Претрага

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић обишла је данас Центар за социјални рад у Бујановцу, где је са директором Нијазом Аметијем и запосленима разговарала о унапређењу услуга социјалне заштите у овој општини.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања свакодневно ради на унапређењу система социјалне заштите и јачању бриге за грађане, рекла је Кисић.

„Министарство остаје посвећено унапређењу услова у систему социјалне заштите, јер нам је битан сваки грађанин и корисник тих права и да стигнемо до сваког дела наше земље.  Верујем да ће ефекти ових наших напора на најцелисходнији начин допринети развоју социјално одговорне државе која преузима одговорност да брине нарочито о најугроженијима“, навела је министарка Кисић.

Проф. др Кисић је додала да су локалне самоуправе важан партнер на том путу, будући да оне најбоље знају потребе својих грађана. Министарство је, према речима Кисић, ове године за наменске трансфере локалним самоуправама за развој услуга социјалне заштите определило 500 милиона динара.

За развој услуга социјалне заштите у општини Бујановац у протекле две године издвојено је 11,5 милиона динара. Значајна средства су издвојена и за развој услуга социјалне заштите у општинама Прешево и Медвеђа – Прешево је у протекле две године на име наменских средстава добило 8,7 милиона динара, а Медвеђа скоро три милиона динара. 

Проф. др Кисић је указала да Центар за социјални рад у Бујановцу представља пример интеграције албанске националне мањине у државне институције, будући да је од 13 радника у овом органу 10 Албанаца.

Потписани су уговори о финансијској помоћи са представницима 35 локалних самоуправа, чија вредност износи 50.396.546,00 динара, све у складу са Програмом унапређења социјалне заштите у Републици Србији.

Одобрено је финансирање 13 пројеката, у укупном износу од 5.210.511,00 динара, чија је намена финансирање пројеката удружења грађана у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом.

Имајући у виду делокруг овог министарства, на ванредну ситуацију узроковану поплавама одговорено је формирањем посебног Тима, као и сталном сарадњом са свим релевантним субјектима, вршена је детаљна анализа буџета овог министарства, ради изналажења „уштеде” у средствима, коју би било могуће преусмерити за помоћ угроженом становништву, као и формулисање програма мера и активности које треба да се предузму у наредном периоду.

У циљу очувања српских ратних меморијала у иностранству покренута је иницијатива за закључивање међудржавних споразума о заштити ратних меморијала са Републиком Македонијом и Грчком. Осим овога, реализовано је 17 државних комеморативних свечаности у земљи и иностранству, у вези са неговањем традиција ослободилачких ратова Србије.

У извештајном периоду, посебним активностима Министарства обезбеђена је значајна количина хуманитарне помоћи за установе социјалне заштите односно кориснике социјалне помоћи.

Извршен је надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства и извршен обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење и обиђено више од 80 хранитељских породица и деце на смештају у тим хранитељским породицама. На основу уоченог, констатовано је да се до краја године изврши поновни надзор над стручним радом у свим центрима за породични смештај и усвојење, као и да се посебно интензивира надзор над стручним радом центара за социјални рад у делу заштите деце без родитељског старања. Извршено је десет инспекцијских надзора у установама социјалне заштите, од чега четири надзора над радом државних установа социјалне заштите, а шест надзора по притужбама на рад илегалних домова за старе. У вези са овим, у државним установама социјалне заштите наложене су мере са роковима поступања, а које се односе на законитост рада ових установа, док су у илегалним домовима за старе донета решења о затварању истих измештању корисника.

У извештајном периоду Инспекторат за рад је поред редовних инспекцијских надзора, извршио и ванредне надзоре код послодаваца чија је претежна делатност физичко-техничко обезбеђење, послодаваца који запошљавају особе са инвалидитетом, као и код послодаваца који изводе грађевинске радове. На овај начин реализовано је више од 12.000 инспекцијских надзора, којим је обухваћено преко 212.000 запослених, од којих је 1.205 лица радило «на црно», а након инспекцијског надзора са 972 лица је заснован радни однос. Донето је 2.455 решења о отклањању недостатака и решења о забрани рада на месту рада, поднето је осам пријава за покретање кривичног поступка против одговорних лица, као и 865 захтева за покретање прекршајног поступка. У сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством унутрашњих послова, извршена је контрола «агенција за посредовање», које су без потребних дозвола и сагласности упућивале наше држављане на рад у Руску Федерацију.

Ради ефикасније комуникације са грађанима, у вези остваривања њихових права из делокруга рада овог министарства, образована је Канцеларија за брзе одговоре.

У Бриселу је одржан билатерални скрининг за Поглавље 19 Социјална политика и запошљавање. Прелиминарна оцена Европске комисије о стању законодавства Републике Србије које је релевантно за Поглавље 19 ЕУ је да су прописи Републике Србије у великој мери усклађени са кореспондирајућим прописима ЕУ, а коначан извештај биће добијен до краја октобра ове године.

