Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је производни погон канадске фабрике “Magna Seating” у Оџацима, како би се уверио на који начин се примењују превентивне мере за време епидемије, које су донете у складу са новим Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести.

 

Министар се по доласку у фабрику састао са руководством компаније, а затим је обишао погон и разговарао са радницима о спровођењу мера и заштити на раду.

 

Према речима министра, Министарство на чијем jе челу је увек ту да пружи подршку послодавцима како би превентивне мере биле још ефикасније али и да помогне уколико за примену истих имају потешкоћа.

 

„ Новим Правилником, који је ступио на снагу 11. јула, желимо да додатно заштитимо све оне који и у време епидемије свој посао обављају одговорно и да бригу о здрављу запослених подигнемо на највећи могући ниво. Животи и здравље наших грађана су у овом тренутку најбитнији“, истакао је Ђорђевић. 

 

Током посете фабрике "Мagna Seating"  министар је разговарао и са радницима како би се уверио да се спроводе све мера заштите и поштује безбедност на раду. 

 

Како су истакли запослени у компанији "Мagna Seating" током пандемије изазване вирусом COVID-19 нису имали никаквих потешкоћа и захваљујући мерама које је донео Кризни штаб осећају су се сигурно на радном месту. 

 

Ово приликом, Ђорђевић је рекао да најважније да се поштују обавезно ношење заштитних маски, редовно прање руку, држање физичке дистанце од минимум два метра и избегавање окупљања већег броја лица у затвореном простору.

 

Након обиласка фирме "Мagna Seating" министар Ђорђевић је закључио да је ситуација стабилна и да су радници заштићени на најбољи могући начин, а све у складу са прописаним мерама.

 

Компанија "Мagna Seating" донираће Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 6 хиљада заштитних маски и 500 литара дезинфекционих средства за руке која су намењена Геронтолошким центрима и Домовима за стара лица. 

 

„Magna Seating“ се бави производњом пресвлака за аутоседишта за познате светске марке аутомобила и послује у 18 европских земаља, а у нашој земљи од 2013. године.

 

“Ова компанија која тренутно упошљава 1669 радника, представља великог инвеститора. Нови погон у Алексинцу отвориће се следеће године, што ће омогућити нова радна места за око 700 људи до 2023. године. Србија је поуздан партнер и то ће бити и убудуће, долазак нових инвеститора и запошљавањем великог броја смањује се незапосленост, али омогућава се и да наша привреда расте из дана у дан што је приоритетни циљ Владе Републике Србије и председника Александра Вучића, када је упитању наша економија”, рекао је Ђорђевић.

 

Дечија недеља је међународни празник који се прославља широм планете и представља успешан модел сарадње између државе и бројних грађанских и стручних организација, повезујући при том све важне актере који се баве заштитом права деце.

 

У Србији се Дечија недеља обележава од 1934, а од тада се мењала и развијала, прилагођавајући своје програмске циљеве правим дечијим потребама и проблемима. Кључни документ за планирање и имплементацију активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, која је усвојена 1989. Од 2018. Дечија недеља је обухваћена Законом о финансијској подршци породици са децом. Реализација активности Дечије недеље спроводи се уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а ове године је хуманитарна организација „Дечје срце“ задобила поверење државе и Министарства за спровођење активности на нивоу Републике.

 

Током трајања Дечије недеље биће организовани бројни и разнолики догађаји и активности на националном и локалном нивоу. Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости. То је такође и прилика да деца покажу своје таленте, вештине и способности.

 

Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Зоран Ђорђевић, истакао је да су права деце у фокусу рада Министарства и Владе Србије, као и да су овакве манифестације важне за децу, али и за целокупно становништво. „Поносан сам што смо, чак и током трајања пандемије, пронашли начин да потпуно безбедно организујемо овај догађај, као и да останемо у потпуности посвећени промоцији права деце и борби за њихово срећније одрастање. Ова манифестација траје 7 дана, али њен циљ је да сви ми будемо свесни важности ове теме током свих 365 дана у години и да дамо наш допринос бољем, здравијем и срећнијем одрастању све деце у Србији,“ рекао је Ђорђевић.

 

Дечија недеља је по први пут покренула заједницу на Ракутен Виберу, како би још више приближила ову традиционалну манифестацију Генерацији З. Заједница ће садржати вести, предстојеће догађаје, слике и други образовни и информативни материјал посвећен годишњој иницијативи Дечије недеље. Организациони тим Дечије недеље је такође одлучио да креира стикере, што ће за последицу имати да Вибер заједница додатно промовише иницијативу. Сваки стикер представља један од догађаја Дечије недеље којем је посвећен одређени дан. Овај искључиво дигитални канал усмерен на водећу апликацију за комуникацију за мобилне телефоне у Србији обогатиће однос између организатора и младих, и створиће безбедну средину за комуникацију, посебно узимајући у обзир тренутну пандемију.

 

Горан Ројевић, директор „Дечјег срца“, главног организатора Дечије недеље, истакао је да је његова организација поносна што је задобила подршку светски признате компаније попут Ракутен Вибера. „Радост коју ћемо донети деци, промоција права деце и подизање свести биће подстакнути са идеалном комуникацијском платформом коју оличава водећа глобална апликација за разману порука  – Вибер. С обзиром да смо приликом организације великих скупова ограничени коронавирусом, од великог је значаја да деца и старији могу да остваре комуникацију путем наше заједнице, обогате своју интеракцију са нашим духовитим Вибер стикерима посвећеним Дечијој недељи, као и да приме најновије и најважније информације о нашим активностима и догађајима преко мобилног, таблета или лаптопа.“ истакао је Ројевић.

 

Са овом иницијативом желимо да вас све позовемо да се придружите нашој Вибер заједници и да користите Вибер стикере посвећене Дечијој недељи. Како бисте бесплатно преузели наше Вибер стикере идите на овај линк. Како бисте постали члан наше заједнице следите овај линк.

 

 

Србија, како је рекао, неће поновити греску неких земаља у окружењу, које су потпуно изгубиле рехабилитациону и здравствену улогу својих бања.

Министар је приликом обиласка Специјалне болнице за рехабилитацију у тој бањи нагласио да је Републичка агенција за приватизацију расписала конкурс за приватизационог саветника, који ће дати мишљење, а да такође радна група у влади, коју поред њега чине још Златибор Лончар, Жељко Сертић и Расим Љајић, ради на постизању одговарајућег решења за све бање појединачно.

