Претрага

На дан 7.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 299 корисника и 267 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5026, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2108.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Панчеву;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру у Суботици;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
• Дому ''Ветерник'' у Ветернику; 
• Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
• Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Домском одељењу у Деспотовцу;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за смештај старих лица у Крупњу;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
• Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'', Бања Ковиљача;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд; 
• Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Плави хоризонти'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Жарковачки врт'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Нина'', Београд;
• Центру за социјални рад у Ћуприји;
• Центру за социјални рад у Врању;
• Центру за социјални рад у Шапцу;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Пожаревцу;
• Центру за социјални рад у Ковачици;
• Центру за социјални рад у Опову;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Чачку;
• Центру за социјални рад у Дољевцу;
• Центру за социјални рад у Смедереву;
• Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
• Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
• Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
• Центру за социјални рад у Богатићу;
• Центру за социјални рад у Крушевцу;
• Центру за социјални рад у Крупњу;
• Центру за социјални рад Петровац на Млави;
• Центру за социјални рад Пландиште;
• Центру за социјални рад у Сомбору;
• Центру за социјални рад у Вршцу;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одсеку за опште послове;
• Центру за социјални рад у Суботици;
• Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу;
• Центру за социјални рад у Темерину;
• Центру за социјални рад у Врбасу;
• Центру за социјални рад у Сенти;
• Центру за социјални рад општине Алексинац;
• Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
• Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
• Центру за социјални рад у Новом Пазару;
• Центру за социјални рад у Кикинди;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево; 
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

Потписивању Протокола присуствовао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је рекао да на територији РС живи 10.817 корисника пензија из Србије и да се сваке године за то одвоји око 16 милиона евра.

"Са друге стране, на територији Србије живи око 16.825 корисника пензија који су је зарадили у Републици Српској и сваке године се за то дозначи око 25 милиона евра", рекао је Вулин.

Он је рекао да корисници фондова та међусобна дуговања нису могли да осете, али је нагласио да је за државу веома важно да се то реши.

"Велика је количина новца у питању и велики је број људи у питању. На међусобни упит ПИО фондова РС и Србије открили смо 71 пензију за умрле кориснике у РС, која се исплаћивала људима који не постоје и са друге стране, 234 корисника која су се исплаћивала из ПИО фонда Србије у РС, иако нису више са нама", рекао је министар рада.

Он је додао да Федерација БиХ ПИО фонду Србије дугује око 5,5 милиона евра, што су, указао је, велика средства, док Србија Федерацији дугује неупоредиво мањи износ од око 350.000 евра.

"Ми се свакако надамо да ће надлежни органи Федерације БиХ поћи за примером ПИО фонда РС и да ћемо наша међусобна потраживања решити на обострано задовољство", рекао је Вулин.

У име ПИО фонда Србије Протокол је потписао директор Завода за социјално осигурање Србије Зоран Пановић, који је рекао да ће се на основу тог Протокола у наредним годинама извршавати плаћања, као и да су договорени механизми тих плаћања.

Директор ПИО РС Младен Милић рекао је да ће његов фонд тих пет милиона евра у наредне четири године измирити у једнаким ратама, као и да те исплате неће утицати на буџет ПИО РС, који износи око 500 милиона евра.

Директорка Републичког ПИО фонда Драгана Калиновић нагласила је да тај новац, око 550 милиона динара, много значи том фонду и да представља укупан износ свих инвестиција које су обезбеђене у финансијском плану за 2016, који укључује инвестиције у опрему, одржавање зграда, информационе технологије које су битне за модернизацију.

Министри су се у пратњи директора тог јавног предузећа и Сењског рудника спустили у окно где су се из прве руке упознали са условима рада рудара.

Антић и Вулин одржали су конференцију за новинаре 160 метара испод површине земље, и том приликом поручили рударима да ће Влада Србије учинити све што је у њеној моћи како би побољшала ситуацију у рударству и унапредила услове рада рудара.

Антић је констатујући да рудари раде најтежи посао истакао да им се посебна захвалност мора одати због чињенице да су предузели све како би се у највећој могућој мери надокнадила количина угља која недостаје Србији због мајских поплава на неким од најважнијих копова.

Он је изразио очекивање да ће бити створени услови да Србија у предстојећу зиму уђе мирније него што се то могло очекивати у мају.

"Нама су приоритети излазак из реструктурирања ЈП Подземна експлоатација угља и РТБ Бор. Имамо много изазова и проблема, али уверен сам да ће влада читаву грану рударства ставити у врх својих приоритета. Министарство које водим и влада знају да природна богатства Србије, односно минерални ресурси представљају огромну развојну шансу а да рударство јесте грана која може да обезбеди привредни раст", рекао је Антић.

