Претрага

Ступањем на снагу Одлуке о укидању ванредног стања,  почев од 7. маја 2020. године, сви захтеви за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у смислу члана 116. став 2. Закона о раду, подносе се по редовној процедури, која је важила пре почетка ванредног стања. 

 

Захтеви се могу послати и препорученом пошиљком на адресу Министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-26, 11000 Београда. 

 

Напомињемо да су решења Министарства о давању сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у периоду док је била на снази Одлука о проглашењу ванредног стања, издата са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања. 

 

Обавештавамо јавност и послодавце, који имају потребе за коришћењем права за упућивање запослених  на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, да издата решења Министарства за време ванредног стања, престају да важе дана 06. маја 2020. године, те да уколико имају и даље потребе да упућују запослене на плаћено одсуство, поднесу нове захтеве за давање сагласности за упућивање запослених на ово плаћено одсуство по редовној процедури, уз мишљење репрезентативног синдиката гране или делатности основаног на нивоу Републике у складу са Законом о раду.

 

Скрећемо пажњу заинтесованим послодавцима да уколико планирају подношење захтева у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду, воде рачуна о роковима, које је неопходно испоштовати у смислу Закона о раду и Закона о општем управном поступку, имајући у виду да је пре доношења решења о давању сагласности потребно затражити мишљење реперезентативног синдиката.

 

Иванишевић је изјавио да је мигрантска криза вулкан који није угашен и да постоји могућност да се криза сваког часа поново покрене имајући у виду број људи који чека на грчкој граници. Државни секретар је истакао да је наша земља спремна да реагује на сваку ситуацију у било ком моменту, као што је то чинила до сада, и подсетио да ресорно министарство са Владом Швајцарске подиже смештајне капацитете за мигранте без пратње, посебно девојчице. Иванишевић је подвукао да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са осталим надлежним институцијама, настојати да предузме све неопходне мере за заштиту миграната и избеглица од дискриминације.
Сузана Пауновић из Канцеларије за људска и мањинска права је истакла да је хуман однос грађана Србије према мигрантима показао да је наше друштво толерантно и отворено и тиме спремно за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са Европском унијом. Влада Србије је, према њеним речима, усвојила стратегију за смањење дискриминације и донела акциони план за спровођење.
Косана Бекер, помоћница поверенице за заштиту равноправности, навела је да је у односу на број људи који је прошао кроз нашу земљу, број притужби на дискриминацију мали. Та институција добила је укупно десет притужби, углавном од организација цивилног друштва.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је обиласку новоизграђених станова и радова у току у оквиру државног пројекта станоградње за припаднике снага безбедности у Врању.

 

“Председник Србије Александар Вучић када је дошао на чело Министарства одбране препознао је проблеме са којима су се суочавали, један од њих је био и становање. Он је унапредио положај Војске Србије и омогућио да лакше дођу до станова. Поред војске, ови станови су намењени и полицији, снагама безбедности, борцима, војним инвалидима и члановима породица палих бораца, а у плану је да се прошири на лекаре, медицинско особље и младе брачне парове што ће допринети томе да подстакнемо младе да остану у својој земљи и ту стварају породице”, рекао је Ђорђевић. 

 

Министар је рекао да се значајно улаже у унапређење положаја бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца, што представља доказ да Србија зна да цени оне који су се борили за нашу земљу.

 

“Ово је само један корак ка циљу који је пред нама, а то је обезбеђивање бољих услова за живот наших грађана. Наставићемо да радимо на свим пољима како бисмо остварили тај циљ”, закључио је министар.

 

Обилазак је предводила председница Владе Србије Ана Брнабић, а присуствовали су и  потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, градоначелник Врања Слободан Миленковић.

 

„Програм „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, чија укупна вредност износи око 15,5 милиона евра, и који је спроведен  у периоду од октобра 2018. године до марта ове, имао је за фокус подстицање ангажовања радно способних припадника ромске националне мањине на формалном тржишту рада, побољшање њихове запослености, запошљавања и економског оснаживања, посебно оних Рома мушкараца и жена који припадају категоријама незапослених лица које је тешко запослити по више основа,“ изјавио је државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на завршној конференцији поводом завршетка пројекта који је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) спровела заједно са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и партнерима.

 

Ђорђевић је том приликом истакао да је посебно  значајно да је кроз овај пројекат,  пружена подршка у припреми Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и Акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије.

