Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

1008 резултата пронађено

Србија пример доброг односа са избеглицама

Регистрован члан

7 година 10 месеци

БЕОГРАД - У Србији су државне институције и организације цивилног друштва од почетка избегличке кризе пружале помоћ онима којима је то било потребно, што је светска јавност и препознала, поручено је данас на округлом столу "Улога државе и цивилног друштва у избегличкој кризи".

Државни секретар у Министарству рада, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић истакао је да је Србија транзитна земља кроз коју је, како је рекао, прошло више од 700.000 људи.

"Заједно са донаторском заједницом направили смо план и спремни смо за пролеће, јер ако смо прошле године имали 700.000 људи, очекујемо да ће исто толико, а можда и више, бити ове године осим уколико не буде неке промене европске политике или других фактора", рекао је Иванишевић.

С обзиром на то да око 2.000 избеглица и миграната улази дневно у Србију, очекује се да ће се тај број повећати на пролеће и лето на између 4.000 и 6.000, додао је Иваишевић.

Србија је припремила све капацитете, направљени су центри дуж целе руте, прихватни и регистрациони центар у Прешеву су проширени док ће сличан центар бити направљен у Бујановцу, најавио је он.

"Сада нема те потребе коју не можемо да задовољимо како је знамо, а улога невладиних организација је да нам укажу на то", поручио је Иванишевић.

Амбасадор Норвешке у Београду Арне Санес Бјорнстад похвалио је Србију да се "фантастично" носила с актуелном кризом боље него, како је нагласио, неке европске земље.

"Србија функционише фантастично", оценио је амбасадор

Међутим, како је рекао, Србија треба да успостави "још бољу сарадњу цивилног друштва и владе" јер, нагласио је, још има изазова с којима се треба суочити.

У решавању кризе људи и државе треба да се "држе заједно", избегну било какав вид конкуренције и задовоље потребе оних којима је то неопходно, поручио је амбасадор.

Упитан како ће се актуелна криза завршити, Бјорнстад је рекао да то нико не зна и да све зависи од тога шта ће се десити у Сирији.

Шеф председништва Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) Ханс Фридрих Шодер истакао је да је у борби са избегличком кризом важно показати "дух солидарности"

Он је додао да је избегличка криза пружила могућност да се "невладине организације и држава сусретну и схвате".

"Србија је зато тако добро и реговала, власти нису морале да се бране када невладине организације несто чиниле већ је то ојачало њихов однос", сматра Шодер.

Прилив ће се, додао је, наставити, али ће избеглице имати право да траже и добију азил док ће економски мигранти морати да се врате у своје домовине.

Комесар у Комесаријату за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић оценио је да је Србија добро реговала у избегличкој кризи захваљујући искуству које има с почетка деведесетих година.

"Једино ново је што ови људи транзитирају", сматра Цуцић.

Он је оценио да су се држава и цивилно друштво добро организовали као би се изборили с кризом истакавши да је "Србија од почетка спремна на најгоре и најмасовније сценарије".

Ана Дивац, председница Управног одбора Фондације Ана и Владе Дивац, истакла је да је поносна на своју земљу због начина на који је поступала са избеглицама.

Такође, како је нагласила, велики број грађана се укључио посебно на почетку када им је помоћ била најпотребнија.

Она је подвукла да је Фондација Ана и Владе Дивац у почетку пружала помоћ Миксилишту, а сада на границама има тимове који раде 24 сата дневно на терену где је фондација, како је рекла, уручила око 60 тона хуманитарне помогавши тако 60.000 избеглица.

"Не знамо када ће бити крај, јер не зависи од нас у Србији, али треба да им помогнемо да наставе свој пут ка земљама у западној ЕвропИ", указала је Дивац.

Извршни директор организација Миксер Асосијешн Иван Лалић истакао је да је око 1.200 волонтера из 55 земаља света помагало на Миксилишту кроз које је, како је речено, од августа 2015. до јануара 2016. године прошло више од 70.000 избеглица.

Округлим столом "Улога државе и цивилног друштва у избегличкој кризи" представљен је пројекат Миксилиште - Центар за прикупљење и дистрибуцију помоћи избеглицама које пролазе кроз Србију, који реализују организације Миксер Асосиејшн и Фондација Ана и Владе Дивац уз подршку норвешке амбасаде у Београду.