Како је прецизирао инвестиције су кључ будућег развоја рударства па и јавног предузећа подземна експлоатација угља тако да ће, иако се природна богатстава не могу приватизовати, можда бити потребно ући у стратешка партнерства.

"Пројекат који обећава јесте проширење експлоатације у руднику Штаваљ и изградња новог термо блока, што је инвестиција од око 800 милиона евра. За такву инвестицију морамо обезбедити одређену врсту партнерства. Ако ћемо да градимо термоелектрану

она има смисла само ако уђемо у проширење рудника како бисмо имали производњу између два и три милиона тона годишње", рекао је Антић.

Он је прецизирао да ће консолидација ЈП Подземна експлоатација угља државу коштати више од 100 милиона евра, али да ће та средства бити улагана поступно у наредних неколико година.

Вулин је рекао да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржати иницијативу да се запосли додатни број рудара, јер само у Сењском руднику недостаје око 200 рудара у јамама.

"Нису мере успоравања запошљавања направљене са идејом да се производни рад заустави, већ са идејом да се не гомила непотребна администрација и они који не доносе нову вредност", рекао је Вулин.

Директор ЈП Подземна експлоатација угља Владан Милошевић изразио је очекивање да ће уз помоћ Владе Србије подземни копови угља, који послују у оквиру тог јавног предузећа, постати финансијски самоодрживи.

Према Милошевићевим речима уз отварање неколико нових јама и подизање технолошког нивоа експлоатација, производњу мрког угља било би могуће удесетостручити у року од само неколико година.

То, како је прецизирао, значи да би уместо садашњих 600.000 тона угља на годишњем нивоу то јавно предузеће могло да производи и до пет милиона тона.

Већи део угља из Ресавских копова, тачније око две трећине, троши се на снадбевање термоелектрана, а остатак одлази у топлане и широку потрошњу.

"После поплава имамо повећану потражњу и настојимо да будемо друштвено одговорни, али са овим ступњем технолошког развоја, ово што производимо је максимум", рекао је Милошевић и изразио уверење да ће рударски сектор успети да се избори са свим проблемима које тренутно има уз помоћ реформске владе.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања данас је обишао Дом за старе „Вила Катарина“ у Бору. Према речима Ђорђевића, овај дом је један од најбољих домова у Србији. 

„ Дом „Вила Катарина“ је пример како би требало да изгледају и остали домови не само када је реч о квалитету и услузи, већ и о месту на ком се налази. Заиста је прелеп предео, што додатно доприноси да се корисници дома осећају пријатно у њему“, изјавио је Ђорђевић.

Према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, установе социјалне заштите у Србији су пример како је требало спроводити мере током ванредног стања. Доказ за то је Светска здравствена организација која ће при прављењу елабората узети у обзир мере које су спровођене у нашим установама социјалне заштите и исте бити спроведене, уколико некада буде било потребе у случају поновног појављивања вируса COVID-19. 

Како би били спремни за други талас вируса, према речима Ђорђевића, по завршетку ванредног стања и укидању ванредних мера, планирана је измена закона у социјалној области која се између осталог односи и на услуге везане за домове за стара лица. Како каже министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, промене неће тешко  пасти Дому „Вила Катарина“, јер својим квалитетом даје пример осталим домовима за стара лица. 

Посети Дома „Вила Катарина“ поред Ђорђевића присуствовали су градоначелник Бора Александар Миликић и директор дома „Вила Катарина“ Милован Ђурић. 

Према речима Ђурића, посета министра дому је огромна подршка запосленима. 

„ Желео бих да се захвалим министру на посети, овом посетом нам је пружио велику подршку“, рекао је Милован Ђурић, директор Дома „Вила Катарина“.

Како каже Ђурић, током ванредног стања на рачун рада дома нису пристизале никакве притужбе.

„ Заиста сам задовољан целокупним радом запослених у дому током ванредног стања. Сви запослени су добровољно прихватила да буду 30 дана у карантину заједно са корисницима дома. Нису желели да одлазе својим кућама, одрекли су се виђања са својом породицом, како не би случајно унели вирус у дом и заштитили наше најстарије грађане и на томе сам им бескрајно захвалан“, објаснио је директор дома.

