Претрага

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истичу да у мају месецу очекују расписивање позива од стране Европске Уније за конкурс на који ће локалне самоуправе широм Србије аплицирати са пројектима из области социјалне политике. Државни секретар овог Министарства Ненад Иванишевић истиче задовољство због брзине договора са представницима општине Пријепоље где је на састанку формиран тим за припрему пројекта.

„На данашњем састанку јако брзо смо дошли до договора. Оформили смо тим за израду пројектне документације, како би пројекат са којим ће локална самоуправа самоуправа конкурисати код Европског програма био што брже готов, као и са циљем да тај пројекат буде што квалитетнији и свеобухватнији“, истакао је Иванишевић.

„Јако је битно што ћемо имати добру сарадњу са Министарством приликом саме израде и аплициорања пројекта“, казао је Председник општине Пријепоље Емир Хашимбеговић.

Центар за социјални рад у Пријепољу до сада је спроведео бројне програме који су заживели, а који су финасирани из европских фондова, а од 2007. године у овој општини успешно се спроводи и програм „Помоћ у кући“ финасиран од ресорног Министарства.

„Од великог значаја је то што су сви програми на неки начин заживели, јер су сада препознати од стране наших корисника и просто их је немогуће обуставити, а у томе добијамо огромну подршку, како од локалне самоуправе, тако и од ресорног Министраства“, истиче директор Центра за социјални рад Наил Кајевић.

Након састанка државни секретар Ненад Иванишевић са представницима локалне самоуправе и Центра за социјални рад посетио је неке од корисника услуге „Помоћ у кући“, као и Дневни цетар за децу и младе који су у сукобу са законом.

rtvnp.rs

Конференција је организовна у сарадњи ОЕБС-а и Националног савета ромске националне мањине.

У свом обраћању учесницима конференције државни секретар је посебно нагласио да је прекретницу у свеукупном сагледавању положаја ромске националне заједнице и идентификацији системских решења представљало усвајање Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009. године).

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активни је учесник свих процеса креирања и имплементације стратешких, програмских и пројектних активности у циљу унапређења положаја Рома, а пре свега у погледу приступа правима у области социјалне заштите и укључивања на тржиште рада.

У условима тешке економске кризе и веома рестриктивног националног буџета, није лако спроводити планове који су усмерени на интензивну подршку ромској популацији.
У том смислум у будућности, од великог је значаја финансијска подршка Европске уније за спровођење активности на унапређењу положаја Рома.

Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања заједно са Канцеларијом за људска и мањинска права, Министарством здравља, Министарством просвете науке и технолошког развоја и Министарством грађевинарства, наставиће и у будућности да подржава све пројекте и инцијативе које за циљ имају унапређење права ромске националне мањине.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потписало је са представницима 146 локалних самоуправа уговоре о наменским трансферима, којима је за развој услуга социјалне заштите на локалном нивоу опредељено 500 милиона динара. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић рекла је да је расподела средстава локалним самоуправама пример заједничког рада на развоју услуга социјалне заштите и усмеравања подршке онима којима је помоћ најпотребнија.

„Надамо се да ће до краја године бити обезбеђена и додатна финансијска средства за овакву врсту подршке, пошто се показало да овакав начин рада и наменски трансфери итекако дају резултате“, истакла је министарка Кисић.

Проф. др Кисић је нагласила је да је, имајући у виду досадашње реализације наменских средстава, видљиво да је сваки динар уложен тамо где је било потребно и да је сигурна да ће тако бити и ове године.

Помоћница министра у Сектору за социјалну заштиту Биљана Зекавица подсетила је да је ово седма година како се додељују наменска средства за развој услуга социјалне заштите и да је охрабрујуће то што су тиме услуге социјалне заштите унапређене.

„То значи да смо успели да остваримо заједнички циљ, да услуга дође у праве руке, до оног корисника коме је помоћ потребна“, истакла је Зекавица и додала да је путем наменских трансфера обезбеђен партнерски однос успостављања нових услуга и развоја целог система социјалне заштите.

