Претрага

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Републике Србије, предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти код Споменика „Победе Српске Војске“ на брду Зебрњак код Кумановa у Републици Северној Македонији, 20. октобра 2019. године у 11 часова.

Организатор церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Републици Северној Македонији. После церемоније полагања венаца и одавања почасти планирано је протоколарно обраћање и уметнички програм.

Поред државног секретара венце ће положити и изасланик одбране Војске Србије у Републици Северној Македонији,  представници Владе Републике Северне Македоније, представници локалних самоуправа из Србије и Северне Македоније, чланови Собрања Северне Македоније, као и представници удружења српских заједница у Републици Северној Македонији опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Најзначајника битка Првог балканског рата одиграла се у кумановској долини 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска победила је тада надмоћније турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године да би свега пет година касније био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

У крипти споменика положени су посмртни остаци више стотина српских јунака страдалих у Кумановској бици.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отвориће конференцију на тему „Безбедност и здравље на раду у дуалном образовању“ у среду, 25. октобра, са почетком у 11:00 часова, у Палати Србија, источни улаз, сала Србија, (ул. Михаила Пупина 2) у Београду.
Циљ конференције је важност заштите живота и здравља ученика у дуалном образовању, као и скретање пажње свим послодавцима у процесу овог образовања да ученици могу да обављају само оне послове који неће негативно утицати на њихов духовни и телесни развој.
Конференцију организује Управа за безбедност и здравља на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, поводом обележавања Европске недеље безбедности и здравља на раду, у сарадњи са Европском агенцијом за безбедност и здравље на раду.
Молимо представнике медија да oбавезно акредитују своје новинаре (име, презиме и број личне карте), најкасније до 9:00 часова, 25. 10. 2017 на адресу press@minrzs.gov.rs или на бројеве телефона: 011/311-7081; 064/8622-148.

„Пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ допринео је развоју институција социјалне заштите на локалном нивоу. Дакле, на оном нивоу који је у директном додиру са грађанима, и који је надлежан да одговара на конкретне, животне захтеве и питања грађана. Остварењем тог циља, помогли смо локалним самоуправама да оснаже своје капацитете за социјалну заштиту, успостављањем нових услуга потребних осетљивим групама о којима бринемо – старима, особама са инвалидитетом, породицама које брину о својим немоћним члановима“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији поводом завршетка петогодишњег пројекта који у оквиру Немачкe развојне сарадње спроводио ГИЗ,  а учествовали су и други партнери.

Министар је рекао да са задовољством можемо да сагледамо резултате успешне сарадње са ГИЗ-м, који су  значајно унапредили услуге социјалне заштите, како на националном, тако и на локалном нивоу, међу којима је и оснаживање нормативно правног оквира. Селаковић је подсећајући, да уколико не би постојале услуге  попут помоћи у кући, дневног боравака,  личног пратиоца, персоналног асистента,  рекао да би њихови корисници морали да напусте своје породице и подршку потраже у институцијама за смештај.

Нагласивши колико је за систем социјалне заштите Р. Србије важно јачање ЈЛС за преузимање обавеза из ове области, министар је рекао да оне морају да препознају своју улогу у пружању подршке кориснику у заједници у којој живи, да планирају већа финансијска средства за услуге у њиховој надлежности у будућности, да те исте услуге учине доступнијим својим грађанима, али и да буду одговорни за квалитет услуга које пружају.

„Обилазећи градове и општине по Србији, сусрећем се са новоуспостављеним услугама које пружају  локални Центри за пружање услуга социјалне заштите. И искуства која имају, како запослени у Центрима, али на првом месту корисници тих услуга, су за сваку врсту похвале. Ако нешто недостаје, то је већи број пружалаца услуга, конкретно када говорим о персоналним асистентима, личним пратиоцима, када говоримо о особама које пружају помоћ у кући нашим најстаријим суграђанима“, истакао је Селаковић.

Министар се осврнуо и на питање бриге родитеља чија деца имају одређене здравствене проблеме. „Када разговарате са родитељима деце која имају одређене проблеме, задовољни су што је њихово дете добило личног асистента. Међутим што је родитељ старији, то је брига о томе како ће се водити рачуна и каква ће брига постојати о детету у оном моменту када више не буду на овом свету, је једно питање које највише оптерећује те људе,“, нагласио је министар Селаковић. Он је рекао да је ширење мреже услуга у заједници уједно и циљ  државе, што је од изузетног значаја за наше грађане, имајући у виду да смо земља са ниским природним прираштајем, као и са великим бројем старије популације, која има потребу за различитим услугама помоћи.

Министар је указао да захваљујући пројекту  данас има 297 лиценцираних пружаоца услуга из различитих сектора, јавног, приватног и  цивилног, што је огромно повећање,  јер их је, према његовим речима, 2014. године било само 24. „Увећање броја пружаоца услуга допринело је повећању запослености, јер активни пружаоци услуга социјалне заштите запошљавају више од 8.000 радника. Број запослених, у периоду од 2016. до 2021. године, порастао је за 167%, што је директна последица повећања броја пружалаца услуга и ширења капацитета за пружање услуга. И као најважније, услуге социјалне заштите данас се пружају у 91% општина у Р. Србији, а присуство у окрузима је значајно уједначеније него раније“,  рекао Селаковић.

