Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Национална организација особа са инвалидитетом - НООИС и Српски филантропски форум започели су заједничку борбу за приступачност и унапређење положаја особа са инвалидитетом. 

На данашњем састанку који је одржан у Палати Србија, а на коме су присуствовали министар Зоран Ђорђевић, помоћник министра Биљана Барошевић, извршни директор Српског филантропског форума Веран Матић и извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић, договорена је стална координација активности које су усмерене ка решавању проблема са којима се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају. 

Министар Зоран Ђорђевић истакао је да је заједнички циљ остваривање бољег положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији.

“Ресор којим руководим у континуитету спроводи активности којима се унапређује положај особа са инвалидитетом. Сматрам да у Србији не треба да постоје никакве баријере за ову категорију становништва. 

Наставићемо да се залажемо за унапређење услова живота особа са инвалидитетом, њихово равноправно учешће у друштву и обезбеђивање једнаких могућности за напредак у сваком смислу. Особе са инвалидитетом морају да имају једнака права за напредак и равноправно учешће у друштву. Србија ће, водећи се таквом политиком, имати модерно друштво у ком не постоји дискриминација, а то и јесте циљ рада Владе Србије”, рекао је Ђорђевић.

Поводом трећег Националног дана давања који се обележава 9. октобра, на дан рођења Михаила Пупина, и који ове године има за циљ унапређење приступачности за особе са инвалидитетом, Српски филантропски форум започео је низ конкретних активности за Србију без баријера – организацију панел дискусија са циљем подизања свести о проблемима особа са инвалидитетом и давање смерница за унапређење приступачности у Србији, прикупљање средстава за за развој преводилачког видео релеј центра за глувонеме, затим за куповину специјалних возила за удружења особа са  инвалидитетом, што је идентификовано као један од већих структурних проблема.

 „Српски филантропски форум кроз свој Kомитет за приступачност настоји да удружи особе са инвалидитетом, компаније које запошљавају и поштују стандарде универзалне приступачности, али и учествују у филантропским активностима којима се решавају различите потребе организација особа са инвалидитетом. Узимајући у обзир да се у Србији свака четврта особа сусреће са проблемом неприступачности, дугорочна сарадња приватног, невладиног и државног сектора кључна је за унапређење положаја великог броја наших суграђана“, изјавио је Веран Матић, извршни директор Српског филантропског форума. 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истакла је да ће у оквиру кампање „Србија без баријера“ бити промовисани и стратешки резултати остварени у области унапређења положаја особа са инвалидитетом. 

“НООИС као репрезентативна организација која заступа интересе око 800.000 особа са инвалидитетом и њихових законских заступника у оквиру ове кампање креирао је и поставио вибер-стикер са симболом ове манифестације ради подизања свести грађана. Верујем да ћемо заједничким снагама обезбедити још бољи положај особа са инвалидитетом”, рекла је Јовановић. 

Национални дан давања ове године, заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које спроводи кампању под слоганом Србија без баријера, настоји да допринесе решавању кључних проблема друштва. Резултати свих активности које су Српски филантропски форум и Министарство реализовали биће представљени 9. октобра, када се обележава Национални дан давања, као и 3. децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић састао се данас са члановима Управног одбора Хеленског привредног удружења Србије, кога чине представници великих грчких компанија у Србији.

Говорећи о сарадњи Србије и Грчке, министар Селаковић је истакао да две државе имају традиционално пријатељске односе, као и да остварују добру економску и привредну сарадњу. Он је указао да је све више грчких фирми присутно у Србији о чему говори и број људи који те фирме запошљавају.

Чланови УО Хеленског удружења Србије су указали да у Србији послује око 250 грчких компанија које запошљавају око 10.000 радника, са тенденцијом ширења свог пословања. Они су истакли да више од две деценије грчке компаније улажу свој капитал у Србији, што још једном потврђује блиске односе две државе на свим нивоима.

Саговорници су нагласили да постоји значајан простор за унапређење сарадње, посебно када је реч о улагањима у бањски туризам, индустрију хране, грађевину, енергетику итд. Они су навели да постоји проблем недостатка радне снаге у Србији, али да је тај проблем присутан и у већини држава чланица ЕУ.

Министар Селаковић је подсетио да је ИТ сектор у последњих 6-7 година доживео своју експанзију, и да се грађани Србије из држава широм света враћају у своју земљу, како би радили у том сектору. Он је додао да Влада Р. Србије посебну пажњу посвећује дуалном образовању, захваљујући којем око 70% младих након завршене средње стручне школе пронађе запослење. Дуално образовање, према речима министра, је омогућило страним, али и домаћим компанијама у Србији адекватну, стручну и специјализовану радну снагу, наводећи да је то „вин-вин“ ситуација за обе стране, како за привреду, тако и за државу, односно грађане.

