Претрага

Како је рекао, то значи да ће у Рашкој, у којој живи 5.160 пензионера и још близу 7.000 осигураника, моћи да се обавља вештачење за туђу негу и помоћ.

Према његовим речима, то значи да они којима је помоћ потребна више неће морати да прелазе стотинак километара до Краљева, већ ће све своје потребе моћи да задовоље у свом месту.

''Није ни хумано ни много логично да људи који не могу без туђе неге и помоћи морају да путују стотину километара да би то и доказали, односно, да би се то и проверило. Од данас то више неће морати да раде'', рекао је Вулин.

Он је подсетио да министарство на чијем је челу и постоји да би било на располагању људима и што ближе корисницима.

''Политика ПИО фонда је управо таква и ми се трудимо да где год можемо смањимо растојање између потреба, права наших корисника и њихове реализације'', рекао је Вулин.

У касу ПИО фонда уплаћено 1,8 милијарди динара више

Захваљујући повећаном запошљавњу и бољем раду привреде, односно већем броју пријављених на обавезну евиденцију ПИО фонда закључно са 17. мартом у касу ПИО фонда уплаћено је 1,8 милиијарди динара више него што је било предвиђено планом за ову годину, изјавио је министар Александар Вулин.

Како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, то је повећање за око 2,3 одсто.

''Захваљујући томе ПИО фонд је из буџета Владе Србије за дотације за пензије до сада повукао скоро шест милијарди динара'', рекао је Вулин.

Наводећи да су прошле године пензије дотиране са неких 35 одсто, а да је било планирано 37, он је истакао да се нада да ће ове године то бити 33,6 одсто.

''Како се буде повећавало запошљавање, како будемо имали више пријављених и како се будемо ефикасније борили против рада на црно тако ћемо имати више новца и за овакве могућности. Исто тако ћемо имати више новца да трошимо за пензионерски стандард и моћи ћемо да побољшамо квалитет живота свих нас'', рекао је Вулин.

Захваљујући донатору Кока-коли, која је у 10 институција "живот деце учинила мало лепшим, обојеним и која је унела мало радости", министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да та деца могу слободно да кажу да су овде нашла љубав која им је недостајала свих година, а то је, истиче, оно што не може да се плати.

Живот ове деце није лак, живот није био фер према њима, Кока-кола помаже да ми као друштво будемо мало бољи и да и као друштво помогнемо овој деци да они буду бољи део нашег друштва, навео је он.

"Они то заслужују и они то могу да буду. Ми их не посматрамо као оно што сада јесу, ми их посматрамо, а Кока-кола је са нама, као оно што могу да буду, какви тек могу да буду. Ми од ове деце не дижемо руке, не окрећемо главу", рекао је Вулин.

Према његовим речима, Министарство рада ће следећу годину искористити да то буде година у којој ће завршити процес лиценцирања и уједначити читав систем, у коме ће и приватни домови различите намене, без обзира у ком делу Србије, имати исти квалитет услуга.

"Систем социјалне заштите мора да буде жив, мора да се прилагођава животу. Као што видите, овде постоји склониште, смештај, где ће малолетни мигранти без пратње родитеља моћи да нађу и заштиту, хлеб, јастук, медицинску пажњу, где ће моћи да нађу људе који ће бринути о њима, када већ нико други не брине", рекао је министар рада.

Он је додао да исти такав смештај за малолетне мигранте постоји у Београду, Суботици и где год да буде потребно, ићи ће се у корак са животом.

Вулин је рекао и да је његово Министарство и ове године том дому одредило шест милиона динара и нагласио да ће се идуће године наставити са радом.

"Све ово је важно, новац из министарства, локалне самоуправе, из донација, али најважније од свега оно што не можете да платите, потпишете, наредите, а то је однос запослених према нашим штићеницима, љубав коју показују, пожртвованост, њихов радни дан се никад не завршава", истакао је Вулин.

Генерални директор Кока-кола система Србија Александар Ружевић истакао је да је мисија те компаније да освежава, дели радост и да пружи помоћ свима којима је неопходна.

"Помогли смо да се у овој установи трансформише соба коју зовемо "соба радости" и учини је адекватном за све оне којима је другачији и оплемењенији простор неопходан, да би се осетили прихваћеним члановима друштва", рекао је Ружевић.

