Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је резултате прве фазе реорганизације и реформе центара за социјални рад и упознао јавност са будућим корацима.

Министар Ђорђевић истакао је да је Министарство желело да види са каквим се проблемима сусрећу центри за социјални рад и на који начин може да се помогне запосленима да свој посао обављају на најбољи могући начин.

„Запослени у центрима за социјални рад дају свој максимум, у складу са својим могућностима, обзиром на бројно стање и тренутне услове. Сви они који долазе у ову установу имају одређене проблеме и дужност центара, а наравно и државе, јесте да им помогне у решавању истих“, рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, Министарство је започело реформу која је подељена у четири фазе. Прва фаза била је анализа рада центара за социјални рад и свега онога са чим се суочавају. Друга фаза подразумева систематизацију и реформе у складу са препорукама и примедбама које су добијене, а трећа је профилисање кадрова, што представља и новост када је у питању запошљавање у Србији, јер је циљ Министарства да у складу са компентенцијама, праве људе поставља на одоварајућа радна места. Четврта фаза јесте израда алата којим ће профилисати све кориснике центара како би им помогли на најбољи начин.

„Урађена је озбиљна студија и завршена прва фаза коју чини анализа важеће систематизације, анализа постојећих поступака и процедура, радних просеца, односа, координације и субординације, анализа процеса доношења одлука и анализа рада у самим центрима у односу на становништво“, појаснио је Ђорђевић и додао да  верује да ће грађани Републике Србије бити задовољни радом центара, а да ће они бити пример другим земљама како да своје центре реформишу и њихов рад подигну на више ниво.

Ђорђевић је најавио да ће се другој половини години кренути са изменама и допунама Закона о социјалној заштити, биће измењене правилници, уредбе и директиве. У будуће у Центрима за социјални рад треба да раде стручни људи који су и образовани за ту сврху, али да прођу кадрирање како би се одредило ко је најбољи за коју врсту посла.

Министар је нагласио да запослени у центрима за социјални рад и у домовима за смештај деце и одраслих могу да очекују повећање плата у наредном периоду јер жели да њихов рад буде вреднованији, као и да је томе разговарао са министром финансија Синишом Малим.

Ђорђевић је напоменуо и да реорганизација центара подразумева и побољшање инфраструктуре самих центара, јер су услови рада битан сегмент.

Посебни саветник министра Драган Вулевић истакао је да је Центар за социјални рад кључна институција система социјалне заштите јер се у њој преламају све људске недаће, невоље и несреће и сви они који дођу у ову установу траже помоћ.

„Око 1850 радника у центрима за социјални рад носи велики терет. Оне што запошљавање не запосли, што здравство не излечи, што образовање не образује, што породица одбаци, што полиција не казни, што судство не осуди, сви они  долазе у центар за социјални рад“, рекао је Вулевић.

Директорка Центра за примењену психологију Снежана Милутиновић истакла је да запослени у центрима свој рад доживљавају као веома захтеван и то не само у погледу стручних потенцијала и капацитета који се траже, већ и због потребног и високог нивоа психолошке инвестиције који могу довести до исцрпљености у дуготрајном раду са овим категоријама становништва.

„Чак 60 одсто запослених је навело да има повећан обим посла и да је то оптерећење континуирано и желели смо да видимо шта то значи за једну организацију посла и модела рада“, рекла је Милутиновић.

"Сива економија не може се сузбити све док се не схвати да су обавезе према држави у интересу грађана, односно да се из пореза финансирају болнице, школе, позоришта...", рекао је премијер на представљању Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила прошле седмице.

Он је навео да сива економија, по неким проценама чини и 30 одсто удела у привреди, али да се праве размере не знају.

У уређеним земљама, рекао је Вучић, грађане не интересује ко је на власти, они разумеју да морају плаћати обавезе држави, да би држава испунила обавезе према народу, према грађанима, у виду финансирања здравства, просвете, социјалних давања...