Потврђујући још једном добре и пријатељске везе две земље, министар Селаковић је указао да је један од главних приоритета председника државе, као и целе Владе Р. Србије, да створи што бољи инвестициони амбијент, који ће, са једне стране, привући стране директне инвестије, а са друге стране позитивно утицати на тржиште рада у Србији.  

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за лист Политика  говори о изради социјалних карата, Закону о родној равноправности, као и о раду у иностранству и смањењу рада на црно. 

Социјалне карте уместо шетње по шалтерима. –За рад у иностранству користити само агенције с лиценцом.
„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ради  на креирању социјалних карата по узору на европске земље. Креирањем регистра социјалних осигураника и социјалних карата држава ће имати увид и контролу у све приходе али и могућност да финансијску помоћ праведније расподељује онима који на то имају право. Моја жеља јесте да држава све информације има на једном месту и да се свака промена по аутоматизму евидентира,  а ми радимо све да у томе у што скорије време и успемо, то за грађане значи да више неће морати да обилазе по 15 шалтера да би остварили неко право из области социјалне заштите –  на дечји додатак, рецимо. Држава мора да спречи злоупотребу, али и да ургентно пружи помоћ када је потребна“, истиче Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије у првом разговору за „Политику“. 

Статистика која бројкама слика тежак положај социјално угроженог становништва у нашој земљи веома је суморна – подаци говоре да је око 700.000 особа незапослено и да незапосленост највише погађа младе. Процењује се да сваке године око 20.000 особа одлази из Србије „трбухом за крухом“, a управо су то млади од којих се очекује да поправљају наталитетну слику нације. Шта ће бити Ваши први кораци у вези решавања проблема у социјалном сектору?

„Према подацима Анкете о радној снази за други квартал 2017. године, анкетна стопа незапослености се знатно смањује и сада износи 11,8 одсто. Спуштање нивоа незапослености очекује се и привлачењем страних и домаћих инвеститора, креирањем нових радних места, појачаном финансијском контролом, али и инспекцијским надзором на терену. Што се тиче одласка младих из Србије, Влада Србије већ преузима мере које укључују прилагођавање образовних програма и курикулума потребама тржишта рада, посебно увођењем образовних профила из области информационо-комуникационих технологија и образовних профила стручних радника за које постоји потреба и тражња на тржишту рада. Последњи добар пример из праксе јесте пријем прве групе студената завршних година постдипломских студија Правног и Факултета политичких наука Универзитета у Београду на програм тромесечног волонтирања. Овим пројектом наше министарство жели да пружи подршку студентима да остану у Србији.“

Процене говоре да између 600.000 и милион особа ради „на црно“. Како ћете се борити за њихова права? 

„Недавно је Инспекторат за рад потписао споразум са Пореском инспекцијом, чиме је договорен заједнички рад на терену. Инспекција више неће бити редовна и најављена, већ ванредна и појављиваће се свуда да би послодавце који не пријављују раднике опоменула да ће бити у проблему. Уводимо и мобилног инспектора који ће моћи на лицу места да провери да ли је неко пријавио радника или не, како би се одмах издавале казне или упозорења у зависности од статуса тих радника. Захваљујући измени закона, више неће бити потребно три дана за пријаву радника. Дакле, свако мора да пријави радника од момента када он почне да ради и више неће моћи да се „вади“ на исту причу „баш данас је радник почео да ради, пријавићу га сутра“.“  

Због високе стопе незапослености, неретко се дешава да радници преко приватних агенција за запошљавање заврше као јефтина и мобингована радна снага, о чему сведочи и недавно искуство наших радника у „Самсунговој” фабрици у словачкој општини Галанта, којима агенција није исплатила зараде и оставила их је без хране и смештаја. У чијој је надлежности рад ових агенција које немају лиценцу Министарства рада?

„У Србији тренутно легално послује 105 агенција за посредовање при запошљавању у земљи и иностранству, а њихов списак налази се на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Држава и Министарство рада ће помоћи сваком грађанину ове земље који се нађе у невољи – то није спорно. Али, ако радници оду у иностранство путем агенција које немају лиценцу, ми смо ограничени јер не можемо да им пружимо правну помоћ. Ако их тамо не плаћају или их избаце на улицу ми смо као држава немоћни – зато их молимо да користе услуге лиценцираних агенција. Онда држава може да стане пред суд и брани њихова права.“

Које су то конкретне примедбе које Министарство рада има на нацрт Закона о родној равноправности? 