"Немамо разлога да продајемо оно што је добро, успешно, што доноси приход, али имамо разлога да се окренемо тржишту, да видимо да ли можемо да имамо јавно-приватно партнерство, докапитализацију и наравно, ми нећемо поновити греску неких других земаља у окружењу, које су потпуно изгубиле рехабилитациону и здравствену улогу својих бања", рекао је Вулин.

Ако бисмо то урадили, додао је министар, значи да би наше осигуранике требало да шаљемо у неку другу земљу на лечење

"Уосталом, наши осигураници су улагали у сваку од ових бања, са жељом да једног дана и они постану повлашћени корисници и ове бање, као и сваке друге. И те како ће се водити рачуна о томе и неће бити ничега што може да личи на пљачкашку приватизацију, каква је била у протеклих 12 година", нагласио је Вулин.

Он је рекао да се такве грешке неће више понављати, истакавши да приватизација бања представља "спор и пажљив процес", у коме треба урадити оно што је најбоље и за запослене, али и за кориснике и за државу у целини.

Вулин је нагласио да је велика ствар када може да се напредује од сопствених прихода, да се улаже у развој и побољшање квалитета услуга корисника, што, како је рекао, Специјална болница у Бањи Ковиљачи и чини.

Помоћник директора Специјалне болнице Александар Јокић рекао је да та установа више деценија послује тржишно на овим просторима и да више од две трећине свог дохотка зарађује пружајући услуге лечења, рехабилитације, дијагностике, како деце, тако и одраслих.

Он је истакао да је та установа уложила 19 милиона динара од средстава која су зарађена на тржишту, за кабинет са најмодернијим дигиталним рендген апаратом и за ултразвук, а све је, како је рекао, у функцији отварања нове бањске сезоне.

"Улазимо у нову сезону са новим инвестицијама, ускоро крећемо са реновирањем старог блатног купатила и почетком изградње новог велнес хотела и проширењем велнес сектора и мислимо да ће ова сезона бити доста боља него претходна, имамо добре основе, разрађен посао, попуњене капацитете и само је остало на нама да радимо даље и да стварамо", рекао је Јокић.

Он је навео да је Специјална болница прошлу годину и поред поплава, завршила боље него претходну, тако да је доста инвестиција уложено и да је такође у току реновирање сумпорног купатила Краља Петра и то део који се користи за лечење деце.

Државни секретар у министарству здравља Ференц Вицко рекао је да ће улагања у нове дијагностичке апарате изузетно добро утицати на цео регион, а не само за потребе бање.

"Набавка нових апарата омогућиће много мање чекања и много бољи квалитет улуге који се може пружити пацијентима", рекао је Вицко.

У Бањи Ковиљачи од данас званично је отворена бањска сезона, а у Специјалној болници, која лечи око 1.200 деце годишње, пуштен је у рад реновиран рендген кабинет са најмодернијим дигиталним РТГ апаратом, који знатно смањује зрачење, као и нови ултразвучни апарат.

ИЗВЕШТАЈ
О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ
О НАЦРТУ ЗАКОНА О УСЛОВИМА ЗА УПУЋИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ПРИВРЕМЕНИ РАД У ИНОСТРАНСТВО И ЊИХОВОЈ ЗАШТИТИ

Одбор за привреду и финансије је, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на седници одржаној дана 05. јуна 2015. године утврдио Програм јавне расправе о Нацрту закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити (у даљем тексту: Нацрт закона).
Јавна расправа о Нацрту закона спроведена је у периоду од 11. јуна до 30. јуна 2015. године, а текст Нацрта закона био je постављен на интернет страници Министарства за рад, запошљавање и социјалне политике и на порталу е-управе. У току јавне расправе примедбе, предлози и сугестије заинетересована лица достављала су путем поште на адресу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Немањина 22-26 или путем електронске поште на адресу: javnarasprava.rad@minrzs.gov.rs.

У току јавне расправе одржана су три округла стола, и то:
- 15. јуна 2015. године у Нишу, у просторијама Регионалне привредне коморе Ниша, Добричка 2;
- 17. јуна 2015. године у Новом Саду, у просторијама Привредне коморе Војводине, Хајдук Вељкова 11;
- 19. јуна 2015. године у Београду, у Привредној комори Србије, Сала 1, Ресавска 13-15.

На организованим округлим столовима, поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, присуствовали су представници Министарства спољних послова, Министарства здравља, Републичког фонда за задравствено осигурање, Савеза самосталних синдиката Србије, УГС „Независност”, Општег удружења малих привредника и занатлија, Националне службе за запошљавање, Удружених синдиката Србије „Слога”, Француско-српске привредне коморе, Синдиката грађевинарства и ИГМ Србије, Самостални сидиката запослених у банкама, Грађевинске коморе Србије, Индустријски синдикат Србије, представници послодаваца (Енерготехника, Југоимпекс, Енергомонтажа, Haineken Србија, Консинг групе, Монт-Р, Енергопројект-нискоградња, Енергопројект холдинг, Инвест-импорт, ГП Планум, НИС, Страбаг, WIG, Делта Аграр, Сименс и др.) и представници организација (Фондација Центар за демократију, агенција „Мирна кућа”, омладинских задруга и др.)

На организованим округлим столовима представници министарстава, социјалних партнера и других институција и послодавци поздравили су доношење новог закона којим се на савремен начин регулише питање упућивања запослених на привремени рад у иностранство. Највише пажње привукао је нов концепт обавештавања надлежног министарства, увођење контакт особе и основа за упућивање и период упућивања. Такође, дати су директни одговори на питања у вези са обавезама послодаваца, правима запослених и процедурама за обавештавање надлежног министарства.

У јавној расправи узели су учешће путем достављања примедби, предлога и сугестија Савет страних инвеститора, Нафтна индустрија Србије и Грађевинска комора. Савет страних инвеститора поздравио је напредак који Нацрт закона доприноси у побољшању регулаторног оквира у области заштите запослених на привременом раду у иностранству, док су се њихови предлози пре свега односили на прецизирање појединих законских решења и термина, продужење периода упућивања, брисање обавезе достављања уверења Централног регистра и објављивања података о упућивању на сајту министарства. Нафтна индустрија Србије дала је сугестије у правцу продужења периода упућивања, прецизирања појединих одредби и укидање објављивања података о упућивању на сајту министарства. Грађевинска комора Србије, између осталог, предложила је проширење основа за упућивање, продужење периода упућивања, као прецизирање услова повратка запосленог пре истека периода упућивања.
Предлози и сугестије са јавне расправе који су били усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и који су у духу концепта на којима се исти заснива, уграђени су у текст Нацрта закона.