 

„Значајно је да се и нови пројекат „Социјална инклузија у Србији“, који ће Министарство спроводити са ГИЗ-ом, у периоду од априла 2023. до марта 2026. године, укупне вредности од око 9,5 милиона евра, надовезује на резултате пројеката „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ и „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“,  са циљем осигурања подршке у побољшању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у Србији,“ закључио је Ђорђевић .

 

Говорећи о незапослености и њеној корелацији са степеном образовања, лица без квалификација или са ниским нивоом квалификација, Ђорђевић је навео да  Роми и Ромкиње чине 88,6% укупне регистроване незапослености, лица са средњим образовањем 10,7%, док је удео лица са високим образовањем 0,7%, што је значајно неповољније у односу на карактеристике укупне регистроване незапослености.  Баш зато је, истиче Ђорђевић, фаворизација наставка образовања код ромске популације од великог значаја.

 

„У оквиру мера Стручна пракса и Приправништво за младе са високим образовањем, Ромима је дат приоритет за укључивање у исте, па је током прошле године укључено  25 Рома, у Приправништво за младе са високим образовањем 44 Рома, док је програмом „Моја прва плата“ обухваћено 59 Рома,“ истакао је државни секретар додајући да ће  Министарство  наставити са пружањем подршке оваквим активностима.

 

Ђорђевић је такође напоменуо да припадници ромске националне мањине имају и приоритет приликом укључивања у мере активне политике запошљавања, тако да је током 2022. године 2.312 Рома укључено  у  финансијске мере АПЗ, што представља удео од 12,6% у укупном броју лица укључених у ове мере.

 

Подсећајући да је  у оквиру немачко-српске развојне сарадње, септембра 2017. године покренут пројекат “Иницијатива за инклузију”, са намером да пружи подршку градовима и општинама Србије у настојању да развију иновативна и одржива решења за запошљавање маргинализованих и теже запошљивих група становништва, Ђорђевић је истакао да је током три фазе спровођења Инцијативе, у укупно 26 градова и општина широм Србије, запослено  више стотина лица.

 

Овом приликом Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељена је захвалница за успешну сарадњу и допринос инклузији Рома, Ромкиња и других маргинализованих група у Србији.

 

Венце, крај саркофага вожда Карађорђа, положили су државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, представници министарстава одбране и полиције, Војске Србије, принц Александар Карађорђевић, управник Задужбине Краља Петра првог на Опленцу Драган Рељић, председник општине Топола, чланови Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године и други поштоваоци Карађорђа.

Прослављени војсковођа вожд Карађорђе рођен је у селу Вишевац код Раче Крагујевачке, око 1768. године. Тачан датум рођења није забележен.

За вођу устанка против турске власти изабран је средином фебруара 1804. године на народном збору у Орашцу.

Био је један од најзначајнијих војних заповедника у Србији, у периоду од 1804. до 1813. године. Његови највећи успеси на бојном пољу били су бојеви на Иванковцу 1805, Мишару и Делиграду 1806. и борбе за ослобођење Београда 1807. године.

Карађорђе је убијен 25. јула 1817. године у Радовањском Лугу крај Велике Плане.

Част ми је што могу да вам се обратим данас, на дан када се Европа и свет сећају 11. новембра 1918. Дана кад је потписано примирје које је означило прекид непријатељстава између Антанте и Централних сила. Овај споразум водио је крају Великог рата, највећег који је досадашња историја света упамтила.

 

За српски народ, Велики рат представља један од историјских међаша, епизоду страдања и славе без које се не може разумети наше национално биће, карактер наше душе, као ни контекст свеукупног дешавања током 20. века на овим просторима.

 

Симбол Великог рата за Србе је био и остао, славом овенчан српски војник, храбар и одлучан, жилав и непоколебљив, чврст и отпоран. Он је у том рату поднео највећу жртву и извојевао најсјајнију победу - његовим сенима данас се клања његово потомство и сећа се свих оних знаних и незнаних јунака који су своје животе дали бранећи слободу независне и суверене Србије.

 

Наше окупљање данас није само одавање поште свим херојима палим за слободу Oтаџбине од Вердена, Сочија и Галиције, до Цера, Колубаре и Кајмакчалана, већ и допринос неговању културе сећања, без које би садашњост била празна, а будућност бесмислена.