Посебно је истакао да је та "соба радости" оплемењена и књигама и да је мотив овогодишњег новогодишњег Кока-кола система прикупљање књига за установе тога типа.

"Оно што смо радили свих 47 година нашег пословања, наставићемо да радимо и бићемо увек ту онима којима је помоћ неопходна", рекао је Ружевић.

Директор Завода за васпитавање омладине у Нишу Горан Станковић захвалио се Вулину што је, како је рекао, први министар који је обишао његову установу и нагласио да је добра сарадња са корпорацијским сектором допринела да се добар део те установе опреми преко потребним реквизитима.

"Тренутно имамо 15 штићеника, што је у складу са трансформацијом установе, иде се на смањење броја корисника. Завод за васпитање деце и омладине је и Центар за децу са проблемима у понашању и за прихват малолетних странаца и прихватна станица локалног карактера, капацитета 10 места за "децу улице", рекао је Станковић.

Завод за васпитање деце и омладине у Нишу једна је од 10 установа у којима су преуређене заједничке просторије за дружење, у којима ће деца моћи да проводе квалитетно време.

''Ускоро ћемо формирати јединствену базу и знаћемо коначно колико има особа са аутизмом, а онда ћемо из тога извлачити одговарајуће закључке и формирати све оно сто је потребно да бисмо заиста и помогли'', рекао је Вулин који је поводом 2. априла - Дана аутизма обишао простор за истраживање Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом који се ради у оквиру пројекта ДЕ - Енигма.

Он је истакао да ће се Министарство рада, заједно са Министарством здравља и министром Златибором Лончаром који је то и покренуо, укључити у формирање јединствене базе особа са аутизмом додајући да су особе са аутизмом ту и да заслужују помоћ.

''Њихове способности нису мале. Морамо да учинимо све да развију своје способности и да живе најбоље што могу и да живе заједно са свима нама'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, друштво је успешно онолико колико је хумано и онолико колико се успешно односи према проблемима оних који су најрањивији и којима је помоћ заиста потребна.

Он је истакао и да је обележавање Светског дана аутизма прилика да се говори о аутизму.

Како је рекао, мора да се подвуче да особе са аутизмом нису невидљиве и да не треба да буду невидљиве, већ да су део нашег света.

Координатор пројекта испред Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом Сунчица Петровић обијаснила је да је циљ истраживачког пројекта, који је фиинансиран од стране Европске комисије, да помогне аутистичној деци између пет и 12 година да унапреде своје социјалне и емоционалне вештине путем хуманоидног робота, односно, интеракције са технологијом.

''Истраживање у Србији обухвата 64 деце, а идентично истраживање обављају наши партнери из Лондона - Центар за аутизам при Универзитетском колеџу Лондон где је такође 64 деце'', рекла је Петровић додајући да ће укупно у пројекту учествовати 128 деце на нивоу Европе.

Наводећи да ће то бити уједно највећа истраживачка база података у Европи, она је истакла да је циљ прикупљање података који ће се у наредних неколико месеци анализирати.

''Те податке ћемо преточити у софтвер за нови прототип робота који би онда постао реактиван на понашање деце и преузео један део терапеутског рада'', рекла је Петровић.

Како каже, пројекат траје до августа 2019. године, укупно 42 месеца, а половином следеће године биће завршен други прототип робота који ће се поново тестирати са групом деце и усавршити.

Спрецијалиста опште дефектологије Снежана Бабовић Димитријевић објашњава да код деце са аутизмом која имају потешкоћа у друштвеној интеракцији робот изазива велико интересовање и мотивише их.

''Робот је корисна алатка за поспешивање социјалне интеракције, као и за стварање и учење неких нових социјалних вештина - дељење, укључивање другога у игру...'', закључила је Бабовић Димитријевић.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на позив председника општине Николе Вучена посетио је Смедеревску Паланку како би разговарали о успостављању рада Дневног боравка за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју „Пуж“, који је привремено затворен због епидемије корона вируса. 

 

Министар Ђорђевић рекао је да проблем привременог затварања овог Дневног боравка мора да се реши у што краћем року, јер је његово функционисање веома значајно и у време епидемије, како због самих корисника, тако и због родитеља.

