Претрага

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања Стана Божовић поручила је, на међународној научној конференцији посвећеној актуелностима у области социјалног рада, коју су организовали Висока школа социјалног рада  и Комора социјалне заштите, да је унапређење положаја младих циљ Владе Републике Србије.

На конференцији, на којој су учествовали студенти и представници надлежних институција из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, Аустрије, Италије, Холандије, Америке, Велике Британије и Србије, државна секретарка је поручила да Влада Србије активно ради на већем запошљавању младих и стварању повољнијег пословног амбијента, како би они остали у својој земљи и уживали у плодовима свог рада.

Како је навела, водећи се тим циљем, и ове године настављен је програм „Моја прва плата“, који је дао одличне резултате и који има за циљ да обезбеди младима да након завршеног образовања добију прву прилику за посао и тако стекну неопходна искуства.

„Прошле године преко овог програма прилику да заснују први радни однос добило је више од 8.000 младих, а ове године у плану је да њих 10.000 буде укључено у овај програм“, истакла је Божовић.

Како је нагласила Божовић, шанса за унапређење квалитета живота и стандарда грађана, посебно младих, је и иницијатива за сарадњу Србије, Албаније и Северне Македоније „Отворени Балкан“, међу чијим покретачима је председник Србије Александар Вучић.

Божовић је рекла да је та иницијатива од великог значаја за грађане све три земље и да ће сарадњом држава бити омогућена боља размена знања и искустава у запошљавању и олакшан приступ тржишту рада.

Државна секретарка навела је да је један од примарних циљева Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стално јачање професионалних компетенција запослених у систему социјалне заштите, јер то представља покретачку снагу промена у свим околностима.

„Увођење нових метода рада и нове организационе структуре за нас је израз сталне тежње за унапређивањем праксе у складу са актуелним потребама оних којима наша помоћ потребна, али и са савременим теоријским сазнањима из релевантних области“, казала је Божовић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на Округлом столу „Јединствени кодекс шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама у области рада“, где је истакао да је израда нове листе занимања иницијатива Министарство за рад, које је заједно са Министарством просвете и другим организацијама и институцијама, образовало Радну групу која је интензивно радила на попису занимања у Републици Србији, пратећи потребе привреде и тржишта рада.

„На предлог Министарства за рад, Влада Србије усвојила је 17. јула 2018. године Одлуку о Јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама у области рада, чији саставни део су два нова шифарника - Шифарник занимања и Шифарник нивоа квалификација. Саставни део ове одлуке чине и Шифарник држава усклађен са Међународним шифарником држава, ажурирани Шифарник општина у Србији, као и Шифарник насеља у Србији“, истакао је министар.

Ђорђевић је навео да је до скоро у употреби била листа занимања из 1990. године, која је у највећем делу превазиђена због динамичних промена у свету рада, а које су условиле нестанак једних и појаву нових занимања.

„Област информационо-комуникационих технологија доживела је велику експанзију у последњих 30 година, што је праћено појавом читавог низа нових занимања која су нашла своје место у новом шифарнику“, рекао је министар и додао да ће увођење нових занимања обезбедити видљивост запошљавања, а тиме и повећање квалитета података о целокупној понуди и потражњи за занимањима у Србији.

Он је истакао да је увођење нових занимања од изузетне важности како за образовни систем, тако и за утврђивање мера политике запошљавања и других програма и мера усмерених на развој привреде и друштва у целини.

„Нови шифарници обухваћени Одлуком, а посебно Шифарници занимања и нивоа квалификација, представљају велику промену са становишта рада корисника – послодаваца, а имајући то у виду, Министарство је, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и Привредном комором Србије, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, спровело низ активности које имају за циљ да се олакша примена нових шифарника“, рекао је министар.

Како наводи министар, припремљен је Приручник за примену Јединственог кодекса шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама у области рада, који се налази на сајту министарства, одржано је укупно 10 информативних сесија са послодавцима и другим корисницима у осам градова, а у току је и припрема веб странице на којој ће моћи да се врши претраживање шифарника и где ће корисници моћи да добију одговоре на постављена питања у вези са применом шифарника.