 

Он је приликом обиласка дома у коме се спроводи "ПИТ" програм (појачан интензивни третман) рекао да је министарство препознало проблем деце са улице и да ће се трудити свим силама да их склони, заштити и омогући нови почетак.

Реч је о третману кроз који пролазе деца са структуралним поремећајем у понашању међу којима је највећи број деце која одрастају на улици.

Вулин је рекао да та деца нису крива, а да је проблем што је друштво увек окретало главу од њих, а да је Дом Васа Стајић добар пример како им се може помоћи.

"Министарство је ту да помогне, трудићемо се и на томе радимо, да подигнемо стандард свих наших институција, свих центара за социјални рад, домова, свих институција које се баве социјалним радом", поручио је Вулин истичући да програми попут овог "ПИТ" програма који се спроводи у тој установи може да помогне да деца са улице буду склоњена, али да се са њима након тога ради и помогне у њиховом даљем васпитању.

"Овај програм даје одговоре, шта после са њима, односно како да од проблема у друштву направимо од њих корисне чланове друштва", рекао је Вулин наводећи да је Министарсто рада ту да помогне.

Он је казао да са децом која буду склоњена са улице треба и даље наставити да се ради, превасходно на даљем васпитању.

На питање да ли ће у буџету за наредну годину моћи да се издвоје средства за ове намене, Вулин је рекао да ће новца за то бити и да социјална давања неће смањивати ни за један динар.

"Поносан сам на став председника владе и мог министарства да су социјална давања неће смањити ни за један динар", рекао је Вулин истичући да то министарство 93,66 одсто свог буџета.

Вулин је објаснио да преостали део буџета 6,8 одсто су смањена за 15, 8 одсто односно да је министарство уштедело 1,8 милијарди динара.

"Биће простора и за овакве програме, и за капиталне инвестиције, и да повећамо и обновимо просторе само ћемо се другачије организовати, нешто новцем, а нешто другачијим односом према донаторима и фондовима који су нам на располагању посредством ЕУ", поручио је Вулин.

Такође је, како је казао неопходна је и другачија организација унутар саме државе јер како је казао треба знати како на на најбољи начин искористити средства која имамо.

Директор Дома Васа Стајић Драган Роловић рекао је да се програм спроводи већ 10 година и кроз њега је прошло 204 дечака од којих је 187 трајно склоњено са улице.

"Обзиром на то да се проблем нтензивирао припремили смо појачан програм и надам се да ћемо успети да збринемо и осталу децу са улице", рекао је Роловић.

Он се захвалио на подршци ресорном Министарству.

Роловић је додао да је тој установи потребан додатни простор односно да се прошире капацитети како би се збрунула сва деца са улице.

Сви надлежни да брину о деци из домова

Александар Вулин је изјавио да би домови за децу без родитељског старања требало да обевештавају центре за социјални рад и друге надлежне институције уколико постоје проблеми са неким од корисника или ако неко од деце побегне из те установе.

Он је истакао да би директори домова за смештај деце и руководиоци морали више да воде рачуна о деци и да се проблеми морају решавати и кадровски и на друге начине.

Вулин је објаснио да су наше институције отвореног типа и да се оне не закључавају. "Морамо наћи начина да помогнемо, јер наше институције нису затвори и из њих се може лако побећи будући да је закон јасан - дете до 14 година не може да се шаље у поправни дом", рекао је Вулин.

Упитан о дечаку који је побегао из Дома за децу без родитељског старања "Споменак" из Панчева он је казао да је у том случају у питању ствар надлежности, јер је та установа под ингеренцијом Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику.

"То ништа не значи, свеједно смо одмах контактирали директорку, она није била ту и није баш најјаснија прица, али послали смо одмах инспекцију да се уверимо каква је ситуација и они су поднели извештај, то је потпуно занемаривање дужности са њихове стране", оценио је Вулин.

Како је казао, проблем је што о томе нису обавестили центар за социјални рад како би се знало шта је потребно даље урадити за дете.

Он је поручио да осим тога, има далеко више позитивних примера у којима су деца склоњена са улице и адекватно збринута.

"Ја сам први за то да се на моје центре, институције и запослене не баца блатом кад се нешто деси, јер се не цени довољнио оно што раде, а требало би да будемо захвални, али ако је неко од њих одговоран инсистираћу да буде кажњен и да се покрене одговарајући поступак.

Министар за рад Александар Вулин обишао је данас Завод за васпитање деце и омладине Дом Васа Стајић и том приликом поручио да ресорно министарство ради на подизању стандарда институција у том систему, као и да се социјална давања неће смањивати ни за један динар.

Он је приликом обиласка тог дома у коме се спроводи "ПИТ" програм (појачан интензивни третман) рекао да је министарство препознало проблем деце са улице и да ће се трудити свим силама да их склони, заштити и омогући нови почетак.

“После ове провере неће бити ни најмање сумње у инвалидску пензију”, нити ће се неко усудити да бесправно добије или одобри такву пензију, јер “види каква је реакција државе”, рекао је Вулин новинарима приликом посете Покрајинском фонду за пензијско и инвалидско осигурање.

Вулин је напоменуо да је, у оквиру провере инвалидских пензија, до сада “тријажирано” безмало 23.000 људи, на поновни преглед позвано је скоро 3.000 особа, од којих је више од 400 њих одбило да се појави на позив одговарајуће комисије.

Напомињући да је тих скоро 200 инвалидскох пензија скинуто с буџета, јер “или се стање поправило или није било права да се те пензије добију”, он је истакао да је 16 особа тим поводом предато тужилаштву и додао да је у току истрага и провера за бројне друге инвалидске пензије.
“То је огроман посао који нико није хтео да ради, искључиво из политичких разлога, зато што нико није хтео да се замера са 320.000 бирача”, рекао је Вулин нагласивши да ће провера, коју је покренуло ресорно министарство, бити урађена до краја “зато што је то добро за будућност ове земље”.

