Претрага

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић рекао је новинарима у Палати Србија да је документ веома значајан јер треба да на један квалитетан и озбиљан начин уреди инклузију суграђана ромске националности.

"Идеја јесте да та стратегија на другачији начин него што је било до сада дефинише те правце активности, идеја јесте да се децентрализује, да се реализује кроз локалне самоуправе, а да се кроз капацитете министарстава, како људске тако и финансијске, ојача могућност да се пружи подршка локалним самоуправама", рекао је Иванишевић, који је председавао данашњој седници савета,

Како је навео, важно је да из стратегије проистиче акциони план који треба на врло јасна и мерљив начин да оцени колико смо били успешни.

"Сигуран сам да ћемо бити успешни, а успешност ће се мерити по томе колико смо успели да инклузији наметнемо као питање целокупног српског друштва", каже Иванишевић.

Према његовим речима, инклузија у српском друштву није питање само одређене мањине нити људи који су другачије сексуално опредељени, него је питање за цело српско друштво.

"Сигуран сам да је српско друштво инклузивно и да ће стратегија имати успешан живот који ћемо измерити за 10 година", закључио је Иванишевић.

Конференција је организована поводом почетка истоименог пројекта који реализује Фондација „Ана и Владе Дивац“ у сарадњи са USAID-ом. Циљ пројекта је оснаживање капацитета локалних самоуправа, волонтерских организација и цивилног сектора у погледу реаговања на избегличку кризу. Локалне самоуправе ће након завршетка пројекта имати ојачане ресурсе (људство и опрему) и развијен систем међусобне комуникације у кризним ситуацијама.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Републике Србије, предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти код Споменика „Победе Српске Војске“ на брду Зебрњак код Кумановa у Републици Северној Македонији, 20. октобра 2019. године у 11 часова.

Организатор церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Републици Северној Македонији. После церемоније полагања венаца и одавања почасти планирано је протоколарно обраћање и уметнички програм.

Поред државног секретара венце ће положити и изасланик одбране Војске Србије у Републици Северној Македонији,  представници Владе Републике Северне Македоније, представници локалних самоуправа из Србије и Северне Македоније, чланови Собрања Северне Македоније, као и представници удружења српских заједница у Републици Северној Македонији опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Најзначајника битка Првог балканског рата одиграла се у кумановској долини 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска победила је тада надмоћније турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године да би свега пет година касније био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

У крипти споменика положени су посмртни остаци више стотина српских јунака страдалих у Кумановској бици.

Министарство за рад ће током трајања Сајма књига представити своје активности кроз неколико тематских целина, а на првом месту су питања из најширег делокруга овог МИНИСТАРСТВА ЗА ЉУДЕ – у оквиру овогодишње опште теме БОРБА ПРОТИВ НАСИЉА у свим видовима – брига за децу и младе, брига о старијима, социјална политика и социјална заштита, рад и запошљавање, решавање питања са којима су суочавају борци, особе са инвалидитетом, мигранти из ратом захваћених земаља, као и сарадња са Комесаријатом за избеглице, Црвеним крстом, верским организацијама…
Своје инфо-пултове на штанду Министарства имаће Национална служба за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републичка агенција за мирно решавање радних спорова – СОС мобинг, СОС телефони – дечија и родитељска линија, Управа за безбедност и здравље на раду, Инспекторат за рад, Центар за борбу против трговине људима и Републички завод за социјалну заштиту.

„Пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ допринео је развоју институција социјалне заштите на локалном нивоу. Дакле, на оном нивоу који је у директном додиру са грађанима, и који је надлежан да одговара на конкретне, животне захтеве и питања грађана. Остварењем тог циља, помогли смо локалним самоуправама да оснаже своје капацитете за социјалну заштиту, успостављањем нових услуга потребних осетљивим групама о којима бринемо – старима, особама са инвалидитетом, породицама које брину о својим немоћним члановима“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији поводом завршетка петогодишњег пројекта који у оквиру Немачкe развојне сарадње спроводио ГИЗ,  а учествовали су и други партнери.