„Нови Шифарник занимања биће део Националне стандардне класификације занимања, за чије даље успостављање ресорно министарство планира да изради методологију за описе појединачних занимања и опис појединачних занимања која су утврђена Шифарником занимања“, посебно је истакао министар и додао да ће министарство радити и на дефинисању институционалног оквира и надлежности за успостављање, одржавање и унапређење Националне стандардне класификације занимања у оквиру Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Поред министра Ђорђевића у уводном делу говорили су и руководилац Центра за едукацију и дуално образовање Мирјана Ковачевић, помоћник министра за дуално и предузетничко образовање и васпитање проф. др. Габријела Грујић Гарић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић са шефом Делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем представио је планове и циљеве за унапређење мера активне политике запошљавања и смањење стопе незапослености, пре свега међу категоријама теже запошљивих лица, на конференцији одржаној поводом почетка спровођења пројекта „ЕУ подршка Националној служби за запошљавање“ и „ЕУ подршка политици запошљавања“.

Министар Ђорђевић рекао је да је jедан од стратешких циљева Владе Републике Србије и Министарства обезбеђивање стабилног, одрживог и ефикасног раста запослености, при чему су искуства Европске уније на пољу унапређења запошљивости и подстицања запошљавања, првенствено категорија теже запошљивих лица, од  приоритетног значаја. 

„Више од  30 одсто  лица на евиденцији Националне службе за запошљавање је без квалификација и неопходна им је додатна подршка и укључивање у оне мере активне политике запошљавања које ће управо допринети побољшању њиховог положаја на тржишту рада. Образовање и усклађивање образовних исхода са потребама тржишта рада је кључни фактор успеха нашег заједничког рада. “, истакао је министар Ђорђевић.

Министар је додао да је Србија у озбиљне реформе кренула још 2014. године и од тада је смањење незапослености постао један од приоритета, како би се свим грађанима пружила иста права на тржишту рада, јер Србија жели да буде земља у којој незапосленост неће постојати.

„Смањење незапослености у Србији је на минимуму и креће се око 12 одсто. Верујем да ће ови пројекти допринети да незапосленост буде из године у годину све мања и да ће ускоро имати једноцифрену вредност, како је и наш председник Александар Вучић обећао“, рекао је Ђорђевић и још једном захвалио ЕУ и шефу Делегације што препознају и подржавају напоре Србије да кроз јачање политике запошљавања даље унапређује економску стабилност Србије и читавог региона.

Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици рекао је да Европска унија, кроз ова два пројекта наставља да помаже Србији у политици активног запошљавања. Како наводи ови пројекти допринеће ефикасном усклађивању понуде и потражње на тржишту рада, а очекивани резултат је боље функционисање тржишта рада у Србији.

„Усвојена знања биће од изузетне важности и за квалитетну припрему институција и актера Републике Србије у области политике запошљавања за процес приступања ЕУ, посебно имајући у виду обавезе које проистичу из Акционог плана за Преговарачко поглавље 19“, рекао је Фабрици.

Према његовим речима, овим пројектима обезбедиће се капацитети у Министарству и НСЗ-у, како би имали боље и нове активне политике запошљавања, а вршиће се и примена ових активних политика.

„Српска економија расте, а незапосленост се снижава. Издвајајући новац за побољшање услова за запошљавање и стварању позитивне климе за отварање нових, одрживих радних места, Европска унија жели да помогне свима да имају једнаке шансе на тржишту рада“, изјавио је Сем Фабрици.  

У оквиру подршке коју Европска унија континуирано пружа Србији у циљу смањења незапослености, Националној служби за запошљавање додељена је директна финансијска помоћ у вредности од око 4,5 милиона евра за имплементацију пројекта „ЕУ подршка Националној служби за запошљавање“, који се спроводи под окриљем Владе Србије која је из националног буџета издвојила додатних око 500.000 евра.

