Претрага

"Надамо се да ћемо имати разумевања и да можемо да замолимо представнике мађарске владе да још једном размисле на ову тему. Мађарска је наша пријатељска земља и желимо све проблеме да решавамо заједно", поручио је Вулин након састанка са представницима општина Кањижа и Суботица.

Он се нада да ће Мађарска још једном размислити о својој одлуци и да ће разумети да ограде у 21. веку "не решавају никоме ништа".

"Србија неће правити ограду, ми се нећемо оградити од суседа, нећемо се оградити ни од људских мука за које нисмо криви, надамо се да ћемо имати разумевања и Мађарске, да можемо да замолимо да још једном размисле на ову тему", поручио је министар рада.

Вулин је рекао да проблем миграција није изазвала Србија, као ни Мађарска.

Он је претходно обишао Геронтолошки центар у Кањижи, који обележаава 25 година рада.

Водићемо рачуна о безбедностих и правима свих

Вулин ије рекао да ће Србија учинити све да олакша функционисање локалних самоуправа које су суочене са великим приливом миграната, да ће се водити рачуна о безбедности како грађана, тако и миграната, и о поштовању закона и споразума.

"Нико овде неће помогати мигрантима да брже и лакше пређу границу, то можда звучи као решење, али то није нешто што ради држава Србија. Србија не крши законе и споразуме и никоме нећемо помагати да пређе границу, ми ћемо спречавати илегално кримјјумачарење људи", рекао је Вулин након састанка са представницима општине Кањижа.

Вулин је казао да ће у Кањижи, али и било ком другом делу територије Србије, мигранти који се ту затекну, бити на одговарајући начин збринути, као и да ће се водити рачуна о њима и нормалном функционисању локалних самоуправа и свакодневног живота грађана.

Он је навео да ће Влада Србије обезбедити помоћ у хигијенским средствима, лековима и другим медицинским средствима, а ако буде било потребно, појачаће се и ангажовање центара за социјални рад.

"Држава је ту да помогне и наступа организовано, имамо обавезу да чувамо границу и од илегалног уласка и од илегалног изласка. Омогућићемо онима који легално траже азил, да у складу са својим правима и законом добију оно што им је потребно", рекао је Вулин и додао да је Влада Србије свесна проблема и да је зато формирала радну групу на чијем се челу налази Вулин.

Он је поновио да ће Влада Србије настојати у томе да живот у Кањижи, али и другим местима које се суочавају са великим приливом миграната, како би живот функционисао што је могуће нормалније и лакше.

Вулин је захвалио локалним самоуправама што помажу Влади Србије у томе, као и представницима општине Кањижа будући да је она у специфичној ситуацији јер је примећено да се највећи број миграната приликом преласка границе нађе баш у Кањижи.

Вулин је истакао да полиција брине о безбедности како грађана тако и миграната, наводећи да свако људско биће заслужује да буде зашстићено.

Он је подвукао да проблем миграната нема само Кањижа, већ и остатак Србије, Балкан, али и цела Европа. "На нама је да се боримо да у срединама где живимо буде што јер могуће боље сваком од наших грађана", нагласио је Вулин.

Вулин је данас одржао састанак са руководством општине Кањижа и Суботица коме су присуствовали и представници полиције, Црвеног крста, али и свих других институција које су укључене у решавање овог проблема. Претходно је посетио геронтолошки центар.

Председник општине Кањижа Михаљ Бимбо рекао је да та општина има проблема са повећаним бројем миграната и да се нада да ће овај састанак у великој мери помоћи у решавању тог питања.

Како је казао, повећан број страних држављана примећен је у Кањижи, Мартоношу и Хоргошу.

Дневно их има око 1.000, а они нису насилни нити праве проблеме, нагласио је Михаљ, додајући да је обезбеђено веће присуство полиције у насељеним местима.

Ромска популација је једна од најрањивијих група на тржишту рада, због чега су мере и активности политике запошљавања посебно усмерене на ту категорију становништва,  изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на завршној конференцији пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа“.

