Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту каже да од 267.000 грађана (106.019 породица) који добијају социјалну помоћ, 147.000 људи је радно способно.
"Дакле, 147.000 људи може да ради и може бар једним делом да врати друштву за онолико колико се друштво труди да обезбедно сваког месеца - 1.117.547.000 динара за социјалну помоћ", рекао је Вулин, гостујући у Дневнику РТС-а.

Вулин сматра да је ово начин да се људи активирају, не само да раде, већ и да уче и образују се.

"Морате водити рачуна да је од ових 147.000 људи огроман број или највећи број је изузетно ниског образовног профила, и по правилу одбија било какву едукацију", подвукао је Вулин.

Министар Вулин истиче да ће овај систем јасно направити разлику између оних којима је помоћ потребна и оних којима помоћ није потребна.

"Они којима објективно не треба социјална помоћ, који раде негде другде, а можда нису пријављени, или који имају имовину која није пријављена, дакле они којима је социјална помоћ нека врста џепарца, нису се одазивали, нису хтели да раде, нису хтели да уче", рекао је Вулин.

"Свуда у свету се ради за социјалну помоћ и свуда у свету држава покушава да вас активира. Није ствар само дати вам нешто новца, него доћи до тога да тај новац зарађујете, да не будете изоловани"

Према његовим речима, због неодговорности родитеља који одбију да раде, деца неће остати без парчета хлеба.

"Носилац права, по правилу то је отац породице, добија 7.849 динара месечно. На то сваки пунолетни члан домаћинства још 3.800 динара, а сваки малолетни члан добије још 2.400 динара. Дакле, он (отац) може да умањи своју надокнаду, али не може узети детету", објаснио је Вулин.

Одговарајући на питање о каквим је пословима реч, Вулин је рекао да ће центри за социјални рад склапати уговоре са локалним самоуправама, тамо где она буде имала потребу.

"Свака локална самоуправа ће наћи оно што јој је потребно, људи неће морати да раде 174 сата као да су усталном радном односу, али мораће одређени број сати који договори центар за социјални рад са локалном самоуправом и јавним предузећима", објаснио је Вулин.

Нећемо штедети на корисницима

Министар Александар Вулин каже да ће ребалансом буџета бити направљене значајне уштеде у Минситарству рада, али да ни једна неће бити на рачун корисника.
"Ни један динар на рачун социјалне заштите, ни један динар на рачун дечјег додатка, ни један динар на рачун родитељског додатка", прецизирао је Вулин и обећао да ће држава стопроцентно испунити све своје социјалне обавезе.
"Нико неће штедети на онима којима је тешко, а да ћемо ми у Министарству штедети - хоћемо. Већ смо укинули дневнице, штедећемо и на путовањима и на аутомобилима и на канцеларијском материјалу", рекао је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за часопис  Пензија говори о побољшању положаја пензионера и смањењу незапослености.

„Ако наставимо да остварујемо добре резултате, можемо да направимо простор у буџету за додатно повећање пензијских чекова“

Ценимо и препознајемо одрицање и допринос који су пензионери дали током свог радног века, али и тако што су поднели велики део терета у стабилизацији јавних финансија. Добри фискални резултати у 2017. години омогућили су повећање плата и пензија од нове године. Наставићемо да радимо на томе да постижемо што боље фискалне резултате, тако да ћемо правити простора у буџету за додатно повећање пензија, каже у интервјуу за Пензију Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Шта још Министарство планира да уради по питању бољег материјалног статуса пензионера?

Министарство наставља да чини напоре и предузима потребне мере за побољшање материјалног положаја старијих грађана, па тако и пензионера.Наставићемо да се залажемо и радимо на томе да постижемо што боље фискалнерезултате, тако да ћемо правити простор у буџету за додатно повећање пензија. Истовремено, како би у потпуности сагледали њихов статус, неопходно је приступити изради социјалних карата, односно информационог система који би подржавао пословне процесе у систему социјалне заштите, обезбеђивао повезивање са другим системима и институцијама и тиме олакшао приступ правима и услугама. Систем би омогућио и формирање аналитичке базе, што би знатно допринело креирању политике и праћењу ефеката мера, чиме би се побољшало и усмеравање средстава.

Који су још планови Министарства на пољу бољег живота најстаријих грађана?

Развој услуга у заједници је свакако један од услова бољег живота старијих грађана. Важно је да у својој локалној заједници могу да користе услуге социјалне заштите које ће подржати њихов останак у породичном окружењу, и спречити раздвајање од породице и кидање сродничких и социјалних веза због потребе за смештајем. У том смислу, министарство ће посебну пажњу посветити подршци локалним самоуправама у успостављању и развоју услуга у заједници, пре свега кроз наменске трансфере мање развијеним и неразвијеним локалним самоуправама, али и посветити пажњу начину њиховог трошења и контроли квалитета успостављених услуга.