Ускоро тренажни центар АМС С за особе са инвалидитетом

Регистрован члан

7 година 10 месеци

БЕОГРАД - Ауто-мото савез Србије ће ускоро обезбедити тренажер за обуку возача особа са инвалидитетом, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и поручио да као друштво морамо што више да помогнемо тим људима.

"Хвала председнику АМС С Мирку Бутулији што ће по први пут бити обезбеђен тренажер где ће особе са инвалидитетом учити да возе", рекао је Вулин отварајући научно-стручни скуп о испитивању возила који је организован у оквиру сајма аутомобила БГ Цар Схоw.

Тренажер би требало да стигне у Србију у првој половини априла.

"Морамо да разумемо наше пријатеље са којима делимо свакодневни живот. Они се обично посматрају кроз оно што не могу, а требало би кроз оно што могу и то теба да им омогућимо. Оно што је нама свакодневно и очекивано мора бити обезбеђено и за њих", нагласио је Вулин и додао да је ово само један од корака у низу за помоћ особама са инвалидитетом и посебним потребама.

"У Националној служби за запошљавање смо ове године планирали 550 милиона динара за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом, кроз наше редовне конкурсе смо, такође, обезбедили више од 300 милиона динара, као и више од 700 милиона динара за субвенцинисање зарада ОСИ које раде у такозваним заштитним радионицама", казао је Вулин.

По питању саобраћаја, министарство заједно са АМС С прави почетне кораке како да се олакша обама са инвалидитетом.

"Зашто не постоји ниједан тренажер да ОСИ могу да возе, то није тако велика инвестиција, а и да јесте ови људи то заслужују. Имаћемо простор у коме ће они научити да возе. Разговараћемо и са Минситарством здравља да ручне команде и друга опрема буду препознати од система и да буду бар једним делом субвенционисане", казао је Вулин.

Он је нагласио да то мора бити регулисано, јер ако особе са инвалидитетом нису безбедни као учесници у саобраћају онда су сви угрожени.

Председник АМС С Мирко Бутулија је рекао да је АМС С донатор тренажера који треба стигне између 10. и 15. априла и биће распоређен у складу са потребама и захтевима особама са инвалидитетом.

"Тај тренажер ће бити први пут увезен у Србију сада и омогућиће возачку обуку особа са инвалидитетом", рекао је Бутулија.

Бутулија је рекао да ће тренажер омогућити одговорајућу возацку обуку особама са инвалидитетомм да ће већи број њих моћи да учествује у саобраћају, као и да ће бити много безбеднији.

Он је додао да је тренажер доста комплексан и да ће га АМС С представити јавности када буде стигао у Србију.

“Тренажер поред механичких команди, поседује и симулаторе како би могли да осете комплету вожњу', рекао је Бутулија.

Како је рекао, АМС С се деценијама уназад бави безбедношћу саобраћаја и спроводи разне акције, али проблем је уочити узрок неког проблема, пошто статистика евидентира само последице.

“Питање безбедности у саобраћају тих особа јесте проблем који захтева систематско решења на коме је потребно да раде не само Минисарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања већ и сва друга министарства и друштво у целини”, навео је Бутулија.

Он је истакао да је управо зато АМС С организовао скуп како би на једном месту окупио представнике струке и представнике државе.

“Ово је најстручнији део АМС С - Центар за моторна возила, Агенција за безбедност саобрахцај и други. То су људи који мењају ствари, уз државу која има слуха”, рекао је Бутулија.

Он је нагласио да је најважније да се промени свест грађана и начина понашања по питању особа са инвалидитетом.

Председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић је захвалио АМС С-у што је покренуо питање решавања наших проблема и у вези са атестирањем ручних команди.

“Комплетна процедура је доста комплиована и пуно је коштала, па су многе особе са инвалидитетом изашле из тог система и користе ручне команде без обзира да ли су оне атестиране. Сада покушавамо да пронађемо решење да све ручне команде буду квалитетне, атестиране и доступне особама са инвалидитетом”, казао је Пајевић.

Извршни директор Форум младих са инвалидитетом Србије Микица Будимировић је рекао Танјугу да је срж проблема да возила морају бити прилагођена, као и да је проблем атест ручних команди.

“Надам се да ће се процедура за адаптацију возила и атестирање ручних команди побољшати. Први пут су ресорно министарство и АМС С стали иза нас и показали добру вољу да се тај проблем реши”, истакао је Будимировић.

