Претрага

Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић разговарала је данас у Алибунару са директоркама центара за социјални рад са територије Јужнобанатског округа о унапређењу рада ових институција и услуга социјалне заштите.

Састанку су присуствовале директорке 8 центара за социјални рад из Панчева, Вршца, Ковачице, Ковина, Опова, Алибунара, Пландишта и Беле Цркве.

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је социјална заштита један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства, што је потврђено и трансфером новца који ће бити намењен развоју услуга социјалне заштите у локалним самоуправама, за шта је ове године издвојено 556 милиона динара. 

Тим трансферима је ове године обухваћено 5 општина на територији Јужног Баната, којима је опредељено више од 15 милиона динара.

Кисић Тепавчевић је позвала локалне самоуправе да укажу на потребе у области социјалне заштите, како би Министарство на најефикаснији начин усмерило средства у те сврхе. 

„Које су заиста потребе на нивоу локалних самоуправа можемо најбоље да видимо уколико дођемо на лице места и зато смо данас у Алибунару, да видимо које су потребе и које су најосетљивије категорије становништва на подручју општина Јужнобанатског округа и да све наше активности усмеримо према онима којима је та помоћ најпотребнија“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је навела да је на састанку разговарано о јачању кадровских капацитета установа социјалне заштите, као и о инвестицијама, попут адаптације одређених објеката.  

Министарка Кисић Тепавчевић је разговарала и са председницом општине Алибунар Зораном Братић и начелницом Јужнобанатског управног округа Марином Томан, а обишла је и Општинско удружење пензионера и Општинско удружење инвалида рада у Алибунару, коме Сектор за заштиту особа са инвалидитетом пружа редовну финансијску подршку у циљу реализације инклузивних активности за особе са инвалидитетом.

Кисић Тепавчевић је навела да је подршка организацијама које окупљају особе са инвалидитетом и запошљавању ове групе грађана међу приоритетима Министарства.

На реализованом Програмском конкурсу обезбеђена су средства за финансирање 33 савеза са 513 локалних организација у саставу.

На територији Јужнобанатског округа, додала је, постоји 24 удружења особа са инвалидитетом, за чији рад је Министарство у току ове године издвојило нешто више од 5,5 милиона динара.

Кисић Тепавчевић је рекла и да је за запошљавање особа са инвалидитетом ове године Министарство издвојило 625 милиона динара. 

„На подручју Јужнобанатског округа постоје 4 оваква предузећа, где више од 50 одсто запослених чине особе са инвалидитетом. За субвенције њихове зараде и побољшање услова рада за ову годину издвојено је преко 23 милиона динара“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Полазећи од идеје изградње модерног друштва у коме су особе са инвалидитетом равноправни чланови, један од приоритета у текућој годиин је наставак реализације кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“, која се реализује у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом.

Министарство ће и у 2021. години у партнерству са организацијама особа са инвалидитетом, реализовати пројекте који имају за циљ обезбеђивање приступачног окружења за све грађане Србије, као што су изградња инклузивних игралишта за децу са инвалидитетом и постављање рампи, обезбеђивање адекватних услова за рад удружења особа са инвалидитетом, набавком рачунарске опреме и намештаја и реконструкцијом просторија удружења.

Састанцима су присуствовале и државна секретарка др Стана Божовић и помоћнице министра Биљана Зекавица и Биљана Барошевић.

У циљу промоције безбедности и здравља на раду а поводом обележавања „28. априла” Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима организује такмичење за доделу националних признања из области безбедности и здравља на раду.

Национална признања из области безбедности и здравља на раду могу се доделити правним и физичким лицима, одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у овој области.

Врсте националних признања из области безбедности и здравља на раду су: 

-   Повеља „28. април”;

-   Плакета „28. април”;

-   Похвалница „28. април”.

Детаљније информације можете наћи у обавештењу о условима за доделу националних признања у области безбедности и здравља на раду за 2018. годину.

Рок за подношење пријава за доделу националних признања је 30. март 2020. године.

 Национална признања из области безбедности и здравља на раду за 2019. годину биће додељена на манифестацији која ће бити одржана поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.

За све додатне информације можете се обратити Управи за безбедност и здравље на раду, телефон: 011/33-47-391, е-пошта: upravazabzr@minrzs.gov.rs

Поводом обележавања 22. годишњице страдања на Варваринском мосту, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор  ће сутра, 30. маја 2021. године у 12 часова, положити венац и одати пошту на спомен обележије жртвама НАТО бомбардовања.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Венце ће, такође, положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.

Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата. У првом нападу, који је отпочео око 13:25 часова, мост је погођен са две ракете, а том приликом живот су изгубиле три особе, док је најмање пет особа повређено. Aвиони НAТО-a су се, неколико минута касније вратили и, иако је мост већ био срушен, извршили други напад испаливши још две ракете. У том нападу погинуло је седам особа, док је тешко повређено још 12 цивила.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истичу да у мају месецу очекују расписивање позива од стране Европске Уније за конкурс на који ће локалне самоуправе широм Србије аплицирати са пројектима из области социјалне политике. Државни секретар овог Министарства Ненад Иванишевић истиче задовољство због брзине договора са представницима општине Пријепоље где је на састанку формиран тим за припрему пројекта.

