Претрага

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић присуствовао је Свечаној академији поводом прославе 56. годишњице постојања Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу.

Честитајући Дан Факултета заштите на раду у име министра Николе Селаковића, Дејан Антић је изразио задовољство због вишегодишње плодоносне сарадње коју Министарство за рад и Управа за безбедност и здравље на раду остварују са овом високошколском установом.

„Професори и сарадници вашег факултета стални су чланови радних група за припрему прописа у области безбедности и здравља на раду, а посебно је било корисно њихово залагање приликом израде новог Закона о безбедности и здрављу на раду. Такође, од формирања Савета за безбедност и здравље на раду, ваш факултет има своје представнике који пружају велики допринос у раду поменутог тела. Према нашој евиденцији, Факултет заштите на раду увек активно учествује у пројектима и активностима Министарства за рад - Управе за безбедност и здравље на раду, попут Доделе националних признања поводом обележавања 28. априла, Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији и обележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду“ – рекао је државни секретар.

Антић је наставницима, сарадницима и студентима Факултета заштите на раду пожелео да у годинама које долазе наставе да нижу успехе како на научно-истраживачком, тако и на образовно-педагошком плану.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић у присуству министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарке трговине, туризма и телекомуникација Татјане Матић и градоначелице Ужица Јелене Раковић Радивојевић, отворила је караван дигиталних вештина, писмености и безбедности „Дигитална експедиција” у Ужицу.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да је Република Србија урадила много на пољу дигитализације у техничком смислу, али да је неопходно са тим упознати и грађане, како би они знали шта све данас могу да ураде из својих домова, да не чекају у редовима и не губе време на шалтерима. Како је истакла, треба да знају како да користе све оно што је Влада Србије на пољу дигитализације урадила у последњих 5 година и постану „е-грађани“, што је и циљ овог каравана. 

„Државна управа треба да буде прави сервис за све грађане у Србији. Да буде доступан и функционалан сваки дан у години и у свако доба дана. Једини начин за то било је увођење електронске управе“, навела је председница Владе.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић истакла је да је 21. век време технолошких иновација и да је циљ овог каравана повећање доступности дигиталних вештина и дигиталне писмености свих грађана Србије.

„Захваљујући иницијативи, идеји и ентузијазму председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић и њеном стручном тиму, много тога је урађено на пољу дигитализације. Покренуте су многе различите иницијативе, едукације и програми. Сада наша земља сигурно путује дигиталним караваном“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је навела да се у време пандемије Ковида 19, значај технологије и дигиталне писмености посебно приметио. Како је навела, постоји разлика између млађих генерација, које су рођене у време технолошких иновација и старијих, који се на њих полако навикавају.

Министарка Кисић Тепавчевић подсетила је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз подршку Владе Републике Србије и УНДП-а опремило све геронтолошке центре у нашој земљи адекватном технолошком опремом, која корисницима омогућава онлајн комуникацију са својим најмилијима, а уједно је и  побољшала њихов квалитет живота. 

„Захваљујући заинтересованости и ентузијазму наших најстаријих, желимо да идемо корак даље и покренемо програм на принципу едукација и радионица за наше најстарије. Тај пилот програм подразумева 20 центара и развија се уз подршку УНДП-а“, рекла је Кисић и додала да поред контакта са најближима, наши најстарији желе да знају и како да онлајн плате рачуне, приступе вестима, гледају филмове.

Иванишевић је, између осталог, најавио финансијски споразум између Владе Србије и Немачке, вредан од око пет милиона евра, за помоћ локалним самоуправама које су погођене мигрантском кризом и у које се враћају повратници по реадмисији.
Иванишевић, који је и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде Рома, навео је и да је усвојена Стратегија за социјално укључивање те националне мањине у Републици Србији окосница за отпочињање свих планираних активности на њиховој интеграцији, те да се у вези с тим у наредних месец дана очекује и доношење Акционог плана.
Учесници панела констатовали су да се повратници по реадмисији у Србији суочавају са великим изазовима и да се на њиховом решавању морају ангажовати држава и цело друштво.
У фокусу трећих Београдских дијалога су проблеми миграција и одржива интеграција миграната у нашој земљи.

Управа за безбедност и здравље на раду - Министарства за рад, запошљавање, борачка и  социјална питања, добитник је овогодишње плакете за успешну сарадњу са Синдикатом радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије.

На седници Републичког одбора Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, плакету је примила в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил.

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министром Николом Селаковићем остаје посвећено уређењу и унапређењу система којим се остварују безбедни и здрави услови на раду, а који у највећој могућој мери обезбеђују смањење броја повреда на раду и професионалних болести,“ изјавила је том приликом  директорка Управе.

Цицмил је  подсетила да је урађен Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду који је део је реформских процеса у Републици Србији и унапређења система безбедности и здравља на раду са циљем спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. 

Она  је истакла да ће боља законска решења омогућити стварање услова за безбеднију и здравију радну средину која омогућава запосленима да продуктивно раде до одласка у пензију, допринесу повећању продуктивности на радном месту, подстакну економски раст, запошљавање и побољшање функционисања тржишта рада, што ће се позитивно одразити и на привреду. 