„У оквиру мера активне политике запошљавања посебан акценат је на запошљавању припадника ромске популације, а међу тим мерама су активно тражења посла, додатно образовање и обуке, финансијски подстицаји у виду субвенција за отпочињање сопственог посла и запошљавање. Национална служба расписује посебан Јавни позив незапосленима ромске националности за доделу субвенције за самозапошљавање“, навела је Кисић.

На евиденцији Националне службе за запошљавање пријављено је 29.151 припадник ромске националне мањине, а број случајева запошљавања Рома са евиденције НСЗ у периоду од 1. јануара до 31. маја ове године износио је 2.897.

Министарка Кисић је навела да је посебна пажња у току пандемије Ковид 19 била усмерена на подршку најосетљивијим групама, на које се утицај различитих фактора и кретања у друштву најпре и осети.

Проф. др Кисић је истакла да је, када је у питању пандемија Ковид 19, поносна на чињеницу да исплата различитих права, новчане социјалне помоћи и дечијег додатка, без обзира са каквим се изазовима држава суочавала у том периоду, није каснила ниједног дана.

Министарство је, према речима Кисић, од почетка ванредног стања аутоматски продужило социјална давања корисницима којима су права истекла током првог таласа кризе, укључујући и она у оквиру дечје заштите.

Кисић је захвалила ГИЗ-у на подршци у реализацији пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа“ , који је био спроведен у 18 локалних самоуправа са циљем смањења додатне рањивости припадника ромске националне мањине, и изразила уверење да ће он допринети побољшању неких од кључних аспеката квалитета живота, као што су образовање, информисање и приступ чистој води.

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Бору, да је у претходних седам година влада урадила много на реформи државне управе, да је поносна и срећна што су данас видиљиви резултати напорног рада и додала да је поносна што су пензионери прихватили еУправу.

Она је у данас у Бору посетила Караван дигиталних вештина, писмености и безбедности "Дигитална експедиција 2023", у оквиру кога се спроводе обуке за кључне дигиталне вештине и то за све грађане - од најмлађих до најстаријих суграђана и пензионера.     

Обуке обухватају различите теме, од комуникације са државним органима на интернету и еУправе, сигурне куповине на интернету - еТрговине, затим, еЗдравље, све до безбедног коришћења интернета и заштите личних података.

"Ми смо од 2016. године много урадили да уведемо електронску управу у Републици Србији. То смо урадили не да бисмо били модерни и савремени, већ да бисмо олакшали грађанима обављање свакодневних послова са државном управом и локалном самоуправом. Желели смо да грађани и привреда осете да смо им на услузи седам дана у недељи, 365 дана у години. Желели смо да неки посао можете да урадите једнако ефикасно недељом ујутру или четвртком увече. Да не морате да излазите из куће, напуштате своју породицу, излазите са посла већ да то можете да обавите из своје фотеље. За мене је то одговорна државна управа", рекла је премијерка.

Она је истакла да је један од највећих изазова био објаснити све ово грађанима, јер они нису знали много о томе нити су били информисани о свим могућностима које им електронска управа пружа. 

"Грађани данас могу да наруче извод из матичне књиге рођених, могу да од своје куће упишу дете у вртић, у школу, могу да из своје фотеље плате порез, погледају свој здравствени карто", додала је она.   

 Премијерка је рекла да је њена иницијатива била да се направи један тим, да се иде од општине до општине, да се проводе викенди са народом и то поготово са старијим суграђанима, како би им се објаснило како еУправа функционише. "Желела сам да схвате да то није ништа страшно и тешко, како бисмо онда могли сви заједно то да користимо јер је држава све то направила управо за њих”, рекла је Брнабић. 

У Удружењу пензионера у Бору, Брнабић је разговарала са најстаријим суграђанима који похађају део обука за дигиталне вештине. Удружењу је уручена донација - два рачунара и мултифункционални уређај, а исто ће бити обезбеђено за сва удружења пензионера које Дигитална експедиција обилази, а Удружење пензионера у Бору до сада није имало рачунар нити интернет прикључак.

