Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин и заменица градоначелника Крушевца, Јасмина Палуровић, посетиће у понедељак, 28. марта, у 12:00 сати, Геронтолошки центар „Крушевац“ (Косовска улица 116) у оквиру кога функционише услуга „помоћ у кући“– помоћ и подршка старијима за самосталан живот, као услуга ванинституционалне заштите.
Крушевац је једна од 122 локалне самоуправе у Србији са којим је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потписало уговоре о наменским трансферима. Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни конкурс за подношење предлога програма на Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2022. години.
Средства за овај конкурс обезбеђена су у Буџету Републике Србијe у износу од 250 милиона динара.
Рок за подношење пријава је 24. јануар 2022. године.
Предмет овог конкурса је укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности које реализују савези непосредно или кроз рад локалних удружења у свом систему, са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом.
Нова сесија Јавне расправе о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета одржана је у Дому омладине у Новом Пазару пред рекордним бројем учесника у поређењу са другим местима у Републици Србији укључених у ову јавну расправу.
Јавну расправу отворили су др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Небојша Равић, заменик градоначелника Новог Пазара, и Аднан Диздаревић, директор Центра за социјални рад Нови Пазар.
Овом догађају присуствовали су представници органа локалне самоуправе, запослени у школским управама и основним и средњим школама, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи. Сви учесници у расправи подржали су доношење закона, којим ће се уредити права детета и формирање института Заштитника права детета као механизма примене овог закона.
У уводном обраћању, др Стана Божовић је истакла да су подршка и ангажовање на пољу заштите деце од свих видова претњи са којима се у свом одрастању, васпитању и образовању суочавају, обезбеђивање њихових права и ојачавање положаја у друштву – приоритетни задаци Владе Републике Србије и ресорног министарства, односно, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је, извршавајући своју обавезу да сопственим активностима доприноси унапређењу и промоцији права детета, као и општој визији, коју промовише Влада Републике Србије о држави у којој се поштују људска, грађанска и политичка права – сачинило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета.
У радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, представио је сам Нацрт. Том приликом, навео је и коментарисао делове Нацрта, који се, поред основних одредби и набрајања основних права детета, односе на: грађанска и политичка права, право детета на заштиту од насиља, дете у породичној средини и алтернативној нези, здравље и здравствену заштиту, социјалну сигурност и заштиту, право на образовање, слободно време и културне активности, права посебних група деце и мере заштите, институт Заштитника права детета, поступање пред Заштитником прва детета.
У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози, које ће Експертска радна група Министарства све размотрити и радити на њиховој интеграцији у финалну верзију Нацрта. На крају је истакнуто да С обзиром да се ове године свуда у свету обележава 30. годишњица доношења Конвенције о правима детета чији је потписник и Србија, да би најбољи начин за истицање важности права детета у нашем друштвеном животу било доношење једног оваквог закона.
Сви, који нису стигли да учествују у јавној расправи, своје прилоге и сугестије упуте писаним преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Ненад Иванишевић, учествовао је данас на конференцији ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“, одржаној у Палати Србија.
Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.
ДИМИТРОВГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је данас да држава Србија, за разлику од већине других земаља које су на мигрантској рути, региструје сваког мигранта која прође кроз нашу земљу и наше прихватне центре.
"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.
Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.
Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.
Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.
"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.
Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.
Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.
Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.
"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.
Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.
Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.
Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.
Повећао се број миграната у Прешеву
Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.
"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.
Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.
Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.
"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.
До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.
Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.
И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.
Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.
Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.
Циљ прве редовне седнице Социјално-економског савета која је данас одржана након укидања ванредног стања био је да социјални партнери добију извештај о предузетим мерама током ванредног стања као и да им се представе мере које ће се предузимати у будуће.
Резултате свог рада изнели су Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство здравља, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Привредна комора Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат рада, Национална служба за запошљавање, Управа за безбедност и здравља на раду, Агенција за мирно решавање радних спорова. Представници Министарства просвете су такође били позвани, али су због неодложних обавеза били спречени да присуствују.
Током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је редовно на свом сајту обавештавало грађане о свим мерама које су предузете.
Са жељом да се грађани што брже и веродостојније информишу о правима радника која не смеју бити прекршена ни током ванредног стања, покренут је портал „е-Портал“. Путем овог портала грађани су обавештавани о правима радника.
„ Идеја о формирању портала „е-Портал“ је наишла на веома позитивне коментаре, с обзиром да путем ове апликације грађани могу на врло једноставан начин видети која су права радника, као и да уколико је неко од права угрожено, грађани одмах могу проблем да пријаве Инспекцији рада. Овај начин информисања је похваљен од стране репрезентативних синдиката, уније послодаваца и привредне коморе “, објаснио је Ђорђевић.
Доказ да је портал „е-Портал“ веома користан је податак који показује да је на данашњи дан овај портал посетило 11.286 радника.
Друга ствар коју је Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања урадило је формирање такозване Вибер заједница, која служи да путем ње грађани за веома кратко време добију корисне информације у вези са ванредним стањем.