 

„На основу препоруке Кризног штаба за сузбијање заразне болести Ковид - 19 Владе Србије, Министарство ће дати одобрење да од сутра ова установа почне са радом. Оно што је битно јесте да условима пандемије, боравак корисника буде краћи него иначе и организован у мањим групама, као и да се поштују све остале заштитне мере, како би се сачувало здравље корисника“, рекао је Ђорђевић.

 

Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен захвалио је министру Ђорђевићу на залагању, а пре свега ефикасности, јер је за један дан решио проблем око поновног отварања Дневног боравка „ПУЖ“. 

 

 „Министар Ђорђевић дао нам је јасне савете и кључ за решавање овог проблема и на томе му заиста дугујемо велику захвалност“, изјавио је Вучен.

 

Директор Центра за социјални рад, Данило Лабус истакао је да је сарадња са Министарством, од када је на челу министар Зоран Ђорђевић веома добра и нагласио да помоћ Министарства у раду и функционисању овог Центра никада није била у толико великој мери, као последњих година.

 

Приликом посете Смедеревској Паланци Ђорђевић је разговарао са инвеститорима корејске фабрике „Кјунгшин Кејбл“ којима је рекао да могу да рачунају на подршку у областима које су у надлежности Министарства.

 

„Пре свега пружићемо адекватну помоћ када је реч о плану мера заштите запослених и безбедности на раду, јер ће ова фабрика почети са припремним радом до краја ове године и у плану има да запосли око хиљаду радника из овог краја“, рекао је министар Ђорђевић.

 

На дан 4.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 359 корисника и 286 запослених.

 

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 4966, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2088.

 

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

 

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Панчеву;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру у Суботици;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
• Дому ''Ветерник'' у Ветернику; 
• СОС Дечијем селу у Краљеву;
• Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
• Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Домском одељењу у Деспотовцу;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за смештај старих лица у Крупњу;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
• Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'', Бања Ковиљача;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд; 
• Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Плави хоризонти'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Жарковачки врт'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Luana'', Шид;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Анастазија'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Нина'', Београд;
• Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
• Центру за социјални рад у Ћуприји;
• Центру за социјални рад у Врању;
• Центру за социјални рад у Шапцу;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Пожаревцу;
• Центру за социјални рад у Ковачици;
• Центру за социјални рад у Опову;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Чачку;
• Центру за социјални рад у Дољевцу;
• Центру за социјални рад у Смедереву;
• Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
• Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
• Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
• Центру за социјални рад у Богатићу;
• Центру за социјални рад у Крушевцу;
• Центру за социјални рад у Крупњу;
• Центру за социјални рад Петровац на Млави;
• Центру за социјални рад Пландиште;
• Центру за социјални рад у Сомбору;
• Центру за социјални рад у Вршцу;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одсеку за опште послове;
• Центру за социјални рад у Суботици;
• Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу;
• Центру за социјални рад у Темерину;
• Центру за социјални рад у Врбасу;
• Центру за социјални рад у Сенти;
• Центру за социјални рад општине Алексинац;
• Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
• Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
• Центру за социјални рад у Новом Пазару;
• Центру за социјални рад у Кикинди;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево; 
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

 

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

 

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

 

"Свако ко остави своје родитеље у илегалном дому, по мени и по ставу Министарства рада, мора за то да одговара, као и онај ко илегални дом држи и омогућава такво кршење закона. Не сме више никада да се понови да смо, као у Панчеву, жену која је организовала илегални старачки дом, два пута пронашли у конкретном прекршају, два пута јој издали забрану, два пута је послали на суд и ево трећег пута смо дочекали да три човека умру, зато што су живели у нехуманим и нељудским условима", рекао је министар.

Он је, приликом додељивања лиценце за рад дому за старе "Трем" у Доњем Душнику код Гаџиног Хана истакао да нема оправдања да нисте знали, јер на сајту Министарства рада постоји списак свих лиценцираних домова за старе у Србији.

"Свако може врло лако да се информише да ли је дом легалан или не, да ли се потписује уговор на одговарајући начин. Ако нису на сајту онда не само да нису лиценцирани, илегани, него су и опасни за оног кога остављате тамо", нагласио је Вулин.

Према његовим речима, у илегалним домовима нема гаранције да људи имају здравствену заштиту, нема гаранција да су безбедни, и подсетио је на недавну трагедију у Панчеву.