Споразум је билатерално потписан 7.октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума Народна Скупштна РС усвојила 29.децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику РС – међународни уговори, бр. 24/15 ступио је на снагу 7. јанура 2016.године.
Циљ Пројекта је побољшање ефикасности и координације одабраних јавних програма ради ублажавања ограничења за конкурентност и стварање радних места, укључујући улагања и промоцију извоза, иновације, активне мере запошљавања, посредовање на тржишту рада, активирање корисника социјалне помоћи и њихов прелазак у формалне послове. Пројекат се фокусира на циљани скуп остваривих реформи постојећих јавних политика, као и на ефикасност њиховог спровођења, а које су идентификоване као кључни покретачи конкурентности у привреди и стварања радних места на основу анализа Банке, као и других релевантних анализа.
Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога је овај Пројекат усмерен на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе. Осим три димензије реформи: у привреди(индустријске полтике и извоз), тржиту рада (активне мере запошљавања) и науци (реформа научног сектора), Пројекат развија кроз Републички секретаријат за јавне политике хоризонталну координацију унапређења у управљању јавним политикама у овим областима.
Активности на Пројекту спроводе - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике (РСЈП).
РСЈП има улогу главног координатора Пројекта (хоризонтална коордианција) и председава Међуресорним радним телом Владе, које је основано 14. јануара 2016. године, у циљу подршке реформама и унапређењу управљања јавним полтикама у овим областима.
Више информација о пројекту можете сазнати: http://www.worldbank.org/projects/P152104?lang=en и о актуелним, прошлим и будућим дешаваљима на пројекту можете пратити: http://www.rsjp.gov.rs/projekat-svetske-banke-i-republike-srbije-konkurentnost-i-zaposljavane-competitiveness-and-jobs/t

АКТИВНОСТИ НА ПРОЈЕКТУ

1. На другој седници Међуресорног радног тела Владе усвојен је Пројектни оперативни приручник (Project Operations Manual – POM), као један од последњих предуслова за ефективност зајма. Овај документ садржи правила Пројекта, методе, смернице, специфичне развојне планове, стандардну документацију и процедуре за реализацију Пројекта. POM ће бити од помоћи у оперативном спровођењу свих пројектних активности, извештавању и контроли резултата.

•  PDF Projektni operativni priručnik projekat za unapređenje konkuretnosti i zapošljavanja на српском језику8.78 MB
•  PDF Project Operations Manual Competitiveness & Jobs Project на енглеском језику3.27 MB

2. Светска банка је 5. маја 2016. године одобрила Извештај који је усвојен на конститутивној седници Међуресорног радног тела, одржаној 23. фебруара 2016. године а који обухвата Прелазни финансијски извештај и Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину (Показатељи учинка од чијег постизања зависи исплата средстава зајма). Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину можете пронаћи на следећем линку ОВДЕ

За развој социјалног предузетништва, унапређивање положаја осетљивих група и њихово запошљавање, буџетом за наредну годину, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је 50 милиона динара, а Програм развоја и Акциони план, који треба да обезбеде пуну примену Закона, биће усвојени у наредним месецима, најављено је данас на седници Савета за социјално предузетништво у Палати Србија.

У фебруару 2022. Србија је након деценије припрема, добила Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани појам солидарне економије и услови за стицање статуса социјалног предузећа. Тада је предвиђено и успостављање Савета за развој социјалног предузетништва, са циљем да ово тело осмисли Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.

„Људи који припадају тешко запошљивом становништву чине око 35% укупног броја незапослених у земљи, што је око 130.000 наших грађана. Социјално предузетништво је најпогоднији алат који ми у формално-правном смислу имамо, али га нисмо ставили у функцију и наш задатак је да се у наредном периоду озбиљно позабавимо оживљавањем социјалног предузетништва кроз доношење петогодишњег Програма развоја. Ми смо 2012. имали више од 250.000 корисника социјалне помоћи, а данас је тај број смањен за неких 37% и износи 160.700. То је постигнуто на првом месту запошљавањем људи. Од тих 160.000 најмање трећина је из категорије радно способног становништва и то је нешто о чему треба да размишљамо“, рекао је председник Савета за социјално предузетништво и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

Програмом ће бити обухваћене мере усмерене на подршку запошљавању и унапређењу пословања социјалних предузећа, као и друге активности у виду едукација и промоције. Поред постојећих,  програм ће пружити подршку и новим привредним субјектима који имају основ да се региструју као социјална предузећа. Сама видљивост овог сектора биће унапређена кроз сарадњу са локалним самоуправама, како би на локалу био препознат значај социјалног предузетништва, као и прилике које оно пружа у циљу остварења његове друштвене улоге.

Од 500 социјалних предузећа колико је процењено да постоји у Србији, тек је десетак регистровано у Агенцији за привредне регистре под тим именом. У наредном периоду НАЛЕД ће, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида) кроз пројекат „Јавне набавке и добра управа за већу конкурентност“ радити на ширењу свести о предностима и значају социјалне економије.

