрима за социјални рад дају свој максимум, у складу са својим могућностима, обзиром на бројно стање и тренутне услове. Сви они који долазе у ову установу имају одређене проблеме и дужност центара, а наравно и државе, јесте да им помогне у решавању истих“, рекао је Ђорђевић.

 

Према његовим речима, Министарство је започело реформу која је подељена у четири фазе. Прва фаза била је анализа рада центара за социјални рад и свега онога са чим се суочавају. Друга фаза подразумева систематизацију и реформе у складу са препорукама и примедбама које су добијене, а трећа је профилисање кадрова, што представља и новост када је у питању запошљавање у Србији, јер је циљ Министарства да у складу са компентенцијама, праве људе поставља на одоварајућа радна места. Четврта фаза јесте израда алата којим ће профилисати све кориснике центара како би им помогли на најбољи начин.

 

„Урађена је озбиљна студија и завршена прва фаза коју чини анализа важеће систематизације, анализа постојећих поступака и процедура, радних просеца, односа, координације и субординације, анализа процеса доношења одлука и анализа рада у самим центрима у односу на становништво“, појаснио је Ђорђевић и додао да  верује да ће грађани Републике Србије бити задовољни радом центара, а да ће они бити пример другим земљама како да своје центре реформишу и њихов рад подигну на више ниво.

 

Ђорђевић је најавио да ће се другој половини години кренути са изменама и допунама Закона о социјалној заштити, биће измењене правилници, уредбе и директиве. У будуће у Центрима за социјални рад треба да раде стручни људи који су и образовани за ту сврху, али да прођу кадрирање како би се одредило ко је најбољи за коју врсту посла.

 

Министар је нагласио да запослени у центрима за социјални рад и у домовима за смештај деце и одраслих могу да очекују повећање плата у наредном периоду јер жели да њихов рад буде вреднованији, као и да је томе разговарао са министром финансија Синишом Малим.

 

Ђорђевић је напоменуо и да реорганизација центара подразумева и побољшање инфраструктуре самих центара, јер су услови рада битан сегмент.

 

Посебни саветник министра Драган Вулевић истакао је да је Центар за социјални рад кључна институција система социјалне заштите јер се у њој преламају све људске недаће, невоље и несреће и сви они који дођу у ову установу траже помоћ.

 

„Око 1850 радника у центрима за социјални рад носи велики терет. Оне што запошљавање не запосли, што здравство не излечи, што образовање не образује, што породица одбаци, што полиција не казни, што судство не осуди, сви они  долазе у центар за социјални рад“, рекао је Вулевић.

 

Директорка Центра за примењену психологију Снежана Милутиновић истакла је да запослени у центрима свој рад доживљавају као веома захтеван и то не само у погледу стручних потенцијала и капацитета који се траже, већ и због потребног и високог нивоа психолошке инвестиције који могу довести до исцрпљености у дуготрајном раду са овим категоријама становништва.

 

„Чак 60 одсто запослених је навело да има повећан обим посла и да је то оптерећење континуирано и желели смо да видимо шта то значи за једну организацију посла и модела рада“, рекла је Милутиновић.

 

Премијер Вучић: Сива економија је на штету грађана, не само државе

Регистрован члан

7 година 8 месеци

БЕОГРАД - Премијер Александар Вучић оценио је данас да ће Србија тешко успети да се приближи најмодернијим европским земљама ако задржи стари, нетржишни систем, у којем постоји сива економија, али је додао да верује у снагу грађана који ће подржати напоре да Србија постигне још боље резултате.

"Сива економија не може се сузбити све док се не схвати да су обавезе према држави у интересу грађана, односно да се из пореза финансирају болнице, школе, позоришта...", рекао је премијер на представљању Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила прошле седмице.

Он је навео да сива економија, по неким проценама чини и 30 одсто удела у привреди, али да се праве размере не знају.