 

Као народ који је у Великом рату изгубио 1.247.435 својих синова и кћери или 28% свог укупног становништва, ми Срби се поносимо победом и чврсто противимо сваком покушају историјског ревизионизма и инжињеринга. То је наша дужност, ако би изостала, створила би простор пораженим идејама да увек у сваком трену буду спремне да у нашем забораву траже простор за поновно оживљавање својих политика, које су довеле до ужаса рата. Зато је, даме и господо, неговање културе сећања важно, зато смо ту као народ посвећени,  зато данас са поносом носимо Наталијину рамонду.

 

Без разумевања Великог рата, величине наше жртве и цене којом је плаћена победа, не може да се разуме српски народ са обе стране Дрине, његова љубав према Отаџбини и слободи, његова љубав према Косову и Метохији. Али ко то жели да разуме, ко схвати ту нашу особину као нешто што прихвати и не жели да мења, у Србима ће увек имати доброг пријатеља и верног савезника. То разумети, значи бити веран принципима јасним и једнаким за све, баш као што стоји у повељи УН. Управо данашња Србија предвођена председником Александром Вучићем, опредељена је да за себе не тражи ништа више, али ни ништа мање од онога што свакој сувереној земљи припада, да води политику мира и посвећености оним вредностима које је напредна Европа извојевала у Првом и Другом светском рату - онима које су своје семе нашле у 14 тачака председника  Вилсона.

 

Суверена и независна Србија данас је довољно јака да може да се гради и развија, поштује и очекује да јој буде узвраћено, али и да слави оне који су пре 105. година извојевали победу у Великом рату. Слава народу победнику!

У част и славу јунацима Великог рата! Да се никада не заборави! Живела Србија!

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са представницима покрета „Три плус“ из Чачка који су представили пројекат Поносна картица 2018 „Цена минус за 3+“, који је реализован са градом Чачком.

 

Министар Ђорђевић истакао је да ова невладина организација представља прави пример добре праксе када је у питању пружање подршке за пораст наталитета.

 

„Министарство подржава и цени велике напоре које ова организација улаже стварајући могућност за побољшање демографске слике Србије. Ова акција јасан је показатељ њихове жеље да охрабре све оне који планирају проширење своје породице. Колико је решење овог проблема битно за нашу земљу показује и то да је председник Републике Србије Александар Вучић стао на чело тима који активно ради на побољшању демографске слике Србије и доношењу мера које подстичу наталитетет.“, рекао је министар.

 

Ђорђевић је још једном подсетио да је Влада Србије донела нови Закон о финансијској подршци породици са децом кроз који се спроводе мере за подстицај рађања, а подразумевају да ће родитељи за прво дете добијати једнократно 100.000 динара. За друго 10.000 - 24 месеца, а за треће дете имаће 12.000 у току десет година.  Родитељи који добију четврто дете примаће 18.000 динара, такође у периоду од 10 година.

 

Поносна картица 2018 „Цена минус за 3+“ намењена је породицама са троје и више деце и доноси попусте у бројним правним субјектима.

 

Реализује се у сарадњи са локалним самоуправама (које покрету достављају имена мајки са троје и више деце) и Покрета за децу Три плус (који је потписник уговора са правним субјектима о попусту).

 

На дан 18.12.2020. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 1926 корисника и 887 запослених. 

 

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 2123, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 956.

 

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у: 

  

- Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;

- Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;

- Геронтолошком центру у Крагујевцу;

- Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Дом Лиман, РЈ Дом Ново насеље, РЈ Дом Футог, Прихватилиште и РЈ Помоћ и нега у кући;

- Геронтолошком центру у Зрењанину;

- Геронтолошком центру у Панчеву;

- Геронтолошком центру у Обреновцу;

- Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;

- Геронтолошком центру у Сомбору, РЈ Дом пензионера и РЈ Дом за негу и стара лица;

- Геронтолошком центру у Младеновцу;

- Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;

- Геронтолошком центру у Суботици;

- Геронтолошком центру у Бечеју;

- Геронтолошком центру у Крушевцу;

- Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;

- Геронтолошком центру у Врбасу, Домском одељењу у Куцури;

- Геронтолошком центру у Вршцу;

- Геронтолошком центру у Књажевцу;

- Геронтолошком центру у Шапцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Алексинцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Руми;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Вршцу;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад у Новом Пазару;

- Служби помоћ у кући Савеза јеврејских општина Србије, Београд;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Кикинда;

- Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;

- Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;

- Дому за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник; 

- Центру за социјални рад општине Алексинац, и Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад општине Алексинац;

- Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;

- Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;

- Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју при Центру за социјални рад општине Алексинац;