Сениори су често жртве предрасуда, одбацивања, искоришћавања, па и насиља. Како то спречити?

Једнако је важно да се и у превенцији насиља, као и на ублажавању његових последица, мобилишу сви друштвени ресурси. Проблему насиља над старијима треба приступити и мултисекторски, са нагласком на истраживањима, едукацији, превентивном деловању и сензибилизацији стручњака, старијих људи и шире јавности.Насиље према старијим људима је у нашој култури још табу тема. Починиоци су врло често блиске особе, било да су чланови породице па насиље над старијима „остаје чувана породична тајна“, или су то запослени у институцијама који воде бригу о њима. Старији људи се тешко одлучују да потраже заштиту јер своју ситуацију сматрају срамотном, мисле да ће бити несхваћени, живе у страху од последица или се жртвују за породицу.

Истраживања потврђују да чак три четвртине старијих људи у личном животу не препознаје дискриминацију због старости.Они који је препознају, виде је у односу институција према њима, пре свега здравствених установа и администрације. Иако подаци о пријављеним случајевима насиља последњих година расту, постоји основано уверење да је насиље над старијима, у свим сферама живота и свим појавним облицима, много присутније него што то евиденције говоре. Грађанска и професионална обавеза свих нас јесте да не ћутимо на уочено насиље, било да се оно дешава у нашем комшилуку, на улици или установи у којој радимо. Насиље није само проблем појединца, већ и проблем државе, друштва. Особе од ауторитета играју значајну улогу и њихов ауторитет у превенцији и сузбијању насиља над старијима не сме се подривати, већ подстицати и неговати.  Треба почети од професионалаца који уче нашу децу да не буду насилници, жртве да не треба да трпе насиље, а посматраче да реагују, а не само да га посматрају, преко професионалаца који су у ситуацији да уочавају последице, запослених у систему социјалне заштите, лекара, у полицији, судству и свим другим комлементарним системима. Информисање и едукација шире јавности, али и самих старијих људи о феномену, први је корак борбе против насиља над старијим људима.

Подршка и помоћ у заштити старијих који су изложени било ком облику насиља је надлежност и обавеза свих државних институција. У оквиру система социјалне заштите, центри за социјални рад су одговорни за њихову заштиту и пружање свих видова помоћи путем заједничког деловања са полицијом и правосудним системом у заустављању насиља, спровођења мера заштите, психосоцијалне подршке, правне и материјалне помоћи.

Министар сте и рада и запошљавања, па одговорите нашим читаоцима чија питања почињу са: „Имам сина/унука, на Бироу је, не може да нађе посао...“

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Национална служба за запошљавање обавља послове посредовања у запошљавању, дакле послове повезивања лица која траже запослење и послодаваца који су исказали потребу за запошљавањем кадрова. Пријавом и редовним јављањем саветнику за запошљавање, незапослена лица добијају могућност укључивања у мере активне политике запошљавања ради унапређења запослености, односно стицања додатних знања, вештина и компетенција за конкурентније иступање на тржишту рада. Јавни позиви за реализацију мера активне политике запошљавања расписала је Национална служба за запошљавање 7. фебруара 2017. године, а планиран је обухват 131.230 незапослених лица. Паралелно с наведеним, лица која траже запослење треба континуирано и интензивно да прате информације о потражњи за радном снагом, односно да активно траже посао и подносе пријаве за запослење које је у складу са стеченим компетенцијама, личним карактеристикама и жељеним каријерним развојем.

Долазе ли бољи дани за незапослене и када?

Према подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, у другом кварталу 2017. године забележен је највећи број запослених (2.881.000) и најмањи број незапослених (384.100) у периоду 2014–2017. године, због чега су и стопе активности (54,5%) и запослености (48,1%) највише, а стопа незапослености најнижа (11,8%). Уколико се посматрају подаци о регистрованој незапослености, број незапослених лица перманентно опада, односно на крају месеца септембра 2017. године на евиденцији незапослених налазило се 622.971 лице, што представља смањење за 77.976 лица у односу на децембар 2016. године. Наше министарство наставиће са спровођењем активности у циљу достизања стабилног, одрживог и ефикасног тренда раста запослености и тиме пружити свој допринос пуном остваривању постављених националних економских циљева и реформских процеса. У функцији наведеног је и процес припреме Националног акционог плана запошљавања за 2018. годину, којим се утврђују конкретни програми и мере активне политике запошљавања који ће се у предметној години и реализовати, категорије теже запошљивих лица које имају приоритет приликом укључивања у програме и мере и друге активности од значаја за побољшање пложаја незапослених на тржишту рада.