"Хајте да се договоримо: можемо да не плаћамо ништа и да онда ништа и не тражимо од државе, или да плаћамо држави обавезе, а ако неко неће милом, онда законским средствима да га принудимо", рекао је премијер и поновио да је суштина у питању хоћемо ли заиста тржишну економију.

"Бринемо ли о будућности или не бринемо", објаснио је премијер да се сва та питања воде на једно - да се порез мора плаћати ако хоћемо да држава испуњава своје обавезе.

Вучић је рекао да резултати у 2015. години по питању смањења сиве економије нису лоши, али да верује да могу бити много бољи и додао да очекује од грађана разумевање и јединство, а од бизнисмена још више новца од наплате пореза.

"Суштина је у питању хоћемо ли ми тржишну економију или нећемо", поновио је и подсетио да се од деведесетих година сви декларативно залажу за тржишну економију, а да у пракси нико до сада заправо није хтео да поштује принципе тржишног привређивања.

"Можемо ли ми себе да променимо", запитао је премијер и додао да смо у Србији направили озбиљне промене у инспекцијском надзору, у броју пријавељних радника, што се види по порезима и доприносима, што је, каже, одлично за буџет, затим одређене промене у парафискалним наметима, те у укидању фискалних процедура.

"Нисмо успели да убедимо грађане Србије да је за њих боље и економски здравије да један део људи који учествује у том процесу који производи профит кроз сиву економију ради у складу са законом, нити смо успели да убедимо да је много важније да се плати порез, јер новац иде у школе, болнице, игралишта, позоришта...", рекао је премијер.

Према његовим речима, суочавамо се са контрадикторним приступом.

"Свакога дана када држава каже да жели да наплати порез суочени смо са нападима да држава само узима и напада", приметио је председник владе.

"А колико сутра сви ти увек кажу да држава треба да плати још нешто, да утиче на још нешто... Ако тражимо од државе, морамо и оне који у томе учествују да законским средствима натерамо да учетсвују у тржишту", рекао је.

Он је рекао и да страни инвестирори не желе да проширују свој посао све док имају конкуренцију у онима који послују у сивој зони.

Он је најавио да ће бити уведене онлајн фискалне касе, односно механизам по којем ће Пореска управа пратити пословање сваке радње и моћи ће да реагују одмах, чим, рецимо, виде да у току дана није било ниједног фискалног рачуна.

Такав начин рада је показао велике резултате у свету, рекао је Вучић.

Премијер се осврнуо и на рад Државне лутрије Србије, која је у 2011. години направила минус од милион и по евра, рекавши да смо једина земља у свету која је то "успела" и да не постоји ниједна земља са мањим профитом, али да ипак јавност не дозвољава ни промене у том државном предузећу.

На конференцији учествују и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби, амбасадор Немачке Аксел Дитман, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, те председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Владан Атанасијевић.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије државни буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, наводи се у саопштењу тог тела.

Како се додаје, новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Национални програм за сузбијање сиве економије је први стратешки документ Владе који предвиђа мере за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања.

У изради је учествовало више од 100 особа из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака.

Предложене мере укључују јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије, унапређење инспекцијског система и ефикасније процесуирање кривичних дела и прекршаја против привреде.

НАЛЕД је кроз Пројекат јачања конкурентности Србије, подржан од УСАИД-а, одиграо кључну улогу у развоју Националног програма и наставиће да подржава његову имплементацију, наводи се у саопштењу.

То је један од најважнијих ефеката у примени тог законског прописа, рекао је Вулин новинарима приликом посете сомборској фабрици "Фиорано", у којој је у протеклих годину дана посао нашло 500 нових радника, углавном жена.

Напомињући да је, према статистичким подацима, пре годину дана у земљи било милион 623.317 запослених, док их је данас на евиденцији милион 734.585, Вулин је рекао да је задовољан тим повећањем, које је очигледан ефекат примене Закона о раду.

