Претрага

Иванишевић је, између осталог, најавио финансијски споразум између Владе Србије и Немачке, вредан од око пет милиона евра, за помоћ локалним самоуправама које су погођене мигрантском кризом и у које се враћају повратници по реадмисији.
Иванишевић, који је и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде Рома, навео је и да је усвојена Стратегија за социјално укључивање те националне мањине у Републици Србији окосница за отпочињање свих планираних активности на њиховој интеграцији, те да се у вези с тим у наредних месец дана очекује и доношење Акционог плана.
Учесници панела констатовали су да се повратници по реадмисији у Србији суочавају са великим изазовима и да се на њиховом решавању морају ангажовати држава и цело друштво.
У фокусу трећих Београдских дијалога су проблеми миграција и одржива интеграција миграната у нашој земљи.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији „Привреда и јавна управа на истом задатку: Година против сиве економије“ и изјавио да се Влада Републике Србије активно бави решавањем проблема сиве економије као и да према свим подацима спроведене мере већ доносе позитивне резултате.

Министар Ђорђевић истакао да је да инспекција рада кроз медијску кампању у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“ наставља континуирану борбу против рада на црно и додао да је циљ Министарства да радници и послодавци развију свест о користи који имају од спречавању рада на црно, али и да знају која су њихова права, те је још једном  подсетио да на бесплатни број 0800/300-307 сви могу пријавити све неправилности али и оне који раде у сивој зони.

Према речима министра, најбитније је да држава у борби против сиве екомоније има подршку судства који мора да обавља свој посао ефикасно у складу са законом. Према анализама захтева за покретање поступка, које су због утврђених прекршаја у области рада поднели инспектори рада, а у односу на законом прописани износ новчаних казни, министар је изнео следеће податке:

„Да су судови послодавце кажњавали максималним казнама према захтевима које су инспектори подносили у 2016. и 2017. години, а који су стигли на суд, држава би наплатила преко 2 милијарде динара за годину дана, а да су изречене минималне казне, износ би био милијарду динара, међутим, наши судови су наплатили просечно 93.723.000 годишње. Тиме је послата лоша порука, да неко ко заврши на суду не значи да ће и бити кажњен у складу са законом, што мора да се регулише“, поручио је министар.

Ђорђевић је рекао да би једна од измена и допуна Закона о раду која по Акционом плану требало да се деси 2020. могла бити и та да инспектори имају дозволу да на лицу места пријаве радника уместо послодавца, уколико се утврди да он ради на црно.

„Борба против сиве екомије неће бити фокусирана само на кажњавање послодаваца, јер исплата великих казни може да доведе и до затварања фирме, што никако није циљ Владе Србије, већ је фокус на превентивном деловању. Такође, у сарадњи са Министарством правде потребно је регулисати и појаву застаривања случајева након две године како послодавци не би прошли некажњено“, истакао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да све мере које чинимо биће узалудне уколико не променимо демографску слику Србије. Kако би ова борба за напредну и богатију Србију имала прави смисао председник Републике Србије Александар Вучић  и Влада Србије су увели нове мере за подстицај рађања. Ђорђевић је рекао да је задржавање младих, запошљавање талената из области фундаменталих наука и стварање услова да млади од свог рада живе и оснују породице у својој земљи, такође један од приоритета Владе Србије у наредном периоду.

Инспектор рада ће против законског заступника Фабрике шинских возила „Гоша“ Смедеревска Паланка, као одговорног лица, поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву због свесног непридржавања Закона о раду, чиме је запосленима ускратио право на зараду (за утврђени период).
Инспекција рада је, подсећамо, и 24. марта ове године била у надзору у Фабрици „Гоша“ и утврдила да је запосленима последњи пут исплаћена зарада 6. марта 2017, а односила се на део зараде за децембар 2016. и део зараде за август 2015.
Доприноси по основу социјалног осигурања уплаћени су до висине минималне зараде за 2012. и 2013. годину, а за разлику до пуне зараде нису. За 2014, 2015. и 2016. годину уопште нису плаћани доприноси, о чему је Инспекција рада обавестила Пореску управу. Од децембра 2013. запослени немају оверене здравствене књижице.
Нето зараде радницима се исплаћују преко рачуна другог друштва, и за август, септембар, октобар и новембар 2016. исплаћене су у висини од 100%, за децембар 2016. у висини од 40%, а за јануар 2017. у висини од око 60%. Пореска управа је 13. марта ове године послодавцу доставила решење којим је наложена исплата доприноса у износу од 101.155.461,52 динара. Започети су разговори са Министарством привреде ради решавања ових проблема, од којих је највећи овера здравствених књижица.
Инспекција рада је током 2014. и 2015. године у више наврата контролисала фабрику „Гоша“ и два пута донела решења којима је послодавцу наложено да изврши исплату заосталих зарада.
Због неисплаћених зарада инспекција рада је у 2014. против послодавца „Гоша ФШВ“ поднела два захтева за покретање прекршајног поступка. Први пут суд „Гошу“ није казнио због тешке материјалне ситуације предузећа, а у случају друге пријаве суд је „Гоши“ изрекао опомену.
Током 2015. године било је неколико појединачних захтева запослених, између осталог и због престанка радног односа, и у тим случајевима инспекција рада је доносила привремену меру о одлагању од извршења отказа уговора о раду. У 2016. и 2017. години није било захтева због повреда права од стране запослених у овој фабрици.