Министар је казао да је провера инвалидских пензија требало да буде урађена још 2003. године и да је према закону то могло да се ради до 2008. године, али с тим послом нико није хтео да се суочи до актуелног министарства, односно ове Владе Србије.
“Ми смо једини који смо имали храброст, вољу и енергију да то почну да раде”, истакао је Вулин нагласивши да има велико поверење у комисије које раде вештачења инвалидских пензија.

Те комисије раде истовремено два посла, односно редовна вештачења за оне који би требало да иду у инвалидску пензију као и провере за оне пензионере за које постоји сумња да њихова инвалидска пензија није остварена у складу са законом, објаснио је министар и најавио да би идуће године могле да буду донете измене Закона о пензијском осигурању, коришћењем и закључака добијеним овом провером.

Биће предложено између осталог, како је навео министар, да се о шифри одређене инвалидске пензије обавести Министарство унутрашњих послова, тако да неће моћи свако да вози аутомобил или да добије дозволу за оружје, уколико има одређене шифре инвалидске пензије.

Пола милијарде за запошљавање особа са инвалидитетом

У републичком буџету за идућу годину предвиђено је око 500 милиона динара за запошљавање особа са инвалидитетом, односно за њихове одговарајуће обуке, изјавио Вулин.

Има примера да послодавац тражи особу са инвалидитетом и тиме хоће да испуни своју законску обавезу, али не може да нађе особу са одговарајућим знањем и вештином, рекао је министар.

Након што је свечано пустио у рад два нова студија за снимање звучних књига, Вулин је истакао да је таква финансијска подршка државе особама са инвалидитетом најбољи начин да се оне запосле и да се истовремено одговори на потребе тржишта.

Нагласивши да је поносан на Владу Србије, која није смањила ни за динар издатке за особе са инвалидитетом, он је додао да је за конкурсе намењене особама са инвалидитетом као и за њихова удружења, ове године обезбеђено 223 милиона динара.

Вулин је поново упутио позив, посебно онима који су корисници буџета, да купују од предузећа у којима раде особе са инвалидитетом, јер је то најбољи начин да трајно буде решен проблем тих фирми.

Министар је најавио да ће до краја ове године бити усвојени закони о употреби паса водича за особе са инвалидитетом као и закон о употреби знаковног језика.

Он је посебно похвалио рад Савеза слепих Војводине, удружења које, како је рекао, има доста сопственог рада и много донација, тако да се не ослања само на буџет.

Председник Савеза слепих Војводине Владимир Панин је захвалио компанији НИС, која је обезбедила новац за набавку једног од најсавременијих студија те врсте у региону.

Он је напоменуо да се у Савезу штампају књиге и часописи на Брајевом писму, да се снимају књиге у звучној техници на српском и мађарском језику као и пет таквих часописа, од којих су по један дечји и за жене.

Савез слепих Војводине, који обележава 65 година рада и 35 година своје библиотеке, има 13 организација са укупно око 4.000 чланова.

Министар Вулин је посетио и Покрајински фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), изразивши том приликом задовољство сарадњом те институције са Републичким фондом ПИО.

Директор Покрајинског фонда ПИО Славко Имрић обавестио је министра да је за протеклих једанаест месеци у том фонду решено у законском року 93 одсто поднетих захтева за пензије, што је доста добар проценат.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за недељник Нови магазин говори о темама из делокруга надлежности ресорног министарства.

 

Социјално-економски савет недавно је, мимо већ устаљене вишегодишње праксе,  усагласио нову минималну цену рада. Осим тога, социјални партнери су били једногласни и у ставу да је Нацрт закона о родној равноправности непримењив. Прво питање за министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зорана Ђорђевића јесте како је, после више година неспоразума, постигнут консензус о минималној цени рада?

 

“Околности су мало другачије него што су биле раније, инфлација је на минималном нивоу, имамо стабилан курс и договорено повећање минималне зараде је реално. Друга ствар, можда и битнија, јесте да сада између нас постоји поверење, упознали смо представнике синдиката и Уније послодаваца о томе шта Влада хоће и у ком правцу жели да иде, како на који начин жели да расподели тај суфицит који има. Резултат свега тога је договор који смо постигли”, каже министар Зоран Ђорђевић за Нови магазин и додаје: “Генерално, хтели смо да се базирамо на реалности; жеље су једно, могућности друго и оно што Влада сада нуди је могућност да и следеће године имамо повећање плата, што је у интересу свих”.

 

Послодавци су тражили да се повећа неопорезиви део зарада, да се повећање минималне цене рада не превали на њихов терет. Хоће ли то бити остварено?

 

Нисмо донели закључак колико ће тај проценат да буде пошто држава мора да уради завршни рачун; али и министар финансија је дао обећање да ће повећање минималне цене бити неутрално по буџет. Што се тиче послодаваца, нарочито оних који исплаћују зараде више од минималних, верујем да ће део пореског ослобођења оставити својим запосленима, у зависности од тога да ли су зараду уговорили у бруто или нето износу.  

 

То значи да ће из суфицита бити покривен тај трошак?

 

Минимална цена рада се односи на део радника, а неопорезиви део зараде на све запослене и држава мора да води рачуна да тај неопорезиви део и трошак који повећање неопорезивог дела имплицира на буџет не проузрокује да следеће године немамо суфицит и да морамо да се задужујемо да би исплатили плате, што ствара инфлаторни притисак који није никоме у интересу. 

 

Чињеница је да безмало трећина запослених прима “минималац”. Колико је то реално стање?

 

Минимална цена рада треба да има потпуно другачију димензију – да се даје само у оним случајевима кад је компанија у проблему и треба да се исплаћује док компанија не изађе из проблема. Јасно је Законом о раду прописано да послодавац мора утврдити разлоге за доношење одлуке о увођењу минималне зараде. Међутим, послодавци је злоупотребљавају па исплаћују део зарада у “кешу” и ми желимо свеобухватном контролом и инспекцијом да то спречимо. Фокус ће бити на сузбијању рада на црно, али и оваквих ствари, јер кад се тај део финансијских средстава не уплати раднику губи држава, али још више тај радник; сада му се можда не уплаћује здравствено осигурање, и смањује се обим и величина здравствене заштите, али кад оствари право на пензију, она ће бити много мања него да је тај допринос уплаћиван. Од таквог поступања појединих послодаваца и радника који прихватају такав начин исплате зараде,  штету имају само запослени и кад-тад ће то осетити. 