Поред обука за најстарије суграђане, у згради Народне библиотеке у Бору данас се одржавају и обуке за грађане - обука заштите личних података, обука за коришћење еГрађанина и упознавање са електронским услугама. Заједно са министрима Михаилом Јовановићем и Николом Селаковићем, Брнабић је разговарала са грађанима о томе шта ове обуке значе за њих, како и у коликој мери користе услуге еУправе и колико им дигитална знања помажу у свакодневним активностима и у послу. Премијерка је напоменула да се током прве Дигиталне експедиције 2021. директно разговарало са више од 35.000 грађана у 16. градова и општина.

Она је најавила да ће у наредна три месеца Дигитални караван писмености посетити још 10 градова и општина, међу којима су Прибој, Брус, Ваљево, Зрењанин, Кикинда...     

"Посебан фокус у овом другом Дигиталном каравану су старији суграђани, пензионери. Нисам желела да икога изоставимо и заборавимо, већ да свима олакшамо, а пензионери управо највише користи могу имати од електорнске управе – уколико су болесни, могу сами наручити шта им је потребно из продавнице и то ће им стићи. Нема чекања у редовима, сати и сати испред шалтера, стајања у пошти", додала је она. Она је истакла да су пензионери са великом енеригјом прихатили нове вештине и еУправу. 

Брнабић је нагласила да се кроз ове обуке превазилази међугенерацијски јаз, јер канцеларија за младе у клубовима пензионера врши обуке старијих суграђана и тиме се, према њеним речима, ствари једна нова веза од које ми као друштво имамо много тога доброг. Она је истакла да ће Министарство информисања и телекомуникација и канцеларија за ИТ и електронску управу остављати опрему у свим клубовима пензионера, која им након посете остаје на коришћење. 

Брнабић се дотакла и економске ситуације у Бору и навела податак да је просечна плата у Бору, за непуних пет година, порасла за чак 97 процената.  "Просечна плата у Бору је у јануару ове године била нешто већа од 105.000 динара, а 2018. године је била скоро упола мања, у пет година плата се повећала за 97 процената. Разговарала сам са грађанима, видим да су завовољни, да њихова деца могу да нађу посао, али имамо још много тога да урадимо. Видим да су и цене станова овде порасле, да иду и преко 1.200 евра по квадратном метру, што говори о томе колико Бор иде напред. Драго ми је што сам данас то у Бору видела и осетила”, закључила је Брнабић.

Дигитална експедиција покренута је 2021. године на иницијативу премијерке Брнабић. 

Током прве експедиције било је укључено 16 градова и око 35.000 грађана кроз посете и обуке. Дигитална експедиција спроводи се уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије за ИТ и еУправу, у партнерству са Програмом УН за развој (УНДП), програмом Нова писменост који реализују "Propulsion" и USAID. Такође, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности учествовао је у креирању обука на тему заштите личних података на интернету.

Извор Танјуг

За ту меру до сада је потрошено 303 милиона динара, рекао је Вулин и додао да је сигуран да ће се до краја године утрошити сва предвиђена средства и да ћи бити запослени сви они који имају потребу за јавним радовима.

Када је реч о особама са инвалидитетом, Вулин је казао да је за њихово запошљавање кроз меру јавних радова предвиђен 251 милион динара, а да је до данас запослено 1.688 особа са инвалидитетом, за шта је потрошено око 210 милиона.

"Држава води рачуна и труди се да активним мерама побољша запошљавање, да људима да могућност да раде, науче нешто и промене ситуацију и положај у коме се налазе", рекао је Вулин у Костолцу где је обишао једну од 23 локације на којима се изводе јавни радови у оквиру којих су на кошењу траве ангажоване 22 особе за евиденције НСЗ.

Вулин је нагласио да новчана социјална помоћ не сме да буде стање, занимање нити "начин живота", већ да она служи да се поједницу у невољи помогне, у краћем временском периоду.

"Кроз овакве мере и кроз мере радне активације које је министарство покренуло са локалним самоуправама, покушавамо да помогнемо људима који примају новчану социјалну помоћ и дамо им радно ангажовање кроз које ће моћи да промене своју ситуацију", рекао је Вулин.

Он је додао да очекује да ће до краја године бити донет нови Закон о социјалној заштити, у којем ће радно ангажовање здравствено способних корисника новчане социјалне помоћи бити на одговарајући начин регулисано, у складу са светским и европским стандардима.