Он је додао да се сада ручне команде праве у приватним радионицама, што није лоше, али да да морају имати сертификате.

Једна од централних тема на скупу је безбедност особа са посебним потребама са акцентом на представљање техничких решења уградње ручних команди за безбедно и управљање возилом особа са инвалидитетом и помоћних команди за обуку возача.

Двадесетак домаћих и страних стручњака представило је своје научне радове, мноштво нових домаћих и страних техничких решења и европско закоднодавство која особама са инвалидитетом пружа могућност да безбедно учествују у саобраћају.

Скуп организује АМС С - Центар за моторна возила у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобаћаја и овлашћеним правним лицима за испитивање возила.

ИПА 2012 ДИРЕКТНИ ГРАНТ „ ПОВЕЋАЊЕ ДЕЛОТВОРНОСТИ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА ПРЕМА УГРОЖЕНИМ ГРУПАМА - ЕУ ПОМОЋ ТЕЖЕ ЗАПОШЉИВИМ ГРУПАМА”

Регистрован члан

7 година 10 месеци

Пројекат је финансиран од стране Европске уније (ЕУ-ИПА 2012). Уговарачко тело је Делегација Европске уније у Републици Србији (ДЕУ), а спроводила га је Национална служба за запошљавање Србије (НСЗ). Уговор о директном гранту је потписан 22. априла 2014. године, а завршен је 20.12.2017. године. Укупна средства пројекта су: директни грант финансиран од стране Европске уније у износу од 6.500.000 евра, док је из буџета Националне службе за запошљавање издвојено 3.600.000 евра на име кофинансирања пројекта.

У оквиру пројекта финансиране су следеће мере активне политике запошљавања:

1.   Професионална оријентација и каријерно саветовање – НСЗ помаже незапосленима у тражењу посла путем спровођења активности у клубовима за тражење посла, центрима за информисање и професионално саветовање (ЦИПС) и самоуслужним радним станицама. Из средстава пројекта финансирано је отварање 60 нових клубова за тражење посла, 20 нових Центара за информисање и професионално саветовање и 80 нових самоуслужних јединица у просторијама НСЗ, односно локалних самоуправа и ангажована су новозапослена лица, чије су зараде финансиране из средстава пројекта.

  • Клубови за тражење посла помажу незапосленима да усвоје вештине/знања потребне за активно тражење посла и одреде своје професионалне циљеве, подижу мотивацију незапослених лица и припремају их на бољу адаптацију на неуспех приликом конкурисања за посао. У клубовима за тражење посла незапослени добијају информације о слободним радним местима и размењују искуства о интервјуима послодаваца са потенцијалним запосленима.
  • Центри за информисање и професионално саветовање (ЦИПС), обезбеђује подршку у доношењу одлуке о избору занимања и пружају услуге каријерног вођења. Да би ЦИПС-ови одговорили захтевима и били сврсисходни потребно је да се обезбеде неопходни садржаји. Циљ пројекта је да, поред ширења мреже, ЦИПС-ови у Србији буду у стању да понуде услуге по угледу на земље које имају добро разрађене концепте.
  • Самоуслужне радне станице су информативни пунктови где незапослени могу да претражују објављена слободна радна места, кроз базу података НСЗ или кроз друге изворе.

2.   Обуке према потребама тржишта рада – циљ директног гранта је био да се, поред незапослених који су укључени у програм обука из средстава Националне службе, у обуке укључи још 1000 незапослених лица са ниским квалификацијама и без квалификација, 1000 младих незапослених са ниским квалификацијама и без квалификација и 2000 дугорочно незапослених. За додатних 1400 људи планирана је обука о основним компјутерским вештинама (ECDL - European Computer Driving Licence), с обзиром да је исказана велика потреба за тим вештинама на тржишту рада. У обуке је укључено преко 4400 лица.

3.   Каравани за запошљавање – представљају нову услугу Националне службе за запошљавање у неразвијеним и мање развијеним општинама. С обзиром на то да одређени број становника у руралним и/или мање приступачним местима у Србији, из различитих разлога, није у евиденцији НСЗ и самим тим не користи услуге које Национална служба пружа, саветници у оквиру каравана за запошљавање путују на удаљене локације како би били сигурни да су људи који живе у тим подручјима информисани. Пројекат је финансирао спровођење читаве активности – од набавке теренских путничких возила, преносиве рачунарске опреме за мобилне тимове и промотивног материјала, до накнаде за гориво. О услугама НСЗ информисано је преко 5000 лица, док је на евиденцију НСЗ пријављено преко 1000 лица.

