Претрага

Он је, приликом уручивања кључева за трактор са прикључном машином Заводу за збрињавање одраслих "Мале пчелице", где је отворио и пекару, рекао да постоји законска клаузула која омогућава да свака таква установа бесплатно добије одређен број хектара земље од локалних самоуправа и да привређује и тиме издржава своје кориснике.

"Циљ министарства је да свака институција социјалне заштите буде самоодржива и да им купимо трактор ако је до трактора", рекао је Вулин и навео да је пољопривредна механизација која је уручена крагујевачком заводу, вредна три милиона динара.

Он је додао да је рад најбољи пут да се корисници Завода боље осећају и да је њихова радна активација најбољи пут да оздраве.
"Могуће је сопственим радом приходовати и када не добијате средства из буџета и могуће је унапредити живот корисника, а пример тога је Завод у Крагујевцу", закључио је Вулин.

Подсетивши да је тај Завод са око 900 корисника највећа установа таквог типа у Европи, директор Владица Станојевић је рекао да им донацима министарства рада много значи.
"Свакога дана показујемо да је могуће да овакве установе социјалне заштите буду профитабилне", рекао је Станојевић.

У том смислу он је навео да је пекара која је данас отворена капацитета 6.000 векни дневно може да ради и за трећу страну јер су потребе Завода 600 векни дневно.

Он је додао да је Завод из сопствених средстава купио и хладњачу јер годишње производи 130 тона меса, што је много више од потреба корисника.

Прекинућемо злоупотребе око дечјих додатака

Вулин је најавио измену Закона о финансијској подршци породицама са децом којим ће се, како је рекао прекинути вишедеценијска пракса злоупотребљавања права на дечји додатак.
"То ћемо урадити, надам се, у првој половини ове године", рекао је Вулин одговарајући на питања новинара у Крагујевцу шта ће држава предузети како би решила тај проблем.

Он је навео да ће се убудуће, након ступања на снагу најављених измена, проверавати имовинско стање породица како би се утврдило да ли им је заиста потребна помоћ државе за дете.

Измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, додао је Вулин, омогућиће се да се финансира одговорно родитељство, као и да родитељи имају обавезу, не сам да упишу дете у школу, већ и да оно редовно похађа наставу.

Вулин је рекао да су злоупоптребе биле вишедеценијска пракса, јер је нико није проверавао.

Министар је навео да такође нико није контролисао ни да ли дете уредно иде у школу и да ли је дечји додатак неопходан породицама које су га и добијале.

Према његовим речима, они који су ту могућност злоупотребљавали, нису узимали од држави, већ од детета којем је тај додатак заиста био потребан.

Поводом свечаног отварања новог Центра за социјални рад, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Oпштину Кладово, где је истакао значај сарадње Министарства којим руководи и јединица локалне самоуправе.

Након изведених радова у предвиђеном року на изградњи објекта од преко 600m2   корисне површине, просторије су опремљене намештајем и опремом одговарајућег стандарда према потребама запослених, а све у циљу  побољшања услова рада запослених као и корисника услуга Центра.

Центар за социјални рад Oпштине Кладово био је смештен у монтажној бараци изграђеној 1965. године при објекту Oпштинске управе. Функционисање је било отежано у  веома лошим условим за рад и пријем преко1400 корисника. 

Изградњом новог објекта омогућиће се нормалан рад и функционисање Центра за социјални рад, а  доградњом спрата, објекат добија конференцијску салу коју ће користити општинска управа и Центар.

„Као што сам обећао, градимо модерне објекте у систему социјалне заштите. Нови Центар за социјални рад запосленима ће омогућити пријатнији и продуктивнији рад чиме ће се унапредити њихове услуге, а самим тим ће и грађани бити задовољнији“, истакао је Ђорђевић. 

Обилазећи новоизграђени објекат, министар Ђорђевић је обећао наставак  на реализацији веома добро примењене услуге социјалне заштите – помоћ у кући. 

„Од 2019. године, уз наменске трансфере Министарства, посредством обучених геронтодомаћица,  број корисника ове услуге се константно повећавао. У време ванредног стања и забране кретања старије популације становништва, општина Кладово је из локалног буџета определила средства да би се обезбедио континуитет пружања услуге помоћ у кући корисницима којима је та услуга  била најпотребнија. У разговору са радници сазнао сам да имају потребу за рачунарском опремом и теренским возилом за обилазак корисника Центра, те ћемо радити на томе да им то обезбедимо“, рекао је Ђорђевић.

Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања финансирало је пројекат Реконструкције, доградње и опремања дела објекта општинске управе Кладово за потребе Центра за социјални рад са укупно 19 милиона намењених за извођење радова и набавку опреме а 11,5 милиона обезбеђено је из општинског буџета.

„Политика нашег председника Александра Вучића јесте да бринемо и унапређујемо материјални положај наших грађана у свим деловима наше земље. У Кладову живи више од двадесет хиљада људи и веома нам је битно да они буду задовољни свим оним што им њихова држава омогућава. Важно је да подстичемо развој ове општине, да радимо на отварању нових радних места и пружању прилика за развој младих“, рекао је министар.