Од 2014. године до данас Mинистарство за рад је за обнављање (не проширење) установа у систему социјалне заштите определило скоро 1,5 милијарду динара.
Држава је истовремено два пута годишње расписивала конкурсе путем којих је подстицала успостављање нових и подржавала већ постојеће услуге социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа. У марту ове године усвојена је Уредба о наменским трансферима којом се обезбеђују средстава за развој услуга социјалне заштите у складу са потребама грађана у локалним самоуправама чији је ниво развијености испод републичког просека. Уредбом је у овој години наменским трансферима пренето 400 милиона динара за развој услуга социјалне заштите у 122 локалне самоуправе, а за сваку наредну годину планирана средства ће бити увећана.
Министарство, такође, преко Сектора за особе са инвалидитетом, више од 300 милиона динара путем конкурса усмерава удружењима за особе са инвалидитетом, која се често појављују као локални пружаоци услуга социјалне заштите.
Даље, осим што се у три установе на смештају налазе и деца и млади и одрасли, али у одвојеним павиљонима, није основан ни навод HRW да деца и одрасли бораве у истим просторијама, те да су због тога деца у ризику од злостављања и насиља.
Контрола здравствене заштите и давање медикаментозне терапије корисника на смештају је у надлежности Министарства здравља. Ради унапређења овог сегмента заштите, Министарство за рад је унапредило своју сарадњу са здравственим, али и са образовним системом, да би омогућило да више корисника буде обухваћено образовним процесом.
Mинистарство за рад подсећа да је преко 6.000 деце смештено у хранитељске породице, а свега око 670 у 17 институција (2010. у институцијама их је било 1.265).
На основу детаљне анализе кадровских и материјалних ресурса установа социјалне заштите за смештај деце и потреба за развој услуга на локалном нивоу, сачињен је Предлог плана трансформације установа за децу. Установе ће, према Плану, пружати услуге смештаја са мањим капацитетом, кроз мале домске заједнице, и социо-здравствене услуге. Министарство ће и даље инсистирати на индивидуалном раду са децом у установама, у складу са њиховим потребама и капацитетима, и на већем укључивању у активности у заједници.
Деца са сметњама у развоју, према Закону о социјалној заштити, имају право на додатак на туђу негу и помоћ. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом новим законским решењем оствариваће право на увећан дечији додатак за 50%. Родитељи деце са сметњама у развоју или инвалидитетом имају право на накнаду зараде најдуже до пете године живота детета ради неге детета.
Све установе за смештај корисника дужне су да се придржавају одредаба Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, и имају обавезу да Министарство одмах и неодложно обавесте о свим околностима угрожавања здравља или безбедности корисника на смештају.
Знатан број корисника у установама за одрасле суд је лишио пословне способности, чиме су онемогућени да доносе одлуке битне за њихово здравље и живот. У систему социјалне заштите почеле су да се примењују скале функционалне процене које се односе на процену функционалности корисника и степена подршке који им је потребан, што ће отворити могућност да се пред судом покрену поступци за враћање одузете пословне способности, у неким деловима или у целини.
Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања је посвећено поступку деинституционализације који је у току. За то време Mинистарство се стара да живот оних који бораве у установама социјалне заштите буде што квалитетнији и достојанственији, као и да се повећа квалитет и број услуга у заједници.

Јавна расправа о Нацрту закона о безбедности и здрављу на раду почиње данас и трајаће до 29. септембра.

Заинтересовани за учешће у јавној расправи могу своје предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре да пошаљу на електронску адресу upravazabzr@minrzs.gov.rs, односно писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управи за безбедност и здравље на раду, Београд, Немањина 22-26, са назнаком: „за јавну расправу”.

Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду доступан је на линку:  https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/uprava-za-bezb…

Нацрт закона сачинила је Радна група коју чине представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства здравља, Министарства рударства и енергетике, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичког фонда за здравствено осигурање, Привредне коморе Србије, Факултета заштите на раду у Нишу, Факултета техничких наука у Новом Саду, Националне алијансе за локални економски развој, Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије, Уједињених гранских синдиката „Независност”, Социјално-економског савета Републике Србије, Удружења ,,Безбедан рад” и Савеза заштите на раду Србије.

Циљ доношења новог закона јесте успостављање јасног правног оквира у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији.  Усвајањем и спровођењем овог закона обезбедиће се услови за виши степен безбедности и здравља на раду и боље услове рада у циљу спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је заседању 45. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) на тему „Стратешки развој локалних самоуправа“.

    На Скупштини је истакнута важна улога локалних самоуправа и СКГО, јер се сваког дана у Србији, у градовима и општинама постављају темељи, доносе се и спроводе одлуке којима се доприноси просперитету тих општина, привлаче инвестиције и омогућавају нова радна места. Такође, наглашено је да када је реформа локалне самоуправе у питању Стална конференција градова и општина један од највећих партнера Владе Републике Србије.

    Током заседања Скупштине свечано су потписани споразуми у оквиру три пројекта: Споразума о спровођењу пакета подршке за унапређење наплате пореза на имовину у ЈЛС у оквиру пројекта „Општински економски развој - фаза два", Споразума о подршци градовима и општинама за програмско буџетирање и стратешко планирање у оквиру програма „Exchange 5", и Споразума о спровођењу општинских пројеката у оквиру ГИЗ и СКГО пројекта "Иницијатива за инклузију".

    Осим делегација градова и општина у Републици Србији, на Скупштини су учествовали и највиши представници државних органа, владиних и невладиних организација и институција, међународних организација, дипломатског кора, донаторских институција и других партнерских организација и програма.