Претрага

Поводом 177. годишњице Мајске скупштине, великог историјског догађаја који је имао пресудан значај за српски народ у Војводини, одржан је низ свечаности и церемонија одавања поште истакнутим личностима српске историје.

У Панчеву је одржана свечана церемонија полагања венаца на споменик војводи Стевану Шупљикцу. Венце је положио представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић. Поред представника Министарства, церемонији су присуствовали и чланови Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и представници локалних самоуправа.

Истог дана, у манастиру Крушедол одржан је помен војводи Стевану Шупљикцу, након чега је уследила и церемонија полагања венаца. Венце је положио представник Министарства Зоран Антић.

У Манастиру Ваведења Пресвете Богородице – Горња црква, одржан је помен вожду Ђорђу Стратимировићу и митрополиту Јосифу Рајачићу, а у Цркви Светих Апостола Петра и Павла – Доња црква, положени су венци на споменик Ђорђу Стратимировићу. У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венце је положио Зоран Антић.

Овим догађајима одата је почаст заслужним личностима и подсетило се на значај Мајске скупштине 1848. године, која представља један од темеља политичке и националне борбе Срба у Војводини.

„Данашњи дан је прилика да се са поштовањем сетимо хероја који су својом храброшћу и визијом поставили темеље слободарске и демократске традиције српског народа у Војводини. Обавеза свих нас је да чувамо и негујемо те вредности и да радом и одговорношћу наставимо пут који су они започели.“
закључио је Антић.

Министарство за рад ће током трајања Сајма књига представити своје активности кроз неколико тематских целина, а на првом месту су питања из најширег делокруга овог МИНИСТАРСТВА ЗА ЉУДЕ – у оквиру овогодишње опште теме БОРБА ПРОТИВ НАСИЉА у свим видовима – брига за децу и младе, брига о старијима, социјална политика и социјална заштита, рад и запошљавање, решавање питања са којима су суочавају борци, особе са инвалидитетом, мигранти из ратом захваћених земаља, као и сарадња са Комесаријатом за избеглице, Црвеним крстом, верским организацијама…
Своје инфо-пултове на штанду Министарства имаће Национална служба за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републичка агенција за мирно решавање радних спорова – СОС мобинг, СОС телефони – дечија и родитељска линија, Управа за безбедност и здравље на раду, Инспекторат за рад, Центар за борбу против трговине људима и Републички завод за социјалну заштиту.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић рекао је новинарима у Палати Србија да је документ веома значајан јер треба да на један квалитетан и озбиљан начин уреди инклузију суграђана ромске националности.

"Идеја јесте да та стратегија на другачији начин него што је било до сада дефинише те правце активности, идеја јесте да се децентрализује, да се реализује кроз локалне самоуправе, а да се кроз капацитете министарстава, како људске тако и финансијске, ојача могућност да се пружи подршка локалним самоуправама", рекао је Иванишевић, који је председавао данашњој седници савета,

Како је навео, важно је да из стратегије проистиче акциони план који треба на врло јасна и мерљив начин да оцени колико смо били успешни.

"Сигуран сам да ћемо бити успешни, а успешност ће се мерити по томе колико смо успели да инклузији наметнемо као питање целокупног српског друштва", каже Иванишевић.

Према његовим речима, инклузија у српском друштву није питање само одређене мањине нити људи који су другачије сексуално опредељени, него је питање за цело српско друштво.

"Сигуран сам да је српско друштво инклузивно и да ће стратегија имати успешан живот који ћемо измерити за 10 година", закључио је Иванишевић.

Конференција је организована поводом почетка истоименог пројекта који реализује Фондација „Ана и Владе Дивац“ у сарадњи са USAID-ом. Циљ пројекта је оснаживање капацитета локалних самоуправа, волонтерских организација и цивилног сектора у погледу реаговања на избегличку кризу. Локалне самоуправе ће након завршетка пројекта имати ојачане ресурсе (људство и опрему) и развијен систем међусобне комуникације у кризним ситуацијама.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић,, директор Националне службе за запошљавање, Зоран Мартиновић, Данијела Функе, директор ГИЗ Србија и  Франц Јозеф-Бац, вођа програма Миграције за развој III (МПЕ)  потписали су нови, трећи у низу, Споразум о реализацији пројекта техничке сарадње чиме су створени услови за наставак досадашње успешне сарадње.

