Претрага

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у име Владе Републике Србије, Миодраг Капор предводио је државну церемонију поводом обележавања 103. годишњице Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра 2021. године на Српском војничком гробљу у Битољу у Републици Северној Македонији.

Церемонији полагања венаца су присуствовали и представници Министарства одбране и Војске Србије, државни секретар Министарства одбране Републике Северне Македоније Драган Николић  и делегација Армије Републике Северне Македоније, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима заједница Милутин Станчић,  градоначелник Битоља Тони Коњановски, представници дипломатског кора у Републици Северној Македонији, представници српске заједнице у Републици Северној Македонији, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, као и бројна удружења опредељена  за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти присутнима се  обратио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.

Истог дана положени су венци и одата почаст на српским војничким гробљима у местима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир у  подножју планине Кајмакчалан. 

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 часова на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадорком Државе Израел Алоном Фишер Кам о унапређивању сарадње две земље у областима које су у надлежности ресорног министарства као и о његовој предстојећој посети Тел Авиву.

Министар Ђорђевић захвалио се на позиву градоначелника престонице Државе Израел да посети тај град и да тиме допринесе учвршћивању билатералних односа две земље. 

„Задовољство ми је што ћу током боравка у Тел Авиву имати прилику да се састанем са представницима министарстава који се баве питањима социјалне заштите, рада и борачких права и са њима разменим искуства која ће, верујем, допринети неким новим идејама и још бољим резултатима. Сматрам да ће и разговори са приватним компанијама и невладиним организацијама отворити нове могућности даље сарадње и спровођења заједничких активности и пројеката, нарочито у области унапређивања положаја особа са инвалидитетом и смањења економских миграција“, истакао је министар.

Амбасадорка Државе Израела Алона Фишер Кам представила је министру Зорану Ђорђевићу план предстојеће посете и нагласила њен значај за наставак досадашњих успешних заједничких подухвата као и за отварање нових поглавља у односима Србије и Израела. Такође, предложила је и заједничке активности у будућем периоду које се односе на борбу против насиља у породици и насиља над женама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски обишла је породичну фирму „Каран текстил“ у Аранђеловцу, где је изјавила да су данас расписани јавни позиви за запошљавање и самозапошљавање, као и јавни позиви програма Гаранција за младе.

Нагласила је да је за мере активне политике запошљавања у овој години планирано издвајање 5,5 милијарди динара и навела да је Национална служба за запошљавање раписала 11 различитих јавних позива, који су усмерени ка подстицајима за запошљавање и самозапошљавање теже запошљивих категорија и особа са инвалидитетом.

Посебно је истакла и да је расписано осам јавних позива у оквиру програма Гаранције за младе, у које ће бити укључено више од 400 младих лица. Како је навела, за ове намене издвојено је 200 милиона динара из буџета Републике Србије.

Програм Гаранција за младе је тренутно активан у три округа у Србији, а од 2027. биће активан на територији целе земље. 

„Желимо да поред подстицаја за теже запошљиве категорије и за особе са инвалидитетом, посебну подршку пружимо младима, као једној од најосетљивијих група на тржишту рада. Управо Гаранција за младе има за циљ да младима пружи додатно образовање, обуке за развој вештина и знања, праксу и нова радна места“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски и позвала све заинтересоване да се пријаве на расписане јавне позиве.

Министар је похвалила рад, труд и залагање породице Каран истакавши да је у њиховој фирми, која се бави производњом и продајом средстава личне заштите, запослено 36 лица, а од тога је и једно лице и особа са инвалидитетом.  

„Када се удруже чланови једног домаћинства и покрену одређену производњу и посао, а остану сложни и активни, то увек може да донесе само успех“, закључила је Ђурђевић Стаменковски.

Борићемо се заједно за сваку кућу и сваку породицу, поручила је министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у Гаџин Хану на обележавању Дана општине и Дана ослобођење Заплања у Првом и Другом светском рату.

"Желим вам да управо те вредности никада не изгубите. Да будете сви на окупу, да се борите за своју општину, за сваку кућу, за сваку фамилију и за свако дете. Да награђујете младе, талентоване и вредне људе, који никада неће заборавити своје корене", поручила је министар.

 
Обративши се младима који су на данашњој манифестацији награђени за своје успехе, Ђурђевић Стаменковски им је поручила да никад не забораве да је све велике умове отхранио и одгајио српски опанак. 

"Никада немојте да се одричете својих корена. Чак и када вам то други буду препоручивали и тврдили да је то добро, уколико хоћете да идете ка прогресу и будућности", закључила је.