"Да омогућимо да људи у складу са здравственим способностима и образовањем допринесу заједници, а не само да очекују да добију социјалну помоћ без да морају да се одуже заједници", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да је намера да се ове године укључи око 6.900 особа у програм јавних радова, од којих 1.900 особа са инвалидитетом.

Он је указао да је на евиденцији НСЗ готово трећина незапослених који немају квалификације или имају квалификације које им не обезбеђују место на тржишту рада.

"За највећи број тих лица јавни радови су једина шанса, да током године обезбеде себи приходе", рекао је Мартиновић.

Он је навео да су јавни радови мера активне политике запошљавања, која изазива највеће интересовање незапослених, али и локалних самуоправа.

"Очекујемо велику подршку локалних самоуправа, очекујемо да више од 130 њих учествује у програмима локалних акционих планова запошљавања", рекао је Мартиновић.

Он је додао да су потписани споразуми са 97 локалних самоуправа са којима ће НСЗ удружити средства, од којих је 87 исказало интересовање за меру јавних радова.

"То је гаранција да ће већи број незапослених, поготово теже запошљивих категорија, добити своју шансу да четири месеца током године буду ангажовани на овај начин", рекао је Мартиновић

Председник општине Костолац Иван Савић се захвалио министру на посети и рекао да је та општина желела да онима без квалификације пружи могућност да четири месеца имају извор прихода и све бенефите које пружа уговор о раду.

И за само локалну самоуправу, додао је, важно је да ће ангажовани на јавним радовима урадити корисну ствар за саму општину, јер је њихов задатак да у четири месеца одржавају око 40 хектара зелених површина, учествују у уређењу дечјих игралишта, паркова..

"Није лак задатак пред њима, има пуно посла, али људи су вредни и радни и поштено зарађују лични доходак", рекао је Савић и додао да Костолац има успешну сарадњу са НСЗ и ресорим министарством.

Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом (у даљем тексту: Нацрт закона) сачинила је Радна група коју су поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања чинили експерти и представници Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Републичког завода за социјалну заштиту, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Сталне конференције градова и општина, Секретаријата за социјалну заштиту у Београду и Градске управе Нови Сад, Централног регистра, Удружења грађана – „Србија у покрету”, „Родитељ”, „Центар за маме”, Наледа и Уницефа.

Јавна расправа је одржана у периоду од 17. децембра 2015. године до 6. јануара 2016. године за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике, а текст Нацрта закона постављен је и на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и на порталу е-управе, тако да су сви заинтересовани били у прилици да доставе мишљење, примедбе и сугестије непосредно или електронским и писаним путем.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, које су организоване у у малој сали Градске управе Панчево, 22. децембра 2015. године, у сали Скупштине Града Крагујевца, 23. децембра 2015. године, у сали градске Скупштине Града Ниша, 24. децембра 2015. године и у Београду у просторијама Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 25. децембра 2015. Године, учествовали су представници градских – општинских управа служби дечије заштите, органа јавне власти - здравствених, образовних, социјалних и других, стручне јавности, удружења грађана и други заинтересовани учесници и медији.

Пре почетка званичне јавне расправе Нацрт закона представљен је и на округлом столу одржаном на Сајму књига у Београду, 1.новембра 2015. године, презентацији и у Новом Саду у Великај сала Скупштине Града Новог Сада, 27. новембра 2015. године, и на IV седници Одбора за здравље и социјалну политику Сталне конференције градова и општина одржаној у Београду у сали општине Стари град, 1. децембра 2015. године.

Након завршетка јавне расправе, извршена је анализа свих сугестија и предлога учесника у јавној расправи и сачињен коначан текст Нацрта закона, као и Извештај о спроведеној јавној расправи.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, одржаним у Панчеву, Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду, присуствовали су представници градских - општинских управа Панчево, Ковачица, Нови Сад, Врбас, Пећинци, Беочин, Бачка Паланка, Апатин, Суботица, Сомбор, Кањижа, Шид, Ковин, Жабаљ, Прибој, Аранђеловац, Ужице, Параћин, Крагујевац, Чачак, Лапово, Баточина, Косјерић, Нови Пазар, Кнић, Топола, Врњачка Бања, Ћуприја, Јагодина, Краљево, Ниш, Врање, Пирот, Лесковац, Сурдулица, Бела Паланка, Сврљиг, Босилеград, Лебане, Књажевац, Бујановац, Медвеђа, Владичин Хан, Смедерево, Бела Црква, Пожега, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Зрењанин и Београд, представници Дома здравља Земун, Нови Београд и Вождовац, представници Удружења ретких болести у Србији, Удружења „Дебра“, Удружења „Јелек“, Удружења родитеља деце са инвалидитетом Нови Сад, Пријатељи деце Србије, Удружења родитеља „Клацкалица“, студенти и родитељи.