4.   Програм приправника – мера коју НСЗ спроводи већ дуже време и која се у пракси показала као веома делотворна. С обзиром на то да је овај пројекат фокусиран на угрожене групе незапосленог становништва, покренут је програм приправника за лица из руралних подручја код послодаваца из руралних подручја. Програм је био намењен послодавцима који запошљавају особе које први пут заснивају радни однос као приправници, ради оспособљавања за самосталан рад у струци и полагање приправничког, односно стручног испита. У програм је укључено 264 лица.

5.   Јавни радови – нова мера одобрена од стране ДЕУ адендумом Уговора о директном гранту. Било да планирано да се најмање 1.195 лица из тешко запошљивих група (укључујући и особе са инвалидитетом) укључи у јавне радове, док је укупан број укључених лица преко 1300.

У установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 299 корисника и 267 запослених

Регистрован члан

5 година 8 месеци
У установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 299 корисника и 267 запослених

На дан 7.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 299 корисника и 267 запослених.

 

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5026, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2108.

 

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

 

  • Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
  • Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;
  • Геронтолошком центру у Крагујевцу;
  • Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Помоћ и нега у кући;
  • Геронтолошком центру у Зрењанину;
  • Геронтолошком центру у Панчеву;
  • Геронтолошком центру у Јагодини;
  • Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
  • Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
  • Геронтолошком центру у Вршцу;
  • Геронтолошком центру у Књажевцу;
  • Геронтолошком центру у Шапцу;
  • Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;
  • Геронтолошком центру у Кикинди;
  • Геронтолошком центру у Суботици;
  • Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
  • Дому ''Ветерник'' у Ветернику; 
  • Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
  • Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
  • Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
  • Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
  • Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
  • Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
  • Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
  • Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
  • Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
  • Домском одељењу у Деспотовцу;
  • Дому за старе и пензионере у Апатину;
  • Дому за смештај старих лица у Крупњу;
  • Дечијем селу, Сремска Каменица;
  • Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
  • Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
  • Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
  • Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
  • Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
  • Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
  • Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
  • Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'', Бања Ковиљача;
  • Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
  • Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
  • Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
  • Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд; 
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Плави хоризонти'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Жарковачки врт'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Нина'', Београд;
  • Центру за социјални рад у Ћуприји;
  • Центру за социјални рад у Врању;
  • Центру за социјални рад у Шапцу;
  • Центру за социјални рад у Пријепољу;
  • Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
  • Центру за социјални рад у Краљеву;
  • Центру за социјални рад у Пожаревцу;
  • Центру за социјални рад у Ковачици;
  • Центру за социјални рад у Опову;
  • Центру за социјални рад у Кучеву;
  • Центру за социјални рад у Чачку;
  • Центру за социјални рад у Дољевцу;
  • Центру за социјални рад у Смедереву;
  • Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
  • Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
  • Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
  • Центру за социјални рад у Богатићу;
  • Центру за социјални рад у Крушевцу;
  • Центру за социјални рад у Крупњу;
  • Центру за социјални рад Петровац на Млави;
  • Центру за социјални рад Пландиште;
  • Центру за социјални рад у Сомбору;
  • Центру за социјални рад у Вршцу;
  • Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
  • Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
  • Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
  • Градском Центру за социјални рад у Београду, Одсеку за опште послове;
  • Центру за социјални рад у Суботици;
  • Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу;
  • Центру за социјални рад у Темерину;
  • Центру за социјални рад у Врбасу;
  • Центру за социјални рад у Сенти;
  • Центру за социјални рад општине Алексинац;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
  • Центру за социјални рад у Новом Пазару;
  • Центру за социјални рад у Кикинди;
  • Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево; 
  • Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

 

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

 

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

Потписивање Протокола из области ПИО између Републике Србије и Републике Српске

Регистрован члан

7 година 10 месеци

БЕОГРАД - Протокол о регулисању међусобних обавеза по основу намирења одштетних захтева ПИО фондова Србије и Републике Српске потписан је данас и по том основу ПИО РС дугује ПИО Србије 4,8 милиона евра, док је дуг Србије мањи и износи 166.000 евра.

Потписивању Протокола присуствовао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је рекао да на територији РС живи 10.817 корисника пензија из Србије и да се сваке године за то одвоји око 16 милиона евра.