Министру Ђурђевић Стаменковски општина Гаџин Хан уручила је Октобарску плакету - највише општинско признање, као израз захвалности за рад и залагање у циљу обезбеђења бољих услова живота грађана овог места.

Министар рада, запошљавања, социјалних и борачких питања Србије, Милица Ђурђевић, данас је у Вишеграду, на Првој годишњици Свесрпског сабора „Сусрет на Дрини“, одржала свечани говор у којем је поручила да су Србија и Република Српска нераскидиво повезане као једна породица и један народ.

„Данашњи сусрет на Дрини није само братски загрљај, већ симбол наше одлучности да будемо мост једни другима. Србија никада неће окренути леђа Републици Српској, јер је то не само наше историјско и политичко право, већ и наша морална обавеза“, поручила је министарка Ђурђевић.

Она је истакла да је национално сабирање посебно значајно у временима спољних притисака на Републику Српску и унутрашњих удараца на политичку стабилност Србије.

„Мрак је увек најгушћи пред зору, али Срби знају ко су, одакле су и шта бране. Стојимо усправни пред свим изазовима“, додала је она.

Министарка Ђурђевић нагласила је да Србија и Република Српска нису само политичке творевине, већ вечна ћуприја српског народа која спаја све реке, планине и видике у један завет.

„Наша визија српског питања у 21. веку јесте визија мира, економског узлета, социјалне правде и духовног препорода“, рекла је.

На крају свог обраћања поручила је: „Живела слобода српског народа, живела Србија и Српска!“

Иванишевић је новинарима, након седнице Савета рекао да се једно од најважнијих питања односи на легализацију ромских насеља, као и да је договорен састанак са представницима Министарства грађевине како би се нашло одговарајуће решење.
"То питање јесте значајно, али све мора да буде у складу са Законима и прописима о легализацији", рекао је Иванишевић.

Он је навео да ће ове године бити донета нова Стратегија за инклузију Рома, на којој ради неколико министарстава, што је обавеза Србије која произилази из Поглавља 23 у процесу придруживања ЕУ.
"Наша је обавеза да бринемо о свим грађанима, а посебно о рањивим категоријама што Роми свакако јесу", додао је Иванишевић и навео да ће Стратегија бити усаглашена са Стратегијом Европа 2020.

Како је објаснио Декада Рома ће се у наредном периоду реализовати кроз Пакт о стабилности југоисточне Европе са седиштем у Сарајеву односно Савет за регионалну сарадњу који је наследио ову организацију.
"У наредних неколико дана имаћу састанак са Гораном Свилановићем који руководи том организацијом како бисмо утврдили јасне акционе планове", казао је Иванисевић.

Ступањем на снагу Одлуке о укидању ванредног стања,  почев од 7. маја 2020. године, сви захтеви за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у смислу члана 116. став 2. Закона о раду, подносе се по редовној процедури, која је важила пре почетка ванредног стања. 

Захтеви се могу послати и препорученом пошиљком на адресу Министарстава за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-26, 11000 Београда. 

Напомињемо да су решења Министарства о давању сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, у периоду док је била на снази Одлука о проглашењу ванредног стања, издата са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања. 

Обавештавамо јавност и послодавце, који имају потребе за коришћењем права за упућивање запослених  на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, да издата решења Министарства за време ванредног стања, престају да важе дана 06. маја 2020. године, те да уколико имају и даље потребе да упућују запослене на плаћено одсуство, поднесу нове захтеве за давање сагласности за упућивање запослених на ово плаћено одсуство по редовној процедури, уз мишљење репрезентативног синдиката гране или делатности основаног на нивоу Републике у складу са Законом о раду.

Скрећемо пажњу заинтесованим послодавцима да уколико планирају подношење захтева у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду, воде рачуна о роковима, које је неопходно испоштовати у смислу Закона о раду и Закона о општем управном поступку, имајући у виду да је пре доношења решења о давању сагласности потребно затражити мишљење реперезентативног синдиката.