У уређеним земљама, рекао је Вучић, грађане не интересује ко је на власти, они разумеју да морају плаћати обавезе држави, да би држава испунила обавезе према народу, према грађанима, у виду финансирања здравства, просвете, социјалних давања...

"Хајте да се договоримо: можемо да не плаћамо ништа и да онда ништа и не тражимо од државе, или да плаћамо држави обавезе, а ако неко неће милом, онда законским средствима да га принудимо", рекао је премијер и поновио да је суштина у питању хоћемо ли заиста тржишну економију.

"Бринемо ли о будућности или не бринемо", објаснио је премијер да се сва та питања воде на једно - да се порез мора плаћати ако хоћемо да држава испуњава своје обавезе.

Вучић је рекао да резултати у 2015. години по питању смањења сиве економије нису лоши, али да верује да могу бити много бољи и додао да очекује од грађана разумевање и јединство, а од бизнисмена још више новца од наплате пореза.

"Суштина је у питању хоћемо ли ми тржишну економију или нећемо", поновио је и подсетио да се од деведесетих година сви декларативно залажу за тржишну економију, а да у пракси нико до сада заправо није хтео да поштује принципе тржишног привређивања.

"Можемо ли ми себе да променимо", запитао је премијер и додао да смо у Србији направили озбиљне промене у инспекцијском надзору, у броју пријавељних радника, што се види по порезима и доприносима, што је, каже, одлично за буџет, затим одређене промене у парафискалним наметима, те у укидању фискалних процедура.

"Нисмо успели да убедимо грађане Србије да је за њих боље и економски здравије да један део људи који учествује у том процесу који производи профит кроз сиву економију ради у складу са законом, нити смо успели да убедимо да је много важније да се плати порез, јер новац иде у школе, болнице, игралишта, позоришта...", рекао је премијер.

Према његовим речима, суочавамо се са контрадикторним приступом.

"Свакога дана када држава каже да жели да наплати порез суочени смо са нападима да држава само узима и напада", приметио је председник владе.

"А колико сутра сви ти увек кажу да држава треба да плати још нешто, да утиче на још нешто... Ако тражимо од државе, морамо и оне који у томе учествују да законским средствима натерамо да учетсвују у тржишту", рекао је.

Он је рекао и да страни инвестирори не желе да проширују свој посао све док имају конкуренцију у онима који послују у сивој зони.

Он је најавио да ће бити уведене онлајн фискалне касе, односно механизам по којем ће Пореска управа пратити пословање сваке радње и моћи ће да реагују одмах, чим, рецимо, виде да у току дана није било ниједног фискалног рачуна.

Такав начин рада је показао велике резултате у свету, рекао је Вучић.

Премијер се осврнуо и на рад Државне лутрије Србије, која је у 2011. години направила минус од милион и по евра, рекавши да смо једина земља у свету која је то "успела" и да не постоји ниједна земља са мањим профитом, али да ипак јавност не дозвољава ни промене у том државном предузећу.

На конференцији учествују и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби, амбасадор Немачке Аксел Дитман, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, те председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Владан Атанасијевић.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије државни буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, наводи се у саопштењу тог тела.

Како се додаје, новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Национални програм за сузбијање сиве економије је први стратешки документ Владе који предвиђа мере за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања.

У изради је учествовало више од 100 особа из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака.

Предложене мере укључују јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије, унапређење инспекцијског система и ефикасније процесуирање кривичних дела и прекршаја против привреде.

НАЛЕД је кроз Пројекат јачања конкурентности Србије, подржан од УСАИД-а, одиграо кључну улогу у развоју Националног програма и наставиће да подржава његову имплементацију, наводи се у саопштењу.

Закон о раду поспешио запошљавање

Регистрован члан

7 година 8 месеци

СОМБОР - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас у Сомбору да је применом новог Закона о раду, у протеклих годину дана, у Србији повећан број запослених за 6,5 одсто.