"Са друге стране, на територији Србије живи око 16.825 корисника пензија који су је зарадили у Републици Српској и сваке године се за то дозначи око 25 милиона евра", рекао је Вулин.

Он је рекао да корисници фондова та међусобна дуговања нису могли да осете, али је нагласио да је за државу веома важно да се то реши.

"Велика је количина новца у питању и велики је број људи у питању. На међусобни упит ПИО фондова РС и Србије открили смо 71 пензију за умрле кориснике у РС, која се исплаћивала људима који не постоје и са друге стране, 234 корисника која су се исплаћивала из ПИО фонда Србије у РС, иако нису више са нама", рекао је министар рада.

Он је додао да Федерација БиХ ПИО фонду Србије дугује око 5,5 милиона евра, што су, указао је, велика средства, док Србија Федерацији дугује неупоредиво мањи износ од око 350.000 евра.

"Ми се свакако надамо да ће надлежни органи Федерације БиХ поћи за примером ПИО фонда РС и да ћемо наша међусобна потраживања решити на обострано задовољство", рекао је Вулин.

У име ПИО фонда Србије Протокол је потписао директор Завода за социјално осигурање Србије Зоран Пановић, који је рекао да ће се на основу тог Протокола у наредним годинама извршавати плаћања, као и да су договорени механизми тих плаћања.

Директор ПИО РС Младен Милић рекао је да ће његов фонд тих пет милиона евра у наредне четири године измирити у једнаким ратама, као и да те исплате неће утицати на буџет ПИО РС, који износи око 500 милиона евра.

Директорка Републичког ПИО фонда Драгана Калиновић нагласила је да тај новац, око 550 милиона динара, много значи том фонду и да представља укупан износ свих инвестиција које су обезбеђене у финансијском плану за 2016, који укључује инвестиције у опрему, одржавање зграда, информационе технологије које су битне за модернизацију.

Вулин и Антић у Сењском руднику

Регистрован члан

7 година 10 месеци

ДЕСПОТОВАЦ – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар  рудардства и енергетике Александар Антић  посетили су данас, поводом дана рудара, Сењски рудник у општини Деспотовац, који послују у оквиру Јавног предсузећа за подземну експлоатацију угља.

Министри су се у пратњи директора тог јавног предузећа и Сењског рудника спустили у окно где су се из прве руке упознали са условима рада рудара.

Антић и Вулин одржали су конференцију за новинаре 160 метара испод површине земље, и том приликом поручили рударима да ће Влада Србије учинити све што је у њеној моћи како би побољшала ситуацију у рударству и унапредила услове рада рудара.

Антић је констатујући да рудари раде најтежи посао истакао да им се посебна захвалност мора одати због чињенице да су предузели све како би се у највећој могућој мери надокнадила количина угља која недостаје Србији због мајских поплава на неким од најважнијих копова.

Он је изразио очекивање да ће бити створени услови да Србија у предстојећу зиму уђе мирније него што се то могло очекивати у мају.

"Нама су приоритети излазак из реструктурирања ЈП Подземна експлоатација угља и РТБ Бор. Имамо много изазова и проблема, али уверен сам да ће влада читаву грану рударства ставити у врх својих приоритета. Министарство које водим и влада знају да природна богатства Србије, односно минерални ресурси представљају огромну развојну шансу а да рударство јесте грана која може да обезбеди привредни раст", рекао је Антић.

Како је прецизирао инвестиције су кључ будућег развоја рударства па и јавног предузећа подземна експлоатација угља тако да ће, иако се природна богатстава не могу приватизовати, можда бити потребно ући у стратешка партнерства.

"Пројекат који обећава јесте проширење експлоатације у руднику Штаваљ и изградња новог термо блока, што је инвестиција од око 800 милиона евра. За такву инвестицију морамо обезбедити одређену врсту партнерства. Ако ћемо да градимо термоелектрану

она има смисла само ако уђемо у проширење рудника како бисмо имали производњу између два и три милиона тона годишње", рекао је Антић.

Он је прецизирао да ће консолидација ЈП Подземна експлоатација угља државу коштати више од 100 милиона евра, али да ће та средства бити улагана поступно у наредних неколико година.

Вулин је рекао да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржати иницијативу да се запосли додатни број рудара, јер само у Сењском руднику недостаје око 200 рудара у јамама.