Истакавши да  се ГИЗ показао као један од најпоузданијих, али истовремено и најфлексибилнијих и најприступачнијих сарадника, подржавајући управо оне активности за које је Министарство затражило подршку, Селаковић се уједно и захвалио на досадашњој подршци. Министар  је најавио  наставак сарадње, кроз пројекат „Социјална инклузија у Србији“, укупне вредности око 5,5 милиона евра, који ће подржати партнере у Србији у јачању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у наше друштво.  

„Подршка Немачке у оквиру овог пројекта је посебно допринела развоју Стратегије за деинституционализацију. Иза ове речи стоји значајан помак ка пружању услуга социјалне заштите у заједници. Подржавамо наше српске партнере да наставе реформе у социјалној политици. Сваки корак на овом путу је истовремено и корак ближе заједничкој европској будућности“, изјавила је амбасадорка СР. Немачке у Србији  Анке Конрад.

На конференцији су поред, министра Селаковића и амбасадорке Конрад, учествовале министарка за демографију и бригу о породици Дарија Кисић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетиће сутра, 16. марта 2021. године, Град Зајечар, где ће, поред осталог, обићи Међуопштинску организацију Савеза слепих Зајечар, Центар за социјални рад и посетити вакцинални пункт у селу Вражогрнац.

11 часова – састанак са градначелником Зајечара Бошком Ничићем (Градска управа Зајечар, Трг ослобођења 1)

11.30 часова – посета Међуопштинској организацији Савеза слепих Зајечар (Карађорђева 68)

12.15 часова – посета Центру за социјални рад (Генерала Гамбете 88)

13 часова – обилазак вакциналног пункта у селу Вражогрнац, где ће министарка Кисић Тепавчевић посетити и шесточлану породицу Гроздановић. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представило се на Сајму студентске праксе у јавној управи.  У име министарства студентима су се представиле  в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил и помоћник министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић.

Дуња Цицмил, в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду упознала је студенте са надлежностима и делокругом рада Управе , као и са пословима са којима ће се сусрести на стручној пракси. 

Цицмил је приликом излагања истакла најважније сегменте рада Управе  наводећи  да је Министарство поред законодавних активности, усмерено на промену свести целокупне јавности о важности области безбедности и здравља на раду уз напомену зашто  је Управа за безбедност и здравље на раду најбоље место за обављање стручне праксе.

„Знања која су стечена на студијама додатно се могу побољшати и заокружити на непосредном извору успостављања система. Посебно бих истакла  да ће се у будућем периоду тежити ка подизању нивоа компетенција стручњака за безбедност и здравље на раду, што ће младим стручњацима са стеченим високим образовањем из области техничко-технолошких наука створити нове могућности за запошљавање,“ рекла је Цицмил.  

В.д директора Управе је истакла да ће обављањем стручне праксе у области безбедности и здравља,  студенти бити  у прилици да прошире видике, ступе у контакт са људима који препознају проблеме у пракси и пријављују их.

„Позивамо вас да обавите стручну праксу у Управи за безбедност и здравља на раду и стекнете нови поглед на рад државне управе који је динамичан, разноврстан и инспиративан. Деловање сваког појединца на подизању свести о значају безбедности и здравља на раду утицаће на смањење повреда на раду и професионалних болести. Будите и ви део тог процеса“ закључила је Цицмил. 

В.д помоћника министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић  позвала је студенте да дођу и упознају се са радом  Сектора за Пензијско и инвалидско осигурање. 

Министарство има 9 сектора, али је препознало  потребу да стручну праксу пружи у Сектору за пензијско и и инвалидско осигурање  и Управи за безбедност и здравље на раду, рекла је Лалатовић и истакла да ће се кроз ова два сектора студенти  упознати са радом свих других области које су у надлежности министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Лалатовић је студенте информисала о делатностима које су у надлежности  Сектора ПИО и  истакла да ће приликом праксе, која ће трајати четири недеље, студенти имати увид у припрему материјала за израду нацрта закона у области пензијског и инвалидског осигурања и добровољног пензијског осигурања, као и припрему стручних мишљења у вези са применом прописа у овој области.

„Студенти ће у Сектору ПИО бити у прилици да имају увид у израду 

 стручних мишљења у вези са применом међународних уговора о социјалној сигурности и закона, о томе како се врши регистрација пензијских планова и вођење евиденције о томе“, рекла је Лалатовић.