Најављује се увоз радне снаге у Србију, а на Бироу је 628.000 грађана без посла. Како то?

Имајући у виду да постављено питање не садржи кључне информације на основу којих би се сагледао аспект понуде и потражње на националном тржишту рада за конкретне тражене, а недостајуће профиле, односно разлози/оправданост евентуалног „увоза радне снаге“, указујемо да је област запошљавања страних држављана у Републици Србији регулисана Законом о запошљавању странаца који је усклађен са међународном регулативом која се односи на радне миграције и слободу кретања радника. Закон уређује могућности заснивања радног односа са странцима, односно закључивања других уговора којима се остварују права по основу рада, као и самозапошљавања странаца под прецизно уређеним условима, могућност утврђивања квоте, односно ограничења броја странаца који остварују права на рад у складу са стањем и кретањем на тржишту рада у Републици и друго. У прилог чињеници да се потребе националног тржишта рада приоритетно задовољавају запошљавањем домицилног становништва јесте и податак да је у периоду јануар-август 2017. године, Национална служба за запошљавање издала укупно 4.734 радних дозвола за странце.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Дневнику Радио-телевизије Србије говори о једнократној помоћи пензионерима, сениор картицама, социјалним картама, као и о осталим активностима које спроводи ресорно министарство.

Најављена је исплата једнократне помоћи пензионерима, 5.000 динара. И прошле године, добили су ту помоћ. Дакле, сви пензионери ће помоћ добити у наредних неколико дана, је л' тако?

Тако је. 1.750.000 пензионера може да очекује исплату једнократне помоћи од 5.000 динара. Та помоћ ће одмах бити исплаћена онима који примају пензију преко текућег рачуна, а у наредна два до три дана од тог момента за све остале који примају на кућну адресу, а њих је око 415.000.

За то је држава издвојила око девет милијарди динара, ако се не варам?

8.8 милијарди динара заједно са трошковима које имамо, за оне који примају пензију на кућну адресу.

Да ли ће овај штрајк у Пошти, у неким поштама у Србији, успорити динамику те исплате и осталих исплата?

Не. За нас су пензионери приоритет у овом тренутку и њима ће исплата бити у наредних неколико дана. Онима који примају пензију преко текућег рачуна, њима ће уплата свакако бити раније, тако да сви могу да очекују да у пар дана добију ову једнократну помоћ.

А да ли знате нешто, само кратко да се осврнемо и на то, дакле, о том штрајку у Пошти. Штрајкачи су тражили да разговарају са ресорним министром, са министром Љајићем.

Очекујемо да после тог разговора имамо више детаља о томе шта су њихови захтеви. Свакако уколико има потребе Агенција за мирно решавање спорова ће се укључити у то и надам се да ће врло брзо бити решено на обострану корист свих, јер Пошта је врло битан сегмент у нашем друштву и мислим да свакако  треба да видимо шта су захтеви, али ће држава наравно радити на томе да сви буду задовољни и да сви наставе са својим послом.

Дакле, шта још могу да очекују најстарији суграђани? Пензије ће бити повећане за пет одсто, то почиње од 1. јануара. Ви сте рекли и да очекујете Сениор картице у другим градовима у Србији. Је ли то нека препорука локалним самоуправама, пошто оне доносе одлуку о томе?

Тако је. То јесте препорука локалним самоуправама, с обзиром да видимо да је велико интересовање у Београду за Сениор картицама. Наш градоначелник је на презентацији представио шта отприлике од њих очекује. Наравно, нећемо ту да станемо. Ми желимо да грађани, одосно пензионери, који желе да дођу до Сениор каритца у Београду, који су грађани Београда, то могу да  добију на два начина, или да аплицирају директно у граду или да зову, уколико имају било каквих проблема, питања, могу и преко телефона. У сваком случају, врло брзо и ефикасно могу да дођу до бизнис, односно београдских сениор картица и на тај начин до неких попуста које је Град Београд спремио за њих, односно приватници и друштвено одговорне фирме које желе да нам помогну. Ми ћемо свакако у наредној години покушати да тај начин приступа и помоћи пензионерима проширимо и на друге делове Србије. У овом тренутку знамо да су Нови Сад и Ниш заинтересовани. Ми позивамо и остале локалне самоуправе да крену овим путем и у случају да имају било каквих питања, ако им треба било каква помоћ, Министарство рада је ту да помогне.

Ви сте најавили да ће коначно бити израђене социјалне карте. То се дуго најављује и тежак је посао. Требало би да те социјалне карте доведу до праведније расподеле социјалне помоћи. Да ли сте потпуно уверени да ће то заживети до 2019. године? Тако сте рекли.