„Уз помоћ владе Шведске, НАЛЕД од 2022. ради на критеријумима за јавне набавке са социјалним елементима и пружа подршку раду Савета у спровођењу опсежних консултација са циљем усвајања програма развоја који ће омогућити пуну примену Закона о социјалном предузетништву. Пројекат обухвата и кампању за популаризацију сектора јер је појам социјалног предузетништва код нас још увек релативно нов и непознат широј јавности. Циљ је и да социјална предузећа разумеју критеријуме, услове и процедуре регистрације и најважније, користи од добијања статуса, односно финансијску подршку, пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама“, рекла је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе, с циљем да понуде одржива решења за развој заједница. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу. Закон о социјалном предузетништву, заједно са Програмом и Акционим планом чини пакет који пружа могућност унапређења положаја осетљивих група и помоћи ће да дугорочно незапослени, жртве насиља, инвалиди, бескућници, повратници са одслужења казни и други лакше дођу до посла.

Фото : ТАНЈУГ

Традиционална манифестација ”Дечија недеља” обележава се ове недеље у читавој Републици Србији под слоганом ”подељена срећа два пута је већа”. Организациони покровитељ Дечије недеље је хуманитарна организација Дечије срце, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Данас су малишани из престонице били гости кафића у центру града у Чубурској улици бр. 12, под именом Звуци срца, који је по много чему једниствено место у граду. У питању је једини кафић у Србији и региону у коме су сви запослени млади са благим сметњама у менталном развоју. Они су старији од 19 и немају више од 35 година, раде у две смене од 9 ујутру до 9 увече. Простор за ово место обезбедио је градска управа, опремило га је министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања док је спона између младих и запослења била организација Дечије срце, која је и организациони покровитељ Дечије недеље.

Директор Дечијег срца Горан Ројевић каже да је највећи успех овога места што оно ради без паузе уз помоћ својих запослених, па чак и у доба пандемије корона вируса. ”Задовољство ми је што су у оквиру Дечије недеље деца Београда данас гости кафића Звуци срца. Они данас могу у једној пријатној, опуштеној атмосфери да се упознају са значајем инклузије и толеранције и да чак и у својим младим годинама схвате да смо сви заиста једнаки. Уколико од малих ногу учимо децу оваквим, правим вредностима обезбедићемо и њима срећније и испуњеније детињство а тако градимо и бољи свет у будућности за све нас” истиче Ројевић.

Током читавог дана али и читаве седмице која је у знаку Дечије недеље, гости Звукова срца биће деца из свих вртића и школа у Србији. Сви млади са благим сметњама у развоју који су запослени у овом кафићу, позивају децу и њихове родитеље да их у што већем броју посете и да сви заједно учинимо нешто за изградњу инклузивнијег и толерантнијег друштва.

Влада Републике Србије прогласила је 2020. годину Годином солидарности и сарадње, желећи да нагласи значај тих вредности за стабилност и напредак друштва, посебно у време пандемије вируса COVID – 19. Дечија недеља је тако ове године ити организована на другачији начин него иначе, водећи рачуна о здрављу и безбедности на првом месту деце, а потом и свих осталих учесника манифестације. Солидарност, сарадња и инклузија су у фокусу активности које се спроводе ове седмице а сутрашњи дан посвећен је управо тим вредностима. Централно дешавање биће у кафићу на Чубури ”Звуци срца”, у коме су запослени људи са сметњама у менталном развоју.

Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости и то је такође прилика а деца покажу своје таленте, вештине и способности. Основни документ за планирање и спровођење активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 1989. године, а програмски циљеви пројекта се из године у годину прилагођавају потребама и проблемима деце. Дечија недеља представља успешан модел сарадње државе, разних цивилних и професионалних организација, који повезује све важне актере у области заштите дечјих права.

Београд,

9. октобар 2020. године  

Како је рекао, то значи да ће у Рашкој, у којој живи 5.160 пензионера и још близу 7.000 осигураника, моћи да се обавља вештачење за туђу негу и помоћ.

Према његовим речима, то значи да они којима је помоћ потребна више неће морати да прелазе стотинак километара до Краљева, већ ће све своје потребе моћи да задовоље у свом месту.

''Није ни хумано ни много логично да људи који не могу без туђе неге и помоћи морају да путују стотину километара да би то и доказали, односно, да би се то и проверило. Од данас то више неће морати да раде'', рекао је Вулин.

Он је подсетио да министарство на чијем је челу и постоји да би било на располагању људима и што ближе корисницима.