Он је навео да је, захваљујући новим законским овлашћењима инспекције рада, запослено нових 6.478 радника на основу решења те инспекције, као и то да "скоро потпуно искорењено" запошљавање на основу уговора о стручном усавршавању, где нису плаћани доприноси.

Захваљујући примени Закона о раду, односно на основу решења одговарајућих инспекција, више од 3.500 људи је запослено по одговарајућем уговору, чиме је од несавесних послодаваца у државну касу унето 119 милиона динара, казао је Вулин.

"Применом новог Закона о раду не само да није дошло до масовног отпуштања радника, као што се говорило, него је запосленост повећана за 6,5 процената", нагласио је министар и додао да је у протеклих годину дана потписано 15 колективних уговора у јавном сектору и још шест код послодаваца, чиме је, тврди, заштићен огроман број радника.

Тим законом су први пут у Србији уведена јасна правила о томе како се заснива радни однос и како се губи радно место, истакао је министар нагласивши да није било масовних отпуштања нити смањивања броја запослених на неодређено време.

Захваљујући том закону је око 630 радника наплатило своје заостале зараде на основу обрачунских листића као јавне исправе, у укупном износу од 79 милиона динара, напоменуо је Вулин.

Он је додао да је при ресорном Министарству оформљена радна група која се бави истраживањем ефеката примене Закона о раду и која ће би требало да предложи шта евентуално у том пропису треба мењати, како би ефекти били јошс бољи.

Он је у том смислу навео да Законом није регулисан рад на лизинг као и рад агенција које изнајмљују радну снагу и додао да би до краја године требало да буде донет закон о заштити наших радника који се упућују на рад у иностранство.

Очекује се и доношење Закона о социјалном предузетништву, рекао је Вулин и закључио да су Закон о раду добро прихватили послодаваци, а сигурно и синдикати, "иако они то неће отворено да кажу".

После разгледања погона фабрике "Фиорано", која је у саставу компаније "Калцедонија", Вулин је похвалио рад њеног руководства, пре свега у области новог запошљавања, напомињући да је то што су они учинили успех не само за Сомбор него за читаву земљу.

"Недевољно се у јавности говори о добрим стварима попут рада ових људи, који успевају да промене своју средину", казао је министар и додао да је податак о 500 новозапослених вредан пажње и у Европи.

Директорка "Фиорана" Аида Делкић рекла је новинарима да је у тој фабрици, која је отворена 2008. године, увођењем друге смене постепено запошљавано по око 50 радника, да би се дошло до цифре од 500, чиме сада та фабрика за производњу женског рубља има 1.712 запослених.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић је задовољан због те значајне инвестиције и најавио је да би део, где је смештена фабрика, ускоро требало да буде проглашен слободном царинском зоном.

Циљ града Сомбора је да унапређивањем своје инфраструктуре појача могућности у привлачењу нових страних инвестиција, рекао је Тодоровић и додао да је у плану проширивање граничног прелаза Бачки Брег као и отварање мини индустријскох зона по селима.

Државни секрeтар Владимир Илић је, отварајући скуп, рекао да је обавеза и одговорност државе да брине о грађанима чија су права највише угрожена и да се кроз тај однос мери степен развијености једног друштва. Државни секретар Илић је нагласио да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у последње три године за намене сповођења програмских активности Савеза дистрофичара Србије и локалних удружења издвојило близу 25 милиона динара. Илић је истакао да је заједнички циљ подизање свести јавности о правима и могућностима, али и проблемима са којима се суочавају особе оболеле од прогресивних неуромишићних болести којих у нашој земљи има око 1.800, као и да је данашњи скуп добра прилика да се размене знања и искуства у постизању тог циља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић одржао је састанак са познатим српским параолимпијцем, управником Центра за спорт и рехабилитацију особа са инвалидитетом „Искра“ из Крагујевца Гораном Николићем, са којим је разговарао на тему системског унапређења положаја особа са инвалидитетом. 