Јесте. Направили смо план, имамо подршку. Причао сам и са нашом премијерком о томе, свакако, пошто се ради о великој аналитичкој бази. Ми желимо да заједно са канцеларијом која је основана од стране Владе, да заједно са њима направимо стратегију и да заједнички радимо на томе. Мислим да ће то бити велики и квалитативни искорак напред, јер ће наши грађани и грађанке добити праведнију расподелу онога што држава њима жели да да и што може да им да. Оно што је идеја јесте да држава своју помоћ коју даје да првенствено на праведнији начин и друго да пробамо да смањимо било какав вид злоупотребе.

Којих је до сада било?

Ми желимо да спутамо било какву злоупотребу, али овако ћемо то радити по аутоматизму. Оно што је највећа предност израде социјалних карата јесте да ће убудуће наши грађани по аутоматизму добијати социјалну помоћ. Значи, држава жели да буде друштвено одговорна, да препозна оног коме треба да помогне и да он добије социјалну помоћ, да нема потребе за администрацијом, за непотребним чекањем у редовима, за папирологијом и тако даље, већ да наши грађани помоћ  добију према подацима којима располажемо.

Када је реч о подстицају запошљавања, и то је веома важно, премијерка је најавила могућност повећања неопорезивог дела зараде, а такође се најављује и да би почетници у бизнису могли да буду ослобођени пореских обавеза у првих годину дана рада. Дакле, то је такође најавио министар финансија. Колико су те ствари извесне? Колико сам разумела, ММФ се сагласио, сматрају да то не би било превелико оптерећење за државну касу.

Неколико ствари желимо да радимо кад је у питању запошљавање. Прво, желимо да имамо стратегију, да видимо, кад је образовање у питању, шта је то што је потребно и у којим деловима наше земље треба да развијамо који вид образовања. Такође, имамо сада у неким деловима државе недостатак радне снаге. Желимо да извршимо анкетирање и да видимо да оно што смо радили са ИТ стручњацима применимо и у неким другим занимањима, да следеће године урадимо преквалификацију, како би надоместили тај недостатак радне снаге. Кад су у питању повластице, ми желимо, то је министар финансија рекао, да све оно што радимо буде неутрално по буџет, да не би управо угрозили досадашњи рад, а то је да имамо вишак и да га распоредимо нашим грађанима и да немамо проблем због којег бисмо сутра морали да се задужујемо. Нама је то врло битно. Свакако, нећемо да гледамо само једну страну. Ми желимо да и послодавцима да изађемо у сусрет, јер је врло битно да и наша привреда добије замајац.

Ви сте у Вашем министарству одлучили да пружите прилику студентима, односно дипломцима са факултета да обаве праксу у Вашем министарству. Ако се не варам, до сада сарађујете са Факултетом политичких наука и Правним факултетом. О чему се ради? Колико би трајала та пракса?

Тако је. За сада само они, али постоји интересовање да се укључе и други факултети. Пракса траје три месеца, тренутно се налази 200 студената на волонтирању, који су на завршним годинама студија, дипломских и постдипломских студија. Они се налазе код нас, три месеца их распоређујемо и на неки начин циркулишу по министарству, центрима за социјални рад, домовима и у самом министарству, и после три месеца њихови ментори им дају неке врсте оцена и препоруке за њихово даље запошљавање. Жеља нам је да сутра када се отвори радно место и у министарству, ти млади, нови људи дођу код нас, али свакако и да ако аплицирају на неком другом месту, имају неку врсту препоруке, с обзиром да је то на неки начин њихов први посао. Постоји интересовање и других факултета за потписивањем споразума о сарадњи, чак и у другим деловима наше земље, а мислим  и да ће врло брзо бити и потписани.

 

За развој социјалног предузетништва, унапређивање положаја осетљивих група и њихово запошљавање, буџетом за наредну годину, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је 50 милиона динара, а Програм развоја и Акциони план, који треба да обезбеде пуну примену Закона, биће усвојени у наредним месецима, најављено је данас на седници Савета за социјално предузетништво у Палати Србија.

 

У фебруару 2022. Србија је након деценије припрема, добила Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани појам солидарне економије и услови за стицање статуса социјалног предузећа. Тада је предвиђено и успостављање Савета за развој социјалног предузетништва, са циљем да ово тело осмисли Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.