"Нема гаранције за било кога ко своје родитеље остави у нелегалном дому. Управо због тога, министарство је препознало проблем илегалних домова и заиста даје све од себе да се избори са тим проблемом и верујем да ћемо, уз подршку читаве заједнице, и успети у томе. За девет година, инспекција социјалне заштите пронашла је и затворила 42 илегална дома, а од како сам ја министар, протекле две године, ми смо открили и затворили 56 илегалних домова", истакао је Вулин.

Министар је још једном апеловао на све да не остављају своје родитеље у нелиценцираним домовима истакавши да без лиценцирања није могуће обезбедити квалитетну услугу за кориснике, није могуће изједначити квалитет услуге, без обзира где се та услуга даје.

Вулин је истакао да, био то дом у Гаџином Хану, Нишу, Београду или Новом Саду, мора да испуњава потпуно исте услове, зато што "човек који ће бити у Гаџином Хану, Нишу, Београду или Новом Саду има исте потребе, које морају да буду задовољене", те да његово здравље, безбедност, мора да буду на првом месту.

"Лиценцирани дом има и социјалног радника, није лиценцирани дом само где ће вас нахранити и ставити да спавате, него ће водити рачуна и о вашим потребама као људског бића, психолошким потребама, моћи ћете да живите пристојно, онако како заслужујете", нагласио је министар и навео да је до сада, од 22. маја 2013, када је започет процес лиценцирања у нашој земљи, издато 11 лиценци за државне домове, 110 лиценци за домове за старе у приватном власништву и још 83 лиценце за неке друге услуге социјалне заштите.

Вулин је најавио и да ће тражити повећање броја инспектора социјалне заштите, приметивши да се са девет њих не могу контролисати сви домови, водити рачуна да ли се лиценца поштује и још проналазити илегалне.

"Али ћемо свакако радити и са овим капацитетима, радимо више него што се икада радило. Међутим, потребно је још нешто урадити и надам се да ћу добити подршку и Министарства правде, и свих надлежних, да и у законодавству променимо однос према илегалним домовима", рекао је министар.

Председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић истакао је да подаци да је његова општина у последњих 30 година изгубила половину свог становништва, те да је након приватизације изгубљено 90 одсто радних места, говоре да је свако радно место за општину Гаџин Хан јако битно и да отварање новог дома за старе представља још један покушај да тај крај "спасе од изумирања".

Директор фирме која је власник Дома за старе "Трем" Тања Мирковић навела је да дом почиње са радом за десетак дана, да има капацитет од 49 особа у једнокреветним, двокреветним и трокреветним собама, те да ће бити од великог значаја је за крај, будући да се ради о веома неразвијеном подручју, и да ће запослити сада 20 људи, а касније да постоји план запошљавања још људи и ширење капацитета.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава јавност да отпочиње израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом. 

 

С тим у вези, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом: 

 

1. Анализа постојећег стања и основ за доношење:

 

У Републици Србији су у области унапређења положаја особа са инвалидитетом, у најширем смислу, до сада извршени значајни помаци, али имајући у виду готово читав век дугу традицију инвалидског покрета, његову распрострањеност и бројност, а пре свега значај и улогу организација особа са инвалидитетом, ослањајући се на начела садржана у УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, чија је Србија потписница од 2009. године, особе са инвалидитетом би кроз њихове представничке организације требало активно укључити у развој, спровођење и праћење свих политика и програма који утичу на њихово учешће у јавном животу, односно у животу друштва. 

 

Да би се то постигло, држава треба да обезбеди одговарајуће капацитете и финансијске мере са циљем да се осигура да организације особа са инвалидитетом имају могућност да у потпуности учествују и да на континуиран и одржив начин доприносе напретку у остварењу права и унапређењу положаја својих чланова, а тиме и свих особа са инвалидитетом у Републици Србији. Институције власти и организације особа са инвалидитетом треба да имају конструктиван однос, тако да у свим процесима одлучивања у вези питања која се на њих односе тесно сарађују са особа са инвалидитетом преко њихових репрезентативних организација. Потребно је да се такав однос заснива на партнерству и међусобном поверењу.