Председник Општине Кладово Саша Николић захвалио је председнику Александру Вучићу и министру Ђорђевићу и на свему што су учинили и што чине за грађане Кладова.

Иванишевић је рекао да би пројекат био драгоцен за развој постојећих и успостављање нових услуга социјалне заштите у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености, а за које је прошле године из буџета издвојено 400 милиона динара на основу Уредбе о наменским трансферима. Пројектом би се, навео је Иванишевић, дала подршка локалним заједницама за покретање стратегија развоја социјалне заштите ради наставка процеса деинституционализације и развоја локалних сервиса. Такође, пројекат би био од велике користи и због планираних могућности за запошљавање рањивих, маргинализованих група на општинском нивоу и доприноса у спровођењу Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
У наредном периоду дефинисаће се конкретне активности обухваћене пројектом, који финансира Влада Швајцарске у сарадњи са ресорним министарством, Националном службом за запошљавање, УНОПС-ом и СКГО.

Услови за добијање субвенције државе за куповину некретнине по основу рођења детета јасно су дефинисани и од почетка примене Уредбе истакнути на званичним интернет страницама министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, финансија и за бригу о породици и демографију.

Такође, све потребне информације о остваривању овог права могу се добити и у локалним самоуправама, којима је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило и инструкције о поступању по захтевима за добијање ове субвенције.

Основни услов за добијање овакве врсте субвенције, поред тога да је дете рођено током 2022. године, јесте да мајка у тренутку подношења захтева не поседује некретнину на своје име. Приликом конкурисања за овај вид помоћи државе неопходно је да заинтересовани доставе оверен предуговор о купопродаји стана или куће, а не уговор о купопродаји, будући да тим уговором стичу власништво над некретнином и аутоматски не испуњавају један од основних услова.

Тек након одобрења, односно доношења Решења о додели субвенције, заинтересовани приступа потписивању уговора о купопродаји и тиме се уписује у Катастар као власник некретнине.

До сада су субвенције за стан добиле мајке из Сомбора, Трстеника, Крагујевца и Бечеја, а држава је у ту сврху издвојила укупно 34.595 евра.

Комисија која одлучује о додели ових субвенција је у свим случајевима где је то било могуће непотпуне захтеве враћала на допуну, како би сви заинтересовани могли да остваре ову помоћ државе.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване да се пре уласка у процедуру детаљно информишу о свим условима за добијање субвенције. То могу учинити, као и до сада, и позивањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Свечаној седници присуствовали су др Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и господин Илија Маравић, председник скупштине града Суботице.
У свом обраћању господин Иванишевић је нагласио битност заједништва и слагања са својим комшијама без обзира на порекло било ког човека. Такође је изразио важност разумевања свих нивоа власти за потребе грађана, и да министарство као и локална самоуправа морају да препознају потребу Мишићана за Геронтолошки клуб.

Током Свечане седнице скупштине Месне заједнице Мишићево уручене су Видовданске похвале. Овогодишњи добитници овог признања су: Душан Радошевић, за област спорта; Михајло Папић, за област комуналног развоја Мишићева; потпуковник Саво Ковачевић, за подизање споменика војводи Живојину Мишићу и Душан Иванишевић, за укупан допринос развоју села.
Парастос оснивачима села и освећење славског колача одржао је свештеник бајмочки, отац Игор Стокић. Након свечаног дела одржан је културно уметнички програм који су уприличила деца фолклорне секције при храму Светог Георгија. Славу у Мишићеву својим изложбама увеличали су и Међуопштински завод за заштиту споменика културе и Сламарска група из Суботице под вођством Јелене Балзам.

Поводом 177. годишњице Мајске скупштине, великог историјског догађаја који је имао пресудан значај за српски народ у Војводини, одржан је низ свечаности и церемонија одавања поште истакнутим личностима српске историје.

У Панчеву је одржана свечана церемонија полагања венаца на споменик војводи Стевану Шупљикцу. Венце је положио представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић. Поред представника Министарства, церемонији су присуствовали и чланови Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и представници локалних самоуправа.

Истог дана, у манастиру Крушедол одржан је помен војводи Стевану Шупљикцу, након чега је уследила и церемонија полагања венаца. Венце је положио представник Министарства Зоран Антић.

У Манастиру Ваведења Пресвете Богородице – Горња црква, одржан је помен вожду Ђорђу Стратимировићу и митрополиту Јосифу Рајачићу, а у Цркви Светих Апостола Петра и Павла – Доња црква, положени су венци на споменик Ђорђу Стратимировићу. У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венце је положио Зоран Антић.

Овим догађајима одата је почаст заслужним личностима и подсетило се на значај Мајске скупштине 1848. године, која представља један од темеља политичке и националне борбе Срба у Војводини.

„Данашњи дан је прилика да се са поштовањем сетимо хероја који су својом храброшћу и визијом поставили темеље слободарске и демократске традиције српског народа у Војводини. Обавеза свих нас је да чувамо и негујемо те вредности и да радом и одговорношћу наставимо пут који су они започели.“
закључио је Антић.