Иванишевић је изјавио да је мигрантска криза вулкан који није угашен и да постоји могућност да се криза сваког часа поново покрене имајући у виду број људи који чека на грчкој граници. Државни секретар је истакао да је наша земља спремна да реагује на сваку ситуацију у било ком моменту, као што је то чинила до сада, и подсетио да ресорно министарство са Владом Швајцарске подиже смештајне капацитете за мигранте без пратње, посебно девојчице. Иванишевић је подвукао да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са осталим надлежним институцијама, настојати да предузме све неопходне мере за заштиту миграната и избеглица од дискриминације.
Сузана Пауновић из Канцеларије за људска и мањинска права је истакла да је хуман однос грађана Србије према мигрантима показао да је наше друштво толерантно и отворено и тиме спремно за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са Европском унијом. Влада Србије је, према њеним речима, усвојила стратегију за смањење дискриминације и донела акциони план за спровођење.
Косана Бекер, помоћница поверенице за заштиту равноправности, навела је да је у односу на број људи који је прошао кроз нашу земљу, број притужби на дискриминацију мали. Та институција добила је укупно десет притужби, углавном од организација цивилног друштва.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је обиласку новоизграђених станова и радова у току у оквиру државног пројекта станоградње за припаднике снага безбедности у Врању.

“Председник Србије Александар Вучић када је дошао на чело Министарства одбране препознао је проблеме са којима су се суочавали, један од њих је био и становање. Он је унапредио положај Војске Србије и омогућио да лакше дођу до станова. Поред војске, ови станови су намењени и полицији, снагама безбедности, борцима, војним инвалидима и члановима породица палих бораца, а у плану је да се прошири на лекаре, медицинско особље и младе брачне парове што ће допринети томе да подстакнемо младе да остану у својој земљи и ту стварају породице”, рекао је Ђорђевић. 

Министар је рекао да се значајно улаже у унапређење положаја бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца, што представља доказ да Србија зна да цени оне који су се борили за нашу земљу.

“Ово је само један корак ка циљу који је пред нама, а то је обезбеђивање бољих услова за живот наших грађана. Наставићемо да радимо на свим пољима како бисмо остварили тај циљ”, закључио је министар.

Обилазак је предводила председница Владе Србије Ана Брнабић, а присуствовали су и  потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, градоначелник Врања Слободан Миленковић.

„Програм „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, чија укупна вредност износи око 15,5 милиона евра, и који је спроведен  у периоду од октобра 2018. године до марта ове, имао је за фокус подстицање ангажовања радно способних припадника ромске националне мањине на формалном тржишту рада, побољшање њихове запослености, запошљавања и економског оснаживања, посебно оних Рома мушкараца и жена који припадају категоријама незапослених лица које је тешко запослити по више основа,“ изјавио је државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на завршној конференцији поводом завршетка пројекта који је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) спровела заједно са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и партнерима.

Ђорђевић је том приликом истакао да је посебно  значајно да је кроз овај пројекат,  пружена подршка у припреми Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и Акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије.

„Значајно је да се и нови пројекат „Социјална инклузија у Србији“, који ће Министарство спроводити са ГИЗ-ом, у периоду од априла 2023. до марта 2026. године, укупне вредности од око 9,5 милиона евра, надовезује на резултате пројеката „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ и „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“,  са циљем осигурања подршке у побољшању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у Србији,“ закључио је Ђорђевић .

Говорећи о незапослености и њеној корелацији са степеном образовања, лица без квалификација или са ниским нивоом квалификација, Ђорђевић је навео да  Роми и Ромкиње чине 88,6% укупне регистроване незапослености, лица са средњим образовањем 10,7%, док је удео лица са високим образовањем 0,7%, што је значајно неповољније у односу на карактеристике укупне регистроване незапослености.  Баш зато је, истиче Ђорђевић, фаворизација наставка образовања код ромске популације од великог значаја.

„У оквиру мера Стручна пракса и Приправништво за младе са високим образовањем, Ромима је дат приоритет за укључивање у исте, па је током прошле године укључено  25 Рома, у Приправништво за младе са високим образовањем 44 Рома, док је програмом „Моја прва плата“ обухваћено 59 Рома,“ истакао је државни секретар додајући да ће  Министарство  наставити са пружањем подршке оваквим активностима.

Ђорђевић је такође напоменуо да припадници ромске националне мањине имају и приоритет приликом укључивања у мере активне политике запошљавања, тако да је током 2022. године 2.312 Рома укључено  у  финансијске мере АПЗ, што представља удео од 12,6% у укупном броју лица укључених у ове мере.

Подсећајући да је  у оквиру немачко-српске развојне сарадње, септембра 2017. године покренут пројекат “Иницијатива за инклузију”, са намером да пружи подршку градовима и општинама Србије у настојању да развију иновативна и одржива решења за запошљавање маргинализованих и теже запошљивих група становништва, Ђорђевић је истакао да је током три фазе спровођења Инцијативе, у укупно 26 градова и општина широм Србије, запослено  више стотина лица.

Овом приликом Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељена је захвалница за успешну сарадњу и допринос инклузији Рома, Ромкиња и других маргинализованих група у Србији.