На састанку, министар Ђорђевић истакао је да су особе са инвалидитетом равноправни грађани друштва и да ће Министарство наставити континуирано да пружа подршку Центру у области социјалног предузетништва, као и у другим сферама за које је надлежно. 

„Влада Републике Србије и ресорно министарство, којим руководим, подржавају активности које су усмерене ка подизању свести јавности о особама са инвалидитетом, настојећи да свакој групацији особа са инвалидитетом омогући да обликује, изражава и реализује своје развојне потребе, као и посебне интересе, као и да има једнаке могућности и право на различитост“, рекао је Ђорђевић. 

Овом приликом, Ђорђевић је најавио да ће Министарство подржати обележавање Међународног дана белог штапа који ће бити одржан 15. октобра и навео да је бољи положај особа са инвалидитетом одговорност како државних институција, тако и појединаца. 

„Горан је велики борац који упркос урођеној слабовидости уклања дубоко укорењене предрасуде које постоје према овој категорији људи. Министарство је препознало велики значај свега што Николић ради за заједницу и жели да га свесрдно подржи у даљим активностима, како би све особе са инвалидитетом уживале једнако квалитетне услове за живот и рад“, истакао је министар. 

Горан Николић се недавно вратио из америчког града Чикага, где је учествовао у хуманитарној трци у оквиру које је истрчао 77 узастопних маратона за 77 дана како би прикупио средства за завршетак спортске сале Богословије „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу, чиме би Србија добила параолимпијску академију у пуном капацитету по угледу на свет.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствоваo je Директорској и експертској конференцији Центра јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе (CPESSEC)  на тему „Унапређење мере активне политике запошљавања  - обуке и стручно оспособљавање и стручно усавршавање кроз различите образовне програме“.

Министар Ђорђевић изјавио је да је смањење незапослености један од приоритета рада Владе Србије, још од 2014. године, када су започете тешке реформе на челу са председником Александром Вучићем како би се свим грађанима пружила иста права на тржишту рада истакавши да су искуства Европске уније на пољу унапређења запошљивости и подстицања запошљавања, првенствено категорија теже запошљивих лица, од  приоритетног значаја за Србију. 

Како је рекао министар, предузимају се све мере како би се смањио ниво незапослености, а циљ Владе јесте и да Србија има високообразовану будућу радну снагу, с обзиром на потребе тржишта рада као и страних инвеститора који ће младима пружити нова, финансијски атрактивнија радна места, а самим тим омогућити и боље услове за живот њих и њихових породица.

„Министарство пружа једнаке прилике за запошљавање и стручно оспособљавање, како запослених, тако и незапослених лица. Желимо да спречимо да млади одлазе из своје земље, пружајући им све потребне услове за сигурнију будућност. Преквалификацијом ћемо обезбедити грађанима да унапреде своје вештине и баве се оним занимањима која су потребна на тржишту рада, која ће им донети бољу зараду“, рекао је Ђорђевић и додао да је беома битно свима пружити прилику да раде оно што воле, јер једино тако ће у свом послу бити најбољи, а пре свега и задовољни у својој земљи.

Министар је нагласио да Србија жели да побољша демографску слику Србије као и да је основни и стратешки циљ политике запошљавања у Републици Србији стабилан и одржив раст запослености. Поред активних мера политике запошљавања, према речима министра, креирање и отварање нових радних места је такође један од најбољих начина борбе против недостатка и миграције радне снаге у Србији.

„У наредном периоду Министарствo ће у сарадњи са Националном службом за запошљавање наставити са спровођењем структурних реформи у области запошљавања и стручног оспособљавања, што је од изузетног значаја за даљи напредак у процесу европских интеграција Републике Србије. Смањење незапослености у Србији је на минимуму и креће се око 12 одсто, а верујем да ће Србија ускоро имати једноцифрену вредност, како је и наш председник Александар Вучић раније обећао“, рекао је Ђорђевић.

