Претрага

Услови за добијање субвенције државе за куповину некретнине по основу рођења детета јасно су дефинисани и од почетка примене Уредбе истакнути на званичним интернет страницама министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, финансија и за бригу о породици и демографију.

Такође, све потребне информације о остваривању овог права могу се добити и у локалним самоуправама, којима је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило и инструкције о поступању по захтевима за добијање ове субвенције.

Основни услов за добијање овакве врсте субвенције, поред тога да је дете рођено током 2022. године, јесте да мајка у тренутку подношења захтева не поседује некретнину на своје име. Приликом конкурисања за овај вид помоћи државе неопходно је да заинтересовани доставе оверен предуговор о купопродаји стана или куће, а не уговор о купопродаји, будући да тим уговором стичу власништво над некретнином и аутоматски не испуњавају један од основних услова.

Тек након одобрења, односно доношења Решења о додели субвенције, заинтересовани приступа потписивању уговора о купопродаји и тиме се уписује у Катастар као власник некретнине.

До сада су субвенције за стан добиле мајке из Сомбора, Трстеника, Крагујевца и Бечеја, а држава је у ту сврху издвојила укупно 34.595 евра.

Комисија која одлучује о додели ових субвенција је у свим случајевима где је то било могуће непотпуне захтеве враћала на допуну, како би сви заинтересовани могли да остваре ову помоћ државе.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване да се пре уласка у процедуру детаљно информишу о свим условима за добијање субвенције. То могу учинити, као и до сада, и позивањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Иванишевић је, између осталог, најавио финансијски споразум између Владе Србије и Немачке, вредан од око пет милиона евра, за помоћ локалним самоуправама које су погођене мигрантском кризом и у које се враћају повратници по реадмисији.
Иванишевић, који је и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде Рома, навео је и да је усвојена Стратегија за социјално укључивање те националне мањине у Републици Србији окосница за отпочињање свих планираних активности на њиховој интеграцији, те да се у вези с тим у наредних месец дана очекује и доношење Акционог плана.
Учесници панела констатовали су да се повратници по реадмисији у Србији суочавају са великим изазовима и да се на њиховом решавању морају ангажовати држава и цело друштво.
У фокусу трећих Београдских дијалога су проблеми миграција и одржива интеграција миграната у нашој земљи.

Инспектор рада ће против законског заступника Фабрике шинских возила „Гоша“ Смедеревска Паланка, као одговорног лица, поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву због свесног непридржавања Закона о раду, чиме је запосленима ускратио право на зараду (за утврђени период).
Инспекција рада је, подсећамо, и 24. марта ове године била у надзору у Фабрици „Гоша“ и утврдила да је запосленима последњи пут исплаћена зарада 6. марта 2017, а односила се на део зараде за децембар 2016. и део зараде за август 2015.
Доприноси по основу социјалног осигурања уплаћени су до висине минималне зараде за 2012. и 2013. годину, а за разлику до пуне зараде нису. За 2014, 2015. и 2016. годину уопште нису плаћани доприноси, о чему је Инспекција рада обавестила Пореску управу. Од децембра 2013. запослени немају оверене здравствене књижице.
Нето зараде радницима се исплаћују преко рачуна другог друштва, и за август, септембар, октобар и новембар 2016. исплаћене су у висини од 100%, за децембар 2016. у висини од 40%, а за јануар 2017. у висини од око 60%. Пореска управа је 13. марта ове године послодавцу доставила решење којим је наложена исплата доприноса у износу од 101.155.461,52 динара. Започети су разговори са Министарством привреде ради решавања ових проблема, од којих је највећи овера здравствених књижица.
Инспекција рада је током 2014. и 2015. године у више наврата контролисала фабрику „Гоша“ и два пута донела решења којима је послодавцу наложено да изврши исплату заосталих зарада.
Због неисплаћених зарада инспекција рада је у 2014. против послодавца „Гоша ФШВ“ поднела два захтева за покретање прекршајног поступка. Први пут суд „Гошу“ није казнио због тешке материјалне ситуације предузећа, а у случају друге пријаве суд је „Гоши“ изрекао опомену.
Током 2015. године било је неколико појединачних захтева запослених, између осталог и због престанка радног односа, и у тим случајевима инспекција рада је доносила привремену меру о одлагању од извршења отказа уговора о раду. У 2016. и 2017. години није било захтева због повреда права од стране запослених у овој фабрици.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да верује да ће након завршетка расправе о амандманима, а затим и гласања у Народној Скупштини бити усвојен сет финансијских закона који ће, поред унапређења рада у свери финансија и унапређења рада пореске инспекције, усвојити и Закон о планском систему који је веома важан за Републику Србију.

