435 резултата пронађено
У погледу нормативних активности почев од формирања Владе Републике Србије, дана 27. априла 2014. године, донети су следећи акти: Закон о изменама и допунама Закона о раду, Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Такође, Споразум између Републике Србије и Мађарске о социјалној сигурности, у форми Предлога закона упућен је Народној скупштини на даљу процедуру. Покренута је процедура доношења Закључка, којим се утврђује Основа за вођење преговора и закључивање новог Споразума између Републике Србије и Републике Хрватске о социјалном осигурању, ради решавања проблема исплате доспелих, а неисплаћених пензија лица избеглих са територије Републике Хрватске. Интензивирана је сарадња са француском страном ради правно – лингвистичке редактуре текста Споразума о социјалној сигурности на српском и француском језику.
Потписани су уговори о финансијској помоћи са представницима 35 локалних самоуправа, чија вредност износи 50.396.546,00 динара, све у складу са Програмом унапређења социјалне заштите у Републици Србији.
Одобрено је финансирање 13 пројеката, у укупном износу од 5.210.511,00 динара, чија је намена финансирање пројеката удружења грађана у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом.
Имајући у виду делокруг овог министарства, на ванредну ситуацију узроковану поплавама одговорено је формирањем посебног Тима, као и сталном сарадњом са свим релевантним субјектима, вршена је детаљна анализа буџета овог министарства, ради изналажења „уштеде” у средствима, коју би било могуће преусмерити за помоћ угроженом становништву, као и формулисање програма мера и активности које треба да се предузму у наредном периоду.
У циљу очувања српских ратних меморијала у иностранству покренута је иницијатива за закључивање међудржавних споразума о заштити ратних меморијала са Републиком Македонијом и Грчком. Осим овога, реализовано је 17 државних комеморативних свечаности у земљи и иностранству, у вези са неговањем традиција ослободилачких ратова Србије.
У извештајном периоду, посебним активностима Министарства обезбеђена је значајна количина хуманитарне помоћи за установе социјалне заштите односно кориснике социјалне помоћи.
Извршен је надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства и извршен обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење и обиђено више од 80 хранитељских породица и деце на смештају у тим хранитељским породицама. На основу уоченог, констатовано је да се до краја године изврши поновни надзор над стручним радом у свим центрима за породични смештај и усвојење, као и да се посебно интензивира надзор над стручним радом центара за социјални рад у делу заштите деце без родитељског старања. Извршено је десет инспекцијских надзора у установама социјалне заштите, од чега четири надзора над радом државних установа социјалне заштите, а шест надзора по притужбама на рад илегалних домова за старе. У вези са овим, у државним установама социјалне заштите наложене су мере са роковима поступања, а које се односе на законитост рада ових установа, док су у илегалним домовима за старе донета решења о затварању истих измештању корисника.
У извештајном периоду Инспекторат за рад је поред редовних инспекцијских надзора, извршио и ванредне надзоре код послодаваца чија је претежна делатност физичко-техничко обезбеђење, послодаваца који запошљавају особе са инвалидитетом, као и код послодаваца који изводе грађевинске радове. На овај начин реализовано је више од 12.000 инспекцијских надзора, којим је обухваћено преко 212.000 запослених, од којих је 1.205 лица радило «на црно», а након инспекцијског надзора са 972 лица је заснован радни однос. Донето је 2.455 решења о отклањању недостатака и решења о забрани рада на месту рада, поднето је осам пријава за покретање кривичног поступка против одговорних лица, као и 865 захтева за покретање прекршајног поступка. У сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством унутрашњих послова, извршена је контрола «агенција за посредовање», које су без потребних дозвола и сагласности упућивале наше држављане на рад у Руску Федерацију.
Ради ефикасније комуникације са грађанима, у вези остваривања њихових права из делокруга рада овог министарства, образована је Канцеларија за брзе одговоре.
У Бриселу је одржан билатерални скрининг за Поглавље 19 Социјална политика и запошљавање. Прелиминарна оцена Европске комисије о стању законодавства Републике Србије које је релевантно за Поглавље 19 ЕУ је да су прописи Републике Србије у великој мери усклађени са кореспондирајућим прописима ЕУ, а коначан извештај биће добијен до краја октобра ове године.