 

„Људи који припадају тешко запошљивом становништву чине око 35% укупног броја незапослених у земљи, што је око 130.000 наших грађана. Социјално предузетништво је најпогоднији алат који ми у формално-правном смислу имамо, али га нисмо ставили у функцију и наш задатак је да се у наредном периоду озбиљно позабавимо оживљавањем социјалног предузетништва кроз доношење петогодишњег Програма развоја. Ми смо 2012. имали више од 250.000 корисника социјалне помоћи, а данас је тај број смањен за неких 37% и износи 160.700. То је постигнуто на првом месту запошљавањем људи. Од тих 160.000 најмање трећина је из категорије радно способног становништва и то је нешто о чему треба да размишљамо“, рекао је председник Савета за социјално предузетништво и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

 

Програмом ће бити обухваћене мере усмерене на подршку запошљавању и унапређењу пословања социјалних предузећа, као и друге активности у виду едукација и промоције. Поред постојећих,  програм ће пружити подршку и новим привредним субјектима који имају основ да се региструју као социјална предузећа. Сама видљивост овог сектора биће унапређена кроз сарадњу са локалним самоуправама, како би на локалу био препознат значај социјалног предузетништва, као и прилике које оно пружа у циљу остварења његове друштвене улоге.

 

Од 500 социјалних предузећа колико је процењено да постоји у Србији, тек је десетак регистровано у Агенцији за привредне регистре под тим именом. У наредном периоду НАЛЕД ће, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида) кроз пројекат „Јавне набавке и добра управа за већу конкурентност“ радити на ширењу свести о предностима и значају социјалне економије.

 

„Уз помоћ владе Шведске, НАЛЕД од 2022. ради на критеријумима за јавне набавке са социјалним елементима и пружа подршку раду Савета у спровођењу опсежних консултација са циљем усвајања програма развоја који ће омогућити пуну примену Закона о социјалном предузетништву. Пројекат обухвата и кампању за популаризацију сектора јер је појам социјалног предузетништва код нас још увек релативно нов и непознат широј јавности. Циљ је и да социјална предузећа разумеју критеријуме, услове и процедуре регистрације и најважније, користи од добијања статуса, односно финансијску подршку, пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама“, рекла је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

 

Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе, с циљем да понуде одржива решења за развој заједница. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу. Закон о социјалном предузетништву, заједно са Програмом и Акционим планом чини пакет који пружа могућност унапређења положаја осетљивих група и помоћи ће да дугорочно незапослени, жртве насиља, инвалиди, бескућници, повратници са одслужења казни и други лакше дођу до посла.

 

Фото : ТАНЈУГ

 

„Међународни дан старијих особа, због епидемије корона вируса, за разлику од ранијих година, данас обележавамо без њиховог присуства, али то нас није спречило да пронађемо адекватан начин да нашим најстаријима пошаљемо јасну поруку да бринемо о њима и њиховом здрављу и да смо на овај дан са њима у мислима“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на конференцији за медије.

 

Према речима министра свако од нас лично треба да учини мали напор како бисмо сви заједно допринели обезбеђивању бољих услова живота наших најстаријих грађана. Како је рекао, појединац лепом речју и знаком пажње може много да им улепша живот, док ће држава, водећи се политиком председника Александра Вучића, својим механизмима наставити да унапређује њихов положај кроз законодавне оквире и различите видове помоћи.  

 

„Старије особе су наши родитељи, баке, деке, учитељице, комшије и сви они су за нас урадили много тога, а сада је на нама да им узвратимо тако што ћемо о њима бринути и уложити максималне напоре да им обезбедимо достојанствено старење“, рекао је министар. 

 

Праћење политика везаних за старење на нивоу Владе РС обавља Савет за питања старости и старења, коме Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа стручну и административно техничку подршку. 

 

„Држава је протеклих година уложила и знатан напор како на подизању стандарда установа за смештај корисника (изградње, реновирања, адаптације и сл.), тако и на улагању у обуку кадрова и промени свести и ставова о заштити старијих особа. У циљу унапређења услова живота корисника издвојена су и значајна финансијска средства у правцу инвестиционих улагања у установе“, истакао је министар. 

 

Према његовим речима, Министарство у оквиру Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту спроводи активности на три нивоа ради побољшања услова живота старијих особа: 

 

   - подршка локалним самоуправама за успостављање и одрживост услуга социјалне заштите на локалном нивоу и развој услуга намењених старијима; 

  - побољшање услова живота и третмана корисника на институционалном смештају у установама социјалне заштите; 

   - развој и унапређење професионалних ресурса 

 

Како је навео, у Министарству се тренутно ради на припреми Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници као и Стратегије социјалне заштите, обе за период до 2025.год., које ће свакако једним делом бити посвећене и популацији старијих лица и могућностима унапређења квалитета живота старијих и њиховој социјалној укључености.  

 

Ове године преко механизма наменских трансфера Министарство је издвојило значајан износ средстава за развој услуга међу којима су и услуге намењене управо старијима. Средства се трансферишу пре свега оним локалним самоуправама које су испод републичког нивоа развијености и нису у стању да обезбеде из локалних буџета средства за развој услуга. 