То је један од најважнијих ефеката у примени тог законског прописа, рекао је Вулин новинарима приликом посете сомборској фабрици "Фиорано", у којој је у протеклих годину дана посао нашло 500 нових радника, углавном жена.

Напомињући да је, према статистичким подацима, пре годину дана у земљи било милион 623.317 запослених, док их је данас на евиденцији милион 734.585, Вулин је рекао да је задовољан тим повећањем, које је очигледан ефекат примене Закона о раду.

Он је навео да је, захваљујући новим законским овлашћењима инспекције рада, запослено нових 6.478 радника на основу решења те инспекције, као и то да "скоро потпуно искорењено" запошљавање на основу уговора о стручном усавршавању, где нису плаћани доприноси.

Захваљујући примени Закона о раду, односно на основу решења одговарајућих инспекција, више од 3.500 људи је запослено по одговарајућем уговору, чиме је од несавесних послодаваца у државну касу унето 119 милиона динара, казао је Вулин.

"Применом новог Закона о раду не само да није дошло до масовног отпуштања радника, као што се говорило, него је запосленост повећана за 6,5 процената", нагласио је министар и додао да је у протеклих годину дана потписано 15 колективних уговора у јавном сектору и још шест код послодаваца, чиме је, тврди, заштићен огроман број радника.

Тим законом су први пут у Србији уведена јасна правила о томе како се заснива радни однос и како се губи радно место, истакао је министар нагласивши да није било масовних отпуштања нити смањивања броја запослених на неодређено време.

Захваљујући том закону је око 630 радника наплатило своје заостале зараде на основу обрачунских листића као јавне исправе, у укупном износу од 79 милиона динара, напоменуо је Вулин.

Он је додао да је при ресорном Министарству оформљена радна група која се бави истраживањем ефеката примене Закона о раду и која ће би требало да предложи шта евентуално у том пропису треба мењати, како би ефекти били јошс бољи.

Он је у том смислу навео да Законом није регулисан рад на лизинг као и рад агенција које изнајмљују радну снагу и додао да би до краја године требало да буде донет закон о заштити наших радника који се упућују на рад у иностранство.

Очекује се и доношење Закона о социјалном предузетништву, рекао је Вулин и закључио да су Закон о раду добро прихватили послодаваци, а сигурно и синдикати, "иако они то неће отворено да кажу".

После разгледања погона фабрике "Фиорано", која је у саставу компаније "Калцедонија", Вулин је похвалио рад њеног руководства, пре свега у области новог запошљавања, напомињући да је то што су они учинили успех не само за Сомбор него за читаву земљу.

"Недевољно се у јавности говори о добрим стварима попут рада ових људи, који успевају да промене своју средину", казао је министар и додао да је податак о 500 новозапослених вредан пажње и у Европи.

Директорка "Фиорана" Аида Делкић рекла је новинарима да је у тој фабрици, која је отворена 2008. године, увођењем друге смене постепено запошљавано по око 50 радника, да би се дошло до цифре од 500, чиме сада та фабрика за производњу женског рубља има 1.712 запослених.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић је задовољан због те значајне инвестиције и најавио је да би део, где је смештена фабрика, ускоро требало да буде проглашен слободном царинском зоном.

Циљ града Сомбора је да унапређивањем своје инфраструктуре појача могућности у привлачењу нових страних инвестиција, рекао је Тодоровић и додао да је у плану проширивање граничног прелаза Бачки Брег као и отварање мини индустријскох зона по селима.

Фото галерија
174865

Надлежност инспектората

Инспекторат за рад обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области радних односа и безбедности и здравља на раду, који се односе на редовни, ванредни, контролни и допунски инспекцијски  надзор, а који обухвата и  инспекцијске надзоре поводом  смртних, тешких, колективних и лаких повреда на раду.