Приоритетни циљеви Министарства до краја 2014. године, везани су за унапређење, као и даљи наставак хармонизације домаћег правног система са прописима ЕУ, и то кроз интензиван рад на дефинисању нових законодавних решења и изради нацрта нормативних аката и то: закона о раду; закона о штрајку; закона о синдикатима и удружењима послодаваца; закона о Социјално-економском савету; закона о мирном решавању радних спорова; закона о запошљавању странаца; породичног закона; закона о социјалној заштити; закона о финансијској подршци породици са децом; закона о борачко-инвалидској заштити; закона о ратним меморијалима и уређењу ратних гробаља у земљи и иностранству; закона о кретању уз помоћ пса водича; закона о употреби знаковног језика; закона о осигурању запослених; закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду; закона о изменама и допунама Закона о равноправности полова; Националног акционог плана запошљавања за 2015. годину; Националне стратегије за спровођење политике родне равноправности; закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Реализоваће се активности у циљу спровођења Акционог плана и стратегије унапређења безбедности здравља на раду. Иницираће се израда стратегије и потребне законске регулативе у области социјалног предузетништва.
Такође, планира се реализација „Програма реформе у области запошљавања и социјалне политике у Републици Србији“ - (ESRP – Employment and Social Reform Programme). Извршиће се редифинисање активних мера политике запошљавања у складу са очекиваним ребалансом буџета.
У области остваривања права из области пензионог и социјалног осигурања наставиће се активности на закључивању споразума о социјалној сигурности са Републиком Француском и Републиком Хрватском, као и наставак преговора са Руском федерацијом у циљу закључивања споразума о социјалном осигурању.
У вези процеса придруживања ЕУ учествоваће се на донаторским састанцима и конференцијама, у циљу обезбеђивања међународног финансирања програма и пројеката.
Планира се интензивиран надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства, редован обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење.
У области инспекцијских и с њима повезаних стручних послова у области радних односа и безбедности и здравља на раду, посебна пажња биће посвећена сузбијању рада „на црно“' и смањењу броја повреда на раду, као и професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић учествовали су на скупу челника 91 локалне самоуправе укључене у пројекат "Норвешка за вас - Србија" у Алексинцу.
Председник Вучић је присутнима поручио да се кроз пројекте, као што је "Норвешка за вас - Србија" учи начин на који се транспарентно и одговорно обавља посао у локалним самоуправама и захвалио Краљевини Норвешкој и амбасадору Арне Санес Бјорнстаду на пружању помоћи кроз различите донације, која траје од 2000. године и износи 250 милиона евра.
"Хвала на свакој врсти подршке и помоћи, изузетно то ценимо и желимо још много тога да научимо од вас и да људи у Србији виде и осете део живота, начин на који живите у Норвешкој и у једном делу развијеног света", рекао је Вучић и додао да је Србија захвална Норвешкој јер њихова подршка иде у различитим правцима - од борбе против насиља над женама, преко владавине права, демократије до подршке у најтежим тренуцима, као што је то било у Обреновцу 2014. године.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је пројекат „Реци НЕ раду на црно“, који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком, пројекат који је дао изванредне резултате, када је у питању сузбијање сиве економије.
„Краљевина Норвешка је наш партнер, а амбасадор Арне Санес Бјорнстад мој велики пријатељ, и веома сам им захвалан на подршци коју пружају нашој земљи. Захваљујући добрим односима и политици коју води наш председник Александар Вучић, грађани Републике Србије, поред подршке своје земље коју имају у потпуности, могу да рачунају и на иностране партнере, који су добродошли и позвани да улажу у Србију, на заједничку корист“, рекао је Ђорђевић.
Он је истакао да имати Норвешку за пословног партнера, значи имати земљу која заиста брине о пројектима у које улаже, прати његово спровођење и постигнуте резултате и подстиче да се ради боље, јаче и да се остварују још бољи ефекти.
„Инспекција рада је у претходној години успела да изврши 31 одсто више надзора него у години пре ње, што је допринело смањењу нелојалне конкуренције и омогућило радницима да искористе своја права“, рекао је Ђорђевић и додао да ће министарство наставити да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора.
Он је нагласио да је Влада Републике Србије ову годину прогласила „Годином безбедности и здравља на раду“, што је још један доказ да је брига о грађанима Србије један од највећих приоритета. Како каже, ресорно министарство се у многим областима угледало на рад скандинавских земаља, а то ће наставити и у наредном периоду.
Ђорђевић је поручио да Србија жели да постане лидер у региону, модерна, богата и уређена држава као и да ће том циљу сигурно допринети пројекти који су се у пракси показали са добрим резултатима.
Данашњим скупом, на ком су представљени примери релевантних пројеката спроведених уз подршку норвешких донација, као и текућих пројеката и програма који се у нашој земљи реализују уз помоћ Норвешке, обележава се дугогодишње успешно партнерство Норвешке и Србије.
Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетила је са представницима Фондације „Хумано срце“ општину Блаце, где је са председником те општине Иваном Бургићем и његовим сарадницима разговарала о унапређењу положаја особа са инвалидитетом.
На састанку је разговарано и о сарадњи на реализацији пројекта те фондације „Пожели жељу“, који за циљ има унапређење квалитета живота деце и младих.
Барошевић је истакла да је општина Блаце пример како унапредити услове живота особа са инвалидитетом и побољшати приступачност институција, што доказује и постављена рампа за особе са инвалидитетом на улазу у ту општину.
Помоћница Барошевић је нагласила да само заједничким снагама државе и локалних самоуправа особама са инвалидитетом може бити обезбеђен још квалитетнији и садржајнији живот.
„Заједно стварамо Србију без баријера, Србију једнаких могућности за све наше грађане“, поручила је Барошевић.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Ненад Иванишевић, посетио је данас Центар за социјални рад и општинску управу у Бечеју где је разговарао са председником општине Вуком Радојевићем.
Први човек Бечеја захвалио се ресорном Министарству на опредељеним средствима од око 4,6 милиoна динара које је та општина добила на основу уредбе о трансферима локалним самоуправама за побољшање социјалне заштите и услуга у заједници. У вези с тим Вук Радојевић је државног секретара упознао са иницијативом за отварање дневног боравка за децу са инвалидитетом.
Државни секретар др Иванишевић је општинско руководство информисао о европском програму EaSI који представља добру шансу за запошљавање на локалном нивоу. Иванишевић је понудио помоћ Министарства за рад општинској управи Бечеј приликом аплицирања и конкурисања у оквиру расписаних позива за EaSI програм.
Циљ прве редовне седнице Социјално-економског савета која је данас одржана након укидања ванредног стања био је да социјални партнери добију извештај о предузетим мерама током ванредног стања као и да им се представе мере које ће се предузимати у будуће.
Резултате свог рада изнели су Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство здравља, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Привредна комора Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат рада, Национална служба за запошљавање, Управа за безбедност и здравља на раду, Агенција за мирно решавање радних спорова. Представници Министарства просвете су такође били позвани, али су због неодложних обавеза били спречени да присуствују.
Током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је редовно на свом сајту обавештавало грађане о свим мерама које су предузете.
Са жељом да се грађани што брже и веродостојније информишу о правима радника која не смеју бити прекршена ни током ванредног стања, покренут је портал „е-Портал“. Путем овог портала грађани су обавештавани о правима радника.
„ Идеја о формирању портала „е-Портал“ је наишла на веома позитивне коментаре, с обзиром да путем ове апликације грађани могу на врло једноставан начин видети која су права радника, као и да уколико је неко од права угрожено, грађани одмах могу проблем да пријаве Инспекцији рада. Овај начин информисања је похваљен од стране репрезентативних синдиката, уније послодаваца и привредне коморе “, објаснио је Ђорђевић.
Доказ да је портал „е-Портал“ веома користан је податак који показује да је на данашњи дан овај портал посетило 11.286 радника.
Друга ствар коју је Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања урадило је формирање такозване Вибер заједница, која служи да путем ње грађани за веома кратко време добију корисне информације у вези са ванредним стањем.
„ Путем Вибер заједнице смо информисали грађане о свакој мери које је предузело ово министарство на основу одлуке Владе. Вибер заједница има 32.194 члана, што говори да су информације које су стизале благовремено биле од великог значаја грађанима“ објаснио је Ђорђевић.
Како би показали да је свака мера коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело веома корисна и уједно изводљива, само министарство је спровело сваку меру у свом раду и било пример добре праксе, као на пример рад од куће и коришћење боловања.
Једна од мера било је и увођење тајног клијента, како би се проверио начин рада током ванредног стања.
„ Тајни клијенти су имали обавезу да зову центре за социјални рад, да провере да ли се јављају и јесу ли љубазни. Овим смо желели да видимо какав квалитет услуге се пружа током ванредног стања“, закључио је Ђорђевић.
Како би грађани били упућени у целокупан рад установа социјалне заштите подаци су објављени на сајту Министарста за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
„ Било је и оних који нису испунили наша очекивања, а о томе су такође грађани обавештени путем сајта министарства “- закључио је Ђорђевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, састао се данас са сталном координаторком УН у Србији и представницом УНДП-а, Иреном Војачковом Солорано, представником УНХЦР-а у Србији, Хансом Фридрихом Шодером, представником УНИЦЕФ-а у Србији, Мишел Сен Лоом, представницом Светске здравствене организације у Србији, Софијом Пуцати, и представником Међународне организације рада, Јованом Протићем.