„На данашњем састанку јако брзо смо дошли до договора. Оформили смо тим за израду пројектне документације, како би пројекат са којим ће локална самоуправа самоуправа конкурисати код Европског програма био што брже готов, као и са циљем да тај пројекат буде што квалитетнији и свеобухватнији“, истакао је Иванишевић.

„Јако је битно што ћемо имати добру сарадњу са Министарством приликом саме израде и аплициорања пројекта“, казао је Председник општине Пријепоље Емир Хашимбеговић.

Центар за социјални рад у Пријепољу до сада је спроведео бројне програме који су заживели, а који су финасирани из европских фондова, а од 2007. године у овој општини успешно се спроводи и програм „Помоћ у кући“ финасиран од ресорног Министарства.

„Од великог значаја је то што су сви програми на неки начин заживели, јер су сада препознати од стране наших корисника и просто их је немогуће обуставити, а у томе добијамо огромну подршку, како од локалне самоуправе, тако и од ресорног Министраства“, истиче директор Центра за социјални рад Наил Кајевић.

Након састанка државни секретар Ненад Иванишевић са представницима локалне самоуправе и Центра за социјални рад посетио је неке од корисника услуге „Помоћ у кући“, као и Дневни цетар за децу и младе који су у сукобу са законом.

rtvnp.rs

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић донео је Одлуку о учешћу у финансирању мера активне политике запошљавања предвиђених локалним планским документима у области запошљавања у 2023 години.

Удруживањем средстава из буџета Републике Србије и буџета јединица локалних самоуправа обезбеђено је укупно 760 милиона динара за реализацију мера активне политике запошљавања као што су: стручна пракса, приправништво за младе са високим образовањем, стицање практичних знања, обуке на захтев послодавца за незапосленог, субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих, субвенција за самозапошљавање и јавни радови.

Овом одлуком из Буџета Републике Србије за реализацију мера активне политике запошљавања обезбеђено је више од 411 милиона динара, док су 93 јединице локалних самоуправа обезбедиле у својим буџетима преко 348 милиона динара.

Ради реализације Одлуке, Национална служба за запошљавање и јединице локалне самоуправе у наредном периоду закључиће споразуме о начину и поступку реализације мера активне политике запошљавања. Такође, биће расписани јавни позиви и конкурси за укључивање 3.243 незапослених лица у ове мере.

Подршка јединицама локалне самоуправе и даљи развој локалне политике запошљавања са циљем подстицања запошљавања и побољшања положаја незапослених лица на локалном тржишту рада једна је од приоритетних области деловања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и пратећим Акционим планом.

Конференција је организовна у сарадњи ОЕБС-а и Националног савета ромске националне мањине.

У свом обраћању учесницима конференције државни секретар је посебно нагласио да је прекретницу у свеукупном сагледавању положаја ромске националне заједнице и идентификацији системских решења представљало усвајање Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009. године).

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активни је учесник свих процеса креирања и имплементације стратешких, програмских и пројектних активности у циљу унапређења положаја Рома, а пре свега у погледу приступа правима у области социјалне заштите и укључивања на тржиште рада.

У условима тешке економске кризе и веома рестриктивног националног буџета, није лако спроводити планове који су усмерени на интензивну подршку ромској популацији.
У том смислум у будућности, од великог је значаја финансијска подршка Европске уније за спровођење активности на унапређењу положаја Рома.

Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања заједно са Канцеларијом за људска и мањинска права, Министарством здравља, Министарством просвете науке и технолошког развоја и Министарством грађевинарства, наставиће и у будућности да подржава све пројекте и инцијативе које за циљ имају унапређење права ромске националне мањине.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Светозар Алексов предводиће церемонију поводом обележавања 20. годишњице страдања на Варваринском мосту која ће бити одржана 30. маја 2019. године у 12.00 часова код споменика жртвама бомбардовања Варваринског моста. Тим поводом државни секретар ће положити венац и одати почаст.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа као и удружења и грађани.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.

У оквиру програма SOCIEUX+ (ЕУ програм техничке помоћи у области социјалне политике - социјална заштита, рад и запошљавање) Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, заједно са експертима ЕУ и социјалним партнерима, у току 2023. и 2024. године су радили на унапређењу текста Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном при условима ниских температура и Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном на високим температурама.

Циљ израде смерница је да се помогне послодавцима и запосленима како би се ризици по безбедност и здравље на раду на отвореном при условима ниских и високих температура свели на најмању могућу меру.

Повећање просечне температуре околине које се очекује са климатским променама може имати значајан утицај на радна места. Екстремни топлотни догађаји могу изазвати значајне здравствене проблеме по запослене који раде на отвореном. 

Имајући у виду да климатске промене и њихов тренд представљају један од најзначајнијих изазова савременог човечанства, Управа за безбедност и здравље на раду је веома одговорно приступила промовисању највиших безбедносних стандарда и здравља запослених, доношењем Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном при условима ниских температура и Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном на високим температурама, које су усклађене са стандардима ЕУ, чије спровођење треба да допринесе побољшању положаја запослених који раде на отвореном при екстремним условима.

Жеља Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да још више подстакне послодавце, запослене, удружења и појединце који у свом свакодневном раду дају велики значај овој области, не само у циљу смањења повреда на раду и професионалних болести, већ и у циљу промене свести и промоцији ове области.