Приоритетни циљеви Министарства до краја 2014. године, везани су за унапређење, као и даљи наставак хармонизације домаћег правног система са прописима ЕУ, и то кроз интензиван рад на дефинисању нових законодавних решења и изради нацрта нормативних аката и то: закона о раду; закона о штрајку; закона о синдикатима и удружењима послодаваца; закона о Социјално-економском савету; закона о мирном решавању радних спорова; закона о запошљавању странаца; породичног закона; закона о социјалној заштити; закона о финансијској подршци породици са децом; закона о борачко-инвалидској заштити; закона о ратним меморијалима и уређењу ратних гробаља у земљи и иностранству; закона о кретању уз помоћ пса водича; закона о употреби знаковног језика; закона о осигурању запослених; закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду; закона о изменама и допунама Закона о равноправности полова; Националног акционог плана запошљавања за 2015. годину; Националне стратегије за спровођење политике родне равноправности; закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Реализоваће се активности у циљу спровођења Акционог плана и стратегије унапређења безбедности здравља на раду. Иницираће се израда стратегије и потребне законске регулативе у области социјалног предузетништва.

Такође, планира се реализација „Програма реформе у области запошљавања и социјалне политике у Републици Србији“ - (ESRP – Employment and Social Reform Programme). Извршиће се редифинисање активних мера политике запошљавања у складу са очекиваним ребалансом буџета.

У области остваривања права из области пензионог и социјалног осигурања наставиће се активности на закључивању споразума о социјалној сигурности са Републиком Француском и Републиком Хрватском, као и наставак преговора са Руском федерацијом у циљу закључивања споразума о социјалном осигурању.

У вези процеса придруживања ЕУ учествоваће се на донаторским састанцима и конференцијама, у циљу обезбеђивања међународног финансирања програма и пројеката.

Планира се интензивиран надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства, редован обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење.

У области инспекцијских и с њима повезаних стручних послова у области радних односа и безбедности и здравља на раду, посебна пажња биће посвећена сузбијању рада „на црно“' и смањењу броја повреда на раду, као и професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Поводом свечаног отварања новог Центра за социјални рад, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Oпштину Кладово, где је истакао значај сарадње Министарства којим руководи и јединица локалне самоуправе.

Након изведених радова у предвиђеном року на изградњи објекта од преко 600m2   корисне површине, просторије су опремљене намештајем и опремом одговарајућег стандарда према потребама запослених, а све у циљу  побољшања услова рада запослених као и корисника услуга Центра.

Центар за социјални рад Oпштине Кладово био је смештен у монтажној бараци изграђеној 1965. године при објекту Oпштинске управе. Функционисање је било отежано у  веома лошим условим за рад и пријем преко1400 корисника. 

Изградњом новог објекта омогућиће се нормалан рад и функционисање Центра за социјални рад, а  доградњом спрата, објекат добија конференцијску салу коју ће користити општинска управа и Центар.

„Као што сам обећао, градимо модерне објекте у систему социјалне заштите. Нови Центар за социјални рад запосленима ће омогућити пријатнији и продуктивнији рад чиме ће се унапредити њихове услуге, а самим тим ће и грађани бити задовољнији“, истакао је Ђорђевић. 

Обилазећи новоизграђени објекат, министар Ђорђевић је обећао наставак  на реализацији веома добро примењене услуге социјалне заштите – помоћ у кући. 

„Од 2019. године, уз наменске трансфере Министарства, посредством обучених геронтодомаћица,  број корисника ове услуге се константно повећавао. У време ванредног стања и забране кретања старије популације становништва, општина Кладово је из локалног буџета определила средства да би се обезбедио континуитет пружања услуге помоћ у кући корисницима којима је та услуга  била најпотребнија. У разговору са радници сазнао сам да имају потребу за рачунарском опремом и теренским возилом за обилазак корисника Центра, те ћемо радити на томе да им то обезбедимо“, рекао је Ђорђевић.

Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања финансирало је пројекат Реконструкције, доградње и опремања дела објекта општинске управе Кладово за потребе Центра за социјални рад са укупно 19 милиона намењених за извођење радова и набавку опреме а 11,5 милиона обезбеђено је из општинског буџета.

„Политика нашег председника Александра Вучића јесте да бринемо и унапређујемо материјални положај наших грађана у свим деловима наше земље. У Кладову живи више од двадесет хиљада људи и веома нам је битно да они буду задовољни свим оним што им њихова држава омогућава. Важно је да подстичемо развој ове општине, да радимо на отварању нових радних места и пружању прилика за развој младих“, рекао је министар.