Министар је рекао да са задовољством можемо да сагледамо резултате успешне сарадње са ГИЗ-м, који су  значајно унапредили услуге социјалне заштите, како на националном, тако и на локалном нивоу, међу којима је и оснаживање нормативно правног оквира. Селаковић је подсећајући, да уколико не би постојале услуге  попут помоћи у кући, дневног боравака,  личног пратиоца, персоналног асистента,  рекао да би њихови корисници морали да напусте своје породице и подршку потраже у институцијама за смештај.

Нагласивши колико је за систем социјалне заштите Р. Србије важно јачање ЈЛС за преузимање обавеза из ове области, министар је рекао да оне морају да препознају своју улогу у пружању подршке кориснику у заједници у којој живи, да планирају већа финансијска средства за услуге у њиховој надлежности у будућности, да те исте услуге учине доступнијим својим грађанима, али и да буду одговорни за квалитет услуга које пружају.

„Обилазећи градове и општине по Србији, сусрећем се са новоуспостављеним услугама које пружају  локални Центри за пружање услуга социјалне заштите. И искуства која имају, како запослени у Центрима, али на првом месту корисници тих услуга, су за сваку врсту похвале. Ако нешто недостаје, то је већи број пружалаца услуга, конкретно када говорим о персоналним асистентима, личним пратиоцима, када говоримо о особама које пружају помоћ у кући нашим најстаријим суграђанима“, истакао је Селаковић.

Министар се осврнуо и на питање бриге родитеља чија деца имају одређене здравствене проблеме. „Када разговарате са родитељима деце која имају одређене проблеме, задовољни су што је њихово дете добило личног асистента. Међутим што је родитељ старији, то је брига о томе како ће се водити рачуна и каква ће брига постојати о детету у оном моменту када више не буду на овом свету, је једно питање које највише оптерећује те људе,“, нагласио је министар Селаковић. Он је рекао да је ширење мреже услуга у заједници уједно и циљ  државе, што је од изузетног значаја за наше грађане, имајући у виду да смо земља са ниским природним прираштајем, као и са великим бројем старије популације, која има потребу за различитим услугама помоћи.

Министар је указао да захваљујући пројекту  данас има 297 лиценцираних пружаоца услуга из различитих сектора, јавног, приватног и  цивилног, што је огромно повећање,  јер их је, према његовим речима, 2014. године било само 24. „Увећање броја пружаоца услуга допринело је повећању запослености, јер активни пружаоци услуга социјалне заштите запошљавају више од 8.000 радника. Број запослених, у периоду од 2016. до 2021. године, порастао је за 167%, што је директна последица повећања броја пружалаца услуга и ширења капацитета за пружање услуга. И као најважније, услуге социјалне заштите данас се пружају у 91% општина у Р. Србији, а присуство у окрузима је значајно уједначеније него раније“,  рекао Селаковић.

Истакавши да  се ГИЗ показао као један од најпоузданијих, али истовремено и најфлексибилнијих и најприступачнијих сарадника, подржавајући управо оне активности за које је Министарство затражило подршку, Селаковић се уједно и захвалио на досадашњој подршци. Министар  је најавио  наставак сарадње, кроз пројекат „Социјална инклузија у Србији“, укупне вредности око 5,5 милиона евра, који ће подржати партнере у Србији у јачању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у наше друштво.  

„Подршка Немачке у оквиру овог пројекта је посебно допринела развоју Стратегије за деинституционализацију. Иза ове речи стоји значајан помак ка пружању услуга социјалне заштите у заједници. Подржавамо наше српске партнере да наставе реформе у социјалној политици. Сваки корак на овом путу је истовремено и корак ближе заједничкој европској будућности“, изјавила је амбасадорка СР. Немачке у Србији  Анке Конрад.

