Претрага

Након власничке трансформације 2004. године „Рудник“ је постао први приватизовани рудник обојених метала у Србији. Захваљујући улагању у мере заштите знатно је смањен број повреда на раду, а рудник је награђен и Повељом „28. април“, националним признањем које додељује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад.

Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за бољи положај рудара и скраћење радног времена.

Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетила је са представницима Фондације „Хумано срце“ општину Блаце, где је са председником те општине Иваном Бургићем и његовим сарадницима разговарала о унапређењу положаја особа са инвалидитетом.

На састанку је разговарано и о сарадњи на реализацији пројекта те фондације „Пожели жељу“, који за циљ има унапређење квалитета живота деце и младих. 

Барошевић је истакла да је општина Блаце пример како унапредити услове живота особа са инвалидитетом и побољшати приступачност институција, што доказује и постављена рампа за особе са инвалидитетом на улазу у ту општину.

Помоћница Барошевић је нагласила да само заједничким снагама државе и локалних самоуправа особама са инвалидитетом може бити обезбеђен још квалитетнији и садржајнији живот.

„Заједно стварамо Србију без баријера, Србију једнаких могућности за све наше грађане“, поручила је Барошевић.

Отварајући скуп државни секретар је рекао да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске солидарности, која се обележава бројним активностима и манифестацијама. На овај начин утиче се на повезивање две значајне а осетљиве друштвене групе, младих и старијих, и истиче се значај међугенерацијске сарадње као облика потпоре међу њима.
Илић је нагласио да у години међугенерацијске солидарности најзначајније место заузимају волонтери, а само кроз Црвени крст Србије ангажовано је њих више од 60 хиљада. За рад Црвеног крста у овој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је укупно 515 милиона динара, што значи да ће 36 хиљада корисника народних кухиња у 77 градова и општина бити збринуто, док је један део средстава намењен за опоравак деце корисника народних кухиња у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци и Баошићима.
Државни секретар је истакао да је добро када је организатор волонтирања локална самоуправа − град или општина, због тога што реформом државне управе ови органи нужно морају да буду пре свега сервиси својих грађана. А волонтерски сервиси, као што је сервис београдске општине Звездара, показали су да је то могуће, одрживо, доступно, да не кошта пуно а много вреди.

На традиционалној манифестацији коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.
Овогодишњи Светски дан безбедности и здравља на раду биће посвећен теми коју је утврдила Међународна организација рада: „Стрес на радном месту – колективни изазов“. Према проценама МОР-а, сваке године више од 2,3 милиона запослених смртно страда због повреда на раду или професионалних болести, а преко 313 милиона претрпи озбиљне повреде због којих одсуствује са рада.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни конкурс за подношење предлога програма на Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2022. години.

Средства за овај конкурс обезбеђена су у Буџету Републике Србијe у износу од 250 милиона динара.

Рок за подношење пријава је 24. јануар 2022. године.

Предмет овог конкурса је укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности које реализују савези непосредно или кроз рад локалних удружења у свом систему, са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом.

Обрасци конкурсне документације могу се преузети у електронској форми на интернет презентацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на линку https://www.minrzs.gov.rs/sr/konkursi/programski-konkurs-za-unapredjenje-polozaja-osoba-sa-invaliditetom-u-2022-godini

Програмским конкурсом за 2021. годину подржан је рад 33 савеза са 512 локалних удружења у саставу у 106 локалних самоуправа у Републици Србији.

Нова сесија Јавне расправе о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета одржана је у Дому омладине у Новом Пазару пред рекордним бројем учесника у поређењу са другим местима у Републици Србији укључених у ову јавну расправу.

Јавну расправу отворили су др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Небојша Равић, заменик градоначелника Новог Пазара, и Аднан Диздаревић, директор Центра за социјални рад Нови Пазар.

Овом догађају присуствовали су представници органа локалне самоуправе, запослени у школским управама и основним и средњим школама, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи. Сви учесници у расправи подржали су доношење закона, којим ће се уредити права детета и формирање института Заштитника права детета као механизма примене овог закона.