 

Унапређење положаја и остваривање права особа са инвалидитетом у пуном обиму, немогуће је постићи без њиховог учешћа у свим друштвеним процесима, на основу принципа „Ништа о нама без нас”, а да би се то постигло мора се омогућити организацијама особа са инвалидитетом да делују и реализују своје активности у континуитету кроз обезбеђење њиховог редовног финансирања.

 

Одредбом члана 21. Устава Републике Србије, прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, између осталих и забрана дискриминације по основу психичког или физичког инвалидитета.

 

У ставу 4. наведене уставне одредбе утврђено је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

 

Из одредаба Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом произилази оправданост и потреба за доношењем закона којим би се уредио статус, деловање и репрезентативност организација особа са инвалидитетом, као организација које реализују активности и програме од јавног интерса у заступању права и интереса особа са инвалидитетом, којим се дефинишу се услови за њихово финансирање и одрживост и успоставља правни оквир за развијање партнерског односа са органима јавне власти.

 

Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, у члану 4. став 3. предвиђено је да ће у циљу њеног спровођења у изради и примени прописа и политика, као и у другим процесима одлучивања у вези са питањима која се тичу особа са инвалидитетом, државе стране уговорнице тесно сарађивати и активно укључивати особе са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових репрезентативних организација.

 

Кроз одредбу члана 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом државе  стране уговорнице су се обавезале да ће активно унапређивати окружење у којем особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у обављању јавних послова без дискриминације и да ће подстицати њихово учешће у јавним пословима, укључујући оснивање и прикључивање организацијама особа са инвалидитетом у циљу представљања особа са инвалидитетом на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.

 

У члану 33. став 3. поменуте конвенције наглашена је улога организација особа са инвалидитетом, тако што је прописана обавеза држава потписница да ће цивилно друштво, посебно особе са инвалидитетом и њихове организације које их заступају бити укључене у процесе праћења примене Конвенције и потпуно ће у њима учествовати. 

 

Комитет за права особа са инвалидитетом усвојио је седам општих коментара, битних за разумевање и спровођење одредаба Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Општи коментар број 7 (2018) разматра учешће особа са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових представничких организација, у спровођење и праћење Конвенције, кроз активно, ефективно и информисано учешће у одлукама које утичу на њихов живот и права, у складу са приступом који је заснован на људским правима у процесима јавног одлучивања и који обезбеђује добро управљање и друштвену одговорност. 

 

Законом о удружењима („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 99/11 --др. закони) уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак удружења, као и друга питања значајна за рад удружења. Реч је о кровном закону који наведена питања уређује за широк круг добровољних и невладиних недобитних организација заснованих на слободи удруживања више физичких или правних лица, основаних ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

 

При том, у члану 2. став 2. овог закона утврђује се да се рад политичких странака, синдиката, удружења организованих ради обављања одређених делатности у циљу стицања добити, спортских организација и удружења, цркава и верских заједнице, спонтаних привремених повезивања више лица и других удружења уређује посебним законом, а да се у питањима која нису уређена тим посебним законом сходно примењују одредбе Закона о удружењима.

 

Одредбом члана 38 утврђено је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава користе за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења обезбеђују у буџету Републике Србије. Надлежно министарство та средства додељује организацијама особа са инвалидитетом на основу спроведеног јавног конкурса и уговора о реализовању одобрених програма у области заштите лица са инвалидитетом који се са тим организацијама закључују. Наведени члан се примењује и за подстицање програма од јавног интереса средствима која се обезбеђују у буџету аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

 

У Републици Словенији делатност инвалидских организација  уређена је посебним законом о инвалидским организацијама, који је донет 6. децембра 2002. године, уз предвиђену супсидијерну примену одредби закона који уређују друштва.

 

У Републици Северној Македонији, 2008. године, донет је Закон о инвалидским организацијама којим је, такође, предиђена супсидијерна примена Закона о удружењима грађана и фондацијама.

 

У складу са наведеним, стекли су се услови да се прихвати дугогодишња иницијатива представника инвалидског покрета у Србији, односно да се започне са припремом Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом који ће кроз своје одредбе на једном месту и на одговарајући начин уредити питања која се односе на специфичне циљеве и задатке организација особа са инвалидитетом, врсте и облике њиховог удруживања, услове и поступак за стицање статуса репрезентативности на националном и локалном нивоу, начин стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса, укључивање ових организација у рад тела која се баве питањима од значаја за положај особа са инвалидитетом и друга питања од значаја за њихово деловање. 