- Дневном боравку за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју при Центру за социјални рад у Руми;

- СОС Дечијем селу у Краљеву;

- Установи за децу и младе у Шапцу;

- Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;

- Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;

- Републичком заводу за социјалну заштиту, Београд;

- Покрајинском заводу за социјалну заштиту, Нови Сад;

- Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;

- Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд, РЈ Стационар;

- Дому за смештај одраслих лица Кулина;

- Дому за одрасле ''Свети Василије Острошки-чудотворац'', Нови Бечеј;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;

- Дому за душевно оболела лица, Чуруг;

- Дому за лица ментално ометена у развоју, Тутин;

- Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;

- Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;

- Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;

- Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;

- Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Јабука;

- Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;

- Установи за одрасле и старије у Лесковцу;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад, Љубовија;

- Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;

- Дому за смештај старих лица, Димитровград;

- Дому за смештај старих лица, Сурдулица;

- Домском одељењу у Деспотовцу;

- Дому за старе и пензионере у Апатину;

- Домском одељењу Извор, Параћин;

- Дому за смештај старих лица у Прокупљу;

- Дому за смештај старих лица у Крупњу;

- Дому за старе и пензионере у Молу;

- Дому за старе и пензионере у Кули, објекту у Кули;

- Дому за смештај старих лица, Смедерево;

- Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;

- Дечијем селу, Сремска Каменица;

- Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;

- Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Бакина и декина прича'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''La Mia Vita'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Elite Home Star'', Београд; 

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јана'', Уб;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Топаловић'', Кладово;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа Добра Деспотовић'', Ваљево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Бреза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Senekta'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јаковљевић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Алтина 2'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Георгије'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Andrea'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Снежана Капра- Јанков'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Царски конак'', Тршић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза мира'', Смедерево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Mass Green House'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Николић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Арија'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Никола'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Jela dom II'', Сурчин, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авалска оаза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Бежанијска коса, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Дедиње, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Железник, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vila Ancora'', Палић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Fortis Vita'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Принцип'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Адам плус'', Ковачица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Кучево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Заплање- мој дом'', Гаџин Хан;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Паун'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Family garden'', Панчево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Sweet Home-Su'', Суботица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vitae Residence'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Елизабета'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Торлак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''ABC Medic'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Стари град;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Звездара;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Раковица;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Палилула;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Лазаревац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица;

- Градском центру за социјални рад у Београду, Одсек за опште послове;

- Градском центру за социјални рад у Београду, одсек за финансијско рачуноводствене послове; 

- Центру за социјални рад у Ћуприји;

- Центру за социјални рад у Новом Саду;

- Центру за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица-Служба ''Помоћ у кући;

- Центру за социјални рад у Врању;

- Центру за социјални рад у Шапцу;

- Центру за социјални рад ''8.Мај'', Бела Црква;

- Центру за социјални рад у Пријепољу;

- Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;

- Центру за социјални рад у Краљеву;

- Центру за социјални рад у Пожаревцу;

- Центру за социјални рад у Кучеву;

- Центру за социјални рад у Чачку;

- Центру за социјални рад у Зајечару;

- Центру за социјални рад у Новом Бечеју;

- Центру за социјални рад у Дољевцу;

- Центру за социјални рад у Крагујевцу; 

- Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Панчеву;

- Центру за социјални рад, Чока;

- Центру за социјални рад у Бечеју;

- Центру за социјални рад Бољевац;

- Центру за социјални рад у Бајиној Башти;

- Центру за социјални рад у Апатину;

- Центру за социјални рад Жабари;

- Центру за социјални рад општине Темерин;

- Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;

- Центру за социјални рад у Богатићу;

- Центру за социјални рад ''Дунав'' у Инђији;

- Центру за социјални рад у Ужицу;

- Центру за социјални рад Ириг;

- Центру за социјални рад у Ћићевцу;

- Центру за социјални рад у Вршцу;

- Центру за социјални рад у Крушевцу;

- Центру за социјални рад Мерошина;

- Центру за социјални рад у Крупњу;

- Центру за социјални рад Кнић;

- Центру за социјални рад Нови Кнежевац;

- Центру за социјални рад Врбас; 

- Центру за социјални рад у Зрењанину;

- Центру за социјални рад Мали Иђош;

- Центру за породични смештај и усвојење у Београду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;

- Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;

- Услузи социјалне заштите Становање уз подршку Дома за децу и омладину без родитељског старања ''Споменак'', Панчево;

- Хуманитарној организацији ''Дечје срце'', услузи социјалне заштите лични пратилац детета, Београд;

- Служби дневних услуга у заједници Дома за старе и пензионере у Молу.