''Политика ПИО фонда је управо таква и ми се трудимо да где год можемо смањимо растојање између потреба, права наших корисника и њихове реализације'', рекао је Вулин.

У касу ПИО фонда уплаћено 1,8 милијарди динара више

Захваљујући повећаном запошљавњу и бољем раду привреде, односно већем броју пријављених на обавезну евиденцију ПИО фонда закључно са 17. мартом у касу ПИО фонда уплаћено је 1,8 милиијарди динара више него што је било предвиђено планом за ову годину, изјавио је министар Александар Вулин.

Како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, то је повећање за око 2,3 одсто.

''Захваљујући томе ПИО фонд је из буџета Владе Србије за дотације за пензије до сада повукао скоро шест милијарди динара'', рекао је Вулин.

Наводећи да су прошле године пензије дотиране са неких 35 одсто, а да је било планирано 37, он је истакао да се нада да ће ове године то бити 33,6 одсто.

''Како се буде повећавало запошљавање, како будемо имали више пријављених и како се будемо ефикасније борили против рада на црно тако ћемо имати више новца и за овакве могућности. Исто тако ћемо имати више новца да трошимо за пензионерски стандард и моћи ћемо да побољшамо квалитет живота свих нас'', рекао је Вулин.

Захваљујући донатору Кока-коли, која је у 10 институција "живот деце учинила мало лепшим, обојеним и која је унела мало радости", министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да та деца могу слободно да кажу да су овде нашла љубав која им је недостајала свих година, а то је, истиче, оно што не може да се плати.

Живот ове деце није лак, живот није био фер према њима, Кока-кола помаже да ми као друштво будемо мало бољи и да и као друштво помогнемо овој деци да они буду бољи део нашег друштва, навео је он.

"Они то заслужују и они то могу да буду. Ми их не посматрамо као оно што сада јесу, ми их посматрамо, а Кока-кола је са нама, као оно што могу да буду, какви тек могу да буду. Ми од ове деце не дижемо руке, не окрећемо главу", рекао је Вулин.

Према његовим речима, Министарство рада ће следећу годину искористити да то буде година у којој ће завршити процес лиценцирања и уједначити читав систем, у коме ће и приватни домови различите намене, без обзира у ком делу Србије, имати исти квалитет услуга.

"Систем социјалне заштите мора да буде жив, мора да се прилагођава животу. Као што видите, овде постоји склониште, смештај, где ће малолетни мигранти без пратње родитеља моћи да нађу и заштиту, хлеб, јастук, медицинску пажњу, где ће моћи да нађу људе који ће бринути о њима, када већ нико други не брине", рекао је министар рада.

Он је додао да исти такав смештај за малолетне мигранте постоји у Београду, Суботици и где год да буде потребно, ићи ће се у корак са животом.

Вулин је рекао и да је његово Министарство и ове године том дому одредило шест милиона динара и нагласио да ће се идуће године наставити са радом.

"Све ово је важно, новац из министарства, локалне самоуправе, из донација, али најважније од свега оно што не можете да платите, потпишете, наредите, а то је однос запослених према нашим штићеницима, љубав коју показују, пожртвованост, њихов радни дан се никад не завршава", истакао је Вулин.

Генерални директор Кока-кола система Србија Александар Ружевић истакао је да је мисија те компаније да освежава, дели радост и да пружи помоћ свима којима је неопходна.

"Помогли смо да се у овој установи трансформише соба коју зовемо "соба радости" и учини је адекватном за све оне којима је другачији и оплемењенији простор неопходан, да би се осетили прихваћеним члановима друштва", рекао је Ружевић.

Посебно је истакао да је та "соба радости" оплемењена и књигама и да је мотив овогодишњег новогодишњег Кока-кола система прикупљање књига за установе тога типа.

"Оно што смо радили свих 47 година нашег пословања, наставићемо да радимо и бићемо увек ту онима којима је помоћ неопходна", рекао је Ружевић.

Директор Завода за васпитавање омладине у Нишу Горан Станковић захвалио се Вулину што је, како је рекао, први министар који је обишао његову установу и нагласио да је добра сарадња са корпорацијским сектором допринела да се добар део те установе опреми преко потребним реквизитима.

"Тренутно имамо 15 штићеника, што је у складу са трансформацијом установе, иде се на смањење броја корисника. Завод за васпитање деце и омладине је и Центар за децу са проблемима у понашању и за прихват малолетних странаца и прихватна станица локалног карактера, капацитета 10 места за "децу улице", рекао је Станковић.

Завод за васпитање деце и омладине у Нишу једна је од 10 установа у којима су преуређене заједничке просторије за дружење, у којима ће деца моћи да проводе квалитетно време.