„Прва и основна је што су неке одредбе закона потпуно неприменљиве. Када прочитате закон, схватите да он можда може да буде примењив негде у великим градовима. У малим – не. У закону пише да свака фирма мора да има 40 одсто жена на руководећим позицијама. Да ли мислите да је то могуће у Босилеграду? Или у Сврљигу? Да ли мислите да страним инвеститорима који долазе у Србију можете одмах да намећете обавезу да имају 40 одсто мушкараца или жена? Или приватном сектору? Њихово је право да одлуче кога ће где да запосле. У Министарству рада запослено је 88 одсто жена – ја нећу моћи да поставим 40 одсто мушкараца на руководећа места јер их немам. Дакле, ја као министар рада први не могу да испоштујем нешто над чим морам да вршим контролу.“

Које су одредбе нацрта закона још неприменљиве – осим захтева да 40 одсто жена буде на руководећим местима?

„Неспроводиво је то да ту одредбу намећете приватном сектору. Погледајте Министарсво културе, шта се све њему намеће и зашто је оно издвојено. Узмите за пример област одбране и заштите земље. Да ли мислите да је могуће да поставите у управљачким структурама војске 40 одсто жена, ако знамо када су жене почеле да се школују за војску и да данас имамо тек школоване поручнице? Да ли мислите да на месту генерала и пуковника треба да постављамо поручнице да би задовољили законску форму? Ми треба да примамо најбоље кандидате, а не кандидате одређеног пола да би задовољили форму. Нас су у Министартву одбране терали да примамо жене на радна места где није примерено да буду. Форсирали смо да жена буде у тенку, а посао тенкисте је врло захтеван. Не кажем да је немогуће да жена добро обавља тај посао, али не треба нешто да форсирамо, ако жена не може  физички да издржи. А ми смо то урадили. И онда имате незадовољну посаду тенка и незадовољну жену коју тај посао не испуњава. Ове године је више девојака него младића било пријављено за Војну гимназију – прошле године су најбоља три полазника биле жене. И мени је драго због тога, јер је то доказ да се свест полако мења.“

Најавили сте повећање родитељског додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара – да ли ће он бити исплаћиван одједном, као што је сада било, или на рате?    

„Биће исплаћиван од јануара у 24 рате – ако Скупштина Србије тако одлучи. Ми желимо да ти додаци буду у складу са могућностима државе и верујемо да ће држава бити у прилици да даје све више и брже реагује на ургентне ситуације начином исплате. Промена једног динара обавезује нас да  мењамо закон и идемо у скупштину. Остали износи – за прво, друго, треће и четврто дете остаће исти.“

Положај људи који раде у центрима за социјални рад је изузетно тежак – осим што су ови центри поприште правих људских драма, државни службеници често су изложени претњама и физичким нападима. Број предмета у центрима за социјални рад расте, а број службеника је исти. Како ћете помоћи овим људима?

„Центри за социјални рад су у ингеренцији општина и градова, али то не умањује део посла који ми радимо, а то је стручни надзор. Изменама закона 2009. године одређено је да у центрима “сви раде све”, што се показало као лоше – оне локалне самоуправе у којима није дошпло до реформи остале су функционалније и у њима се боље ради. Пробаћемо то да вратимо, јер се стари начин рада показао као ефикаснији. Након трагичних случајева убиства која су се летос десила испред центара за социјални рад, јавност се фокусирала на центре за социјални рад, али ја морам да кажем да посао људи који тамо раде није нимало лак – они су увек између чекића и наковња и ретко могу да донесу одлуку којом су обе заинтересоване стране задовољне. Њихов посао је, пре свега, да одлуче у најбољем интересу детета, а ми треба да их подржимо у томе, да не помисле да су препуштени сами себи. До сада смо успели да успоставимо бољу координацију министарстава за рад, полиције и правде у овој области, бољу координацију судова и центара а издат је и налог директорима центара за социјални рад о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установе социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност пријави полицији.“

Када ће бити отворена национална СОС линија за помоћ жртвама насиља – наша земља је једина земља у региону која нема ову СОС линију? 

„Министарство је у завршној фази добијања пројекта увођења националне СОС линије, коју ће спровести уз подршку ЕУ. Планирано је да СОС телефон прво буде успостављен на територији Београда, а касније и у целој земљи. Такође, предлаже се и израда правилника који се односе на сарадњу између центара за социјални рад и Сигурних кућа, као и умрежавање свих сигурних кућа у Србији.“

Када се може очекивати увођење Закона о регистрованом партнерству? Србија се обавезала у оквиру акционог плана за поглавље 23 да донесе овај Закон до октобра 2019. године  

„Србија на путу ка ЕУ ради усклађивање свог законодавства и спроводи све обавезе које је на том путу преузела. Влада Србије је упорна да на том путу истраје, а наш главни циљ је бољи материјални положај грађана, као и правна сигурност.“

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, отварајући Пословни форум привредника из Србије и Азербејџана, истакао је да Србија и Азербејџан имају испуњене све неопходне предуслове да почну да сарађују у разним областима, много више и јаче него што је то било до сада.

