Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадорком Државе Израел Алоном Фишер Кам о унапређивању сарадње две земље у областима које су у надлежности ресорног министарства као и о његовој предстојећој посети Тел Авиву.

Министар Ђорђевић захвалио се на позиву градоначелника престонице Државе Израел да посети тај град и да тиме допринесе учвршћивању билатералних односа две земље. 

„Задовољство ми је што ћу током боравка у Тел Авиву имати прилику да се састанем са представницима министарстава који се баве питањима социјалне заштите, рада и борачких права и са њима разменим искуства која ће, верујем, допринети неким новим идејама и још бољим резултатима. Сматрам да ће и разговори са приватним компанијама и невладиним организацијама отворити нове могућности даље сарадње и спровођења заједничких активности и пројеката, нарочито у области унапређивања положаја особа са инвалидитетом и смањења економских миграција“, истакао је министар.

Амбасадорка Државе Израела Алона Фишер Кам представила је министру Зорану Ђорђевићу план предстојеће посете и нагласила њен значај за наставак досадашњих успешних заједничких подухвата као и за отварање нових поглавља у односима Србије и Израела. Такође, предложила је и заједничке активности у будућем периоду које се односе на борбу против насиља у породици и насиља над женама.

Иванишевић је новинарима, након седнице Савета рекао да се једно од најважнијих питања односи на легализацију ромских насеља, као и да је договорен састанак са представницима Министарства грађевине како би се нашло одговарајуће решење.
"То питање јесте значајно, али све мора да буде у складу са Законима и прописима о легализацији", рекао је Иванишевић.

Он је навео да ће ове године бити донета нова Стратегија за инклузију Рома, на којој ради неколико министарстава, што је обавеза Србије која произилази из Поглавља 23 у процесу придруживања ЕУ.
"Наша је обавеза да бринемо о свим грађанима, а посебно о рањивим категоријама што Роми свакако јесу", додао је Иванишевић и навео да ће Стратегија бити усаглашена са Стратегијом Европа 2020.

Како је објаснио Декада Рома ће се у наредном периоду реализовати кроз Пакт о стабилности југоисточне Европе са седиштем у Сарајеву односно Савет за регионалну сарадњу који је наследио ову организацију.
"У наредних неколико дана имаћу састанак са Гораном Свилановићем који руководи том организацијом како бисмо утврдили јасне акционе планове", казао је Иванисевић.

Министар рада, запошљавања, социјалних и борачких питања Србије, Милица Ђурђевић, данас је у Вишеграду, на Првој годишњици Свесрпског сабора „Сусрет на Дрини“, одржала свечани говор у којем је поручила да су Србија и Република Српска нераскидиво повезане као једна породица и један народ.

„Данашњи сусрет на Дрини није само братски загрљај, већ симбол наше одлучности да будемо мост једни другима. Србија никада неће окренути леђа Републици Српској, јер је то не само наше историјско и политичко право, већ и наша морална обавеза“, поручила је министарка Ђурђевић.

Она је истакла да је национално сабирање посебно значајно у временима спољних притисака на Републику Српску и унутрашњих удараца на политичку стабилност Србије.

„Мрак је увек најгушћи пред зору, али Срби знају ко су, одакле су и шта бране. Стојимо усправни пред свим изазовима“, додала је она.

Министарка Ђурђевић нагласила је да Србија и Република Српска нису само политичке творевине, већ вечна ћуприја српског народа која спаја све реке, планине и видике у један завет.

„Наша визија српског питања у 21. веку јесте визија мира, економског узлета, социјалне правде и духовног препорода“, рекла је.

На крају свог обраћања поручила је: „Живела слобода српског народа, живела Србија и Српска!“

Ступањем на снагу Одлуке о укидању ванредног стања,  почев од 7. маја 2020. године, сви захтеви за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у смислу члана 116. став 2. Закона о раду, подносе се по редовној процедури, која је важила пре почетка ванредног стања. 

Захтеви се могу послати и препорученом пошиљком на адресу Министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-26, 11000 Београда. 

Напомињемо да су решења Министарства о давању сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у периоду док је била на снази Одлука о проглашењу ванредног стања, издата са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања. 

Обавештавамо јавност и послодавце, који имају потребе за коришћењем права за упућивање запослених  на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, да издата решења Министарства за време ванредног стања, престају да важе дана 06. маја 2020. године, те да уколико имају и даље потребе да упућују запослене на плаћено одсуство, поднесу нове захтеве за давање сагласности за упућивање запослених на ово плаћено одсуство по редовној процедури, уз мишљење репрезентативног синдиката гране или делатности основаног на нивоу Републике у складу са Законом о раду.

Скрећемо пажњу заинтесованим послодавцима да уколико планирају подношење захтева у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду, воде рачуна о роковима, које је неопходно испоштовати у смислу Закона о раду и Закона о општем управном поступку, имајући у виду да је пре доношења решења о давању сагласности потребно затражити мишљење реперезентативног синдиката.