На конференцији су поред, министра Селаковића и амбасадорке Конрад, учествовале министарка за демографију и бригу о породици Дарија Кисић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Вулин је нагласио да је Прибој добар пример како локална самоуправа, без обзира на тешка времена и мали буџет, може да буде социјално одговорна, а Центар за социјални рад у том граду, који има пет услуга, је нешто чиме не могу да се похвале далеко већи Центри и далеко развијеније средине.

Дневни центар за стара лица у Прибоју ради у оквиру Центра за социјални рад, који су срж система социјалне заштите, подвукао је министар.

"У свакодневном раду са запосленима никад нисам чуо да се жале на свој друштвени и материјални положај, али су се увек жалили на материјални положај својих корисника и тражили на првом месту да се помогне њима", рекао је Вулин.

Иако је рекао да је то нешто што Србија не цени довољно, министар је сигуран да ће наредних неколико месеци видети да влада мисли о запосленима у социјалној заштити, о томе што раде и да има начина да им захвали и да им покаже колико је битно све што су радили и што раде.

Вулин је навео и да је Србија у тешкој ситуацији, али и да влада решава проблеме.

"Затекли смо уништену привреду, 530 предузећа са више од 80.000 радника остављено је овој влади да се она избори са свим оним што живот носи. Остављени су дугови, незавршена приватизација, предузећа која су постојала зато што су била штићена од поверилаца, а не зато што су успешно функционисала", рекао је министар.

Према његовим речима, ово је прва влада која је обезбедила чак и радницима из лоших приватизација да не остану на улици, већ је за њих обезбеђен социјални програм.

Председник Општине Прибој Лазар Рвовић рекао је да се у претходних 20 година нико суштински није бавио решавањем проблема Прибоја и да је ово прва влада која помаже на прави начин, односно, улаже знатна средства да тај град буде оно што је некад био.

Директор Центра за социјални рад у Прибоју Зоран Полић рекао је да је његов Центар један од мањих центара у Србији, али да се упорним радом доста постигло.

"Центар за социјални рад Прибој пружалац је пет услуга- прихватилишта за жртве породичног насиља, становања уз подршку за младе који се осамостаљују, помоћи у кући, дневног боравка за децу са сметњама у развоју и дневног центра за старе", рекао је Полић.

Према његовим речима, у Центру има 13 стално запослених, а у Дневном центру за старе тренутно 60 корисника.

Просторије Центра су солидно опремљене, а крајем 2014. средствима Министарства рада набављено је возило "лада нива", рачунарска опрема, копир апарат и канцеларијски намештај.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетиће сутра, 16. марта 2021. године, Град Зајечар, где ће, поред осталог, обићи Међуопштинску организацију Савеза слепих Зајечар, Центар за социјални рад и посетити вакцинални пункт у селу Вражогрнац.

11 часова – састанак са градначелником Зајечара Бошком Ничићем (Градска управа Зајечар, Трг ослобођења 1)

11.30 часова – посета Међуопштинској организацији Савеза слепих Зајечар (Карађорђева 68)

12.15 часова – посета Центру за социјални рад (Генерала Гамбете 88)

13 часова – обилазак вакциналног пункта у селу Вражогрнац, где ће министарка Кисић Тепавчевић посетити и шесточлану породицу Гроздановић. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представило се на Сајму студентске праксе у јавној управи.  У име министарства студентима су се представиле  в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил и помоћник министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић.

Дуња Цицмил, в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду упознала је студенте са надлежностима и делокругом рада Управе , као и са пословима са којима ће се сусрести на стручној пракси. 

Цицмил је приликом излагања истакла најважније сегменте рада Управе  наводећи  да је Министарство поред законодавних активности, усмерено на промену свести целокупне јавности о важности области безбедности и здравља на раду уз напомену зашто  је Управа за безбедност и здравље на раду најбоље место за обављање стручне праксе.

„Знања која су стечена на студијама додатно се могу побољшати и заокружити на непосредном извору успостављања система. Посебно бих истакла  да ће се у будућем периоду тежити ка подизању нивоа компетенција стручњака за безбедност и здравље на раду, што ће младим стручњацима са стеченим високим образовањем из области техничко-технолошких наука створити нове могућности за запошљавање,“ рекла је Цицмил.  