Разумевање потреба осетљивих друштвених група и креирање услуга социјалне заштите у складу са тим потребама, један је од важних корака ка јачању позиције не само осетљивих група, већ и друштва у целини, oцењено је данас на свечаном потписивању Протокола о сарадњи са 15 локалних самоуправа.

Скуп су организовали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пројекат Немачко-српске развојне сарадње “Услуге социјалне заштите за осетљиве групе”, који спроводи ГИЗ.

Овом приликом министар за рад, запошљавање, борачка и социјала питања Зоран Ђорђевић истакао је да ресорно Министарство води одговорну социјалну политику која се рефлектује на наше грађане, као и да посебну пажњу пружа друштвено осетљивим групама како би се унапредили услови у којима живе.

„Измене и допуне Закона о социјалној заштити и израда Закона о социјалним картама даће један додатни искорак унапред, када је у питању брига о осетљивим групама, али док се то не догоди, подршка Немачке развојне сарадње, коју спроводи ГИЗ, а која постоји у многим пројектима, а не само у овом, од велике је важности за све грађане“, рекао је министар истичући да је досадашња сарадња са овом организацијом увек била позитивна.

Вођа пројекта Услуге социјалне заштите за осетљиве групе Александра Хилбиг указала је на важност сарадње међу општинама и градовима, размене искустава и примера добра праксе и нагласила да ће се подршка свакој општини оријентисати на конкретне потребе уз нагласак на оснаживању осетљивих група.

Заменица амбасадора Савезне Републике Немачке, Доротеа Гизелман изјавила је да Немачка остаје посвећена подршци Србије на њеном путу ка Европској унији и додала да развој добре управе - ефикасних и транспарентних јавних услуга - представљају важне реформе на европском путу Србије.

Пројекат има за циљ унапређење услуга социјалне заштите које одговарају на потребе осетљивих група (особа са инвалидитетом, деце, старих, жена, жртава насиља, Рома, миграната и других). По потписивању Протокола о сарадњи, општине ће добити подршку кроз мере које су прилагођене њиховим потребама, а које ће бити израђене у блиској сарадњи са општинским тимовима. Протокол о сарадњи потписали су представници из Лознице, Пландишта, Ужица, Руме, Сремске Митровице, Пећинаца, Крупња, Сјенице, Косјерића, Ариља, Мионице, Шида, Пријепоља, Лајковца и Прибоја. Потписивању су присуствовали и представници Ваљева, Панчева, Шабаца и Вршца као примери добре праксе у области социјалне заштите.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да верује да ће након завршетка расправе о амандманима, а затим и гласања у Народној Скупштини бити усвојен сет финансијских закона који ће, поред унапређења рада у свери финансија и унапређења рада пореске инспекције, усвојити и Закон о планском систему који је веома важан за Републику Србију.

„Закон о планском систему повезаће државне институције по хоризонтали и вертикали и пружити могућност боље контроле рада. Циљ нам је да се повежу локална самоуправа, покрајина и Република и да се заједнички доносе одлуке како би финансијска контрола, која ће бити у функцији развоја Србије добила другачију димензију“, рекао је Ђорђевић.