 

Један од разлога за доношење овог закона представља стварање правног основа за успостављање званичне базе података о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом у Републици Србији. На тај начин би се омогућило постојање свеобухватне, централизоване и поуздане базе података која садржи тачне и ажурне податке о особама са инвалидитетом у Републици Србији у електронском облику, чиме се омогућава боље праћење стања у овој области, израда квалитетнијих извештаја и анализа података о особама са инвалидитетом, а кроз признавање права на посебну легитимацију омогућава се боља доступност субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставније спровођење одређених административних процедура. 

 

2. Планирана решења која ће нацртом закона бити предложена

 

Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом поред предмета уређивања, начела закона, циљева и задатака организација особа са инвалидитетом, утврђује се да оне делују у јавном интересу ради унапређења положаја и заштите права и интереса особа са инвалидитетом, али да могу у складу са законом обављати привредну и другу делатност, оснивати предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или други облик организовања.

 

Утврђује се ко могу бити њихови чланови, као и да организација може имати кориснике који не морају бити чланови, већ особе са инвалидитетом којима се пружају услуге, подршка или у њиховом интересу обављају други послови. Истовремено се утврђују врсте организација особа са инвалидитетом и уређује начин њиховог удруживања у савезе и друге асоцијације.

 

Нацртом закона се уређују услови и поступак за стицање репрезентативности организација особа са инвалидитетом на националном и на локалном нивоу и дефинише се појам Националне организације особа са инвалидитетом као облика организовања највећег броја репрезентативних организација од националног интереса.

 

У оквиру одредаба које уређују начин финансирања ових организација и стицање средстава за спровођење њихових задатака и циљева, утврђени су извори стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса који спроводе репрезентативне организације особа са инвалидитетом, односно начин расподеле наменских примања буџета Републике Србије за реализовање одобрених програма репрезентативних организација кроз финансирање или учествовање у финансирању, што ће се ближе уредити подзаконским актом који доноси министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Нацртом закона се уређује укључивање организација особа са инвалидитетом у рад тела која се баве унапређењем положаја и заштитом права особа са инвалидитетом, као и радних група чији је задатак уређивање те области и одлучивање о питањима која се односе на особе са инвалидитетом и њихове породице.

 

Истовремено, Нацртом закона се успостављају различите базе података, односно евиденције о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом и уређује се начин прикупљања и ажурирања података, документација на основу које се уносе подаци у евиденције, мере сигурности приступа евиденцијама и изворима података, начин коришћења, рок чувања података и друга питања од значаја за њихово вођење.

 

Одредбама  Нацрта закона уређује се начин остваривања права на посебну легитимацију за особе са инвалидитетом у циљу остваривања субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставнијег спровођења одређених административних процедура.

 

3. Циљеви који се Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом постижу и очекивани ефекти доношења закона

 

Неки од циљева који се постижу Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом, су :

 

- Промовисање права особа са инвалидитетом и залагање за унапређење стања у овој области, у складу са применом Конвенције о правима особа са инвалидитетом;

- Унапређење положаја особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота;

- Борба за прихватање инвалидности применом социјалног модела инвалидности заснованог на људским правима; 

- Поштовање различитости и пуно учешће, једнакост, равноправност и социјалну укљученост особа са инвалидитетом;

- Смањивање предрасуда, насиља и дискриминације по основу инвалидности;

- Унапређење положаја жена и девојчица са инвалидитетом;

- Залагање за примену међународно признатих стандарда у области заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом; 

- Јачање капацитета организација и особа са инвалидитетом; 

- Развијање међународних, националних, регионалних и локалних мрежа, међународне сарадње са циљем побољшања положаја особа са инвалидитетом;

- Развијање сарадње и размене искуства са свим друштвеним актерима у остварењу интереса особа са инвалидитетом на територији Републике Србије

- Јединствен наступ пред доносиоцима одлука и другим актерима у друштву, односно јединствено заступање права и интереса особа са инвалидитетом; 

- Планирање, организовање и извођење програма и пројеката који омогућавају унапређење положаја особа са инвалидитетом у складу са њиховим потребама и интересима;

- Активно учешће особа са инвалидитеом у свим друштвеним активностима;

- Превенција и пружање подршке у отклањању социјалних и других последица инвалидности;

- други циљеви и задаци од јавног интереса.