На предложени Нацрт закона своје мишљење, предлоге и сугестије у писаном облику дали су: Национална организација за ретке болести Србије, Удружење родитеља „Клацкалица“ – Нови Сад, Удружење „Јелек“, Аутономни женски центар, Мрежа организација за децу Србије - МОДС, Удружење грађана „Родитељ“, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Тим за реформу јавне управе, Општинска Управа Врбас, грађани-родитељи: Славко Радосављевић, Никола Мавровић, Биљана Тришић, Витомир Никитовић и група мајки са инвалидитетом.

Најзаначајнији предлози и сугестије који су дати у току трајања јавне расправе односе се на право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детета, посебно круг лица која право могу остварити, да ли евентуално постоји дискриминација међу категоријама које право остварују у погледу дужине трајања права и максималне висине накнаде, да ли постоји могућност проширивања права на још неке категорије (лица ангажована по основу уговора о делу и ауторских уговора), као и начина обрачуна и исплате накнаде. Посебно се поставило питање могућности остваривања права незапослених мајки-породиља.
Родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и деце са ретким болестима иницирали су потребу установљавања посебног права родитеља-неговатеља.
Када је у питању родитељски додатак расправљало се о висини и начину исплате права за четврто дете по реду рођења.
Расправа о праву на дечији додатак односила се на висину цензуса за остваривање права, висину износа дечијег додатка, број деце за коју се право може остварити, а посебно на редовноо похађање школе као услову за остваривање овог права.
Предлози и сугестије са јавне расправе који су били усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и који су у духу концепта на којима се исти заснива, уграђени су у текст Нацрта закона.

Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља "28. април";
- Плакета "28. април";
- Похвалница "28. април".
Детаљније информације можете наћи у обавештењу у условима за доделу признања у области безбедности и здравља на раду за 2015. годину.
Рок за подношење пријава и предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.
Национална признања из области безбедности и здравља на раду биће додељена на манифестацији, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА  -УПРАВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ-

ОБАВЕШТЕЊЕ О УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ЗА 2015. ГОДИНУ

1. НАЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА

Ради унапређења безбедности и здравља на раду у Републици Србији, правним и физичким лицима, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на раду, могу се доделити национална признања из области безбедности и здравља на раду
Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља „28. април”;
- Плакета „28. април”;
- Похвалница „28. април”.

1.1. ПОВЕЉА „28. април”

Повеља „28. април” ће бити додељена у две категорије: за правна лица / предузетнике који имају мање од 250 запослених и за правна лица / предузетнике са више од 250 запослених - за посебан допринос и афирмацију безбедности и здравља на раду, кроз њихово законито, благовремено и превентивно поступање у примени утврђених мера.

Комисија за доделу Националних признања ће при доношењу одлуке о додели признања узети у обзир следеће критеријуме:

• број повреда на раду у протекле три године;
• број професионалних обољења;
• број изгубљених радних дана у току године због боловања које је последица повреде на раду или професионалног обољења;
• рад представника запослених у области безбедности и здравља на раду, односно Одбора за безбедност и здравље на раду;
• примена акта о процени ризика;
• уређивање права, обавеза и одговорности у складу са Законом о безбедности и здравље на раду (колективни уговор, правилник о безбедности и здрављу на раду, уговор о раду);
• информисање запослених о питањима из области безбедности и здравља на раду (описати начин, нпр: преко Одбора за безбедност и здравље на раду, електронским путем, преко огласне табле, интерним часописом, и др.);
• учешће или иницијативе запослених и њихових представника у унапређењу и постизању безбедних и здравих услова рада;
• мере безбедности и здравља на раду примењене на запослене из посебно угрожених група (млади, труднице, старији од 55 година…);
• иновације и инвестиције у циљу унапређења безбедности и здравља на раду;
• оспособљавање и усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду (врсте оспособљавања и обухват запослених);
• друге врсте активности у области безбедности и здравља на раду у оквиру друштвено – одговорног пословања.