 

„Сматрамо да је потребно развијати активан концепт социјалне политике намењен старијим људима који има за циљ: да омогући старијима да очувају своје способности и квалитет живота у кућним условима, да подиже ниво њихове социјалне сигурности, да омогући растерећење њиховим породицама, да проширује врсте услуга у контексту интегрисане бриге о старима, да омогући коришћење програма услуга свим старијим особама под једнаким условима, да негује концепт активног старења и омогући учешће остарелих кроз развој самопомоћи и солидарности и да обезбеди приступ програмима за старије људе у свим подручјима”, истакао је Ђорђевић. 

 

Он је навео да се континуирано спроводе активности на унапређењу друштвеног стандарда пензионера и за те намене сваке године се издвајају средства у висини од 0,10% планираних изворних прихода. Како каже, захваљујући бољој наплати изворних прихода Фонда, сваке године се издваја све више средстава, која у 2020. години износе 513,66 милиона динара. Тим средствима обезбедиће се бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа (сваке године око 1.500 пензионера више користи опоравак).

 

Од 2016. године редовно се исплаћују једнократне помоћи свим пензионерима, и за пет година по том основу исплаћено је пензионерима 38,3 милијарде динара.

Новчани износ као увећање уз пензију у износу до 5% исплаћује се за 1,3 милиона пензионера са пензијама до 35.840,11 динара, у складу са Уредбом Владе Републике Србије.

Са представницима фондова и завода Немачке, Аустрије, Хрватске, Мађарске, Федерације БИХ, Републике Српске и Северне Македоније Фонд ПИО редовно организује међународне саветодавне дане, на којима сваке године правну помоћ добија око 1000 странака које имају стаж у две државе, а живе у Србији.

 

Фонд ПИО је омогућио да лица са оштећеним видом добију решење и остала акта из пензијског и инвалидског осигурања штампана и на Брајевом писму, што је посебна погодност за око 800-900 лица оштећеног вида, слепих или слабовидих, колико их годишње поднесе захтев Фонду остваривање права на негу и помоћ другог лица, за телесно оштећење, инвалидску или старосну пензију. 

 

Ради се на томе да сви објекти буду прилагођени и доступни старијим особама. Поред Брајеве писаће машине, репродуктора и говорног софтвера за српски језик, међу специјална помагала која се обезбеђују из средстава Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање уврштено је још једно помагало – дејзи плејер.

 

Фонд ПИО израђује и персонализоване Пензионерске картице за све пензионере.
У циљу организовања активности међугенерацијске сарадње и солидарности, Фонд ПИО је спровео пројекат, реализован у 2020. години, чији је циљ био да испита карактеристике и садржај међугенерацијске солидарности, њено подстицање и унапређење.

 

„Нажалост, у друштву можемо видети и примере дискриминације засноване на старосном добу. Како бисмо то спречили донели смо Закон о забрани дискриминације којим је забрањена свака дискриминација. Поред тога морамо подизати свест грађана о значају учешћа најстаријих у друштву и обавезе нас млађих да о њима увек бринемо, а посебно у овом тренутку, када је епидемија корона вируса утицала вишеструко на најстарије који припадају најризичнијој категорији“, рекао је Ђорђевић. 

 

У претходне три године ресор на чијем је челу Ђорђевић, организовао је Сајам за треће доба, Сајам Једнаки, конференцију „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обележени су јубиларни рођендани корисника домова за старе, финансијски је подржао пројекат „Град пријатељ старих“ и представило публикацију „Град прилагођен старијим особама – Путоказ за активно старење у Граду Београду што је само део активности које се свакодневно спроводе ради пружања подршке најстаријим грађанима.

 

„Поред свега овога, лично сматрам да њима највише значи када дођемо да се дружимо са њима, када прослављамо нове године заједно, као што смо то радили и претходних и када их питамо како су, јер лепа реч има велику вредност, а они то знају да цене“, закључио је Ђорђевић.

 

“То је заиста предуг период, 21 година и Министарство рада, заједно са Црвеним крстом, без иједног динара повећања буџета, обезбедило је новац да се обнове све народне кухиње у нашој земљи”, рекао је министар.

Он истиче да је у ту сврху издвојено 50,56 милиона динара и да се може рећи да ће се тим новцем задовољити све потребе наших народних кухиња, да се оброци припремају у складу са највишим стандардима, “онако како корисници и заслужују”.

Напомињући да је за идућу годину Министарство рада предвидело 515 милиона динара за различите програме које ће радити са Црвеним крстом, он је истакао да то значи да ће свих 77 народних кухиња у Србији наставити да ради, односно да ће 36.000 корисника добити свој оброк.