Председник Општине Кладово Саша Николић захвалио је председнику Александру Вучићу и министру Ђорђевићу и на свему што су учинили и што чине за грађане Кладова.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски уручила је данас уговоре о наменским трансферима представницима 120 јединица локалних самоуправа широм Србије. За ову намену Министарство је издвојило укупно 560 милиона динара, чиме ће се значајно унапредити доступност и квалитет услуга социјалне заштите на локалном нивоу.

Средства ће бити искоришћена за развој и унапређење услуга као што су: помоћ у кући за стара и угрожена лица, услуга личног пратиоца за децу са сметњама у развоју, дневни боравци за децу и младе са инвалидитетом, услуге персоналне асистенције, и друге облике социјалне подршке за најугроженије категорије становништва.

„Ове услуге су директна подршка породицама, особама са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и нашим најстаријима које не смемо заборавити и о којима посебно морамо бринути“, истакла је министар Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да ће Министарство наставити да буде поуздан ослонац и активан партнер свим општинама и градовима у Србији у циљу стварања одрживог и доступног система социјалне заштите.

„Брига о људима мора да буде темељ сваке политике, јер само задовољни, безбедни и подржани грађани могу да граде стабилно, праведно и успешно друштво“, поручила је министар.

Уговори о наменским трансферима представљају један од најважнијих инструмената кроз који држава унапређује територијалну равномерност у пружању социјалних услуга и доприноси већој социјалној правди.

Главна тема састанка били су планови за унапређење сарадње са агенцијама Уједињених нација у Србији и представљање „Оквира развојног партнерства за период од 2016. до 2020. године“ − стратешког документа за сарадњу између УН и Србије.
Петогодишњи план развојног партнерства 2016-2020. представља свеобухватан стратешки, програмски и оперативни оквир који омогућава члановима Тима Уједињених нација да обезбеде развојну и друге врсте помоћи Републици Србији, и усклађен је са приоритетима европских интеграција за државе кандидате за чланство у ЕУ и са осталим усвојеним стратешким документима Републике Србије. Стратешки оквир обухвата пет кључних области: Добра управа и владавина права; Развој социјалних и људских ресурса; Економски развој, раст и запошљавање; Животна средина, климатске промене и отпорне заједнице и Култура и развој.
Стална координатрока Уједињених нација у РС, Ирена Војачкова Солорано, рекла је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кључни партнер Уједињених нација и да очекује да ће се добра сарадња наставити и убудуће.
Војачкова је посебно поздравила напоре Србије и похвалила мере које предузима Влада РС у вези са збрињавањем миграната, посебно деце и рањивих група, поштујући све законе и међународне конвенције. Она је истакла да ће Тим УН наставити да пружа и финансијску и техничку подршку Србији, како би наша земља и даље била добар пример за однос према мигрантима и решавање проблема насталих мигрантском кризом.
Министар Вулин се захвалио на досадашњој помоћи, активном раду и финансијској подршци и изразио наду да ће успешна сарадња бити настављена. Министар је посебно нагласио да ће Србија наставити да се према мигрантској кризи односи на хуман и одговоран начин и у складу са највишим светским стандардима, истовремено водећи рачуна о интересу грађана Србије.

Услови за добијање субвенције државе за куповину некретнине по основу рођења детета јасно су дефинисани и од почетка примене Уредбе истакнути на званичним интернет страницама министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, финансија и за бригу о породици и демографију.

Такође, све потребне информације о остваривању овог права могу се добити и у локалним самоуправама, којима је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило и инструкције о поступању по захтевима за добијање ове субвенције.

Основни услов за добијање овакве врсте субвенције, поред тога да је дете рођено током 2022. године, јесте да мајка у тренутку подношења захтева не поседује некретнину на своје име. Приликом конкурисања за овај вид помоћи државе неопходно је да заинтересовани доставе оверен предуговор о купопродаји стана или куће, а не уговор о купопродаји, будући да тим уговором стичу власништво над некретнином и аутоматски не испуњавају један од основних услова.

Тек након одобрења, односно доношења Решења о додели субвенције, заинтересовани приступа потписивању уговора о купопродаји и тиме се уписује у Катастар као власник некретнине.

До сада су субвенције за стан добиле мајке из Сомбора, Трстеника, Крагујевца и Бечеја, а држава је у ту сврху издвојила укупно 34.595 евра.