1.2. ПЛАКЕТА „28. април”

Плакета „28. април” додељује се физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.
Плакета „28. април” може бити додељена:

• појединцу који је престао да се бави активностима у области безбедности и здравља на раду услед болести или старости, а активно је радио на развоју и унапређењу безбедности и здравља на раду;
• појединцу за допринос, резултате и заслуге за промоцију безбедности и здравља на раду у медијима, новинарству и публицистици;
• угледним научним радницима и појединцима у области безбедности и здравља на раду, за животно дело;
• појединцима и образовним институцијама на пољу образовања у области безбедности и здравља на раду и организацијама за изузетан допринос развоју безбедности и здравља на раду.

1.3. ПОХВАЛНИЦА „28. април”

Похвалница „28. април” је врста признања која се додељује лицима за безбедност и здравље на раду, представницима запослених за безбедност и здравље на раду и/или Одбору за безбедност и здравље на раду, као и синдикалним организацијама које су кроз свакодневне активности или пројекте допринели подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду и одговорности коју сваки запослени има на том плану, за:
• доследну примену и спровођење прописа о безбедности и здрављу на раду;
• конкретне активности и постигнуте резултате у области безбедности и здравља на раду;
• организовање саветовања, семинара, конференција и др.;
• иновације, иницијативе и предлоге у циљу унапређења области безбедности и здравља на раду.


2. НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА

На такмичење за доделу признања Повељa „28. април” могу се пријавити правна лица и предузетници из Републике Србије. Пријава мора обавезно садржати Образац 1 и Образац 2 који треба да буду јасно и читко попуњени. Образац 1 и Образац 2 можете преузети са званичне интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања: www.minrzs.gov.rs. Електронским путем може се доставити и пропратна документација, која ће помоћи Комисији за доделу Националних признања да процени квалитет пријављених кандидата и помогне при доношењу одлуке о добитницима признања. Уз пријаву је неопходно доставити и сагласност послодавца односно одговорног лица (скенирани документ са потписом и печатом одговорног лица) за учешће на такмичењу.

Иницијативу за доделу националних признања Управи за безбедност и здравље на раду могу поднети правна и физичка лица, предузетници, организације запослених и послодаваца и друга удружења.
Испуњеност услова за доделу националних признања испитује Управа за безбедност и здравље на раду уз учешће представника социјалних партнера, односно репрезентативних организација запослених и послодаваца, инспектора рада и других стручњака из области безбедности и здравља на раду.
Иницијатива за доделу Националних признања подноси се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управи за безбедност и здравље на раду (Немањина 22-26, 11000 Београд) електронским путем на е-пошту: biljana.djuric@minrzs.gov.rs., или у писаном облику са посебном назнаком за коју се врсту признања се иницијатива предаје и треба да садржи податке и потребну документацију на основу које се може утврдити да ли су испуњени услови за доделу признања.

Рок за подношење предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.

3. НАЧИН ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ

У циљу процене достављених иницијатива за доделу Национална признања Комисија ће обићи пријављене кандидате.
Предлог за доделу признања Управа за безбедност и здравље на раду доставља министру надлежном за рад.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs


4. НАЧИН ДОДЕЛЕ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА

Национална признања из области безбедности и здравља на раду се додељују једном годишње, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији – 28. април.

Преузмите: Образац I и II85.5 KB

Доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду и почетак израде Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године циљ је Управе за безбедност и здравље на раду и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овој години, изјавила је в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил. 

Цицмил је на конференцији „Безбедност и здравље на раду са здравствено-медицинског и техничко-безбедносног аспекта, екологије и заштите од пожара“, коју је организовао ХСЕ центар на Копаонику, истакла да су Управа за безбедност и здравље на раду и Инспекторат за рад у протеклом периоду остварили позитивне резултате у области безбедности и здравља на раду.