"Нису мере успоравања запошљавања направљене са идејом да се производни рад заустави, већ са идејом да се не гомила непотребна администрација и они који не доносе нову вредност", рекао је Вулин.

Директор ЈП Подземна експлоатација угља Владан Милошевић изразио је очекивање да ће уз помоћ Владе Србије подземни копови угља, који послују у оквиру тог јавног предузећа, постати финансијски самоодрживи.

Према Милошевићевим речима уз отварање неколико нових јама и подизање технолошког нивоа експлоатација, производњу мрког угља било би могуће удесетостручити у року од само неколико година.

То, како је прецизирао, значи да би уместо садашњих 600.000 тона угља на годишњем нивоу то јавно предузеће могло да производи и до пет милиона тона.

Већи део угља из Ресавских копова, тачније око две трећине, троши се на снадбевање термоелектрана, а остатак одлази у топлане и широку потрошњу.

"После поплава имамо повећану потражњу и настојимо да будемо друштвено одговорни, али са овим ступњем технолошког развоја, ово што производимо је максимум", рекао је Милошевић и изразио уверење да ће рударски сектор успети да се избори са свим проблемима које тренутно има уз помоћ реформске владе.

Ђорђевић посетио Дом за Старе “Вила Катарина“ у Бору

Регистрован члан

5 година 8 месеци
Ђорђевић посетио Дом за Старе “Вила Катарина“ у Бору

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања данас је обишао Дом за старе „Вила Катарина“ у Бору. Према речима Ђорђевића, овај дом је један од најбољих домова у Србији. 

 

„ Дом „Вила Катарина“ је пример како би требало да изгледају и остали домови не само када је реч о квалитету и услузи, већ и о месту на ком се налази. Заиста је прелеп предео, што додатно доприноси да се корисници дома осећају пријатно у њему“, изјавио је Ђорђевић.

 

Према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, установе социјалне заштите у Србији су пример како је требало спроводити мере током ванредног стања. Доказ за то је Светска здравствена организација која ће при прављењу елабората узети у обзир мере које су спровођене у нашим установама социјалне заштите и исте бити спроведене, уколико некада буде било потребе у случају поновног појављивања вируса COVID-19. 

 

Како би били спремни за други талас вируса, према речима Ђорђевића, по завршетку ванредног стања и укидању ванредних мера, планирана је измена закона у социјалној области која се између осталог односи и на услуге везане за домове за стара лица. Како каже министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, промене неће тешко  пасти Дому „Вила Катарина“, јер својим квалитетом даје пример осталим домовима за стара лица. 

 

Посети Дома „Вила Катарина“ поред Ђорђевића присуствовали су градоначелник Бора Александар Миликић и директор дома „Вила Катарина“ Милован Ђурић. 

 

Према речима Ђурића, посета министра дому је огромна подршка запосленима. 

 

„ Желео бих да се захвалим министру на посети, овом посетом нам је пружио велику подршку“, рекао је Милован Ђурић, директор Дома „Вила Катарина“.

 

Како каже Ђурић, током ванредног стања на рачун рада дома нису пристизале никакве притужбе.

 

„ Заиста сам задовољан целокупним радом запослених у дому током ванредног стања. Сви запослени су добровољно прихватила да буду 30 дана у карантину заједно са корисницима дома. Нису желели да одлазе својим кућама, одрекли су се виђања са својом породицом, како не би случајно унели вирус у дом и заштитили наше најстарије грађане и на томе сам им бескрајно захвалан“, објаснио је директор дома.

 

Фото галерија
182882

ПРОЈЕКАТ СВЕТСКЕ БАНКЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОНКУРЕНТНОСТ И ЗАПОШЉАВАЊЕ (COMPETITIVENESS AND JOBS)

Регистрован члан

7 година 10 месеци

Међународна банка за обнову и развој (Светска банка) и Република Србија уговориле су зајам у износу 100 милиона долара за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања, који ће се у нашој земљи спроводити до 30. јуна 2019. године.