„Ми са једне стране имамо Републику Азербејџан, нама пријатељску земљу, богату нафтом и гасом, земљу са савршеном управом која жели да диверзификује своју економију, што је шанса за наше заједничке пројекте. Ја сам прилично уверен да са нашим знањем и нашим искуством, као земља која је централна  у југоисточној  Европи, да можемо пуно да помогнемо нашим пријатељима и наравно,  они могу нама пуно да помогну“, нагласио је Селаковић у обраћању привредницима.

Истичући да постоји неколико области  у којима постоји посебан интерес да Србија и Азербејџан сарађују, Селаковић је додао да су то поред фармацеутске индустрије, пољопривреде и производње хране, сектора транспорта, такође и петрохемија и енергетски сектор.

Селаковић је напоменуо да ће можда једна од препрека која постоји за сарадњу наших привредника, у наредном периоди бити превазиђена, а то је увођење директне авио линије Београд – Баку.

„Тиме ћемо омогућити бржи и бољи контакт између два народа и између привредника, што ће допринети стварању нових идеја за заједничку сарадњу, и створиће прилике које су обострано корисне“, оценио је министар Селаковић.

„Не постоје никакве баријере, рестрикције, ограничења за развој односа између наше две нације. Из те перспективе ми охрабрујемо све привреднике да унапреде однос“, рекао је министар рада и социјалне заштите Републике Азербејџан у обраћању привредницима. Бабајев је рекао да се трговински односи и инвестициони односи наше две земље развијају, али према његовим речима, апсолутне цифре су  много ниже од нашег потенцијала, који је много већи. Он је нагласио да је Азербејџан посебно заинтересован за сарадњу у области инистрије.

„ У Азербејџану смо креирали посебне индустријске слободне зоне за специфичне области сектора где смо заинтересовани. На пример за фармацеутске производе смо заинтересовани, ту можемо  да понудимо јако повољне услове српским партнерима,“ истакао је Бабајев. Он је додао да постоји јак потенцијал за сарадњу две земље и у области пољопривреде и оценио да је сегмент туризма још један од потенцијала сарадње две земље.

Два министра су нагласила да одрживи бизнис заправо спроводи приватни сектор и да је улога влада две државе да успостави повољне услове који ће привредницима олакшали њихову међусобну сарадњу.

Србија и Азербејџан нису само две пријатељске државе, већ и стратешки партнери, а стратескшо партнерство не обухвата само политичке односе, већ јако интензивне економске, трговинске и инвестиционе односе, социјалне односе, контакте између наших народа и сарадњу у свим областима, закључили су министри Селаковић и Бабајев.

Фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обратио се учесницима 18. Економског самита Србије под називом "Изазов инклузивног раста", на панелу о “Борби против сиромаштва и неједнакости” цитирајући речи председника Републике Србије Александра Вучића:“ Гледамо унапред, учимо уназад".

Ђорђевић  је рекао да су ова Влада и председник Александар Вучић успели да економски "преживљавајуће" трансформишу у "развојно динамично" стање, и зато Србија данас има нову политичку, економску и социјалну димензију развоја.

“И поред изузетних резултата које је Србија постигла, следе даље реформе, јер још нису до краја спроведене суштинске реформе, као што је стурктурна реформа јавних предузећа и преиспитивање стварне потребе постојања великог броја државних агенција и институција уведених током претходног режима”, нагласио је Ђорђевић.

Циљ увођења електронске управе, централног регистра становништва и електронског система социјалних карата је стварање снажног механизма за спровођење владине политике нулте толеранције према злоупотребама и чврсте намера да осетљиве категорије добију законску помоћ без обзира да ли крајњи корисници знају да на њу имају право или не.

Он је истакао да су се реформски процеси у Србији претходних деценија одвијали у непредвидивим геополитичким променама и ратовима, које су створиле велики јаз између богатих и сиромашних.

„Почетком 21. века политика у којој су се одвијали реформски процеси довела је до уништвања привреде, рекордне стопе незапослености, раста сиромаштва, криминала, корупције, неуспешне приватизације“, рекао је Ђорђевић и додао да и поред таквог стања, Србија данас има рекордан пад незапослености, који износи испод 12 одсто, а тај проценат наставља да пада.

Данас је Србија, како наводи министар, боље место за живот и инвестирање, а томе је допринела, боља наплата пореза, штедња, фискална дисциплина, стварање повољних услова за инвеститоре, отварање нових радних места, пад незапослености, давање концесија путем јавно-приватног партнерства.