 

Активности Инспектората за рад у области радних односа и безбедности и здравља на раду усмерене су ка сузбијању рада „на црно“, смањењу броја повреда на раду и радно-правној заштити запослених и радно ангажованих лица  (неисплата зарада, недостављање обрачуна зараде, дискриминација, прековремени рад и др.).

 

ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обавља послове инспекцијског надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о инспекцијском надзору, Закона о штрајку, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о привредним друштвима, Закона о волонтирању, Закона о равноправности полова, Закона о заштити узбуњивача, Законa о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, Закона о агенцијском запошљавању, других закона, колективних уговора, општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених и послодаваца. 

 

Поред надзора над применом закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима безбедности и здравља на раду, техничким мерама које се односе на безбедност и здравље на раду, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области безбедности и здравља на раду.

 

Стратешки циљеви Инспектората за рад су превасходно усмерени на:

- Смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом, сузбијање рада „на црно“ и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;

- Промоцију развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности), са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.);

- Утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечји рад, рад особа са инвалидитетом,старији запослени, страни радници итд;

- Успостављање и изградња модерног система инспекције рада прилагођеног ЕУ стандардима и то кроз модернизацију рада инспекције рада.

 

Овлашћења и дужности инспектора рада

Овлашћења и дужности инспектора рада регулисани су на неколико начина и то : Законом о инспекцијском надзору ("Службени гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. Закон и 95/2018), Законом о државној управи (''Службени гласник РС'' бр.  79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 (др. закон), 47/2018),  Законом о радним односима у државним органима ("Службени гласник РС", бр. 48/1991, 66/1991, 44/1998 (др. закон), 49/1999 (др. закон), 34/2001 (др. закон), 39/2002, 49/2005 (УС), 79/2005 (др. закон), 23/2013 (УС)), Законом о државним службеницима (''Службени гласник РС'' бр. 79/2005, 81/2005 (исправка), 83/2005 (исправка), 64/2007, 67/2007 (исправка), 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018), Законом о раду ("Службени гласник РС",  24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (УС), 113/2017, 95/2018 (Аутентично тумачење)) и Законом о безбедности и здрављу на раду (''Службени гласник РС'' бр. 101/2005, 91/2015, 113/2017 (др. закон)). 

 

Инспектор је овлашћен да ради утврђивања чињеница:

1) изврши увид у јавне исправе и податке из регистара и евиденција које воде надлежни државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе и други имаоци јавних овлашћења ако су неопходни за инспекцијски надзор, а није могао да их прибави по службеној дужности, и да их копира, у складу са законом;

2) изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом која је подобна да се идентификују овлашћена лица у надзираном субјекту, друга запослена или радно ангажована лица, физичка лица која су надзирани субјекти, сведоци, службена лица и заинтересована лица, као и физичка лица затечена на месту надзора;

3) узима писане и усмене изјаве надзираних субјеката – физичких лица и заступника, односно овлашћених лица у надзираном субјекту – правном лицу и других запослених или радно ангажованих лица, сведока, службених лица и заинтересованих лица, и да их позива да дају изјаве о питањима од значаја за инспекцијски надзор;

4) наложи да му се у одређеном року ставе на увид пословне књиге, општи и појединачни акти, евиденције, уговори и друга документација надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их надзирани субјекат поседује и чува;

5) врши увиђај, односно прегледа и проверава локацију, земљиште, објекте, пословни и други нестамбени простор, постројења, уређаје, опрему, прибор, возила и друга наменска превозна средства, друга средства рада, производе, предмете који се стављају у промет, робу у промету и друге предмете којима обавља делатност или врши активност, као и друге предмете од значаја за инспекцијски надзор;

6) узме потребне узорке ради њиховог испитивања и утврђивања чињеничног стања, у складу са посебним законом и прописима донетим на основу закона;

7) фотографише и сними простор у коме се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора;

7а) обезбеди доказе;

8) предузме друге радње ради утврђивања чињеничног стања према Закону о инспекцијском надзору и посебном закону.