„ Путем Вибер заједнице смо информисали грађане о свакој мери које је предузело ово министарство на основу одлуке Владе. Вибер заједница има 32.194 члана, што говори да су информације које су стизале благовремено биле од великог значаја грађанима“ објаснио је Ђорђевић.
Како би показали да је свака мера коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело веома корисна и уједно изводљива, само министарство је спровело сваку меру у свом раду и било пример добре праксе, као на пример рад од куће и коришћење боловања.
Једна од мера било је и увођење тајног клијента, како би се проверио начин рада током ванредног стања.
„ Тајни клијенти су имали обавезу да зову центре за социјални рад, да провере да ли се јављају и јесу ли љубазни. Овим смо желели да видимо какав квалитет услуге се пружа током ванредног стања“, закључио је Ђорђевић.
Како би грађани били упућени у целокупан рад установа социјалне заштите подаци су објављени на сајту Министарста за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
„ Било је и оних који нису испунили наша очекивања, а о томе су такође грађани обавештени путем сајта министарства “- закључио је Ђорђевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић приликом свечаног отварања Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу поручио је да Влада Републике Србије жели да сарађује са локалном самоуправом, јер као партнери заједно могу да унапреде рад како социјалних, тако и свих осталих установа на локалу.
Ђорђевић је рекао да отварање ове Канцеларије представља пример добре сарадње локалне самоуправе и Центар за социјални рад који треба да следе и остале локалне самоуправе.
„Пред нама је велики задатак да Влада Републике Србије заједно са локалним самоуправама донесе план како да унапредимо изглед и саму функционалност центара за социјални рад, како би запослени могли да на најбољи могући начин пружају помоћ грађанима којима је то најпотребније“, нагласио је министар Ђорђевићи и додао да ће својим тимом обилазити установе социјалне заштите на нивоу општина у Србији управо са тим циљем.
Директорка Центар за социјални рад Пожаревац Тања Рајић је истакла важност отварања ове Канцеларије Центра за социјални рад у Костолцу, јер она представља искорак у доступности услуга социјалне заштите корисницима који долазе из најосетљивијих друштвених група и захвалила ресорном министру Ђорђевићу на присуству и подршци.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, присуствоваће у среду, 1. јуна 2016. године, у 12:00 часова, у Дому Војске Србије (Браће Југовића, бр. 19), првом конгресу Конфедерације слободних синдиката.
Конфедерација слободних синдиката има преко 200.000 чланова синдиката, запослених у великим државним системима (ЈП Електропривреда Србије, ЈП ПТТ Србије, Телеком а.д., ЈП Подземна експлоатација угља, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Железница Србије, AIR SERBIA), јавном сектору (здравство, социјална заштита, просвета, култура, државна управа и полиција), финансијском сектору (банке и осигуравајућа друштва), индустријском сектору (Индустријски синдикат Србије), као и приватном и другим секторима. Изјаве за медије предвиђене су након првог дела Конгреса КСС, око 13 часова.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић обишла је у Инђији реконструисане просторије удружења особа са инвалидитетом у тој општини, где је поручила да је побољшање квалитета живота свих особа са инвалидитетом један од најважнијих циљева.
„У овим просторијама се окупљају чланови шест удружења особа са инвалидитетом и ово је њихов други дом. Управо је то наш циљ, да се побољша квалитет живота свих особа са инвалидитетом и да заједно градимо Србију без баријера“, нагласила је Кисић, која је у Инђији са помоћницом министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљаном Барошевић разговарала са члановима удружења особа са инвалидитетом и председником општине Владимиром Гаком.
Министарка Кисић је навела да је Министарство у партнерском односу са особама са инвалидитетом и њиховим удружењима и да је један од резултата сарадње и реализована реконструкција просторија у Инђији.
Проф. др Кисић је навела да је реконструкција ових просторија реализована заједничким снагама Министарства и општине Инђија и да је у ту сврху издвојено више од пет милиона динара.
„Имамо конкретне резултате заједничког рада, а Инђија је пример одличне праксе како заједно делују држава и локална самоуправа“, навела је Кисић.
Председник општине Инђија Владимир Гак захвалио је министарки Кисић на посети тој општини и подршци у реализацији пројекта реконструкције просторија, наводећи да ће сада око 50 особа са инвалидитетом, које се свакодневно ту окупљају, имати далеко боље услове за дружење.
У седишту Средњебанатског округа у Зрењанину одржан је, 18. марта, састанак на тему заједничких активности Инспектората за рад при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и локалних самоуправа у сузбијању сиве економије, нарочито рада „на црно”. Поред директора Инспектората, Бојана Јоцића, састанку су присуствовали представници града Зрењанина и општина у округу, јавних институција и привредних удружења.
Директор Јоцић је упознао присутне са принципом „ротације” који инспекторат спроводи на терену. Ротација на регионалном принципу значи да у један управни округ долази од 100 до 150 инспектора и контролише све привредне субјекте. Он је објаснио и да је удруживање са другим инспекцијским службама у прошлој години дало доста резултата. У том раду постоји континуитет као једини начин борбе против рада „на црно”. Како је саопштено током састанка, Полицијска управа у Зрењанину је у сарадњи са републичким и градским инспекцијама у току 2014. године активно радила на сузбијању сиве економије.