"Равноправност и једнаки услови кључни су за напредак друштва", оценио је Ђорђевић и додао да је циљ Владе Републике Србије нулта толеранција према сиромаштву и сваке врсте неједнакости.

Будућност је, истиче Ђорђевић, у едукацији нових знања, јер је образована радна снага најважнији привредни ресурс, те ће држава још више улагати у иновативно предузетништво, а од великих компанија тражити више помоћи за друштво.

"Ниједна одговорна власт не жели да се њени грађани суочавају са егзистиционалним проблемим. Још увек радимо на решавању многих проблема, а економска привреда се коначно мења у корист Србије, што доказује спољнотрговински биланс Србије који са већином земаља бележи суфицит, док је од 2006. до 2015. бележио дефицит", нагласио је Ђорђевић.

Према речима министра Ђорђевића, развијена Србија не треба да буде на приватизацији, већ на управљачком менаџменту који ће привреду водити у корист предузећа, запослених, њихових влансика, државе, грађана и целог друштва, али и на приливима страног капитала и јачања међународне позиције националне економије.

"Целокупна економија може да се сведе на једну лекцију, односно једну реченицу: Уметност економије не састоји се само у сагледавању тренутних или дугорочних ефеката креиране политике већ и последица које се рефлектују на целокупно становништво“, поручио је Ђорђевић.

ЗХВАЛНИЦА : Thank you letter to Minister Zoran Djordjevic

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је уручио уговоре за запошљавање 158 лица, који се односе на самозапошљавање, запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима и на јавне радове у Смедереву.

Министар Ђорђевић похвалио је начин на који се Град Смедерево опходи према својим грађанима истичући да он представља прави пример свима другим локалним самоуправама које желе да смање незапосленост и пруже прилике својим суграђанима да се запосле и напредују у својој каријери.

Он је нагласио да је са евиденције незапослених лица са подручја града Смедерева регистровано 2.394 случаја запошљавања од којих је  41,4% младих до 30 година.

„У Смедереву имамо изразито смањење незапослености и желимо да и остали градови у Србији следе њихов начин функционисања. Жеља нам је такође да Смедерево буде међу првим градовима у Србији који неће имати незапосленост, а да све оне који се истичу у свом раду и наградимо“, рекао је министар.

Ђорђевић је подсетио да се Влада Србије активно залаже за смањење незапослености и стварање прилика за све оне који желе да раде и усавршавају се, што је и задатак који је поставио председник Републике Србије Александар Вучић још 2014. када је био на челу Владе Србије.

„Позивам све незапослене да узму учешће у овој борби и пробају да преквалификацијом унапреде своје вештине, јер тиме не само да ће бити конкуретни на тржишту рада, већ ће моћи да обављају боље послове за које ће бити и боље плаћени. Сви заједно морамо да се боримо за већи стандард свих наших грађана, да се боримо против сиве економије и сиромаштва, а једини начин за то јесте да дамо прилику свим грађанима да раде, да улажемо у њихову едукацију и образовање“, нагласио је Ђорђевић.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да проценат смањења броја незапослености у Смедереву много већи у односу на просек у Србији с обзиром на многобројне стране инвестиције.

„Број незапослености од прошле године смањен је за око 20 одсто у филијали НСЗ Смедерево и то је оно што и у наредном периоду треба ставити у врх приоритета“, рекао је Мартиновић и захвалио се послодавцима који НСЗ и град виде као своје партнере и користе њихове подстицаје.

На евиденцији Филијале Смедерево (стање на дан 31.08.2018. године) евидентирано је 11.860 незапослених лица, што представља смањење за 12,2% у односу на исти месец претходне године, док је у периоду од 01.01. до 31.08.2018. године регистровано 4.666 случаја запошљавања, што представља повећање за 9,9% у односу на исти период претходне године.

Градоначелница Града Смедерева Јасна Аврамовић истакла је да се препород Смедерева десио оног момената када је председник Србије Александар Вучић посетио овај град.

„Разним инвестицијама решени су проблеми у ПКЦ-у, али и у Смедеревској Железари, чиме је 5200 грађана добило могућност да ради“, рекла је Аврамовић.

Министар Ђорђевић свечано је уручио 41 уговор за сапозапошљавање у вредности од 7.420.000 динара, 55 уговора за 64 лица за  запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима у вредности од 9.600.000 динара, као и 12 уговора за 53 лица за јавне радове у вредности од 5.401.615.

„Млади су, као једна од приоритетних циљних група, препознати у Стратегији запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године", рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић  на Међуминистарском координационом савету о јавним политикама, одржаном данас у Београду.