Споразум је билатерално потписан 7.октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума Народна Скупштна РС усвојила 29.децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику РС – међународни уговори, бр. 24/15 ступио је на снагу 7. јанура 2016.године.
Циљ Пројекта је побољшање ефикасности и координације одабраних јавних програма ради ублажавања ограничења за конкурентност и стварање радних места, укључујући улагања и промоцију извоза, иновације, активне мере запошљавања, посредовање на тржишту рада, активирање корисника социјалне помоћи и њихов прелазак у формалне послове. Пројекат се фокусира на циљани скуп остваривих реформи постојећих јавних политика, као и на ефикасност њиховог спровођења, а које су идентификоване као кључни покретачи конкурентности у привреди и стварања радних места на основу анализа Банке, као и других релевантних анализа.
Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога је овај Пројекат усмерен на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе. Осим три димензије реформи: у привреди(индустријске полтике и извоз), тржиту рада (активне мере запошљавања) и науци (реформа научног сектора), Пројекат развија кроз Републички секретаријат за јавне политике хоризонталну координацију унапређења у управљању јавним политикама у овим областима.
Активности на Пројекту спроводе - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике (РСЈП).
РСЈП има улогу главног координатора Пројекта (хоризонтална коордианција) и председава Међуресорним радним телом Владе, које је основано 14. јануара 2016. године, у циљу подршке реформама и унапређењу управљања јавним полтикама у овим областима.
Више информација о пројекту можете сазнати: http://www.worldbank.org/projects/P152104?lang=en и о актуелним, прошлим и будућим дешаваљима на пројекту можете пратити: http://www.rsjp.gov.rs/projekat-svetske-banke-i-republike-srbije-konkurentnost-i-zaposljavane-competitiveness-and-jobs/t

АКТИВНОСТИ НА ПРОЈЕКТУ

1. На другој седници Међуресорног радног тела Владе усвојен је Пројектни оперативни приручник (Project Operations Manual – POM), као један од последњих предуслова за ефективност зајма. Овај документ садржи правила Пројекта, методе, смернице, специфичне развојне планове, стандардну документацију и процедуре за реализацију Пројекта. POM ће бити од помоћи у оперативном спровођењу свих пројектних активности, извештавању и контроли резултата.

2. Светска банка је 5. маја 2016. године одобрила Извештај који је усвојен на конститутивној седници Међуресорног радног тела, одржаној 23. фебруара 2016. године а који обухвата Прелазни финансијски извештај и Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину (Показатељи учинка од чијег постизања зависи исплата средстава зајма). Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину можете пронаћи на следећем линку ОВДЕ

50 милиона динара подршке социјалном предузетништву у 2024.

Регистрован члан

5 година 8 месеци
50 милиона динара подршке социјалном предузетништву у 2024.

За развој социјалног предузетништва, унапређивање положаја осетљивих група и њихово запошљавање, буџетом за наредну годину, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је 50 милиона динара, а Програм развоја и Акциони план, који треба да обезбеде пуну примену Закона, биће усвојени у наредним месецима, најављено је данас на седници Савета за социјално предузетништво у Палати Србија.

 

У фебруару 2022. Србија је након деценије припрема, добила Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани појам солидарне економије и услови за стицање статуса социјалног предузећа. Тада је предвиђено и успостављање Савета за развој социјалног предузетништва, са циљем да ово тело осмисли Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.

 

„Људи који припадају тешко запошљивом становништву чине око 35% укупног броја незапослених у земљи, што је око 130.000 наших грађана. Социјално предузетништво је најпогоднији алат који ми у формално-правном смислу имамо, али га нисмо ставили у функцију и наш задатак је да се у наредном периоду озбиљно позабавимо оживљавањем социјалног предузетништва кроз доношење петогодишњег Програма развоја. Ми смо 2012. имали више од 250.000 корисника социјалне помоћи, а данас је тај број смањен за неких 37% и износи 160.700. То је постигнуто на првом месту запошљавањем људи. Од тих 160.000 најмање трећина је из категорије радно способног становништва и то је нешто о чему треба да размишљамо“, рекао је председник Савета за социјално предузетништво и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

 

Програмом ће бити обухваћене мере усмерене на подршку запошљавању и унапређењу пословања социјалних предузећа, као и друге активности у виду едукација и промоције. Поред постојећих,  програм ће пружити подршку и новим привредним субјектима који имају основ да се региструју као социјална предузећа. Сама видљивост овог сектора биће унапређена кроз сарадњу са локалним самоуправама, како би на локалу био препознат значај социјалног предузетништва, као и прилике које оно пружа у циљу остварења његове друштвене улоге.