 

Очекивани ефекти који се остварују Нацртом закона:

 

- Осигурање обавезе финансирања основне делатности организација особа са инвалидитетом, што подразумева обезбеђење материјалних трошкова неопходних за рад и хонораре запослених и спровођење активности и програма од јавног интереса;

- Разграничење и одређивање правног статуса – репрезентативности организација особа са инвалидитетом од посебног интереса за Републику Србију од осталих удружења и организација цивилног друштва;

- Поштовање свих међународних докумената које је потписала Република Србија, као и актуелних прописа и стратешких докумената којима се утврђује обавеза државе да посебно штити права и интересе особа са инвалидитетом и њихових организација;

- Одрживост постојећег модела организованости организација особа са инвалидитетом по врсти инвалидитета, односно проблема којим се специфично баве ради спровођења успешног социјалног партнерства државе и организација у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом;

- Јачање капацитета организација и самих особа са инвалидитетом и стварање једнаких могућности за њихово деловање у цивилном сектору и читавом друштву;

- Осигурање услова за деловање организација особа са инвалидитетом у сродним међународним организацијама;

- Укључивање представника особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, као и креирању афирмативних мера на свим нивоима.

 

При том је пружање услуга подршке од изузетног значаја за живот особа са инвалидитетом, али се оне у овом тренутку не пружају равномерно на читавој територији државе, нема континуитета у њиховом пружању, а неке од њих се спроводе у недовољној мери, што отежава живот ових особа. Финансирањем тих активности које у значајној мери реализују организације особа са инвалидитетом, омогућава се њихово пружање сходно потребама које ове организације најбоље препознају.

 

4. Основна начела за уређивање друштвених односа у области деловања организација особа са инвалидитетом, укључујући права и обавезе субјеката на које се закон односи

 

Доношењем овог закона обезбеђује се остваривање уставом зајемчених основних начела која се односе на: поштовања људских права, достојанства и различитости особа са инвалидитетом, политику једнаких могућности, забрану дискриминације, постизање пуне равноправности и укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, приступачности и универзалног дизајна, као и постизање партнерског односа са органима јавне власти у реформским процесима који се тичу положаја особа са инвалидитетом.

 

5. Оцена и извори средстава потребних за спровођење закона

 

Закон о играма на срећу („Службени гласник РС”, број 18/20), у члану 5. утврђује да се део средстава који је приход буџета у износу од 40% користи за финансирање Црвеног крста, организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално – економског положаја особама са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и омладине, ЈЛС и лечења ретких болести. Наменска примања из буџета распоређују се у износу од по 19% за финансирање наведених правних субјеката а у износу од 5% за лечење ретких болести.

 

Из тог разлога нису потребна додатна средства у буџету Републике Србије за примену Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, јер ће се финансирање организација особа са инвалидитетом, вршити као и до сада, из наменских буџетских средстава предвиђених Законом о играма на срећу и Законом о буџету.

 

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је државну церемонију и положио венац код спомен - костурнице у Текеришу, поводом обележавања 106. годишњице од Церске битке.

 

Том приликом министар Ђорђевић истакао је да је Текериш постао симбол, као место на коме је германски милитаризам и империјалистички експанзионизам, прави узрок Првог светског рата, први пут наишао на тврд орах и поломио зубе. 

 

Како је рекао, српски народ се, у вековима који су претходили Церској бици одликовао великом истрајношћу и трпељивошћу под туђинском влашћу једне велике и насилне светске силе. 

 

„Та висока свест о томе ко смо и шта смо и која је наша историјска мисија и улога у свету, омогућила је да савладамо вишеструко надмоћног непријатеља на Церу, непријатеља чији је једини циљ био продор на Исток и поробљавање што више народа и држава. Та прва победа Антанте у Првом светском рату зауставила је иницијални налет Централних сила и можда, на психолошком плану и плану борбеног морала, у најранијем стадијуму рата заправо представљала насушни трачак наде и први корак ка коначној победи Антанте и слому Централних сила 1918. године“, навео је министар.