Поред министра Ђорђевића, овом приликом говорили су и градоначелник Београда Зоран Радојичић, амбасадор Аустрије у Београду Николаус Лутероти, и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Циљ конференције јесте унапређење сарадње између држава чланица CPESSEC-а као и подстицање отвореног дијалога, заснованог на подацима, са циљем да се прошире и размене искустава и знања у области политике запошљавања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар финансија Синиша Мали обишли су Геронтолошки центар - Дом Бежанијска коса, како би разговарали са нашим најстаријим грађанима и обавестили их о свим новинама које ће држава предузети у наредном периоду, како би се услови њиховог живота додатно унапредили.

Министар Ђорђевић истакао је да захваљујући залагању председника Александра Вучића и Владе Србије, данас можемо сви заједно да гледамо у ведрију будућност и да правимо дугорочније планове за нашу земљу. 

„План ,,Србија 2025“ даје нам наду да ће наша држава бити модерна земља у којој ће сви грађани бити задовољни, где ће стандард бити бољи, просечне плате 900 евра, а просечне пензије 440 евра и на томе ћемо напорно радити у наредном периоду. Најстарији грађани морају да знају и осете да Република Србија, на челу са председником Вучићем, мисли на њих трудећи се да им пружи безбрижније старење и бољи материјални положај. Активно се залажемо да услови за њихов живот из дана у дан буду све бољи. Поносан сам и на чињеницу да су од 1. јануара 2020. године пензије увећане за 5,4 одсто, а надам се да ће расти све више“, рекао је министар.

Према његовим речима, ПИО фонд је у овој години издвојио 50 милиона више за побољшање друштвеног стандарда наших пензионера, а и ове године има суфицит већи од планираног.

„Ресорно министарство трудиће се, у складу са могућностима, да побољша стандард наших најстаријих и зато ове године крећемо и у реконструкцију целокупног Дома Бежанијска коса, чиме ће верујем сви корисници имати боље услове живота“, рекао је министар и овом приликом уручио пригодан поклон кориснику дома Милану Ковачићу, који ускоро слави 100. рођендан истакавши да се нада да ће бити још наших грађана који ће имати срећу да прославе овај јубилеј. 

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је "швајцарска формула" обрачуна пензија уведена како би пензије биле све веће из године у годину у складу са растом економије, а како је истакао, председник Вучић дао је налог њему и министру Ђорђевићу да се нађе начин да пензије у наредном периоду не расту само по "швајцарској формули", него и преко тога. Он је навео да је стање у Србији данас много боље и да оно што је најбитније јесте да имамо боље услове за нашу децу која треба да остану у својој земљи и стварају породице.

„Јавне финансије су нам потпуно стабилне, имамо стопу раста економије преко 4 одсто другу годину заредом, имамо суфицит у буџету четврту годину заредом, а највећи терет реформи које су биле 2014. године, поднели су наши најстарији грађани и на томе смо им захвални сви, јер без њих данас не бисмо имали овакав напредак“, рекао је министар и најавио да ће други део увећаних јануарских пензија за пензионере из категорије запослених бити исплаћен 25. фебруара.

Мали је захвалио Ђорђевићу на свему што ради за најстарије грађане и истакао да реновирање овог простора показује одговорну политику Владе Србије.

Социјално – економски савет Републике Србије и Социјално – економски савет Грчке потписали су данас у Атини Меморандум о међусобном разумевању и сарадњи.  

Министар Ђорђевић захвалио је на гостопримству Социјално - економском савету Грчке и истакао да су Србија и Грчка велики пријатељи који имају могућности за још бољу сарадњу подсетивши да је сарадња ове две земље у претходном периоду била најизразитија у области банкарства.

Ђорђевић је такође нагласио да су Влада Србије и председник Александар Вучић допринели томе да Србија од 2014. године бележи економски раст и крене узлазном путањом.