 

Од 500 социјалних предузећа колико је процењено да постоји у Србији, тек је десетак регистровано у Агенцији за привредне регистре под тим именом. У наредном периоду НАЛЕД ће, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида) кроз пројекат „Јавне набавке и добра управа за већу конкурентност“ радити на ширењу свести о предностима и значају социјалне економије.

 

„Уз помоћ владе Шведске, НАЛЕД од 2022. ради на критеријумима за јавне набавке са социјалним елементима и пружа подршку раду Савета у спровођењу опсежних консултација са циљем усвајања програма развоја који ће омогућити пуну примену Закона о социјалном предузетништву. Пројекат обухвата и кампању за популаризацију сектора јер је појам социјалног предузетништва код нас још увек релативно нов и непознат широј јавности. Циљ је и да социјална предузећа разумеју критеријуме, услове и процедуре регистрације и најважније, користи од добијања статуса, односно финансијску подршку, пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама“, рекла је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

 

Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе, с циљем да понуде одржива решења за развој заједница. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу. Закон о социјалном предузетништву, заједно са Програмом и Акционим планом чини пакет који пружа могућност унапређења положаја осетљивих група и помоћи ће да дугорочно незапослени, жртве насиља, инвалиди, бескућници, повратници са одслужења казни и други лакше дођу до посла.

 

Фото : ТАНЈУГ

 

Фото галерија
187914

Дечијa недеља у Београду – дан посвећен инклузији у кафићу ”Звуци срца”

Регистрован члан

6 година 5 месеци
 Дечијa недеља у Београду – дан посвећен инклузији у кафићу ”Звуци срца”

Традиционална манифестација ”Дечија недеља” обележава се ове недеље у читавој Републици Србији под слоганом ”подељена срећа два пута је већа”. Организациони покровитељ Дечије недеље је хуманитарна организација Дечије срце, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Данас су малишани из престонице били гости кафића у центру града у Чубурској улици бр. 12, под именом Звуци срца, који је по много чему једниствено место у граду. У питању је једини кафић у Србији и региону у коме су сви запослени млади са благим сметњама у менталном развоју. Они су старији од 19 и немају више од 35 година, раде у две смене од 9 ујутру до 9 увече. Простор за ово место обезбедио је градска управа, опремило га је министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања док је спона између младих и запослења била организација Дечије срце, која је и организациони покровитељ Дечије недеље.

 

Директор Дечијег срца Горан Ројевић каже да је највећи успех овога места што оно ради без паузе уз помоћ својих запослених, па чак и у доба пандемије корона вируса. ”Задовољство ми је што су у оквиру Дечије недеље деца Београда данас гости кафића Звуци срца. Они данас могу у једној пријатној, опуштеној атмосфери да се упознају са значајем инклузије и толеранције и да чак и у својим младим годинама схвате да смо сви заиста једнаки. Уколико од малих ногу учимо децу оваквим, правим вредностима обезбедићемо и њима срећније и испуњеније детињство а тако градимо и бољи свет у будућности за све нас” истиче Ројевић.

 

Током читавог дана али и читаве седмице која је у знаку Дечије недеље, гости Звукова срца биће деца из свих вртића и школа у Србији. Сви млади са благим сметњама у развоју који су запослени у овом кафићу, позивају децу и њихове родитеље да их у што већем броју посете и да сви заједно учинимо нешто за изградњу инклузивнијег и толерантнијег друштва.

 

Влада Републике Србије прогласила је 2020. годину Годином солидарности и сарадње, желећи да нагласи значај тих вредности за стабилност и напредак друштва, посебно у време пандемије вируса COVID – 19. Дечија недеља је тако ове године ити организована на другачији начин него иначе, водећи рачуна о здрављу и безбедности на првом месту деце, а потом и свих осталих учесника манифестације. Солидарност, сарадња и инклузија су у фокусу активности које се спроводе ове седмице а сутрашњи дан посвећен је управо тим вредностима. Централно дешавање биће у кафићу на Чубури ”Звуци срца”, у коме су запослени људи са сметњама у менталном развоју.

 

Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости и то је такође прилика а деца покажу своје таленте, вештине и способности. Основни документ за планирање и спровођење активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 1989. године, а програмски циљеви пројекта се из године у годину прилагођавају потребама и проблемима деце. Дечија недеља представља успешан модел сарадње државе, разних цивилних и професионалних организација, који повезује све важне актере у области заштите дечјих права.

 

Београд,

9. октобар 2020. године  

 

Фото галерија
183468