Управа за безбедност и здравље је у 2021. години, поред осталог, припремила измене и допуне шест подзаконских прописа, организовала полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду за 813 кандидата и стручног испита за обављање послова координатора за безбедности и здравље на раду за 68 кандидата, навела је Цицмил.

Према њеним речима, припремљено је и 240 лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду и удвостручен је број надзора над радом ималаца лиценце у односу на број извршених надзора у периоду од 2018. до 2020. године.

Цицмил је нагласила да је Инспекторат за рад од јануара до децембра 2021. године извршио 63.670 инспекцијских надозора, што је за два одсто више него у истом периоду 2020. године, да је од тог броја 32.920 инспекцијских надзора извршено у области безбедности и здравља на раду. Приликом вршења надзора инспектори су затекли 5.261 лице на раду „на црно“, а након предузетих мера послодавци су засновали радни однос са 3.180 лица. 

Цицмил је истакла да је приоритет даље кадровско и техничко оснаживање Инспектората за рад. „Сигурна сам да ће ове мере утицати на ефикасно деловање Инспектората за рад у наредном периоду и довести до смањења броја повреда на раду и професионалних болести, повећања формалне запослености и смањења неформалне запослености.

С обзиром на то да наведени пројекат има за циљ смањење сиромаштва у локалним самоуправама, Иванишевић га је оценио као квалитетан и подстицајан за радну активацију социјално угрожених група. Државни секретар је похвалио Удружење грађана „Дуга“ из Аде, које је иницијатор пројекта, нагласивши да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања већ дуже сарађује са тим удружењем, те да ће наставити да му пружа подршку и у даљем раду. Иванишевић је окупљене представнике локалних самоуправа позвао да доставе предлоге пројеката. Први, под називом „Развој ефикасних услуга у заједници у области социјалне заштите и образовања“, односи се на унапређење области социјалне инклузије у Србији, а укупна средства на располагању потенцијалним пријављенима за тај пројекат износе 5,5 милиона евра. Други отворени позив на који могу да се пријаве јесте у оквиру Европске уније, за запошљавање и социјалне иновације (ЕаSI).
Председник општине Ада, Золтан Билицки, истакао је да се нада да ће пројекат „Заједницом до боље будућности“ незапосленим особама у тој локалној самоуправи обезбедити радна места и да ће допринети унапређењу система социјалне заштите у општини.
Председница Удружења грађана „Дуга“ из Аде, Весна Циврић, навела је да је пројектом планирано отварање канцеларија за смањење сиромаштва у општинама Житиште, Власотинце, Бојник и Црна Трава, које су партнери у пројекту. Циврић је истакла да ће посебна комисија одлучивати ко ће имати приоритет када је расподела новца у питању.
Пројекат „Заједницом до боље будућности“ је вредан 987.000 динара и намењен је најугроженијим групама становништва. На догађају је било речи и о пројекту „Повећање ефикасности социјалне службе кроз међуопштинску сарадњу и промоцију активације рањивих група на локалном нивоу“, у вредности од 119.000 евра, који финансира Европска унија, а за који је Удружење грађана „Дуга“ из Аде успешно конкурисало.

Управа за безбедност и здравље на раду, у Београду у просторијама Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одржала је семинар у циљу усавршавања знања лица за безбедност и здравље на раду.

Семинар је отворила в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, која је истакла да је ово први у низу семинара, потпуно бесплатних за учеснике, које ће Управа за безбедност и здравље на раду организовати у циљу континуираног усавршавања знања лица за безбедност и здравље на раду и унапређења стручних компетенција за обављање ових послова.

Наредни семинари биће организовани у градовима широм Републике Србије како би лицима за безбедност и здравље на раду било олакшано да учествују на семинарима.

Поред представника Управе за безбедност и здравље на раду на семинару је учествовао Миодраг Меселџија, менаџер за безбедност и здравље на раду Tarkett doo, Бачка Паланка, који је презентовао добру праксу коју спроводи ова компанија.

На семинару је учествовало 65 лица за безбедност и здравље на раду.