"Успели смо да смањимо незапосленост и повећамо бруто доходак. Већ три године за редом имамо суфицит у буџету, привлачимо велике инвеститоре, а задужења која је земља имала успели смо да вратимо. Пруга Солун – Будимпешта, која ће пролазити кроз Београд, биће велики потенцијал да наше две земље додатно развију сарадњу", нагласио је Ђорђевић.

Један од проблема, са којим се Србија активно бори, како каже министар, везан је за демографију.

"Председник Вучић је на челу тима који се бави решавањем питања демографије и верујем да ћемо успети да га решимо у наредним годинама“, истакао је Ђорђевић.

Такође, овом приликом, министар је позвао Грке да учествују у ЕУ фондовима којима је приступила и Србија.

"Србија је прва земља која је приступила „REC“ фонду, а да није чланица ЕУ. Недавно смо приступили Сoцијалном фонду, који су земље Западног Балкана потписале у Београду, где смо добили подршку ЕУ и Европског комесара за суседство и преговоре о проширењу Јоханеса Хана, иако нисмо чланица ЕУ. Ви сте наши пријатељи који су већ у ЕУ, а приступање ЕУ је наш стратешки циљ. Подржите нас на том путу и учествујте у пројектима“, поручио је министар.

„Ако је мото овогодишњег Дана особа са аутизмом „Изградимо инклузивно друштво за особе са аутизмом”, онда данас желим да као члан Владе Р. Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, дам реч да ћемо наставити да се бавимо питањем аутизма,  да подржавамо  удружења у циљу побољшања услова рада и у циљу подизања свести да наше друштво у 21. веку мора  да буде отворено за све“, рекао је министар Никола Селаковић данас у Сремским Карловцима на обележавању Светског дана особа са аутизмом, које је организовало Удружење „Креативна будућност“.

Министар је истакао да питање особа са аутизмом, услови њиховог живота, припадање друштву, треба да буде тема која ће бити у фокусу сваког дана. а не само једног дана у години. „Потребно је да поставимо питање себи шта је то што можемо да урадимо за њих како бисмо остварили њихову инклузивност у друштву којој сви тежимо. Да њихову дијагнозу видимо не само као различитост, већ као посебност, да не покушавамо да их уклапамо често у стереотипна очекивања од појединца у данашњем друштву, већ да препознамо њихове специфичне вештине и да учинимо све што је до нас да их још више развијамо“, рекао је министар .

Он је оценио да специфичност из спектра аутизма не мора да буде ограничавајућа, ако као друштво отворимо врата, не само у образовном сектору, већ и врата пословног света за људе са аутизмом. „Особе са поремећајем из спектра аутизма могу да направе врхунске каријере и буду много успешнији од нас који се можда уклапамо у стереотипе прихваћених друштвених оквира, вештина и очекивања“, истакао је министар и подсетио да успешни људи попут Илона Маска, човека који је осмислио и произвео електрични аутомобил, или славног глумца Ентонија Хопкинса, имају дијагностификоване поремећаје из спектра аутизма.

„У 2022. години, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом нашег Министарства, определио је кроз редовно финансирање и посебне конкурсе 10,5 милиона динара за помоћ удружењима и савезима за особе са аутизмом“, указао је Селаковић. Он је истакао да је у 2023. години износ средстава повећан за готово 15%, те да је укупно у овој и прошлог години издвојено скоро 18,5 милиона динара, само када су у питању Савези и Удружења особа са аутизмом у Р. Србији.

„Све ово што ради Министарство, треба да буде посматрано и као мотивација, и покрајинским и градским и општинским властима широм Србије, да помажу локална удружења особа са инвалидитетом“, апеловао је министар Селаковић.

Савез удружења особа са аутизмом, окупља 16 удружења и преко 3000 активних чланова са територије читаве Србије, јесте један од 33 савеза удружења особа са инвалидитетом, које Министарство континуирано подржава. Светски дана особа са аутизмом обележавају сва локална удружења широм Србије.