Цицмил је нагласила да када се говори о безбедности и здрављу на раду сви имамо исти циљ а то је да се обезбеде услови за виши степен безбедности и здравља на раду и свакако бољи услови рада.

Директорка Управе осврнула се на најважније активности током претходне и текуће године, као и на планиране активности које предстоје у 2023. години.  

,, Помоћ УНДП локалним заједницама у Србији је од изузетног значаја за очување социјалне кохезије у односу на мигрантску кризу“, оценио је Иванишевић и додао да та помоћ треба да допринесе наставку политике Владе РС, која подразумева да ниједан сегмент живота грађана Србије не буде угрожен боравком миграната у нашој земљи. Државни секретар је подвукао да ће све обавезе које је Република Србија преузела, а односе се на заштиту лица која се налазе на њеној територији бити и испоштоване.
Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП, констатовала је да је подршка локалним заједницама неопходна како би оне ојачале и како би пружиле бољи живот грађана и миграната који се налазе у одређеним општинама.
Састанку Радне групе псрисуствовали су представници локалних самоуправа Шида, Суботице, Тутина, Лајковца, Кањиже, Кикинде, Београда.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потписao je са шефом делегације Европске уније у Републици Србији и амбасадором Семом Фабрицијем Споразум о приступању програму Европске уније „Права, једнакост и држављанство“ и изјавио да је овај Споразум још један корак у успешној сарадњи Србије и ЕУ.

„Овај Споразум, чији буџет износи више од 439 милиона евра бесповратних средстава омогућиће организацијама цивилног друштва, јавним установама и локалним самоуправама да приступе финансијским средствима за реализацију програма и пројеката у оквиру заштите основних права“, навео је министар и додао да ће учествовање у овом програму обезбедити и неопходна искуства из земаља Европске уније у циљу потпуног усклађивања домаћег законодавства и праксе са законодавством и праксом у земљама чланицама Еврoпске уније.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је годишњу чланарину за учешће у овом Програму и тиме створило могућност свим заинтересованим ентитетима са територије Републике Србије да приступе значајним финансијским средствима за реализацију програма и пројеката за борбу против насиља у породици, заштиту права особа са инвалидитетом, родну равноправност и остале сегменте заштите основих права.

Овом приликом Ђорђевић је подсетио на заједнички успех Србије и Европске уније у решавању мигрантске кризе, и истакао да наша земља може да буде и пример свим другим.

"Србија је урадила много у току мигрантске кризе захваљујући помоћи Европске уније. Отворили смо 18 прихватних центара, ангажовали теренске социјалне раднике, а кроз програм МАДАД 2, у вредности од 16 милиона евра, у оквиру кога је запослено скоро 600 људи, поносно можемо да кажемо да смо једини у Европи који смо успоставили прихватне центре за малолетне мигранте без пратње, о којима непрекидно брине тим стручњака. Успели смо да најмлађима обезбедимо несметано образовање и безбрижно детињство на које имају право", рекао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да ће Република Србија наставити активно да ради на јачању капацитета државних установа које се баве управљањем миграцијама, са акцентом на бризи и заштити рањивих категорија становништва, пре свега деце као и на поглављима 2. (Слобода кретања радника) и 19. (Социјална политика и запошљавање) и додао да верује да ће Република Србија врло брзо постати члан ЕУ.

Шеф делегације ЕУ Сем Фабрици честитао је Републици Србији и истакао да је прва од земаља Западног Балкана која се придужила овом прграму.

„Програм је фокусиран на 9 конкретних циљева у областима борбе против насиља у породици, заштите права особа са инвалидитетом, родне равноправности и у осталим сегментима заштите основих права“, рекао је амбасадор.

Циљ овог инструмента ЕУ је промовисање, заштита и примена права која обезбеђују једнакост грађана која су гарантована Уговором о функционисању Европске уније (УФЕУ), Уговором о Европској унији (УЕУ), Повељом Европске уније о основним правима („Повеља”) .

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да верује да ће након завршетка расправе о амандманима, а затим и гласања у Народној Скупштини бити усвојен сет финансијских закона који ће, поред унапређења рада у свери финансија и унапређења рада пореске инспекције, усвојити и Закон о планском систему који је веома важан за Републику Србију.

„Закон о планском систему повезаће државне институције по хоризонтали и вертикали и пружити могућност боље контроле рада. Циљ нам је да се повежу локална самоуправа, покрајина и Република и да се заједнички доносе одлуке како би финансијска контрола, која ће бити у функцији развоја Србије добила другачију димензију“, рекао је Ђорђевић.

Пружаоцима услуга социјалне заштите из локалних самоуправа из целе Србије биће додељено укупно 39 лиценци – 20 лиценци за услугу Помоћ у кући, 14 лиценци за услугу Дневни боравак, две за услугу Персонални асистент и по једна лиценца за услуге Лични пратилац, Становање уз подршку и Свратиште за децу.
Акредитације за медије треба послати најкасније до среде, 25. маја, до 10:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.