 

Треба ли минималац да покрије минималну потрошачку корпу?

 

То су различите категорије, нису у дирекетној реалцији и не треба да буду, минимална цена рада  је привремена мера и не би смела дуго да траје. У томе су са нама сагласни и послодавци и синдикати. Као што вам је познато многи фактори утичу на утврђивање висине минималне цене рада, као што су егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице изражене кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, кретања продуктивности и кретања просечне зараде у Републици, што значи да много фактора утиче на њену висину, а не само минимална потрошачка корпа.
 

Хоће ли држава као највећи послодавац са 350.000 запослених на минималној ценом рада најављеним повећањем зарада изаћи из те зоне?

 

Да прецизирамо, држава као послодавац има између 21-25.000 запослених на минималној цени рада, а укупно у целој држави имамо око 350.000 запослених на минималној цени рада.  Нећемо моћи тако брзо да изађемо. Изласку из те зоне највећи допринос могу дати позитивна привредна кретања нарочито у производном сектору, повећање обима производње, раст продуктивности, повећање конкурентности и сл. Административни потези попут повећања минималне цене рада и повећања неопорезивог дела зараде могу само дати допринос и убрзати тај процес. Ми сада не знамо колико ће то повећање бити. И председница Владе је рекла да ће се знати у наредних неколико недеља, али као и код неопорезованог дела зараде битно је да знамо на чему смо, да имамо јасан резултат и предикцију тога шта је крајњи резултат државе кад су у питању финансије. Да не нарушимо успостављене средњорочне макроекономске пројекције.

 

Репрезентативност синдиката и послодаваца није дуго утврђивана иако је то законска обавеза вашег ресора и поступак се тачно,  зна ко има право да преговара. Нема ни Општег колективног уговора.

 

Рекао сам да ћемо све утврдити по закону. 

 

Социјално-економски савет се сагласио и да многе одредбе Нацрта закона о родној равноправности нису примењиве у привреди, а посебан проблем су квоте од 40 одсто мање заступљеног пола.

 

Савет је тражио од Министарства да образложи примедбе и сагласио са њима, а имају и додатних примедби које ћемо ми узети у обзир кад будемо радили измене и допуне Нацрта закона. Такав Нацрт треба да иде на интерресорно усаглашавање, односно другим министарствима, па на јавну расправу. Мислимо да ће законски предлог који буде прошао јавну расправу лакше проћи и у парламенту, с једне стране, а са друге касније кад прође скупштину бити и примењив, што је интерес свих наших грађана и грађанки.

 

Шта је непримењиво?

 

Ја могу да причам само са аспекта нашег министарства. Свака компанија у Србији требало би да има особу за родну равносправност, што повећава финансијске трошкове компанија, а онда касније та особа све те извештаје шаље Министарству рада које их сублимира и врши даље контролу. Велики и обиман посао који падан на Инспекторат у чијој надлежности је и низ других надлежности. Има и низ других ствари, које не бих сада образлагао, али уверен сам да ћемо уз измене и допуне доћи до правог и квалитетног предлога,што треба да буде наш коначни циљ. 

 

Квота од 30 одсто до сада је важила у изборном поступку, с тим што се поштује само на националном нивоу. Да ли јавни сектор може да поштује предвиђену квоту од 40 одсто мање заступљеног пола у свим руководећим телима?

 

Нисам присталица квота и то нема везе са овим законом, више сам присталица приступа да гледамо према човеку, не мушкарцу или жени, већ да сви имају једнак третман кад је у питању критеријум и да најбољи људи раде оно за шта су се школовали и усавршавали. И Политички савет за родну раваноправаност на чијем сам челу и Национални акциони план до 2020. за крајњи циљ имају такво друштво. Уколико изградимо такве друштво нећемо морати да намећемо квоту, него ћемо имати једначину која ће довести до тога да најбољи људи раде најбоље ствари. Политика квота у овој области може довести до негативне селекције.

 

У нацрту нема обавезе запошљавања 40 одсто мање заступљеног пола…

 

Има обавезе приватних компанија да у управљачким одборима поштују ту квоту. Ја мислим да је то ограничавање инвеститора и страних и домаћих, обавезивање унапред људи који улажу свој новац и имају право да са њим располажу на начин који сматрају најбољим.   

 

У неким европским земљама постоји препорука у том смислу приватним компанија, хоћете ли предложити такво решење.

 

Видећемо, важно је да Закон има најбоља решења. Претпостављам да ће послодавци дати такве сугестије.

 

Да ли ваше министарство ради нови закон? Цивилни сектор се не слаже.

 

Не, сада не радимо нови закон. Ја не могу да прејудицирам шта ће јавност да каже, желим да Нацрт уђе у јавну расправу. Није битно, у крајњој линији ни шта мисли Министарство, ни шта мисли цивилни сектор, него грађани и да је то свеобухватно најкорисније и најбоље за Србију.

 

Идемо на ресор рада: штрајкови у Гоши и Фијату су обележили почетак мандата. У чему је разлика између те две фирме и шта је исто? 

 

Заједничка ствар је што су у приватном власништву, различит је приступ државе која је тамо 2000-их приватизовала једну и другу компанију и имала у тој приватизацији различит приступ и различита средства обезбеђења. Гоша је у 2012. ушла са нагомиланим проблемима и као таква је довела у питање своје функционисање.

Међутим, држава није оставила раднике Гоше са стране и данас брине о њима; док је био председник Владе Александар Вучић Влада је обезбедила једнократну помоћ радницима, Влада Ане Брнабић понудила је радницима запослење у новоотвореним предузећима у Тополи и Великој Плани. Од 120 понуђених нових радних места, само се један радник јавио. Мени је то било нелогично, јер се обавеза досадашњег послодавца према њима не брише; врло је могуће да они верују да њихова компанија може да настави да ради, да остану ту где јесу и да то што раде има неку будућност. 

 

Држава годинама ћути иако је купац Гоше имао обавезе, пореска полиција није реаговала, уговор није раскинут и нечињењем су радници доведени у безизлазан положај?