Она је студентима Универзитета Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца поручила да уколико желе да усаврше знање које стичу на академским студијама, ако желе нова искуства, како радна тако и животна, дођу и буду део тима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Средства за набавку десет основних намирница, око 9,3 милиона динара, обезбеђује Министарство за рад, као и средства за припрему и дистрибуцију оброка – 7,8 милиона динара, пошто локална самоуправа не жели да учествује у финансирању. Министарство је такође обезбедило средства за обнављање опреме народне кухиње – казана за кување, троетажне пећнице, мањерки за дистрибуцију хране и ситне кухињске опреме, као и униформи за кухињско особље.

У оквиру пројекта  „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“, који од 2018. године спроводи ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у Вршцу се одржава дводневни Пеер-то-Пеер састанак „Примери добрих пракси и услуга социјалне заштите на локалном нивоу“. 

Скуп је отворила помоћница министра у Сектору за социјалну заштиту Биљана Зекавица, која је истакла да је у оквиру пројекта спроведено низ активности које су допринеле унапређењу пружања услуга социјалне заштите на локалном и националном нивоу.

Како је додала, посебно је препозната подршка овог пројекта на припреми отварања Поглавља 19, активностима на изради Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници за период 2021-2026. године, за коју се очекује усвајање у наредним месецима. 

На скупу су представници 18 градова и општина из Србије разговарали о примерима добре пракссе и услуга социјалне заштите на локалном нивоу, шта је потребно унапредити и каква су искуства локалних самоуправа и организација.

Један од закључака јесте да је главни принцип којим се сви руководе да свако коме је помоћ потребна има могућност и да је добије, као и да је у овој области важна и иновација услуга и дигитализација. 

Такође, констатовано је да сарадња на локалном нивоу и међусобна подршка значајно утичу на стварање услова за унапређење услуга за особе којима је помоћ најпотребнија. 

Иванишевић је истакао да Балканска рута није затворена, и да је за Србију, како је навео, ситуација са мигрантима иста као и пре званичног затварања руте. Он је рекао да је нашој земљи важна донаторска помоћ како би и даље брига о мигрантима била на највишем нивоу. Државни секретар је и овом приликом истакао значај сарадње невладиног и владиног сектора у давању правовременог одговoра на мигрантску кризу.
Шефица канцеларије ИОМ мисије у Србији, Лидија Марковић, навела је да план реаговања за ову годину има за циљ да помогне Влади у даљој изради и операционализацији свеобухватног оквира сарадње око конкретних акција у области заштите избеглица и управљања миграцијама.
Шефица Службе за координацију на терену УНХЦР-а, Франческа Бонели, поручила је да Србија неће остати сама, те да мигрантима није потребна само хуманитарна помоћ, већ и нада за будућност.
План реаговања подељен је на четири стратешке области, а поред хуманитарне помоћи и заштите миграната, посебна област односи се и на подршку локалним самоуправама.

Директор Инспектората за рад, Бојан Јоцић, рекао је да се од јуна прошле године кренуло са много активнијим начином рада, да су уведени принципи ротације, као и прекршајни налози, тако да инспектори могу на лицу места да пишу мандатне казне.
− Желимо да делујемо превентивно и да што мање користимо репресивне мере, и због тога смо кренули да правимо партнерство са локалним самоуправама. Ово је дванаести округ који смо обишли, а циљ је да се изборимо за права радника по основу радног односа и безбедности на раду, али и да заштитимо послодавце који послују у складу са законом – истакао је Јоцић.
Директор Инспектората за рад није желео да даје процене колико у Србији има радника „на црно“, али је рекао да Инспекција рада затекне у просеку месечно од 850 до хиљаду непријављених радника. Ипак, нагласио је Јоцић, постоји позитиван тренд јер контрола базе Централног регистра обавезног социјалног осигурања показује да послодавци код којих су откривени непријављени радници након тога пријаве више радника него што је радило „на црно“.

Гостујући у јутарњем програму Хепи телевизије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је одржавање Сајма “Једнаки” у периоду од 23. до 27. октобра на Београдском сајму са циљем информисања јавности о активностима које предузима ресор којим руководи, а ради унапређења квалитета живота свих грађана.

“Други пут се одржава Сајам "Једнаки", у оквиру Сајма књига.  Желимо да помогнемо особама са инвалидитетом, да радимо на њиховој промоцији и подизању свести грађана када је ова категорија у питању. Поред ОСИ на Сајму ће се представити и остали сектори у оквиру Министарства као и Управа за безбедност и здравље на раду, Инспекторат за рад, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Национална служба за запошљавање и све установе које се налазе у нашој ингеренцији”, рекао је Ђорђевић.

У оквиру презентације Министарства обезбеђен је изложбени простор на којем ће бити изложене слике и друга уметничка дела чији су аутори особе са инвалидитетом, као и стаклене витрина у којима ће бити изложене рукотворине, накит и различити производи које су такође израдиле особе са инвалидитетом и корисници установа социјалне заштите.

Током Сајма ће кроз бројне радионице, културно-уметничке програме, округле столове особе са инвалидитетом представити свој рад и рад свих Савеза и удружења ОСИ из целе Србије, а учествоваће и гости из земаља региона.