Селаковић је указао да је општи циљ успостављање стабилног и одрживог раста запослености, заснованог на знању и достојанственом раду.

Као једну од мера у Стратегији, Селаковић је навео побољшање положаја младих на тржишту рада, који би требало да се огледа у порасту стопе запослености и смањењу стопе незапослености. „Неопходно је смањити платни јаз између младих жена и мушкараца, имајући у виду да жене знатно заостају иза својих мушких вршњака у том погледу, и у мањој мери осећају укупно побољшање положаја на тржишту рада старосне категорије којој припадају“, истакао је Селаковић.

Напомињући  да је у последњих десет година значајно смањен проценат незапослених међу младима до 30 година,  Селаковић је подсетио да је 2012. године проценат незапослености  ове категорије био већи од 50 одсто и да је дошло до смањења од око 60 процената на тај број.

„Министарство за рад, запошљавање спроводећи Стратегију запошљавања и Акциони план, труди се и ради на томе да кроз мере активне политике запошљавања, али и промоцију других механизама запошљавања утиче на смањење незапослености међу младима, односно повећању стопе запослености“, рекао је министар и додао да је за мере активне политике запошљавања у 2023. години у буџету Републике Србије издвојено је 6,3 милијарди динара, што је за 300 милиона више у односу на буџет прошле године.

Селаковић је подсетио да је пре годину дана усвојен и Закон о социјалном предузетништву, који је према његовим речима, од изузетног значаја за омогућавање радног ангажовања, радне активације и запошљавања тешко запошљивих категорија.Министар Селаковић посебно се осврнуо на програм „Гаранција за младе", истакнувши  да тај програм подразумева да млади, до 25 година старости, добијају понуду за посао, наставак образовања, праксу или обуку у трајању од четири месеца, од уласка у статус незапослености, напуштања или формалног завршетка образовања". Он је подсетио да је Европска комисија, још у октобру 2020. године, усвојила свеобухватни економско инвестициони план за Западни Балкан којим је дефинисано 10 инвестиционих приоритета, од којих је један гаранција за младе, у оквиру области  развоја људског капитала. 

Међу приоритетима Министарства, Селаковић је навео два важна корака, која су везана за спровођење Плана имплементације гаранције за младе, а то је рад на доношењу новог Закона о радној пракси и Закона о волонтирању. „Оба ова Закона се налазе у плану рада Министарства и уверен сам да ће новине, које ће усвајањем и ступањем на снагу ова два Закона, омогућити, како добро спровођење програма Гаранције за младе, тако и утицати озбиљно на повећање запослености, односно смањење незапослености младих у Републици Србији“, закључио је Селаковић. 

Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља "28. април";
- Плакета "28. април";
- Похвалница "28. април".
Детаљније информације можете наћи у обавештењу у условима за доделу признања у области безбедности и здравља на раду за 2015. годину.
Рок за подношење пријава и предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.
Национална признања из области безбедности и здравља на раду биће додељена на манифестацији, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА  -УПРАВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ-

ОБАВЕШТЕЊЕ О УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ЗА 2015. ГОДИНУ

1. НАЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА

Ради унапређења безбедности и здравља на раду у Републици Србији, правним и физичким лицима, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на раду, могу се доделити национална признања из области безбедности и здравља на раду
Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља „28. април”;
- Плакета „28. април”;
- Похвалница „28. април”.

1.1. ПОВЕЉА „28. април”

Повеља „28. април” ће бити додељена у две категорије: за правна лица / предузетнике који имају мање од 250 запослених и за правна лица / предузетнике са више од 250 запослених - за посебан допринос и афирмацију безбедности и здравља на раду, кроз њихово законито, благовремено и превентивно поступање у примени утврђених мера.

Комисија за доделу Националних признања ће при доношењу одлуке о додели признања узети у обзир следеће критеријуме:

• број повреда на раду у протекле три године;
• број професионалних обољења;
• број изгубљених радних дана у току године због боловања које је последица повреде на раду или професионалног обољења;
• рад представника запослених у области безбедности и здравља на раду, односно Одбора за безбедност и здравље на раду;
• примена акта о процени ризика;
• уређивање права, обавеза и одговорности у складу са Законом о безбедности и здравље на раду (колективни уговор, правилник о безбедности и здрављу на раду, уговор о раду);
• информисање запослених о питањима из области безбедности и здравља на раду (описати начин, нпр: преко Одбора за безбедност и здравље на раду, електронским путем, преко огласне табле, интерним часописом, и др.);
• учешће или иницијативе запослених и њихових представника у унапређењу и постизању безбедних и здравих услова рада;
• мере безбедности и здравља на раду примењене на запослене из посебно угрожених група (млади, труднице, старији од 55 година…);
• иновације и инвестиције у циљу унапређења безбедности и здравља на раду;
• оспособљавање и усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду (врсте оспособљавања и обухват запослених);
• друге врсте активности у области безбедности и здравља на раду у оквиру друштвено – одговорног пословања.