У наредном програмском периоду у фокусу ће бити реализација активности које доприносе успешном социјално – економском укључивању повратника и локалног становништва у складу са идентификованим потребама на нивоу јединица локалних самоуправа, а кроз спровођење посебно креираних мера подршке усмерених ка унапређењу њиховог социјалног статуса и делотворног економског оснаживања.

Такође, наставиће се даљим развојем услуга које пружа ДИМАК, а који представља прву тачку за информисање и упућивање корисника Програма на најадекватније, по мери скројене, индивидуалне мере подршке.

Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ пружиће подршку у виду  техничке експертизе, организације актива размене искустава и финансијски подржати развој иновативних приступа политике запошљавања на локалном нивоу.

Иванишевић се захвалио Влади и народу Јапана на свим досадашњим донацијама, подсетивши да је Влада Јапана увек помагала Србији када је то било најпотребније, и у мигрантској кризи и након великих поплава. Државни секретар је навео да ће средства много значити важним установама у систему социјалне заштите Србије.
Амбасадор Јапана, Ђуићи Такахара рекао је да је његова жеља да пројекти буду успешно реализовани, као и да допринесу побољшању основних животних услова људи у Србији. ,, Очекујем да ће њиховом реализацијом пријатељски односи између Србије и Јапана још више ојачати“, поручио је Такахара,
Влада Јапана обезбедиће 435.433 евра за осам локалних самоуправа у Републици Србији. Од 1999. године реализовано је 199 пројеката, углавном у областима образовања, здравства, заштите животне средине и социјалне заштите.

Вулин је нагласио да је Прибој добар пример како локална самоуправа, без обзира на тешка времена и мали буџет, може да буде социјално одговорна, а Центар за социјални рад у том граду, који има пет услуга, је нешто чиме не могу да се похвале далеко већи Центри и далеко развијеније средине.

Дневни центар за стара лица у Прибоју ради у оквиру Центра за социјални рад, који су срж система социјалне заштите, подвукао је министар.

"У свакодневном раду са запосленима никад нисам чуо да се жале на свој друштвени и материјални положај, али су се увек жалили на материјални положај својих корисника и тражили на првом месту да се помогне њима", рекао је Вулин.

Иако је рекао да је то нешто што Србија не цени довољно, министар је сигуран да ће наредних неколико месеци видети да влада мисли о запосленима у социјалној заштити, о томе што раде и да има начина да им захвали и да им покаже колико је битно све што су радили и што раде.

Вулин је навео и да је Србија у тешкој ситуацији, али и да влада решава проблеме.

"Затекли смо уништену привреду, 530 предузећа са више од 80.000 радника остављено је овој влади да се она избори са свим оним што живот носи. Остављени су дугови, незавршена приватизација, предузећа која су постојала зато што су била штићена од поверилаца, а не зато што су успешно функционисала", рекао је министар.

Према његовим речима, ово је прва влада која је обезбедила чак и радницима из лоших приватизација да не остану на улици, већ је за њих обезбеђен социјални програм.

Председник Општине Прибој Лазар Рвовић рекао је да се у претходних 20 година нико суштински није бавио решавањем проблема Прибоја и да је ово прва влада која помаже на прави начин, односно, улаже знатна средства да тај град буде оно што је некад био.

Директор Центра за социјални рад у Прибоју Зоран Полић рекао је да је његов Центар један од мањих центара у Србији, али да се упорним радом доста постигло.

"Центар за социјални рад Прибој пружалац је пет услуга- прихватилишта за жртве породичног насиља, становања уз подршку за младе који се осамостаљују, помоћи у кући, дневног боравка за децу са сметњама у развоју и дневног центра за старе", рекао је Полић.

Према његовим речима, у Центру има 13 стално запослених, а у Дневном центру за старе тренутно 60 корисника.

Просторије Центра су солидно опремљене, а крајем 2014. средствима Министарства рада набављено је возило "лада нива", рачунарска опрема, копир апарат и канцеларијски намештај.

Чланом 32. Закона о планском систему („Сл. Гласник РС“, број 30/18) и Уредбом о методологији управљања јавним политикама, прописано је да надлежни предлагач  дужан да обавести јавност о почетку израде документа јавне политике објављивањем обавештења на својој интернет страници, а ако је надлежни предлагач орган државне управе то обавештење се објављује и на порталу е-Управа, седам радних дана од дана почетка израде тог документа

ОБАВЕШТЕЊE

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања отпочело је консултативни  процес у циљу припреме Акционог плана за економске миграције за период 2021-2023. година. 