 

Инспектор рада, сходно одредби члана 51. Закона о инспекцијском надзору, има службену легитимацију којом доказује своје службено својство и идентитет.

Службену легитимацију издаје руководилац инспекције, а инспектор има право и дужност да је користи док обавља послове инспекцијског надзора.

Службена легитимација садржи: мали грб Републике Србије; организациони положај и назив надлежне инспекције; име и презиме инспектора; слику инспектора; јединствени број легитимације; области у којима је инспектор надлежан да врши надзор и овлашћења инспектора за предузимање радњи и налагање мера у инспекцијском надзору; потпис и печат надлежног органа. 

 

Врсте инспекцијских надзора 

Инспекцијски надзор, према врсти, може бити редован, ванредан, контролни и допунски.

Редован инспекцијски надзор врши се према плану инспекцијског надзора. Инспекција рада објављује Годишњи план инспекцијског надзора на својој интернет страници.

Ванредан инспекцијски надзор врши се: када је неопходно да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, када се после доношења годишњег плана инспекцијског надзора процени да је ризик висок или критичан или промене околности; када такав надзор захтева надзирани субјекат; ради спречавања обављања делатности и вршења активности нерегистрованих субјеката; по захтеву јавног тужиоца; када се поступа по представци правног или физичког лица; када другостепени орган преко инспекције допуњава поступак или понавља цео поступак или његов део, а нису испуњени услови за допунски инспекцијски надзор.

 

Ванредан инспекцијски надзор по захтеву надзираног субјекта може бити утврђујући, који се врши када је потребно утврдити испуњеност прописаних услова након чијег испуњења надзирани субјекат стиче право за почетак рада или обављања делатности, вршења активности или остваривање одређеног права, у складу са посебним законом, или потврђујући, који се врши када надзирани субјекат поднесе захтев да се потврди законитост и безбедност поступања у вршењу одређеног права или извршењу одређене обавезе, односно у његовом пословању.

 

Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења.

 

Контролни инспекцијски надзор врши се ради утврђивања извршења мера које су предложене или наложене надзираном субјекту у оквиру редовног или ванредног инспекцијског надзора.

 

Допунски инспекцијски надзор врши се по службеној дужности или поводом захтева надзираног субјекта, ради утврђивања чињеница које су од значаја за инспекцијски надзор, а које нису утврђене у редовном, ванредном, мешовитом или контролном инспекцијском надзору, с тим да се може извршити само један допунски инспекцијски надзор, у року који не може бити дужи од 30 дана од окончања редовног, ванредног или контролног инспекцијског надзора.

 

Инспекцијски надзор, према облику, може бити теренски и канцеларијски.

Теренски инспекцијски надзор врши се изван службених просторија инспекције, на лицу места и састоји се од непосредног увида у земљиште, објекте, постројења, уређаје, просторије, возила и друга наменска превозна средства, предмете, робу и друге предмете, акте и документацију надзираног субјекта.

Канцеларијски инспекцијски надзор врши се у службеним просторијама инспекције, увидом у акте, податке и документацију надзираног субјекта.

Поступак инспекцијског надзора покреће се и води по службеној дужности или захтевом надзираног субјекта за вршење инспекцијског надзора, као и захтевом другог лица коме је посебним законом признато својство странке у поступку.

Надзор поводом захтева странке се покреће на захтев послодавца, на захтев запосленог за интервенцију инспектора, као и поводом захтева послодавца за утврђивање испуњености  прописаних услова из области безбедности и здравља на раду, а у складу са Правилником о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду (''Сл. гласник РС'', бр. 60/06).

Код оцене о постојању разлога за покретање поступка по службеној дужности инспектор узима у обзир представке, као и упозорења надлежних органа.

Представке имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносиоци тих иницијатива немају својство странке у поступку који се може покренути на основу те иницијативе.