 

Можемо говорити о рецидивима прошлости, о ономе што је било до 2012, али ја то не желим. Могу само да кажем да после 2012. ти људи нису радили, нису примали плату. Најједноставније је било пустити Гошу у стечај, прогутати ту жабу, али од тога не би нико имао користи. Али, пре свега, то је приватна компанија и држава нема право да се меша. У осталом сведоци смо да је пре неки дан уз посредство Агенције за мирно решавање радници и послодавац постигли договор што показује да је разговор најбоље решење.  

 

*Ко је радницима Гоше недавно уплатио по 30.000 динара и из којих извора?

 

То је њихов договор са власником.

 

Није из буџета?

 

Није.

 

Да ли ће се Министарство бавити пореклом четврт милиона евра који је члановима једног синдиката у Фијату исплаћени као накнада за дане штрајка? 

 

Уколико је нешто урађено како не треба то је посао за финансијску контролу и полицију. Верујем да је све урађено у складу са законом.

 

А вама делује нормално да се појави толико новца одједном?

Постоје различити начини како неко може да дође до новца, легално и другачије. Зна се како држава помаже, ко и како тражи помоћ и како добија; кад је реч о приватаним финансија ствар је воље оног ко даје зашто то ради и какву обилагацију има. Нама је битно да се знају токови новца, да није прање пара у питању и да је све у складу са законом. 

 

Прелазимо на социјалну заштиту: шта је предузето после два тешка убиства у центрима за социјални рад сем смењивања директорке Градског центра у Београду? Како ће се проблеми решити да се трагедије попут тих на Новом Београду и у Раковици сведу на минимум?

 

Одмах по трагедијама које су се десиле и које су, нажалост, однеле људске животе који не могу да се врате, анализирали смо да видимо шта је узрок и шта би ми као Министарство требало да предзмемо. Центри за социјални рад су у ингеренцији општина и градова, али то не умањује део посла који ми радимо, а то је стручни надзор. Одмах смо сазвали састанак са директорима центара, разговарали са њима о томе у каквим се проблемима налазе и шта би нама препоручили да урадимо да би њихов рад био лакши и ефинакснији, а грађани задовољнији. После тога имали смо састанак са председницима општина и градоначелницима. Договорили смо се да примере добрих пракси из неких општина пробамо да имплементирамо и у другим општинама, да општине и градови посвете већу пажњу центрима за социјални рад, да унапредимо њихове услове рада. 

Такође да изменама и допунама неких закона вратимо неке надлежности и протоколе који су укинути, као службеност и да тиме буде поштована реч социјалних радника када су у питању одлуке које судови доносе.

 

Мислите на водиче случајева?

 

Изменама закона  2009. одређено је да у центрима сви раде све, што се показало као лоше; неки су задржали праксу да се посвете одређеним областима и то даје добре резултате. Пробаћемо то да вратимо.

У трагичним случајевима које помињемо јавност се фокусирала на центре за социјални рад, али ја морам да кажем нешто и у корист центара и људи који тамо раде; њихов посао није нимало лак, увек су између чекића и наковња, ретко могу да донесу одлуку којом су обе заинтересоване стране задовољне. Пре свега њихов посао је да одлуче у најбољем интересу деце, а ми треба да их подржимо у томе, да не помисле да су препуштени сами себи. 

 

У овим случајевима су биле драматично различите процене социјалних радника и судске одлуке. Како то може да се усагласи?

 

Не може никако, питање је професије како ко процењује ствари. И није добро да се сви слажу, али важно је да се проблем сагледа са свих страна и да у том проступку учествују сви, не само социјални радници и правосуђе, већ и МУП, министарства здравља и провесете, сви који су у том интересорном ланцу. Не постоји размимоилажење у ком правцу држава треба да иде кад је борба против насиља у питању.

 

Остао је помало горак  утисак што је само директорка Градског центра смењена.

 

То је одлука локалне самоуправе, у овом случају града. Град је сменио директорку, ми смо послали извештај тужилаштву и граду, а Град је процењивао. Верујем да ће свако у свом ресору утврдити евентуалне пропусте и одговорне, а ми као Министарство ћемо јачати надзор и до краја године донети ажурирати све подзаконске акте.   

 

Инспекцијом, која има само наколико запослених?

 

Контрола неће бити много боља ако само повећамо број инспектора, колика је држава може их бити стотине. Ми желимо да нормативно-правно све буде јасно,  да одговорност за пропусте буде јасно утврђена и санкционисана, без обзира да ли је реч о власницима илегалних домова за старије и децу, директорима домова, центара за социјални рад. Преко грешака не може да се пређе. Дугорочно решење је промена свести, а до тога се долази другачијим образовањем младих и културом, другачијим приступом животу. То не даје резултате на кратак рок, али морамо тако да радимо јер наш крајњи циљ је модерна савремена Србија по мери свих грађана.

 

Јесу ли вам медији савезници у томе?

 

Јесу; важно је људима променити виђење исте ствари; неко ко види насиље треба да га препозна и пријави, то исто важи и за рад на црно, ПДВ. То није туђи посао, тиче се свих нас.… Ја медије гледам у мери у којој су потребни за посао који радим. 

 

За крај, често смо помињали буџет. Хоћете ли тражити повећање за 2018?

Најлакше је тражити повећање. Међутим, морамо бити одговорна Влада, поштовати приоритете, створити услове реалном сектору да се повећа БДП и пружити грађанима - пореским обвезницима да су добили одговарајућу услугу за свој новац. Што би ми економисти рекли "вредност за новац". Прво желим да уредим Министарство тако да се зна како се сваки динар троши и да ли је потрошен наменски, да утврдим да ли постоје унутрашње резерве, па тек онда ћемо разматрати приоритете и потребе за евентуално додатним средствима. Када су у питању социјална давања, она се требају усмерити само ономе коме су стварно потребна. 

 

Проћи ће године, да не кажемо мандат.

 

Неће, знаће се већ следеће године. За сваки динар који ово министарство буде добило 1. јануара 2018. већ 31. децембра 2018. знаће се како је и где потрошен. Нећу се мешати у политику локалних самоуправа, али хоћу тачно да знам за шта траже новац и да ли су га у те сврхе и потрошили. 

   

Да ли сте, преузимајући нова задужења са друге министарске позиције знали или макар претпостављали колико је овај ресор велик и захтеван?