Пружаоцима услуга социјалне заштите из локалних самоуправа из целе Србије биће додељено укупно 39 лиценци – 20 лиценци за услугу Помоћ у кући, 14 лиценци за услугу Дневни боравак, две за услугу Персонални асистент и по једна лиценца за услуге Лични пратилац, Становање уз подршку и Свратиште за децу.
Акредитације за медије треба послати најкасније до среде, 25. маја, до 10:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

,, Помоћ УНДП локалним заједницама у Србији је од изузетног значаја за очување социјалне кохезије у односу на мигрантску кризу“, оценио је Иванишевић и додао да та помоћ треба да допринесе наставку политике Владе РС, која подразумева да ниједан сегмент живота грађана Србије не буде угрожен боравком миграната у нашој земљи. Државни секретар је подвукао да ће све обавезе које је Република Србија преузела, а односе се на заштиту лица која се налазе на њеној територији бити и испоштоване.
Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП, констатовала је да је подршка локалним заједницама неопходна како би оне ојачале и како би пружиле бољи живот грађана и миграната који се налазе у одређеним општинама.
Састанку Радне групе псрисуствовали су представници локалних самоуправа Шида, Суботице, Тутина, Лајковца, Кањиже, Кикинде, Београда.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Центар за социјални рад и Дом за старе и пензионере у Кули где је истакао да ће Министарство активно наставити да пружа подршку свим установама социјалне заштите у Србији, како би њихови корисници добијали најквалитетнију услугу, а запослени боље услове рада.

Министар Ђорђевић рекао је да са надлежнима ових институција разговарао о плановима које имају у наредном периоду, као и о начину за унапређење њихових услуга у чему би Министарство дало свој допринос, и то не само у Кули већ и у осталим локалним самоуправама.

„Општина Кула треба да настави са оваквим радом, који даје позитивне резултате, а Министарство ће из године у годину да опредељује све већа средства за унапређење рада и услуга установа социјалне заштите, са акцентом на наменско трошење. Трудићемо се да помогнемо, не само финансијски већ и стручним саветима како би квалитет услуга био још бољи“, нагласио је министар.

Председник Општине Кула Велибор Милојичић захвалио је министру на посети и истакао да ће се у наредној години издвојити више новца из буџета са циљем да се сачува, али и унапреди постигнути ниво и квалитет услуга. Милојичић је рекао да му је посебно драго што је министар Ђорђевић похвалио Општину Кула када је у питању наменско трошења средстава.

Директорка Дома за старе и пензионере Сандра Бабић рекла је да са Министарством, на челу са министром Ђорђевићем, има изузетну сарадњу и разумевање за потребе које имају, са жељом да се таква сарадња настави и у наредном периоду како би се корисницима обезбедило здравије, лепше и богатије „треће доба“.

Директорка Центра за социјални рад Гордана Вакула истакла је да је са министром Ђорђевићем разговарала о усавршавању услуга које пружа Центар, као и начиу на који би могли да превазиђу проблеме са којима се сусрећу, а све у циљу добробити корисника и стварања квалитетнијег живота у овој локалној заједници.

„За унапређење система социјалне заштити неопходно је прво оснажити стручни кадар“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски на радном састанку са запосленим из система социјалне заштите и представницима локалних самоуправа из целе Србије.

Ово је први пут да је одржан састанак на којем су поред директора, учестовали и социјални радници, правници, руководиоци одељења и шефови рачуноводства, који чине важну карику у систему социјалне заштите.

Ђурђевић Стаменковски је навела да је систем социјалне заштите веома сложен и са много изазова те да је неопходно да се сагледа тренутно целокупно стање, да се види шта је до сада учињено, као и шта може додатно да се уради како би се систем унапредио. 

„Желимо да оснажимо и услуге у заједници, као што су помоћ у кући, лични пратиоци, герентодомаћице. Да разговарамо о додатној обуци и оснаживању њихових вештина, знања и искустава, јер намеравамо да, у сарадњи са другим ресорима, унапредимо сам кадар, што је предуслов за све друге реформе“, навела је министар.

Она је подсетила и да је израђен Правилник за израду службених легитимација за стручне раднике у систему социјалне заштите. 

Како је истакла, слоган данашњег састанка „Ближе људима“ се односи и на запослене у систему социјалне заштите, као и на кориснике.

„Систем социјалне заштите и социјална политика је једна од најважнијих ствари за једну државу. То је политика са људским ликом и душом и намењена онима којима је подршка највише потребна. Зато тај систем мора да се развија, унапређује, да решавамо горуће проблеме и да увек будемо доступни нашем народу“, закључила је Ђурђевић Стаменковски.