С тим у вези обавештавамо јавност да је  оджан први састанак Радне групе за израду Акционог плана за економске миграције за период 2021-2023. година, чиме је и званично отпочео консултативни процес у припреми  документа јавне политике у области економских миграција.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић данас је посетила општину Мионица, где је са председником општине Бобаном Јанковићем и директором Центра за социјални рад за Љиг, Лајковац и Мионицу Драганом Радовановићем разговарала о унапређењу услуга социјалне заштите.

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је састанак са председником општине Мионица и директором Центра за социјални рад од великог значаја, јер представници локалних самоуправа имају најбољу слику о томе шта је грађанима најпотребније, а нарочито најугроженијим категоријама. 

Кисић Тепавчевић је истакла да је један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања социјална заштита и социјална сигурност грађана.

„Ово је можда мала општина у односу на неке друге, али ниједна ошштина за нас није мала, све општине су од подједнаког значаја и сви грађани наше земље су подједнако важни. То је суштина свих наших посета, наших дискусија и разговора, да допремо до сваког нашег грађанина, а поготово до оних којима је наша помоћ најпотребнија“, нагласила је Кисић Тепавчевић. 

Подсећајући да је Министарство на име наменских трансфера за развој услуга социјалне заштите за општину Мионица у овој години издвојило више од 1,4 милиона динара, Кисић Тепавчевић је рекла да је тај новац намењен управо најугроженијим грађанима и онима којима је помоћ најпотребнија. 

Кисић Тепавчевић је указала да је на подручју ове општине од 2017. године развијена услуга помоћ у кући, да се она због велике заинтересованости обнављала сваке године и да у овом моменту има 38 корисника на подручју те општине. 

Кисић Тепавчевић, која је и чланица Кризног штаба за сузбијање Ковид 19, је у Мионици посетила и вакцинални пункт у Дому здравља, где је са вршиоцем дужности директора др Александром Мишићем разговарала о спровођењу процеса вакцинације у тој општини.

Проф. др Кисић Тепавчевић је рекла да се вакцинација у тој општини одвија несметаним током, да је сваки четврти пунолетни грађанин Мионице добио макар једну дозу вакцине, а сваки пети комплетно вакцинисан, као и да тај обухват треба и мора да буде већи. 

„Зато апелујем на све грађане Србије и све грађане Мионице који то до сада нису урадили да се вакцинишу“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Председник општине Мионица Бобан Јанковић захвалио је министарки Кисић Тепавчевић на посети и навео да је то доказ да Влада Републике Србије брине о свакој општини Србије.

Јанковић је рекао да је један од најважнијих приоритета у тој општини била заштита грађана од Ковид 19, наводећи да грађани треба да буду друштвено одговорни у том процесу и да се одазову вакцинацији, јер је то једини начин да се стави тачка на Ковид 19.

Директор Дома здравља је изразио очекивање да ће у наредном временском периоду порасти број вакцинисаних против Ковид 19.

„За подршку програму народних кухиња Црвеног крста у 2026. години издвојили смо више од 420 милиона динара“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски која је са генералним директором Црвеног крста Љубомиром Миладиновићем потписала Споразум о сарадњи.

Она је нагласила да су средства распоређена на 77 локалних самоуправа које користи преко 31 хиљада корисника. 

„Овај споразум представља доказ да држава брине о онима којима је помоћ потребна. Желимо да, унапређујући сарадњу са Црвеним крстом, покажемо да хумано лице Србије постоји већ вековима. Црвени крст је дом солидарности, хуманости, љубави и подршке“, навела је министар. 

Ђурђевић Стаменковски нагласила је да ће Министарство наставити да учествује у организацији летовања у одмаралиштима Црвеног крста у Баошићима, за социјално угрожену и децу без родитељског старања.

„Остајемо партнери и чврст ослонац за угрожене породице. Наше заједничке активности ће бити видљиве, сарадња  конструктивна, а народне кухиње ефикасне у пружању подршке“, закључила је министар.

Генерални директор Црвеног крста Љубомир Миладиновић изразио је захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за континуитет у сарадњи која је, како је навео, до сада била веома успешна. 

„Досадашња сарадња ојачала је континуитет и омогућила јачање капацитета организација на терену. Верујемо да ће се та успешна сарадња настави и у будућности“, нагласио је Миладиновић.