Ако подносилац представке, након обавештења инспекције о неуредности представке, јер има недостатке који инспекцију спречавају да поступа по њој или је неразумљива или непотпуна, не уреди представку у року од осам дана од обавештавања – сматра се да је подносилац одустао од представке.

 

Инспекцијски надзор

Инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три  дана пре почетка надзора. Обавештавање се врши електронским путем, а може се учинити и у папирном облику.

Обавештење садржи и податке о интернет страници на којој је доступна контролна листа.

Инспекцијски надзор почиње кад инспектор уручи надзираном субјекту, односно присутном лицу налог за инспекцијски надзор.

Ако надзирани субјекат, односно присутно лице одбија уручење налога за инспекцијски надзор, сматра се да инспекцијски надзор почиње показивањем налога и предочавањем његове садржине надзираном субјекту, односно присутном лицу. 

Када у складу са законом налог за инспекцијски надзор није издат, инспекцијски надзор почиње предузимањем прве радње инспектора с тим циљем.

Контролне листе 

Инспекција је дужна да сачини контролне листе из своје области инспекцијског надзора, објави их на својој интернет страници и примењује у поступку редовног инспекцијског надзора. У поступку ванредног инспекцијског надзора инспекција може да користи контролне листе, када то одговара природи, предмету и обухвату ванредног надзора.

 

Инспектор, поступајући у границама предмета инспекцијског надзора из налога за инспекцијски надзор, предузима оне провере и друге радње које су садржане у контролној листи. Друге провере и радње на које је овлашћен, инспектор може да предузме ако у току надзора утврди да је неопходно да се оне предузму ради потпуног утврђивања чињеничног стања и законитог и безбедног пословања и поступања, и то када су те провере и радње у блиској вези са питањима из контролне листе, што уноси у записник о инспекцијском надзору. Ако утврди да преко тога постоји незаконитост која захтева да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по  законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе, односно процени да постоји ризик ван контролне листе који је висок или критичан – инспектор покреће ванредан инспекцијски надзор.

 

Надзирани субјекат може доставити инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика, које је спровео сагласно садржини контролне листе и правилима о процени ризика. Уз овај извештај, надзирани субјекат инспекцији прилаже и одговарајућу документацију, односно други материјал (фотографије и др) којим се поткрепљују налази из извештаја.

Инспекција може да достави контролну листу надзираном субјекту и затражи од њега да сачини и инспекцији достави извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика.

У складу са чланом 14. Закона о инспекцијском надзору сачињене су контролне листе инспекције рада, које инспекција рада примењује у поступку редовног инспекцијског надзора:

1. Контролна листа - Инспекцијски надзор у области радних односа,

2. Контролна листа- Инспекцијски надзор у  области безбедности и здравља на раду,

3. Контролна листа -  Инспекцијски надзор из области дечјег рада,

4. Контролна листа -  Инспекцијски надзор – градилиште,

5. Контролна листа - Интегрисани  инспекцијски надзор,

6. Контролна листа - Инспекцијски надзор  у области безбедности и здравља на раду у шумарству,

7. Контролна листа - Упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховa заштитa.

 

Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду

Циљ укупне политике надзора у области безбедности и здравља на раду, је пре свега спречавање повреда на раду и професионалних обољења, а заснива се на покретању низа активности у више области деловања као што је на пример успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара услова радне средине и слично.

 

  • Надзор се врши код домаћих и страних правних и физичких лица који имају запослене, односно имају статус послодавца. Надзор код послодаваца односи се на примену:
  • Закона о безбедности и здрављу на раду,
  • подзаконских прописа у области безбедности и здравља на раду,
  • општих, посебних и појединачних колективних уговора и општих аката, којима се уређују права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду,
  • општих аката којима се уређују радна места, врста и степен стручне спреме, потребна знања и други потребни услови за заснивање радног односа на тим радним местима,
  • уговора о раду, у делу у којем се уређују права, обавезе запослених и послодаваца у области безбедности и здравља на раду,
  • техничких прописа и националних стандарда, у делу који се односи на безбедност и здравље на раду.