Главна тема састанка били су планови за унапређење сарадње са агенцијама Уједињених нација у Србији и представљање „Оквира развојног партнерства за период од 2016. до 2020. године“ − стратешког документа за сарадњу између УН и Србије.
Петогодишњи план развојног партнерства 2016-2020. представља свеобухватан стратешки, програмски и оперативни оквир који омогућава члановима Тима Уједињених нација да обезбеде развојну и друге врсте помоћи Републици Србији, и усклађен је са приоритетима европских интеграција за државе кандидате за чланство у ЕУ и са осталим усвојеним стратешким документима Републике Србије. Стратешки оквир обухвата пет кључних области: Добра управа и владавина права; Развој социјалних и људских ресурса; Економски развој, раст и запошљавање; Животна средина, климатске промене и отпорне заједнице и Култура и развој.
Стална координатрока Уједињених нација у РС, Ирена Војачкова Солорано, рекла је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кључни партнер Уједињених нација и да очекује да ће се добра сарадња наставити и убудуће.
Војачкова је посебно поздравила напоре Србије и похвалила мере које предузима Влада РС у вези са збрињавањем миграната, посебно деце и рањивих група, поштујући све законе и међународне конвенције. Она је истакла да ће Тим УН наставити да пружа и финансијску и техничку подршку Србији, како би наша земља и даље била добар пример за однос према мигрантима и решавање проблема насталих мигрантском кризом.
Министар Вулин се захвалио на досадашњој помоћи, активном раду и финансијској подршци и изразио наду да ће успешна сарадња бити настављена. Министар је посебно нагласио да ће Србија наставити да се према мигрантској кризи односи на хуман и одговоран начин и у складу са највишим светским стандардима, истовремено водећи рачуна о интересу грађана Србије.
Поводом Међународног дана детета, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Владимир Илић, отворио је у Културном центру у Новом Саду конференцију под називом „Мој живот на улицама Новог Сада“.
Приликом отварања стручног скупа државни секретар Владимир Илић рекао је да се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања против феномена деце улице бори на организован и системски начин. У 2014. години Министарство је издало налог центрима за социјални рад на основу којег су у свим локалним самоуправама где је уочена ова појава, формирани посебни тимови за поступање при заштити ове деце, па је тако формирано 115 тимова који се баве овим феноменом. Поред формираних тимова који раде на проблему злоупотребе дечјег рада, систем социјалне заштите има развијен Посебан програм рада (ПИТ програм - појачан интезивни третман) у одређеним установама социјалне заштите са проширеним капацитетом који је показао значајне резултате. Деведесет процената деце која су прошла овај програм се више никада не врате на улицу и успешно се ресоцијализују. Илић је рекао да држава пружа неопходну помоћ и подршку родитељима који воде непосредну бригу о деци у испуњавању својe родитељске дужности. Поред тога држава је "чувар" деце без родитеља или деци која су у ризику у својој биолошкој породици, и као таква је дужна да заштити децу од насиља, злостављања, занемаривања и експлоатације.
На конференцији која је окупила стручне раднике из области дечије заштите, најављена је изложба фотографија које су направила деца укључена у живот и/или рад на улици. Изложба ће бити одржана 5. јуна у дворцу Еђшег у Новом Саду.
Конференцију организује Екуменска хуманитарна организација у оквиру пројекта „Мој живот на улицама Новог Сада“, који има за циљ оснаживање деце укључене у живот и рад на улици и превенцију сваког облика експлоатације и злоупотребе ове деце.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни конкурс за подношење предлога програма на Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2022. години.
Средства за овај конкурс обезбеђена су у Буџету Републике Србијe у износу од 250 милиона динара.
Рок за подношење пријава је 24. јануар 2022. године.
Предмет овог конкурса је укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности које реализују савези непосредно или кроз рад локалних удружења у свом систему, са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом.
Обрасци конкурсне документације могу се преузети у електронској форми на интернет презентацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на линку https://www.minrzs.gov.rs/sr/konkursi/programski-konkurs-za-unapredjenje-polozaja-osoba-sa-invaliditetom-u-2022-godini
Програмским конкурсом за 2021. годину подржан је рад 33 савеза са 512 локалних удружења у саставу у 106 локалних самоуправа у Републици Србији.