Не бих се сложио да је једино овај ресор обиман и захтеван, сваки је сам по себи специфичан. Раније се нисам бавио конкретно овим ресором, јер је на претходном задужењу било доста посла, али нисам бежао од тога да кад дођем направим анализу, пресек стања, утврдим циљеве и задатке које треба да урадим.

 

А где је лакше, у одбрани или у овом ресору?

 

Није то прва формулација, јер и тамо и овде има изазова. Ово је конкретније приближавање грађанима и брига ка грађанима, а тамо је укупна одговорност према грађанима можда била већа. На срећу, није било разлога да се реагује, али у одбрани је грешку тешко исправити. Овде може бити појединачног незадовољства, али (ако смем да кажем тако) све се може лакше исправити.

 

Недавно сте примили раднике и пословодство ЕПС-а на разговор о условима рада. Зашто ЕПС и могу ли сви да дођу?

Ја желим сваког да примим и саслушам, читам све е-маилове и одговарам свима. Ако ја нисам у прилици да некога примим, онда то чине државни секретари и помоћници, али свакако тежимо да сви буду испоштовани. 

За развој социјалног предузетништва, унапређивање положаја осетљивих група и њихово запошљавање, буџетом за наредну годину, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је 50 милиона динара, а Програм развоја и Акциони план, који треба да обезбеде пуну примену Закона, биће усвојени у наредним месецима, најављено је данас на седници Савета за социјално предузетништво у Палати Србија.

 

У фебруару 2022. Србија је након деценије припрема, добила Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани појам солидарне економије и услови за стицање статуса социјалног предузећа. Тада је предвиђено и успостављање Савета за развој социјалног предузетништва, са циљем да ово тело осмисли Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.

 

„Људи који припадају тешко запошљивом становништву чине око 35% укупног броја незапослених у земљи, што је око 130.000 наших грађана. Социјално предузетништво је најпогоднији алат који ми у формално-правном смислу имамо, али га нисмо ставили у функцију и наш задатак је да се у наредном периоду озбиљно позабавимо оживљавањем социјалног предузетништва кроз доношење петогодишњег Програма развоја. Ми смо 2012. имали више од 250.000 корисника социјалне помоћи, а данас је тај број смањен за неких 37% и износи 160.700. То је постигнуто на првом месту запошљавањем људи. Од тих 160.000 најмање трећина је из категорије радно способног становништва и то је нешто о чему треба да размишљамо“, рекао је председник Савета за социјално предузетништво и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

 

Програмом ће бити обухваћене мере усмерене на подршку запошљавању и унапређењу пословања социјалних предузећа, као и друге активности у виду едукација и промоције. Поред постојећих,  програм ће пружити подршку и новим привредним субјектима који имају основ да се региструју као социјална предузећа. Сама видљивост овог сектора биће унапређена кроз сарадњу са локалним самоуправама, како би на локалу био препознат значај социјалног предузетништва, као и прилике које оно пружа у циљу остварења његове друштвене улоге.

 

Од 500 социјалних предузећа колико је процењено да постоји у Србији, тек је десетак регистровано у Агенцији за привредне регистре под тим именом. У наредном периоду НАЛЕД ће, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида) кроз пројекат „Јавне набавке и добра управа за већу конкурентност“ радити на ширењу свести о предностима и значају социјалне економије.

 

„Уз помоћ владе Шведске, НАЛЕД од 2022. ради на критеријумима за јавне набавке са социјалним елементима и пружа подршку раду Савета у спровођењу опсежних консултација са циљем усвајања програма развоја који ће омогућити пуну примену Закона о социјалном предузетништву. Пројекат обухвата и кампању за популаризацију сектора јер је појам социјалног предузетништва код нас још увек релативно нов и непознат широј јавности. Циљ је и да социјална предузећа разумеју критеријуме, услове и процедуре регистрације и најважније, користи од добијања статуса, односно финансијску подршку, пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама“, рекла је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

 

Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе, с циљем да понуде одржива решења за развој заједница. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу. Закон о социјалном предузетништву, заједно са Програмом и Акционим планом чини пакет који пружа могућност унапређења положаја осетљивих група и помоћи ће да дугорочно незапослени, жртве насиља, инвалиди, бескућници, повратници са одслужења казни и други лакше дођу до посла.

 

Фото : ТАНЈУГ

 

Данас је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао састанак са највишим представницима свих локалних самоуправа – градова и општина из целе Србије.

На састанку су размотрене могућности за системска решења за унапређење рада Центара за социјални рад, чији су оснивач локалне самоуправе које су и надлежне и одговорне за њихово функционисање. Оно што су изнели директори центара за социјални рад на састанку са министром 17. јула, укрштено је са информацијама које има локална самоуправа и сагледава се на који начин заједничким радом може да се унапреди рад у у овом сегменту у целој Србији.

Говорећи о састанку, Ђорђевић је рекао да већина Центара за социјални рад у Србији има добру сарадњу са локалном самоуправом и да је то доказ да сви могу тако да сарађују, те да ће у наредном периоду успостављање такве сарадње и односа између свих локалних самоуправа и центара бити императив.

"Порука градоначелницима и председницима општина је да је влада Србије вољна и жели да сарађује са локалном самоуправом, да смо партнери, да желимо да унапредимо рад поред социјалних и свих осталих установа на локалу", рекао је Ђорђевић. Договорено је да у наредном периоду буду успостављени стални контакти, да се ради заједнички, а биће успостављени нови, виши критеријуми и стандард рада из којих ће врло брзо доћи резултати.

Министар Ђорђевић је најавио израду регистра социјалних осигураника, чиме ће једном комплетном базом која ће бити успостављена бити омогућено укрштање свих података из одговарајућих база које постоје у нашој држави. Информација о сваком кориснику социјалних услуга ће постојати као „социјална карта“ и тако ће социјална помоћ бити праведније распоређена. Тиме ће се сузбити и неке ситуације које се дешавају тренутно, а то је да у складу са законом постоје поједини социјални случајеви који примају ту помоћ, а који не би требало и они ће као такви бити у том систему видљиви.

Директор Центра за социјални рад у Лесковцу Бобан Илић рекао је да је састанак био веома конструктиван, да су чули једни друге, изнели одређене дилеме и проблеме и да су заузели ставове - шта чинити по питању решавања свих проблема, али и по питању постављања система на нову основу, много хуманију и организованију основу.