“То значи да ће десетине хиљада људи добити свој пакет намирница, хигијенски пакет, хиљаде наше деце моћи ће да оду на опоравак, видеће море, планину. То значи да ће држава Србија, заједно са Црвеним крстом, наставити да брине о онима којима је помоћ потребна и омогућити да им живот заиста буде бољи и садржајнији”, истакао је министар и Држава ће, како је додао, наставити да штеди, а сваки динар који уштеди вратиће у систем социјалне заштите.

Црвени крст је значајан партнер Министарства без чијих радника и активиста, који "несебично дарују своје време и знање", држава не би могла ефикасно да се бори ни против сиромаштва, ни против многих других ствари, рекао је министар.

Говорећи о ванредним ситуацијама због велике хладноће, Вулин је нагласио да су Центри за социјални рад укључени у штабове за ванредне ситуације у свим општинама и да обилазе кориснике, као и да је свима понуђена помоћ, тамо где је потребна и да су капацитети за збрињавање довољни.

Министар каже да је велики број људи премештен у одговарајуће капацитете, као и да су сви геронтолошки центри такође отворили своје простојрије и спремни су да приме оне којима је помоћ потребна.

“То радимо на простору читаве земље, где год постоји потреба, социјални радници су ту, а читав систем социјалне заштите функционише, носи се храна, обезбеђују лекови свима којима је потребно и то радимо на територији целе земље, не само у ових 10 општина где је проглашена ванредна опасност”, каже министар.

Градоначелник Пожаревца Бане Спасојевић рекао је да његова локална самоуправа има одличан партнерски однос са Црвеним крстом, а да град Пожаревац из свог буџета издваја више од 13 милиона динара као једнократну помоћ за социјално угрожена лица, што, оцењује, довољно говори да локална самоуправа брине о својим суграђанима.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Весна Миленовић нагласила је да је до сада Црвени крст у Пожаревцу имао опрему за припрему оброка стару 21 годину, а да је опрема коју су добили сада од Министарства рада вредна скоро 600.000 динара.

“У питању су најзначајнији елементи кухиње, велики казан, професионални шпорет, а предстоји испорука великих термоса, капацитета 40 литара, за испоруку на седам пунктова Црвеног крста. Морам рећи да је министар Вулин лично препознао потребу да се обнови капацитет Црвеног крста”, рекла је Миленовић.

Према њеним речима, народна кухиња у Пожаревцу једна је од највећих коју Црвени крст има у Србији, са 850 социјално угрожених корисника а да су топли оброци које Црвени крст припрема некада једини оброци које корисници током дана имају.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку Националне службе за запошљавање за 2018. годину, којим су утврђени конкретни задаци и циљеви на спровођењу мера активне политике запошљавања.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је потребно да Република Србија има високообразовану будућу радну снагу, јер ће у будуће стране инвестиције имати управо потребу за тим кадром. Привлачењем тих инвеститора они ће својим улагањем младима понудити нова, финансијски атрактивнија радна места, а самим тим омогућити и боље услове за живот њихових породица.

 

„Министарство жели да помогне и запосленим људима тако што ће им омогућити прилику да се преквалификују за занимања која су потребна на тржишту рада и која ће им донети бољу зараду. Такође, увођењем дуалног образовања, као и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да, пре него што заврше факултете, виде да ли заиста желе да раде оно за шта се и школују. Потребно је свима пружити прилику да раде оно што воле, јер једино тако ће у свом послу бити најбољи, а пре свега и задовољни у својој земљи“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је рекао да ће Влада Србије учините све да младима  обезбеди боље услове живота, да у Србији могу од свог рада да живе пристојно и себи и својој породици обезбеде лепшу и сигурнију будућност, а не да одлазе у иностранство. Према његовим речима, демографска слика Републике Србије ће тиме бити знатно боља.

 

“У 2018. години посебан значај имаће активности на пружању подршке у запошљавању вишкова запослених, младих и дугорочно незапослених, Рома и особа са инвалидитетом. Наставићемо сарадњу са центрима за социјални рад на спровођењу интегрисаних услуга у циљу запошљавања радно способних корисника новчане социјалне помоћи, жртава породичног насиља и младих до 30 година старости који су имали или имају статус детета без родитељског старања”, изјавио је министар Ђорђевић.

 

У Споразуму се посебно истиче потреба унапређења сарадње са послодавцима ради повећавања могућности за запошљавање незапослених лица и сарадња са локалним самоуправама на изради локалних акционих планова запошљавања. Имајући у виду да је један од стратешких приоритета политике запошљавања – подстицање запошљавања у мање развијеним регионима и развој регионалне и локалне политике запошљавања, Споразум је потписан на регионалном састанку које је Министарство организовало у сарадњи са Националном службом за запошљавање и Сталном конференцијом градова и општина, са циљем даљег унапређења сарадње са јединицама локалних самоуправа у  креирању и спровођењу мера активне политике запошљавања у складу са потребама локалног тржишта рада.  