 

Према његовим речима, данас, за разлику од пре 106 година, Србија нема отворених непријатеља у свету. Међутим, како каже, као и у време Првог светског рата, посвећеност Србије слободарским идејама државног суверенитета и територијалног интегритета, инсистирање на поштовању међународног права и правде, економски напредак и привредни раст, представљају трн у оку многима који не деле вредности Србије и не постижу успехе које, упркос свим изазовима и бројним негативним околностима и глобалним трендовима, наша земља бележи у протеклих шест година. 

 

„Наш стратешки циљ војне неутралности испуњавамо на такав начин да улажемо у осавремењивање и оснаживање Војске Србије, што ће нам омогућити да и надаље водимо суверену политику и штитимо своје државне и националне интересе. Та идеја, као, пре свега – политички концепт, који је осмислио и трасирао председник Србије, Александар Вучић, реална је основа за спровођење и другог стратешког циља Републике Србије“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је нагласио и да је други стратешки циљ Србије пуноправно чланство у Европској унији, што говори о томе да је наша земља чврсто решена да се у највећој мери посвети испуњавању највиших цивилизацијских критеријума кроз усвајање свих демократских начела модерног доба, снажних и независних институција, владавине права и грађанских слобода највишег могућег степена, да бисмо земљу наших часних предака са успехом трансформисали у земљу наших поносних потомака.

 

Како је казао, дотације из буџета за те намене, прва три месеца ове године смањење су за око милијарду динара.

"Повећан је број пријављених на осигурање и 20. априла ове године тај број је износио 2. 062.856, а 31. марта 2014. било их је 2. 003.498.Ту нису урачунати самосталци и пољопривредници већ само запослени", рекао је Вулин новинарима у Влади Србије.

Он је рекао да се Закон о раду неће мењати и да је формирана радна група која се бави анализом, односно ефектима примене тог закона.

Вулин је за Танјуг казао да је Закон о раду добар и да неће бити мењан.

Вулин је, на представљању годишњег извештаја о раду тог министарства, рекао да је у плану доншење Закона о социјалном предузетништву, Закона о агенцијама за привремено запошљавање радника, као и закона којим ће бити дефинисани услови за запошљавање радника у иностранству.

Како је казао, сада је положај оних који се запосљавају преко агенција лошијии и зато ће бити донет посебан закон да би се њихов положај изједначио са осталим запосленима.

Такође је најавио нове измене Закона о ПИО додајући да он неће бити усвајан по хитној процедури.

На питање новинара да ли се размишља о приватном пензионом осигурању у склопу измена закона, о ПИО он је одговорио да се о томе није разговарало.

"Пратио сам изјаве министра Вујовића, то није нешто о чему смо разговарали, мораћемо да седнемо и разговарамо о тако једној озбиљној теми", рекао је Вулин.

Додао је да је почело да се ради на законским решењима по којима ће донатори и они који помажу бити "награђени од државе" како се не би дешавало да након уручења неке донације стигне наплата ПДВ-а и да се нада да ће се ускоро изаћи са конкетним решењима .

На питање шта сматра највећим успехом у претходних годину дана рада, Вулин је рекао да је министарство успело да уштеди 1,8 милијарди динара без умањења и једног права корисника у области социјалне заштите, као и то што је потписан колективни уговор у области социјалне заштите.

Како је казао, штедело се на дневницама, путовањима, али не и на социјалним давањима.

Вулин је казао и да је унапређен рад Социјално-економског савета и да се он сада чешће састаје.

Министар је указао и на то да је стопа незапослености пала на 16, 8 одсто, што је додао је, смањење за 0, 8 одсто у односу на претходни квартал, а чак четири одсто у односу на март 2014. када је износила 20, 8 одсто.

Вулин је казао да је интензивнијом контролом инспекције рада повећан број пријављених радника, односно да је значајан број њих преведен из сиве у легалну зону пословања.

"Борба против сиве економије је мерљива и резултати су видиљиви" рекао је Вулин.

На питање колико има нових отворених радних места, он је казао да је то питање за Министарство финансија и Министарство привреде.

"Значајно је повећан број пријављених и то је за мене најважније", поручио је Вулин.

Министар је казао и да је у прошлој години и од почетка ове године исплаћено 11. 575 отпреминина и да многи који су добили средства могу да покрену неки свој посао уколико желе, а на основу Закона о социјалном предузетништву.