 

Поступак инспекцијског надзора

  У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужнот да предузима радње, којима се контролишу безбедност и здравље на раду а нарочито хигијена и услови рада, производња, стављање у промет, коришћење и одржавање средстава за рад, средстава и опреме за личну заштиту на раду, опасних материја и друго, као и да:

прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;

сасуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;

прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, средстава и опрему за личну заштиту, предмете и робу и сл;

узима узорке ради анализе, екпертизе и сл;

наређује мерења која обавља друга стручна организација, кад послодавац самостално или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати извршеног мерења пружају основ за то;

послодавцима, запосленима, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање Закона о безбедности и здрављу на раду на најефикаснији начин;

у складу са поднетим захтевом послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању;

предузима друге радње за које је овлашћен другим прописом;

 

Инспектор рада дужан је да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде, довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу спречити настанак повреде и умањити или отклонити опасности по безбедност или здравље на раду.

 

Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито кад утврди:

да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;

да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

да се не користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду;

да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради;

да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања узрока који доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, наложио инспектор рада.

Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравље запосленог, у мери у којој је то могуће.

Казнене мере 

Ако код надзираног субјекта открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису, инспектор надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка.


 

Најава догађаја

Регистрован члан

6 година 4 месеци
Најава догађаја

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања организује доделу националних признања из области безбедности и здравља на раду за 2019. годину ради унапређења безбедности и здравља на раду, дана 25. септембра 2020. године са почетком у 11:30 часова на адреси Драгослава Јовановића број 2, Стари Двор Београд.

 

Национална признања се додељују:

 

1.     Правним лицима/предузетницима који имају више од 250 запослених – Повеља „28.април“;

 

2.     Правним лицима/предузетницима који имају мање од 250 запослених – Повеља „28.април“;

 

3.     Физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду – Плакета „28.април“;

 

4.     Лицима за безбедност и здравље на раду, представницима за безбедност и здравље на раду, одборима за безбедност и здравље на раду, организацијама

и удружењима која својим радом доприносе подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду – Похвалница „28.април“.

 

Додели националних признања присуствоваће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Зоран Ђорђевић, који ће се овом приликом обратити.


Молимо представнике медија да се за праћење догађаја акредитују до петка 25.09.2020. најкасније до 10.30 часова на мејл press@minrzs.gov.rs

Министар Ђорђевић са председником Нигерије Мухамадуом Бухариом о унапређењу сарадње са Србијом

Регистрован члан

6 година 4 месеци
Министар Ђорђевић са председником Нигерије Мухамадуом Бухариом о унапређењу сарадње са Србијом

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је поновом проглашењу председника Савезне Републике Нигерије Мухамада Бухара.

 

Министар Ђорђевић пренео је председнику Нигерије поздраве председника Србије Александра Вучића и честитке за победу на изборима. Истакао је да добри пријатељски односи Србије и Нигерије датирају још од времена бивше Југославије и додао да Србија цени став Нигерије о непризнавању самопроглашене тзв. Републике Косово, као и да верује да ће се та подршка наставити и у наредном периоду.

 

„Иако смо задовољни досадашњом сарадњом и нивоом билатералних односа са Републиком Нигеријом, сматрамо да постоји додатан простор за унапређење истих, посебно у области пољопривреде, војне и фармацеутске индустрије, као и у домену инвестиционих пројеката. Такође, у циљу учвршћивања пријатељских односа желимо и да реализујемо узајамне посете на високом и највишем нивоу“, рекао је министар и истакао да је Србија 25. мај прогласила за Дан пријатељства са народима Африке у жељи да и на тај симболичан начин покажем опредељеност за јачање политичких, економских, просветних, културних и свих других веза са Африком. 