Говорећи о процени ризика, министар Ђорђевић је изјавио:

План Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да у наредном периоду изради софтвер који ће пружити низ погодности и могућности радницима у Центрима за социјални рад, и који ће између осталог имати могућност и "паник тастера". Тај комплексан софтвер, објаснио је министар, треба да заживи у Центрима за социјални рад, и додао да за "паник тастер" постоји низ идеја како га спровести. "Није то класичан "паник" тастер. Ми имамо просторију у којој се одигравају разговори, а изменом и допуном закона требало би да видимо на који начин можемо да снимамо те разговоре и да постоји видео надзор, као и да евентуално, када су ризични састанци, може да буде присутан неко из физичко-техничког обезбеђења (ФТО)“, рекао је Ђорђевић. „То је врло шкакљива тема, сматра министар, јер постоји породични закон који не дозвољава да треће лице, без сагласности обе стране, присуствује тим разговорима. Уколико постоји ситуација, ми морамо брзо да реагујемо, брзина је мерена у секундама, не у минутима или сатима. Морамо промптно да реагујемо уколико се деси нешто у Центру за социјални рад", рекао је Ђорђевић, након састанка са директорима Центара за социјални рад, градоначелницима и председницима општина из целе Србије.

Али, како је додао, те ситуације дешавају се свуда, и потребно их је препознати и предупредити.

"Морамо да видимо како да социјални радник, када препозна такву ситуацију, да његова реч на суду има исту тежину као тужиочева. За коју он, из психоанализе, или из било које друге анализе, види да постоји опасност, да се предупреди и забрани приступ, а не да радник каже нешто, а да његова реч на суду није обавезујућа", рекао је министар Ђорђевић. Такође, министар је обавестио присутне да је план Министарства и да у врло кратком року уведе СОС телефон у Београду, који ће реализовати држава по примеру добре праксе каква је у Војводини, да обезбеди едукацију и људе који ће да раде на томе, да се успостави правилник и да се пропише, како ће се реаговати у ситуацијама.

"Очекујем да све то врло брзо заокружимо и тада ће прорадити СОС телефон у Београду, а онда ћемо овај пројекат проширити и на целу Србију", закључио је министар.

 

Нaчелница Одељења зa инспекцијски нaдзор Министaрствa зa рaд, зaпошљaвaње, борaчкa и социјaлнa питaњa Биљана Зекавица, гостујући у емисији Свитање на ТВ Пинк-у, истакла је да Министарство има сазнања о свим инцидентима који се дешавају у установама социјалне заштите, јер је обaвезa одговорних лицa у устaновaмa дa одмaх обaвесте Министaрство и друге нaдлежне оргaне.

 

Када је у питању инцидент који се догодио прошле суботе, где је корисник Дома Сремчица преминуо, начелница је нагласила да нaдлежни оргaни рaде свој посaо и да не би било коректно давати било кaкве квaлификaције случaјa док је истрaгa у току.

 

„Директоркa Установе је предузелa мере које су у њеној нaдлежности и кaдa исход буде познaт Министaрству, јавност ће бити обавештена. Нaжaлост инциденти се дешaвaју у овој устaнови, као и у другим устaновaмa. Тачно је оно што медији преносе, да је корисник изашао на прозор са претњом, aли нико није рекaо дa је био у високо агитираном стaњу и дa су то честa стaњa корисникa у устaновaмa социјaлне зaштите“, рекла је Зекавица и додала да  је врло ризично унaпред фиксирaти и спутaвaти кориснике јер је то кршење њихових људских прaвa где је грaницa јaко тaнкa.

 

Начелница је истакла да је устaновa у Сремчици у сведеном систему контроле инспекције социјaлне зaштите и сaмо у првој половини ове године реaлизовaна су двa инспекцијскa нaдзора, једaн редовни и једaн вaнредни.

 

„Стручни људи су били нa лицу местa и укaзaли нa потребе унaпређењa зaштите. Али дa услови нису толико лоши, медији су могли дa се увере и на Ускрс ове године, кaдa је министaр посетио Установу. Било им је омогућено дa погледaју све сегменте животa и зaштите ових корисникa. Тада је нa велико зaдовољство корисникa постигнут договор дa, зaлaгaњем нaшег министрa, добију уређење двориштa и да се покрене aкцијa прикључењa нa грaдски топловод“, рекла је Зекавица.

 

Зекавица напомиње да Устaновa имa 300 корисникa и да су структуре спаваоница нaслеђене из рaнијих временa.

„Нови  стaндaрди прописују нешто друго, а устaновa је ушлa у поступaк лиценцирaњa и тежи кa томе дa сaдaшње стање унaпреди. Министарство улaже средствa у нaпредовaње и рaзвијaње стaндaрда како би се унaпредио квaлитет зaштите. Поред тога циљ нам је и смaњење број корисникa услугa социјaлне устaнове“, истакла је Биљна Зекавица и додала да локaлне сaмоупрaве имaју велику обaвезу дa успостaве локaлну зaједницу кaко би корисницима могли дa обезбеде квaлитетне услуге, како би спречили институционализацију.

 

Госпођа Зекавица рекла је да се о исхрaни зaистa морa водити рaчунa поготово што у Установи има 100 деце и млaдих који су у развоју и додала да корисници нису глaдни, да хрaне имa довољно.

 

„Тврдим да последњих година није било ниједног тровања и да се о томе јако води рачуна, јер су нам корисници увек на првом месту“, истакла је Зекавица и нагласила да уколико је неко имао таква сазнања, његова обaвеза је била дa обaвести одговорно лице, дa обaвести министaрство и сaнитaрну инспекцију и aко није то урaдио, то је ондa његовa кривицa.

 

На питања о донацијама установама социјалне заштите, начелница се осврнула на ситуацију када је одбијена донација господина Ђиласа, и напоменула да је донација одбијена из разлога што је политичкa експлaтaцијa зaбрaњенa Зaконом о социјaлној зaштити.

 

„Донација није одбијена из разлога што овој Установи, или било којој другој не требају донације. Господин Ђилaс је могaо, и може још увек да донира било коју суму новцa кaо и свaки други грaђaнин, aли нaрaвно не у политичке сврхе јер политичкa експлaтaцијa је зaбрaњенa Зaконом о социјaлној зaштити, a свaкaко то је стaв и нaшег министрa“, нагласила је Зекавица.