1.2. ПЛАКЕТА „28. април”

Плакета „28. април” додељује се физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.
Плакета „28. април” може бити додељена:

• појединцу који је престао да се бави активностима у области безбедности и здравља на раду услед болести или старости, а активно је радио на развоју и унапређењу безбедности и здравља на раду;
• појединцу за допринос, резултате и заслуге за промоцију безбедности и здравља на раду у медијима, новинарству и публицистици;
• угледним научним радницима и појединцима у области безбедности и здравља на раду, за животно дело;
• појединцима и образовним институцијама на пољу образовања у области безбедности и здравља на раду и организацијама за изузетан допринос развоју безбедности и здравља на раду.

1.3. ПОХВАЛНИЦА „28. април”

Похвалница „28. април” је врста признања која се додељује лицима за безбедност и здравље на раду, представницима запослених за безбедност и здравље на раду и/или Одбору за безбедност и здравље на раду, као и синдикалним организацијама које су кроз свакодневне активности или пројекте допринели подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду и одговорности коју сваки запослени има на том плану, за:
• доследну примену и спровођење прописа о безбедности и здрављу на раду;
• конкретне активности и постигнуте резултате у области безбедности и здравља на раду;
• организовање саветовања, семинара, конференција и др.;
• иновације, иницијативе и предлоге у циљу унапређења области безбедности и здравља на раду.


2. НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА

На такмичење за доделу признања Повељa „28. април” могу се пријавити правна лица и предузетници из Републике Србије. Пријава мора обавезно садржати Образац 1 и Образац 2 који треба да буду јасно и читко попуњени. Образац 1 и Образац 2 можете преузети са званичне интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања: www.minrzs.gov.rs. Електронским путем може се доставити и пропратна документација, која ће помоћи Комисији за доделу Националних признања да процени квалитет пријављених кандидата и помогне при доношењу одлуке о добитницима признања. Уз пријаву је неопходно доставити и сагласност послодавца односно одговорног лица (скенирани документ са потписом и печатом одговорног лица) за учешће на такмичењу.

Иницијативу за доделу националних признања Управи за безбедност и здравље на раду могу поднети правна и физичка лица, предузетници, организације запослених и послодаваца и друга удружења.
Испуњеност услова за доделу националних признања испитује Управа за безбедност и здравље на раду уз учешће представника социјалних партнера, односно репрезентативних организација запослених и послодаваца, инспектора рада и других стручњака из области безбедности и здравља на раду.
Иницијатива за доделу Националних признања подноси се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управи за безбедност и здравље на раду (Немањина 22-26, 11000 Београд) електронским путем на е-пошту: biljana.djuric@minrzs.gov.rs., или у писаном облику са посебном назнаком за коју се врсту признања се иницијатива предаје и треба да садржи податке и потребну документацију на основу које се може утврдити да ли су испуњени услови за доделу признања.

Рок за подношење предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.

3. НАЧИН ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ

У циљу процене достављених иницијатива за доделу Национална признања Комисија ће обићи пријављене кандидате.
Предлог за доделу признања Управа за безбедност и здравље на раду доставља министру надлежном за рад.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs


4. НАЧИН ДОДЕЛЕ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА

Национална признања из области безбедности и здравља на раду се додељују једном годишње, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији – 28. април.

Преузмите: Образац I и II85.5 KB

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је производни погон канадске фабрике “Magna Seating” у Оџацима, како би се уверио на који начин се примењују превентивне мере за време епидемије, које су донете у складу са новим Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести.

Министар се по доласку у фабрику састао са руководством компаније, а затим је обишао погон и разговарао са радницима о спровођењу мера и заштити на раду.

Према речима министра, Министарство на чијем jе челу је увек ту да пружи подршку послодавцима како би превентивне мере биле још ефикасније али и да помогне уколико за примену истих имају потешкоћа.

„ Новим Правилником, који је ступио на снагу 11. јула, желимо да додатно заштитимо све оне који и у време епидемије свој посао обављају одговорно и да бригу о здрављу запослених подигнемо на највећи могући ниво. Животи и здравље наших грађана су у овом тренутку најбитнији“, истакао је Ђорђевић. 

Током посете фабрике "Мagna Seating"  министар је разговарао и са радницима како би се уверио да се спроводе све мера заштите и поштује безбедност на раду. 

Како су истакли запослени у компанији "Мagna Seating" током пандемије изазване вирусом COVID-19 нису имали никаквих потешкоћа и захваљујући мерама које је донео Кризни штаб осећају су се сигурно на радном месту. 