В.д директора Управе је истакла да ће обављањем стручне праксе у области безбедности и здравља,  студенти бити  у прилици да прошире видике, ступе у контакт са људима који препознају проблеме у пракси и пријављују их.

„Позивамо вас да обавите стручну праксу у Управи за безбедност и здравља на раду и стекнете нови поглед на рад државне управе који је динамичан, разноврстан и инспиративан. Деловање сваког појединца на подизању свести о значају безбедности и здравља на раду утицаће на смањење повреда на раду и професионалних болести. Будите и ви део тог процеса“ закључила је Цицмил. 

В.д помоћника министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић  позвала је студенте да дођу и упознају се са радом  Сектора за Пензијско и инвалидско осигурање. 

Министарство има 9 сектора, али је препознало  потребу да стручну праксу пружи у Сектору за пензијско и и инвалидско осигурање  и Управи за безбедност и здравље на раду, рекла је Лалатовић и истакла да ће се кроз ова два сектора студенти  упознати са радом свих других области које су у надлежности министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Лалатовић је студенте информисала о делатностима које су у надлежности  Сектора ПИО и  истакла да ће приликом праксе, која ће трајати четири недеље, студенти имати увид у припрему материјала за израду нацрта закона у области пензијског и инвалидског осигурања и добровољног пензијског осигурања, као и припрему стручних мишљења у вези са применом прописа у овој области.

„Студенти ће у Сектору ПИО бити у прилици да имају увид у израду 

 стручних мишљења у вези са применом међународних уговора о социјалној сигурности и закона, о томе како се врши регистрација пензијских планова и вођење евиденције о томе“, рекла је Лалатовић.

Она је студентима Универзитета Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца поручила да уколико желе да усаврше знање које стичу на академским студијама, ако желе нова искуства, како радна тако и животна, дођу и буду део тима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Иванишевић се захвалио Влади и народу Јапана на свим досадашњим донацијама, подсетивши да је Влада Јапана увек помагала Србији када је то било најпотребније, и у мигрантској кризи и након великих поплава. Државни секретар је навео да ће средства много значити важним установама у систему социјалне заштите Србије.
Амбасадор Јапана, Ђуићи Такахара рекао је да је његова жеља да пројекти буду успешно реализовани, као и да допринесу побољшању основних животних услова људи у Србији. ,, Очекујем да ће њиховом реализацијом пријатељски односи између Србије и Јапана још више ојачати“, поручио је Такахара,
Влада Јапана обезбедиће 435.433 евра за осам локалних самоуправа у Републици Србији. Од 1999. године реализовано је 199 пројеката, углавном у областима образовања, здравства, заштите животне средине и социјалне заштите.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Лав Григорије Пајкић отворио је данас церемонију свечаног потписивања и уручивања споразума о сарадњи, потписаних између Сталне конференције градова и општина и 20 локалних самоуправа изабраних за доделу пакета подршке за унапређење социјалне заштите.

Подршку реализује Стална конференција градова и општина (СКГО) у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“, који финансира Европска унија у оквиру националног Програма ИПА 2020.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Лав Григорије Пајкић истакао је да Министарство улаже напоре да кроз нормативна и планска документа и различите пројектне активности унапреди систем социјалне заштите како би се унапредио квалитет услуга у локалној заједници.

„Министарство има веома успешну сарадњу са СКГО, посебно у делу сарадње са јединицама локалне самоуправе у области социјалне заштите. Рад на побољшању услова живота наших грађана увек је на првом месту, а то је циљ који можемо створити само заједничким снагама и неподељеним ентузијазмом“, закључио је Пајкић и додао да ће Министарство наставити да ради на унапређењу система социјалне заштите.

Церемонији потписивања и уручивања споразума о сарадњи присуствовала је в.д. помоћника министра Татјана Миленковић Кајкут.