Комисија која одлучује о додели ових субвенција је у свим случајевима где је то било могуће непотпуне захтеве враћала на допуну, како би сви заинтересовани могли да остваре ову помоћ државе.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване да се пре уласка у процедуру детаљно информишу о свим условима за добијање субвенције. То могу учинити, као и до сада, и позивањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Приликом отварања стручног скупа државни секретар Владимир Илић рекао је да се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања против феномена деце улице бори на организован и системски начин. У 2014. години Министарство је издало налог центрима за социјални рад на основу којег су у свим локалним самоуправама где је уочена ова појава, формирани посебни тимови за поступање при заштити ове деце, па је тако формирано 115 тимова који се баве овим феноменом. Поред формираних тимова који раде на проблему злоупотребе дечјег рада, систем социјалне заштите има развијен Посебан програм рада (ПИТ програм - појачан интезивни третман) у одређеним установама социјалне заштите са проширеним капацитетом који је показао значајне резултате. Деведесет процената деце која су прошла овај програм се више никада не врате на улицу и успешно се ресоцијализују. Илић је рекао да држава пружа неопходну помоћ и подршку родитељима који воде непосредну бригу о деци у испуњавању својe родитељске дужности. Поред тога држава је "чувар" деце без родитеља или деци која су у ризику у својој биолошкој породици, и као таква је дужна да заштити децу од насиља, злостављања, занемаривања и експлоатације.
На конференцији која је окупила стручне раднике из области дечије заштите, најављена је изложба фотографија које су направила деца укључена у живот и/или рад на улици. Изложба ће бити одржана 5. јуна у дворцу Еђшег у Новом Саду.
Конференцију организује Екуменска хуманитарна организација у оквиру пројекта „Мој живот на улицама Новог Сада“, који има за циљ оснаживање деце укључене у живот и рад на улици и превенцију сваког облика експлоатације и злоупотребе ове деце.

Први човек Бечеја захвалио се ресорном Министарству на опредељеним средствима од око 4,6 милиoна динара које је та општина добила на основу уредбе о трансферима локалним самоуправама за побољшање социјалне заштите и услуга у заједници. У вези с тим Вук Радојевић је државног секретара упознао са иницијативом за отварање дневног боравка за децу са инвалидитетом.
Државни секретар др Иванишевић је општинско руководство информисао о европском програму EaSI који представља добру шансу за запошљавање на локалном нивоу. Иванишевић је понудио помоћ Министарства за рад општинској управи Бечеј приликом аплицирања и конкурисања у оквиру расписаних позива за EaSI програм.

Нулти степен толеранције према сваком облику насиља и сигурност жена и девојчица увек и на сваком месту, апсолутни је приоритет Владе Републике Србије и на томе сви заједно треба да радимо, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на почетку реализације пројекта „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“.

Кисић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно радило на доношењу два стратешка документа који дају значајан допринос превенцији и сузбијању родно заснованог насиља и промптној реакцији и адекватној подршци уколико дође до насиља. Реч је о Националној стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године и о Стратегији деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници 2022-2026. године.

Министарство, нагласила је Кисић, издваја значајан део финансијских средстава за трансфере локалним самоуправама, које распоређују ову врсту подршке тамо где је она најпотребнија, а ове године је планирано 500 милиона динара за ту намену.  

Министарка Кисић је додала да Србија у овом моменту има седам лиценцираних пружалаца услуге прихватилишта за жртве насиља и 10 лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене жртве насиља. Међу лиценцираним пружаоцима услуга је и СОС телефонска линија за подршку женама са искуством насиља, која је под окриљем Министарства, на броју 0800222003, где жртве насиља могу добити подршку у сваком моменту.

„Морамо да радимо на побољшању свести и сигурности код жена, повећању свести да се осећамо лепо у својој кожи, да им дамо до знања да нису саме, да је њихова држава уз њих и да увек имају коме да се обрате“, поручила је проф. др Кисић.

Пројекат „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“ обухвата 7 грантова од по 24.000 фунти, за 7 лиценцираних сигурних кућа у Србији и допринеће да њихове услуге буду још приступачније, ефикасније и доступније у заштити жртава насиља, посебно жена и девојчица. Пројекат је покренула UN Women, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је породице које живе у тешким условима у ромскoм насељу у Шапцу и истакао да ће уложити максималне напоре како би им у што скоријем року било обезбеђено све што је потребно за достојанствен живот.

„Не смемо да дозволимо да било ко у Србији живи у овако лошим условима, без струје, воде и канализације. Срамота је што је локална самоуправа дозволила да овакво насеље постоји и да људи тако живе, што су ову категорију становништва маргинализовали и занемарили у потпуности. Урадићемо све да овим људима омогућимо да имају све услове за пристојан живот, јер су сви грађани Србије једнаки и сви имају право на достојанствен живот. Такође, радићемо и на њиховој бољој социјализацији, како би били равноправни чланови друштва“, истакао је министар.

Ђорђевић је још једном нагласио да је модерна и развијена Србија циљ председника Александра Вучића и да Влада Републике Србије марљиво ради на остварењу. 

Овом приликом Ђорђевић је посетио и Националну службу за запошљавање и Геронтолошки центар, како би се лично уверио да ли се адекватно спроводе све прописане мере које је донео Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID-19.