„Закон о планском систему повезаће државне институције по хоризонтали и вертикали и пружити могућност боље контроле рада. Циљ нам је да се повежу локална самоуправа, покрајина и Република и да се заједнички доносе одлуке како би финансијска контрола, која ће бити у функцији развоја Србије добила другачију димензију“, рекао је Ђорђевић.

Пружаоцима услуга социјалне заштите из локалних самоуправа из целе Србије биће додељено укупно 39 лиценци – 20 лиценци за услугу Помоћ у кући, 14 лиценци за услугу Дневни боравак, две за услугу Персонални асистент и по једна лиценца за услуге Лични пратилац, Становање уз подршку и Свратиште за децу.
Акредитације за медије треба послати најкасније до среде, 25. маја, до 10:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је породице које живе у тешким условима у ромскoм насељу у Шапцу и истакао да ће уложити максималне напоре како би им у што скоријем року било обезбеђено све што је потребно за достојанствен живот.

„Не смемо да дозволимо да било ко у Србији живи у овако лошим условима, без струје, воде и канализације. Срамота је што је локална самоуправа дозволила да овакво насеље постоји и да људи тако живе, што су ову категорију становништва маргинализовали и занемарили у потпуности. Урадићемо све да овим људима омогућимо да имају све услове за пристојан живот, јер су сви грађани Србије једнаки и сви имају право на достојанствен живот. Такође, радићемо и на њиховој бољој социјализацији, како би били равноправни чланови друштва“, истакао је министар.

Ђорђевић је још једном нагласио да је модерна и развијена Србија циљ председника Александра Вучића и да Влада Републике Србије марљиво ради на остварењу. 

Овом приликом Ђорђевић је посетио и Националну службу за запошљавање и Геронтолошки центар, како би се лично уверио да ли се адекватно спроводе све прописане мере које је донео Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID-19.

,, Помоћ УНДП локалним заједницама у Србији је од изузетног значаја за очување социјалне кохезије у односу на мигрантску кризу“, оценио је Иванишевић и додао да та помоћ треба да допринесе наставку политике Владе РС, која подразумева да ниједан сегмент живота грађана Србије не буде угрожен боравком миграната у нашој земљи. Државни секретар је подвукао да ће све обавезе које је Република Србија преузела, а односе се на заштиту лица која се налазе на њеној територији бити и испоштоване.
Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП, констатовала је да је подршка локалним заједницама неопходна како би оне ојачале и како би пружиле бољи живот грађана и миграната који се налазе у одређеним општинама.
Састанку Радне групе псрисуствовали су представници локалних самоуправа Шида, Суботице, Тутина, Лајковца, Кањиже, Кикинде, Београда.

Нулти степен толеранције према сваком облику насиља и сигурност жена и девојчица увек и на сваком месту, апсолутни је приоритет Владе Републике Србије и на томе сви заједно треба да радимо, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на почетку реализације пројекта „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“.

Кисић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно радило на доношењу два стратешка документа који дају значајан допринос превенцији и сузбијању родно заснованог насиља и промптној реакцији и адекватној подршци уколико дође до насиља. Реч је о Националној стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године и о Стратегији деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници 2022-2026. године.

Министарство, нагласила је Кисић, издваја значајан део финансијских средстава за трансфере локалним самоуправама, које распоређују ову врсту подршке тамо где је она најпотребнија, а ове године је планирано 500 милиона динара за ту намену.  

Министарка Кисић је додала да Србија у овом моменту има седам лиценцираних пружалаца услуге прихватилишта за жртве насиља и 10 лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене жртве насиља. Међу лиценцираним пружаоцима услуга је и СОС телефонска линија за подршку женама са искуством насиља, која је под окриљем Министарства, на броју 0800222003, где жртве насиља могу добити подршку у сваком моменту.

„Морамо да радимо на побољшању свести и сигурности код жена, повећању свести да се осећамо лепо у својој кожи, да им дамо до знања да нису саме, да је њихова држава уз њих и да увек имају коме да се обрате“, поручила је проф. др Кисић.

Пројекат „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“ обухвата 7 грантова од по 24.000 фунти, за 7 лиценцираних сигурних кућа у Србији и допринеће да њихове услуге буду још приступачније, ефикасније и доступније у заштити жртава насиља, посебно жена и девојчица. Пројекат је покренула UN Women, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.