 

 

Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд, Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка и Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

 

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 237, са капацитетом од 8.801 корисника.

 

 

 

У циљу побољшања економског положаја жена и унапређења њиховог запошљавања и самозапошљавања, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равнопраст проф. др Зорана Михајловић и директор компаније „Моцарт“ Слободан Продановић потписали су данас Споразум о сарадњи.

 

Споразумом је предвиђена сарадња на осмишљавању и реализацији пројеката у оквиру којих ће се додељивати бесповратна новчана средства за економско оснаживање жена, самозапошљавање, смањење незаспослености жена, са посебним освртом на теже запошљиве групе, као што су самохране мајке, жене са инвалидитетом и друге. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да потписивање оваквог споразума представља позитиван пример сарадње државе са друштвено одговорним компанијама, на реализацији активности усмерених ка економском оснаживању жена.

 

„Економска независност један је од главних предуслова за равноправност“, рекла је Кисић Тепавчевић и подсетила да је Стратегијом запошљавања за период 2021-2026. године и пратећим Акционим планом предвиђен низ конкретних мера усмерених ка побољшању положаја жена на тржишту рада, а поготово оних из најосетљивијих категорија.

 

„У прошлости су жене, на жалост, врло често биле изложене различитим препрекама због чега нису могле максимално да се испољавају у многим сферама друштвеног живота. Међутим, такво време је иза нас и сада треба да покажемо не само да смо равноправне, већ и да смо боље у многим сферама и активностима“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

У сврху реализације овог споразума, расписан је јавни позив за доделу бесповратних новчаних средстава за реализацију пројеката који имају за циљ самозапошљавање и запошљавање жена.

 

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић је рекла да је потписивање споразума само једна у низу активности за економско осамостаљивање жена и да ће компанија „Моцарт“ у оквиру јавног позива за финансирање пројеката будућих предузетница донирати 50.000 евра.

 

Директор те компаније Слободан Продановић рекао је да „Моцарт“ донацијом жели да подржи родну равноправност и незапослене жене и да се нада да ће ти пројекти бити успешни. 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са замеником директора Националне службе за запошљавање Петром Јарићем о обезбеђивању бољих услова за запошљавање, како наших, тако и страних држављана који раде у нашој земљи.

 

Ђорђевић је истакао да је у време пандемије корона вируса установљено да постоји велики број људи који раде на даљину, односно раде за фирме које се не налазе у земљи у којој живе, и да је то подстакло идеју о привлачењу већег броја странаца и у Србију.

 

Како каже, Влада Србије жели да изменама Закона о странцима и Законом о запошљавању странаца, које ће бити предложене након формирања Владе, учини земљу привлачнијом за њих, обезбеди им боље услове рада, истовремено пружајући и друге погодности, попут доброг друштвеног живота.

„Србија има потенцијал да привуче велики број странаца који ће живети у нашој земљи, богат друштвени живот и оно што је веома битно, висок степен безбедности. Усвајањем поменутих закона могла би да постане једна од најомиљенијих дестинација за све људе који раде у Европи на даљину онлајн.  Такође, план је да издајемо боравишне визе страним држављанима чиме би се омогућило да свој посао обављају из Републике Србије, боравећи у њој и до годину дана“, рекао је Ђорђевић. 

 

Министар је овом приликом подсетио и на разговор који је имао са представницима синдиката и запосленима на Аеродрому Никола Тесла, истакавши да Национална служба за запошљавање, одређеном броју запослених, који имају уговор о раду на одређено време, може и треба да пружи помоћ.

„Спровођењем преквалификација и доквалификација, с обзиром на њихове квалификације, омогући ће се да раде и даље, а можда да себи обезбеде и веће плате, на овом или неком другом месту“, рекао је Ђорђевић. 

 

Он је истакао да се Република Србије залаже за поштовање права свих радника у целој земљи, па тако и на аеродрому и да радници морају да знају да држава брине о њима и да ће и у отежаним условима пословања аеродрома, све учинити да они не остану без посла.

Према његовим речима, на аеродрому није било прекида уговора запосленима, а онима који су пронашли бољи посао и желе да се посвете новим каријерним изазовима и који због тога желе да прекину уговор о раду биће омогућено да добију отпремнину.