 

Пројекат „Свет у Србији“ у оквиру којег је омогућено и студентима из Нигерије да студирају у Србији, како је рекао министар, представља пример отварања нових поглавља у циљу додатног унапређењу пријатељских односа. 

 

Према речима министра, Влада Србије пружа пуну подршку Нигерији у борби против тероризма и поздравља успехе које је на том пољу остварила. Ђорђевић је подсетио и да је Влада Србије, у духу солидарности са народом Нигерије, поводом несташица хране и настале суше 19. маја 2017. године донела Закључак о упућивању једнократне помоћи Нигерији у вредности од 10 хиљада евра. 

 

Ђорђевић је присуствовао и церемонији обележавања „Дана демократије“ у Абуџи у Савезној Републици Нигерији, где је разговарао са председником Мухамадуом Бухариом о унапређењу билатералних односа и сарадње две земље у различитим областима.

 

Председник Савезне Републике Нигерије Мухамаду Бухари истакао је да је његова земља захвална Србији на помоћи коју јој је пружила и додао да и код њих постоји жеља за додатним унапређењем сарадње. Како каже, Србија и Нигерија су пријатељске земље које су увек пружале међусобну подршку у различитим областима.

 

Фото галерија
181431

Дејан Антић на оснивачкој скупштини Удружења потомака ратника Србије у Алексинцу

Регистрован члан

5 година 6 месеци
Дејан Антић на оснивачкој скупштини Удружења потомака ратника Србије у Алексинцу

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић присуствовао је оснивачкој скупштини Општинског одбора Удружења потомака ратника Србије у Алексинцу.



У поздравној беседи члановима оснивачке скупштине државни секретар је указао на велики значај формирања општинске организације Удружења које наставља традицију чувене Народне одбране из 1908. године.



,,И као што су се чланови Народне одбране у временима пуним препрека и искушења по српски свет борили да сачувају суверенитет и независност Србије, тако је данас и ваша дужност, да у алексиначком крају, предано радите на јачању патриотског духа и историјске свести Срба" - истакао је Дејан Антић.



Оснивачкој скупштини присуствовали су представници локалне самоуправе и медија. За председника општинске организације Удружења потомака ратника Србије у Алексинцу изабран је стоматолог Драган Стаменковић.

 

Фото галерија
187910

АНТИЋ: Социјална одговорност битна за развој друштва у целини

Регистрован члан

6 година 4 месеци
АНТИЋ: Социјална одговорност битна за развој друштва у целини

„Социјална брига и старање, чији је превасходни циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву, како појединца, тако и породице, као и спречавање настајања и отклањања последица социјалне искључености, веома су значајне за развој целокупног друштва“, поручио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић на Ванредној скупштини Синдиката запослених у социјалној заштити Републике Србије. 

 

Антић је посебно истакао значај запослених у социјалној заштити који су терет кризе изазване пандемијом вируса Ковид-19 поднели и подносе стоички и достојанствено. Како је навео, они пружају велики допринос у развоју свести целокупног друштва о значају социјалне одговорности према угроженим појединцима и породицама у стању социјалних потреба.

 

„Свима вама, који сте у непосредном контакту са корисницима и који некада носите огроман терет свих тих тешких прича понаособ, истовремено чувајући професионалност и хуманост у свом раду и деловању, дугујемо једно велико хвала“, истакао је државни секретар. 

 

Државни секретар је додао да верује да ће се досадашња добра сарадња са синдикатима наставити и у будућности  и у име министарке проф. др Дарије Кисић Тепавчевић и у своје лично име пожелео синдикатима успех у даљем синдикалном организовању, деловању и борби за права запослених у социјалној заштити Републике Србије. 

 

Ванредној скупштини Синдиката запослених у социјалној заштити Републике Србије присуствовала је и в.д. помоћница у Сектору за социјалну заштиту Биљана Зекавица и в.д помоћника министра у Сектору за информационе технологије Миладин Брковић.