 

„Циљ и жеља Министарства  је да најпре пружимо додатну подршку свима онима, који запошљавају особе са инвалидитетом, како бисмо друге мотивисали и показали им, да се и те како исплати да ангажују  таква лица, не само зато што су лојални и верни свом послодавцу, већ и посвећени послу који обављају“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић током обиласка просторија међуопштинске организације Савеза слепих Србије Краљево, где се састао и са  представницима 9 удружења  особа са инвалидитетом у Краљеву.

 

Министар је рекао да не постоји  та врста разлике, која је кроз предрасуде најчешће виђена, када неко запосли особу са инвалидитетом, да ли може или не може да допринесе већој продуктивности. „Ми смо уверени да може“, истакао је министар Селаковић.

 

Једна од тема  разговора са представницима Међуопштинске организације Савеза слепих Србије - Краљево  „Наша друга кућа“, које су захваљујући средствима Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства,  адаптиране у вредности од милион и седамсто хиљада динара, била је будуће активности Министарства у циљу даљег унапређења услова живота особа са инвалидитетом и решавање њихових проблема са којима се суочавају у  свакодневном животу.

 

У делегацији Министарства  са министром  Селаковићем, били су државни секретар Крсто Јањушевић и помоћница министра Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић.

 

„Министарство ће посебну пажњу посветити оспособљавању за бољи рад, али и обезбеђивању бољих услова за наше најстарије суграђане,  који су смештени у Геронтолошком центру у Матарушкој бањи“, рекао је Селаковић и најавио да ће из  буџета Министарства ове године бити  издвојено око 29 милиона динара за набавку опреме и радова, који ће  свакако подићи ниво услуге смештаја корисницима тог дома.

 

„Мотивисани смо жељом да успоставимо бољу координацију свих органа који су под надлежности  Министарства, да сагледамо шта можемо све да урадимо у другим деловима  ресора, али и да чујемо од представника органа, који су то конкретни проблеми са којима се сусрећу у руковођењу установама,“ указао је министар Селаковић. Он је навео да је на данашњем састанку са градоначелником др Предрагом Терзићем и његовим сарадницима задуженим за социјална питања, и бригу о деци и породици, као и директорима центра за социјални рад, Геронтолошког  центра, Националне службе за запошљавање и ПИО фонда договорено да се сагледају досадашњи резултати рада, а циљ састанка је, према речима министра,  да се сагледају  планови за рад у 2023. години.

 

„Могу да кажем да сам и те како задовољан и поносан на чињеницу да је Краљево град који је  последњих шест година успело готово да утростручи свој буџет, што је на радост свих који раде у систему социјалне заштите и они који су корисници, јер су повећана и давања из локалног буџета“, истакао је  министар  додајући да Краљево 4,5 посто свог  буџета издваја за социјалну заштиту.

 

„Мислим да се никада није догодило да министар, државни секретар, помоћник и посебни саветник министра дођу у Краљево и да обаве разговор са свим установама социјалне заштите, са представницима филијале Националне службе за запошљавање, филијале ПИО  фонда, Геронтолошким центром и да из тих разговора закључе, шта је оно што се ради веома добро, како систем функционише, али и које проблеме имамо и са којим проблемима се сусрећу корисници услуга, изјавио је др Предраг Терзић градоначелник Краљева.

 

„Рекао бих да је Краљево сјајан пример како заједнички функционишу градска управа, Министарство и Удружење особа са инвалидитетом у једном партнерском односу и то је сигуран пут да једна локална самоуправа постане боље место за живот особа са инвалидитетом“, истакао је Ранко Вуковић, председник међуопштинске организације Савеза слепих Србије.

 

Током боравка у Краљеву, министар Селаковић је  деци чланова борачких организација, ратних војних инвалида  и породица палих бораца из Краљева поделио пакетиће.

.

Иванишевић је, између осталог, најавио финансијски споразум између Владе Србије и Немачке, вредан од око пет милиона евра, за помоћ локалним самоуправама које су погођене мигрантском кризом и у које се враћају повратници по реадмисији.
Иванишевић, који је и председник Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде Рома, навео је и да је усвојена Стратегија за социјално укључивање те националне мањине у Републици Србији окосница за отпочињање свих планираних активности на њиховој интеграцији, те да се у вези с тим у наредних месец дана очекује и доношење Акционог плана.
Учесници панела констатовали су да се повратници по реадмисији у Србији суочавају са великим изазовима и да се на њиховом решавању морају ангажовати држава и цело друштво.
У фокусу трећих Београдских дијалога су проблеми миграција и одржива интеграција миграната у нашој земљи.