Европска унија је из фонда ИПА 2013 предвидела још 1,8 милион евра за пројекат „ЕУ подршка политици запошљавања“. Основни циљ овог пројекта је ефикасно и делотворно усаглашавање понуде и потражње на тржишту рада и његово свеобухватно боље функционисање, са посебним акцентом на инклузију особа са инвалидитетом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на панел дискусији „Самит младих 2019“ где је говорио на тему „Како побољшати положај младих на тржишту рада“ и том приликом истакао да је активно запошљавање младих, односно креирање бољих услова и прилика за њихово запошљавање, међу главним приоритетима ресорног министарства.

Министар Ђорђевић нагласио је да се кроз активности које реализује Министарство младима даје посебан значај, јер је њихова улога за друштво у целини изузетна и пресудна. Како је навео, млади представљају будућност сваке земље и да бисмо као држава напредовали у сваком погледу, неопходно је да се створе бољи услови за њихов живот и рад.  

„Влада Србије предузела је одређене мере активне политике запошљавања, како би тржиште рада препознало потребе младих људи и то ће наставити и у будућности. Следеће недеље почиње и јавна расправа за Акциони план запошљавања за 2020. годину, где је акценат управо на теже запошљивим лицима, на појединце који дуго траже запослење и младе који не могу да се запосле у струци“, рекао је Ђорђевић и додао да Министарство последњих година издваја значајна финансијска средства и за обуке ради стицања знања и вештина потребних на тржишту рада, укључујући и специјалистичке информатичке обуке, будући да ИТ сектор има висок потенцијал за раст и креирање нових радних места.

Како је министар истакао, један од великих изазова са којима се као држава суочавамо јесу  и економске миграције младих и управо зато основан је Координациони тим за праћење токова миграција, како би се млади задржали у својој земљи, вратили они који су већ отишли, али и привукли страни држављани. 

„Влада Републике Србије жели да направи бољу процену за којим радним местима постоји највећа потражња у различитим деловима наше земље. Посебна пажња усмерена је на мање градове и слабије развијене средине, како би се што већем броју младих пружила шанса да дођу до посла“, навео је министар. 

Према његовим речима, велику улогу у запошљавању грађана има Национална служба за запошљавање која у наредном периоду мора да унапреди свој систем рада.

„Један од важних циљева је да улажемо у радну снагу и да свима, а посебно младим људима омогућимо да стекну више образовања од онога које имају. Међутим, неинформисаност младих о могућностима које им се нуде је велики проблем и стога је један од важних циљева за наредну годину приближавање рада НСЗ-а како би што брже и једноставније дошли до посла. Запослени у НСЗ-у морају да буду у непосредном контакту са послодавцима како би били упућени у потребе тржишта рада, односно који кадар је потребно ангажовати ради израде бољих и ефикаснијих планова за запошљавање“, рекао је министар и додао да у наредних годину дана очекује далеко позитивније резултате, када је у питању запошљавање младих.

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату (9. мај) биће обележен великим бројем манифестација у Републици Србији.

Уз највише војне почасти 8. маја 2019. године у 16 часова, са Савске терасе, Београдске тврђаве биће извршена свечана празнична почасна артиљеријска паљба.

У оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда у Другом светском рату 9. маја 2019. године у 11.30 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања високих државних и војних почасти.

У церемонији ће учествовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Града Београда, СУБНОР-а Србије, као и амбасаде Руске Федерације, Украјине, Републике Белорусије , Републике Азербејџан и Републике Казахстана у Републици Србији.

9. маја 2019. године у 13.30 часова код Споменика совјетским ветеранима на Авали биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Истог дана, 9. маја 2019. године у 20.00 часова у Великој сали Коларчеве задужбине биће одржана свечана академија посвећена 9. мају - Дану победе над фашизмом.

Празник ће такође бити обележен многобројним свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Републике Србије, и у иностранству од стране српских дипломатских представништава.  

Након шестогодишњег оружаног сукоба који је отпочео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, а наставио се, поред осталог, нападом држава сила Осовине 6. априла 1941. године на Краљевину Југославију, Други светски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. године ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха.

Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Само на простору Југославије током четири ратне године страдало је више стотина хиљада цивила и припадника партизанских одреда.