Иванишевић је изјавио да је мигрантска криза вулкан који није угашен и да постоји могућност да се криза сваког часа поново покрене имајући у виду број људи који чека на грчкој граници. Државни секретар је истакао да је наша земља спремна да реагује на сваку ситуацију у било ком моменту, као што је то чинила до сада, и подсетио да ресорно министарство са Владом Швајцарске подиже смештајне капацитете за мигранте без пратње, посебно девојчице. Иванишевић је подвукао да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са осталим надлежним институцијама, настојати да предузме све неопходне мере за заштиту миграната и избеглица од дискриминације.
Сузана Пауновић из Канцеларије за људска и мањинска права је истакла да је хуман однос грађана Србије према мигрантима показао да је наше друштво толерантно и отворено и тиме спремно за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са Европском унијом. Влада Србије је, према њеним речима, усвојила стратегију за смањење дискриминације и донела акциони план за спровођење.
Косана Бекер, помоћница поверенице за заштиту равноправности, навела је да је у односу на број људи који је прошао кроз нашу земљу, број притужби на дискриминацију мали. Та институција добила је укупно десет притужби, углавном од организација цивилног друштва.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је обиласку новоизграђених станова и радова у току у оквиру државног пројекта станоградње за припаднике снага безбедности у Врању.

“Председник Србије Александар Вучић када је дошао на чело Министарства одбране препознао је проблеме са којима су се суочавали, један од њих је био и становање. Он је унапредио положај Војске Србије и омогућио да лакше дођу до станова. Поред војске, ови станови су намењени и полицији, снагама безбедности, борцима, војним инвалидима и члановима породица палих бораца, а у плану је да се прошири на лекаре, медицинско особље и младе брачне парове што ће допринети томе да подстакнемо младе да остану у својој земљи и ту стварају породице”, рекао је Ђорђевић. 

Министар је рекао да се значајно улаже у унапређење положаја бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца, што представља доказ да Србија зна да цени оне који су се борили за нашу земљу.

“Ово је само један корак ка циљу који је пред нама, а то је обезбеђивање бољих услова за живот наших грађана. Наставићемо да радимо на свим пољима како бисмо остварили тај циљ”, закључио је министар.

Обилазак је предводила председница Владе Србије Ана Брнабић, а присуствовали су и  потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Венце, крај саркофага вожда Карађорђа, положили су државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, представници министарстава одбране и полиције, Војске Србије, принц Александар Карађорђевић, управник Задужбине Краља Петра првог на Опленцу Драган Рељић, председник општине Топола, чланови Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године и други поштоваоци Карађорђа.

Прослављени војсковођа вожд Карађорђе рођен је у селу Вишевац код Раче Крагујевачке, око 1768. године. Тачан датум рођења није забележен.

За вођу устанка против турске власти изабран је средином фебруара 1804. године на народном збору у Орашцу.

Био је један од најзначајнијих војних заповедника у Србији, у периоду од 1804. до 1813. године. Његови највећи успеси на бојном пољу били су бојеви на Иванковцу 1805, Мишару и Делиграду 1806. и борбе за ослобођење Београда 1807. године.

Карађорђе је убијен 25. јула 1817. године у Радовањском Лугу крај Велике Плане.

„Програм „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, чија укупна вредност износи око 15,5 милиона евра, и који је спроведен  у периоду од октобра 2018. године до марта ове, имао је за фокус подстицање ангажовања радно способних припадника ромске националне мањине на формалном тржишту рада, побољшање њихове запослености, запошљавања и економског оснаживања, посебно оних Рома мушкараца и жена који припадају категоријама незапослених лица које је тешко запослити по више основа,“ изјавио је државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на завршној конференцији поводом завршетка пројекта који је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) спровела заједно са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и партнерима.

Ђорђевић је том приликом истакао да је посебно  значајно да је кроз овај пројекат,  пружена подршка у припреми Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и Акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије.

„Значајно је да се и нови пројекат „Социјална инклузија у Србији“, који ће Министарство спроводити са ГИЗ-ом, у периоду од априла 2023. до марта 2026. године, укупне вредности од око 9,5 милиона евра, надовезује на резултате пројеката „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ и „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“,  са циљем осигурања подршке у побољшању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у Србији,“ закључио је Ђорђевић .

Говорећи о незапослености и њеној корелацији са степеном образовања, лица без квалификација или са ниским нивоом квалификација, Ђорђевић је навео да  Роми и Ромкиње чине 88,6% укупне регистроване незапослености, лица са средњим образовањем 10,7%, док је удео лица са високим образовањем 0,7%, што је значајно неповољније у односу на карактеристике укупне регистроване незапослености.  Баш зато је, истиче Ђорђевић, фаворизација наставка образовања код ромске популације од великог значаја.

„У оквиру мера Стручна пракса и Приправништво за младе са високим образовањем, Ромима је дат приоритет за укључивање у исте, па је током прошле године укључено  25 Рома, у Приправништво за младе са високим образовањем 44 Рома, док је програмом „Моја прва плата“ обухваћено 59 Рома,“ истакао је државни секретар додајући да ће  Министарство  наставити са пружањем подршке оваквим активностима.