Ово приликом, Ђорђевић је рекао да најважније да се поштују обавезно ношење заштитних маски, редовно прање руку, држање физичке дистанце од минимум два метра и избегавање окупљања већег броја лица у затвореном простору.

Након обиласка фирме "Мagna Seating" министар Ђорђевић је закључио да је ситуација стабилна и да су радници заштићени на најбољи могући начин, а све у складу са прописаним мерама.

Компанија "Мagna Seating" донираће Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 6 хиљада заштитних маски и 500 литара дезинфекционих средства за руке која су намењена Геронтолошким центрима и Домовима за стара лица. 

„Magna Seating“ се бави производњом пресвлака за аутоседишта за познате светске марке аутомобила и послује у 18 европских земаља, а у нашој земљи од 2013. године.

“Ова компанија која тренутно упошљава 1669 радника, представља великог инвеститора. Нови погон у Алексинцу отвориће се следеће године, што ће омогућити нова радна места за око 700 људи до 2023. године. Србија је поуздан партнер и то ће бити и убудуће, долазак нових инвеститора и запошљавањем великог броја смањује се незапосленост, али омогућава се и да наша привреда расте из дана у дан што је приоритетни циљ Владе Републике Србије и председника Александра Вучића, када је упитању наша економија”, рекао је Ђорђевић.

Дечија недеља је међународни празник који се прославља широм планете и представља успешан модел сарадње између државе и бројних грађанских и стручних организација, повезујући при том све важне актере који се баве заштитом права деце.

У Србији се Дечија недеља обележава од 1934, а од тада се мењала и развијала, прилагођавајући своје програмске циљеве правим дечијим потребама и проблемима. Кључни документ за планирање и имплементацију активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, која је усвојена 1989. Од 2018. Дечија недеља је обухваћена Законом о финансијској подршци породици са децом. Реализација активности Дечије недеље спроводи се уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а ове године је хуманитарна организација „Дечје срце“ задобила поверење државе и Министарства за спровођење активности на нивоу Републике.

Током трајања Дечије недеље биће организовани бројни и разнолики догађаји и активности на националном и локалном нивоу. Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости. То је такође и прилика да деца покажу своје таленте, вештине и способности.

Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Зоран Ђорђевић, истакао је да су права деце у фокусу рада Министарства и Владе Србије, као и да су овакве манифестације важне за децу, али и за целокупно становништво. „Поносан сам што смо, чак и током трајања пандемије, пронашли начин да потпуно безбедно организујемо овај догађај, као и да останемо у потпуности посвећени промоцији права деце и борби за њихово срећније одрастање. Ова манифестација траје 7 дана, али њен циљ је да сви ми будемо свесни важности ове теме током свих 365 дана у години и да дамо наш допринос бољем, здравијем и срећнијем одрастању све деце у Србији,“ рекао је Ђорђевић.

Дечија недеља је по први пут покренула заједницу на Ракутен Виберу, како би још више приближила ову традиционалну манифестацију Генерацији З. Заједница ће садржати вести, предстојеће догађаје, слике и други образовни и информативни материјал посвећен годишњој иницијативи Дечије недеље. Организациони тим Дечије недеље је такође одлучио да креира стикере, што ће за последицу имати да Вибер заједница додатно промовише иницијативу. Сваки стикер представља један од догађаја Дечије недеље којем је посвећен одређени дан. Овај искључиво дигитални канал усмерен на водећу апликацију за комуникацију за мобилне телефоне у Србији обогатиће однос између организатора и младих, и створиће безбедну средину за комуникацију, посебно узимајући у обзир тренутну пандемију.

Горан Ројевић, директор „Дечјег срца“, главног организатора Дечије недеље, истакао је да је његова организација поносна што је задобила подршку светски признате компаније попут Ракутен Вибера. „Радост коју ћемо донети деци, промоција права деце и подизање свести биће подстакнути са идеалном комуникацијском платформом коју оличава водећа глобална апликација за разману порука  – Вибер. С обзиром да смо приликом организације великих скупова ограничени коронавирусом, од великог је значаја да деца и старији могу да остваре комуникацију путем наше заједнице, обогате своју интеракцију са нашим духовитим Вибер стикерима посвећеним Дечијој недељи, као и да приме најновије и најважније информације о нашим активностима и догађајима преко мобилног, таблета или лаптопа.“ истакао је Ројевић.

Са овом иницијативом желимо да вас све позовемо да се придружите нашој Вибер заједници и да користите Вибер стикере посвећене Дечијој недељи. Како бисте бесплатно преузели наше Вибер стикере идите на овај линк. Како бисте постали члан наше заједнице следите овај линк.