У уводном обраћању, др Стана Божовић је истакла да су подршка и ангажовање на пољу заштите деце од свих видова претњи са којима се у свом одрастању, васпитању и образовању суочавају, обезбеђивање њихових права и ојачавање положаја у друштву – приоритетни задаци Владе Републике Србије и ресорног министарства, односно, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је, извршавајући своју обавезу да сопственим активностима доприноси унапређењу и промоцији права детета, као и општој визији, коју промовише Влада Републике Србије о држави у којој се поштују људска, грађанска и политичка права – сачинило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета.

У радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, представио је сам Нацрт. Том приликом, навео је и коментарисао делове Нацрта, који се, поред основних одредби и набрајања основних права детета, односе на: грађанска и политичка права, право детета на заштиту од насиља, дете у породичној средини и алтернативној нези, здравље и здравствену заштиту, социјалну сигурност и заштиту, право на образовање, слободно време и културне активности, права посебних група деце и мере заштите, институт Заштитника права детета, поступање пред Заштитником прва детета.

У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози, које ће Експертска радна група Министарства све размотрити и радити на њиховој интеграцији у финалну верзију Нацрта. На крају је истакнуто да С обзиром да се ове године свуда у свету обележава 30. годишњица доношења Конвенције о правима детета чији је потписник и Србија, да би најбољи начин за истицање важности права детета у нашем друштвеном животу било доношење једног оваквог закона.

Сви, који нису стигли да учествују у јавној расправи, своје прилоге и сугестије упуте писаним преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.

Национална служба за запошљавање обележава 95 година постојања и том приликом биће уручена признања и захвалнице послодавцима и локалним самоуправама који су, у сарадњи са НСЗ, дали највећи допринос запошљавању током 2016. године.
Дан Националне службе за запошљавање обележава се од 14. децембра 1921. године када је објављен Закон о заштити радника којим је у Краљевини СХС уређено оснивање Средишне берзе рада у Београду и свих месних берзи рада у већим привредним центрима.
.

Циљ прве редовне седнице Социјално-економског савета која је данас одржана након укидања ванредног стања био је да социјални партнери добију извештај о предузетим мерама током ванредног стања као и да им се представе мере које ће се предузимати у будуће. 

Резултате свог рада изнели су Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство здравља, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Привредна комора Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат рада, Национална служба за запошљавање, Управа за безбедност и здравља на раду, Агенција за мирно решавање радних спорова. Представници Министарства просвете су такође били позвани, али су због неодложних обавеза били спречени да присуствују.

Током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је редовно на свом сајту обавештавало грађане о свим мерама које су предузете. 

Са жељом да се грађани што брже и веродостојније информишу о правима радника која не смеју бити прекршена ни током ванредног стања, покренут је портал „е-Портал“. Путем овог портала грађани су обавештавани о правима радника.

„ Идеја о формирању портала „е-Портал“ је наишла на веома позитивне коментаре, с обзиром да путем ове апликације грађани могу на врло  једноставан  начин видети која су права радника, као и да уколико је неко од права угрожено, грађани одмах могу проблем да пријаве Инспекцији рада. Овај начин информисања је похваљен од стране репрезентативних синдиката, уније послодаваца и привредне коморе “, објаснио је Ђорђевић.

Доказ да је портал „е-Портал“ веома користан је податак који показује да је на данашњи дан овај портал посетило 11.286 радника.

Друга ствар коју је Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања урадило је формирање такозване Вибер заједница, која служи да  путем ње грађани за веома кратко време добију корисне информације у вези са ванредним стањем.

„ Путем Вибер заједнице смо информисали грађане о свакој мери које је предузело ово министарство на основу одлуке Владе. Вибер заједница има 32.194 члана, што говори да су информације које су стизале благовремено биле од великог значаја грађанима“ објаснио је Ђорђевић.

Како би показали да је свака мера коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело веома корисна и уједно изводљива, само министарство је спровело сваку меру у свом раду и било пример добре праксе, као на пример рад од куће и коришћење боловања. 

Једна од мера било је и увођење тајног клијента, како би се проверио начин рада током ванредног стања.

„ Тајни клијенти су имали обавезу да зову центре за социјални рад, да провере да ли се јављају и јесу ли љубазни. Овим смо желели да видимо какав квалитет услуге се пружа током ванредног стања“, закључио је Ђорђевић.

Како би грађани били упућени у целокупан рад установа социјалне заштите подаци су објављени на сајту Министарста за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

„ Било је и оних који нису испунили наша очекивања, а о томе су такође грађани обавештени  путем сајта министарства “- закључио је Ђорђевић.