Ђорђевић је такође напоменуо да припадници ромске националне мањине имају и приоритет приликом укључивања у мере активне политике запошљавања, тако да је током 2022. године 2.312 Рома укључено  у  финансијске мере АПЗ, што представља удео од 12,6% у укупном броју лица укључених у ове мере.

Подсећајући да је  у оквиру немачко-српске развојне сарадње, септембра 2017. године покренут пројекат “Иницијатива за инклузију”, са намером да пружи подршку градовима и општинама Србије у настојању да развију иновативна и одржива решења за запошљавање маргинализованих и теже запошљивих група становништва, Ђорђевић је истакао да је током три фазе спровођења Инцијативе, у укупно 26 градова и општина широм Србије, запослено  више стотина лица.

Овом приликом Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељена је захвалница за успешну сарадњу и допринос инклузији Рома, Ромкиња и других маргинализованих група у Србији.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са представницима покрета „Три плус“ из Чачка који су представили пројекат Поносна картица 2018 „Цена минус за 3+“, који је реализован са градом Чачком.

Министар Ђорђевић истакао је да ова невладина организација представља прави пример добре праксе када је у питању пружање подршке за пораст наталитета.

„Министарство подржава и цени велике напоре које ова организација улаже стварајући могућност за побољшање демографске слике Србије. Ова акција јасан је показатељ њихове жеље да охрабре све оне који планирају проширење своје породице. Колико је решење овог проблема битно за нашу земљу показује и то да је председник Републике Србије Александар Вучић стао на чело тима који активно ради на побољшању демографске слике Србије и доношењу мера које подстичу наталитетет.“, рекао је министар.

Ђорђевић је још једном подсетио да је Влада Србије донела нови Закон о финансијској подршци породици са децом кроз који се спроводе мере за подстицај рађања, а подразумевају да ће родитељи за прво дете добијати једнократно 100.000 динара. За друго 10.000 - 24 месеца, а за треће дете имаће 12.000 у току десет година.  Родитељи који добију четврто дете примаће 18.000 динара, такође у периоду од 10 година.

Поносна картица 2018 „Цена минус за 3+“ намењена је породицама са троје и више деце и доноси попусте у бројним правним субјектима.

Реализује се у сарадњи са локалним самоуправама (које покрету достављају имена мајки са троје и више деце) и Покрета за децу Три плус (који је потписник уговора са правним субјектима о попусту).

Част ми је што могу да вам се обратим данас, на дан када се Европа и свет сећају 11. новембра 1918. Дана кад је потписано примирје које је означило прекид непријатељстава између Антанте и Централних сила. Овај споразум водио је крају Великог рата, највећег који је досадашња историја света упамтила.

За српски народ, Велики рат представља један од историјских међаша, епизоду страдања и славе без које се не може разумети наше национално биће, карактер наше душе, као ни контекст свеукупног дешавања током 20. века на овим просторима.

Симбол Великог рата за Србе је био и остао, славом овенчан српски војник, храбар и одлучан, жилав и непоколебљив, чврст и отпоран. Он је у том рату поднео највећу жртву и извојевао најсјајнију победу - његовим сенима данас се клања његово потомство и сећа се свих оних знаних и незнаних јунака који су своје животе дали бранећи слободу независне и суверене Србије.

Наше окупљање данас није само одавање поште свим херојима палим за слободу Oтаџбине од Вердена, Сочија и Галиције, до Цера, Колубаре и Кајмакчалана, већ и допринос неговању културе сећања, без које би садашњост била празна, а будућност бесмислена.

Као народ који је у Великом рату изгубио 1.247.435 својих синова и кћери или 28% свог укупног становништва, ми Срби се поносимо победом и чврсто противимо сваком покушају историјског ревизионизма и инжињеринга. То је наша дужност, ако би изостала, створила би простор пораженим идејама да увек у сваком трену буду спремне да у нашем забораву траже простор за поновно оживљавање својих политика, које су довеле до ужаса рата. Зато је, даме и господо, неговање културе сећања важно, зато смо ту као народ посвећени,  зато данас са поносом носимо Наталијину рамонду.

Без разумевања Великог рата, величине наше жртве и цене којом је плаћена победа, не може да се разуме српски народ са обе стране Дрине, његова љубав према Отаџбини и слободи, његова љубав према Косову и Метохији. Али ко то жели да разуме, ко схвати ту нашу особину као нешто што прихвати и не жели да мења, у Србима ће увек имати доброг пријатеља и верног савезника. То разумети, значи бити веран принципима јасним и једнаким за све, баш као што стоји у повељи УН. Управо данашња Србија предвођена председником Александром Вучићем, опредељена је да за себе не тражи ништа више, али ни ништа мање од онога што свакој сувереној земљи припада, да води политику мира и посвећености оним вредностима које је напредна Европа извојевала у Првом и Другом светском рату - онима које су своје семе нашле у 14 тачака председника  Вилсона.

Суверена и независна Србија данас је довољно јака да може да се гради и развија, поштује и очекује да јој буде узвраћено, али и да слави оне који су пре 105. година извојевали победу у Великом рату. Слава народу победнику!

У част и славу јунацима Великог рата! Да се никада не заборави! Живела Србија!