Нулти степен толеранције према сваком облику насиља и сигурност жена и девојчица увек и на сваком месту, апсолутни је приоритет Владе Републике Србије и на томе сви заједно треба да радимо, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на почетку реализације пројекта „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“.

Кисић је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно радило на доношењу два стратешка документа који дају значајан допринос превенцији и сузбијању родно заснованог насиља и промптној реакцији и адекватној подршци уколико дође до насиља. Реч је о Националној стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године и о Стратегији деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници 2022-2026. године.

Министарство, нагласила је Кисић, издваја значајан део финансијских средстава за трансфере локалним самоуправама, које распоређују ову врсту подршке тамо где је она најпотребнија, а ове године је планирано 500 милиона динара за ту намену.  

Министарка Кисић је додала да Србија у овом моменту има седам лиценцираних пружалаца услуге прихватилишта за жртве насиља и 10 лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене жртве насиља. Међу лиценцираним пружаоцима услуга је и СОС телефонска линија за подршку женама са искуством насиља, која је под окриљем Министарства, на броју 0800222003, где жртве насиља могу добити подршку у сваком моменту.

„Морамо да радимо на побољшању свести и сигурности код жена, повећању свести да се осећамо лепо у својој кожи, да им дамо до знања да нису саме, да је њихова држава уз њих и да увек имају коме да се обрате“, поручила је проф. др Кисић.

Пројекат „Сигурност жена и девојчица у јавном простору“ обухвата 7 грантова од по 24.000 фунти, за 7 лиценцираних сигурних кућа у Србији и допринеће да њихове услуге буду још приступачније, ефикасније и доступније у заштити жртава насиља, посебно жена и девојчица. Пројекат је покренула UN Women, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Министарство, заједно са локалним самоуправама, финансира рад 77 народних кухиња у Србији које води Црвени крст. „Преко 36.000 корисника сваки дан добија оброк који је припремљен у складу са највишим стандарима. Управо због тога смо прошле године, заједно са Црвеним крстом, одвојили преко 50 милиона динара и обновили све народне кухиње, први пут од 1999. године, и сада функционишу по највишим стандардима. Прошле године је скоро 2.000 деце, корисника народних кухиња, послато о трошку Министарства на море и планину. Планирано је да се ове године то омогући већем броју деце од којих ће многа први пут видети море“, рекао је министар Вулин.
„Црвени крст је незаменљив партнер Владе РС, али и сваког грађанина ове земље. Кад год је тешко, Црвени крст је ту са преко 60.000 својих добро обучених волонтера. После елементарних непогода и несрећа, када се угасе камере и престане интересовање јавности, престане и прилив добровољаца који желе да помогну, осим када је у питаљу Црвени крст. Они увек остану до краја, никада ни један човек није био без његове пажње. Поносни смо на све волонтере Црвеног крста, на њихову храброст, хуманост и обичност“, рекао је министар.
Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца ове године се одвија под слоганом „Свуда за свакога – да ли сте знали?“
Обележавајући овај значајан датум Црвени крст Србије је представио програме и активности које спроводи у корист угрожених грађана, као и у циљу унапређења живота у заједници. Поред промоције хуманих вредности, едуковани волонтери Црвеног крста разговарали су са грађанима о давалаштву крви, деловању у несрећама и активностима службе тражења, о проблему трговине људима, али и здравствено-превентивним активностима и програму бриге о старијима.
Црвени крст, основан пре више од 150 година, највећа је и најстарија хуманитарна организација, а Црвени крст Србије је једна од првих 15 организација Црвеног крста основаних у свету.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је породице које живе у тешким условима у ромскoм насељу у Шапцу и истакао да ће уложити максималне напоре како би им у што скоријем року било обезбеђено све што је потребно за достојанствен живот.

„Не смемо да дозволимо да било ко у Србији живи у овако лошим условима, без струје, воде и канализације. Срамота је што је локална самоуправа дозволила да овакво насеље постоји и да људи тако живе, што су ову категорију становништва маргинализовали и занемарили у потпуности. Урадићемо све да овим људима омогућимо да имају све услове за пристојан живот, јер су сви грађани Србије једнаки и сви имају право на достојанствен живот. Такође, радићемо и на њиховој бољој социјализацији, како би били равноправни чланови друштва“, истакао је министар.

Ђорђевић је још једном нагласио да је модерна и развијена Србија циљ председника Александра Вучића и да Влада Републике Србије марљиво ради на остварењу. 

Овом приликом Ђорђевић је посетио и Националну службу за запошљавање и Геронтолошки центар, како би се лично уверио да ли се адекватно спроводе све прописане мере које је донео Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID-19.

Вулин и Вашчук су разговарали о канадском пројекту везаном за обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата.

Министар за рад је амбасадора упознао са потребама локалних самоуправа које су претрпеле знатну штету у недавним поплавама и захвалио на значајној подршци коју Канада пружа Републици Србији у средствима потребним за санацију угрожених подручја.

Канадског амбасадора су занимали и закони који побољшавају инвестициони амбијент, али и доприносе очувању права запослених. Вашчук је истакао да ће Канада наставити да подржава напоре Владе Републике Србије у текућим реформским процесима.