Долазак нациста на власт у Немачкој 1933. године представљао је прекретницу у историји Европе у прошлом столећу. Победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима, власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављање режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости. Чињеница да је једна ултрадесничарска националистичка странка, која је отворено позивала на насиље и уништење других, као што је то била немачка Национал-социјалистичка радничка партија, на власт дошла одневши победу на изборима, забринула је све демократске снаге у Европи. Користећи незадовољство грађана и осећај националног понижења услед пораза у Првом светском рату, Хитлер је својим сународницима понудио друштво „ослобођено“ од Јевреја, комуниста, демократа, антифашиста, интелектуалаца.... једном речју, „ослобођеног“од свега онога што представља основну вредност савремене цивилизације. Таква пошаст искључивости, државног насиља и разарања, захватила је нашу земљу током дуге четири ратне године. Југославија је била распарчана од стране окупационих армија, док је на значајном делу њене територије успостављена марионетска Независна држава Хрватска чије су власти већ у априлу 1941. године отпочеле са организованим злочинима над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима.

Организовани, оружани отпор тада највећој војној сили у Европи отпочео је већ током лета 1941. године када је дошло до избијања устанка против окупатора и квислинга, да би се борбе несмањеним интензитетом наставиле све до јесени 1944, односно до пролећа 1945. године. Масовна страдања цивила у Јајинцима, Краљеву, Крагујевцу, Старом Сајмишту, Новом Саду, Нишу и другим насељима широм Србије остала су застрашујуће сведочанство рата на њеном тлу.

Историја је та недела видела и осудила као злочин против хуманости.

Други светски рат на територији окупиране Европе и Југославије оставио је за собом трагичне последице масовног страдања недужних, материјалних разарања, грађанског сукоба, истинске антифашистичке борбе и организованог оружаног отпора, али и сарадње са окупационим снагама. Болне ране тог рата, Југославија и Србија осећале су у деценијама које су следиле.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Тим пре Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том победом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Дневнику Радио-телевизије Србије говори о једнократној помоћи пензионерима, сениор картицама, социјалним картама, као и о осталим активностима које спроводи ресорно министарство.

Најављена је исплата једнократне помоћи пензионерима, 5.000 динара. И прошле године, добили су ту помоћ. Дакле, сви пензионери ће помоћ добити у наредних неколико дана, је л' тако?

Тако је. 1.750.000 пензионера може да очекује исплату једнократне помоћи од 5.000 динара. Та помоћ ће одмах бити исплаћена онима који примају пензију преко текућег рачуна, а у наредна два до три дана од тог момента за све остале који примају на кућну адресу, а њих је око 415.000.

За то је држава издвојила око девет милијарди динара, ако се не варам?

8.8 милијарди динара заједно са трошковима које имамо, за оне који примају пензију на кућну адресу.

Да ли ће овај штрајк у Пошти, у неким поштама у Србији, успорити динамику те исплате и осталих исплата?

Не. За нас су пензионери приоритет у овом тренутку и њима ће исплата бити у наредних неколико дана. Онима који примају пензију преко текућег рачуна, њима ће уплата свакако бити раније, тако да сви могу да очекују да у пар дана добију ову једнократну помоћ.

А да ли знате нешто, само кратко да се осврнемо и на то, дакле, о том штрајку у Пошти. Штрајкачи су тражили да разговарају са ресорним министром, са министром Љајићем.

Очекујемо да после тог разговора имамо више детаља о томе шта су њихови захтеви. Свакако уколико има потребе Агенција за мирно решавање спорова ће се укључити у то и надам се да ће врло брзо бити решено на обострану корист свих, јер Пошта је врло битан сегмент у нашем друштву и мислим да свакако  треба да видимо шта су захтеви, али ће држава наравно радити на томе да сви буду задовољни и да сви наставе са својим послом.

Дакле, шта још могу да очекују најстарији суграђани? Пензије ће бити повећане за пет одсто, то почиње од 1. јануара. Ви сте рекли и да очекујете Сениор картице у другим градовима у Србији. Је ли то нека препорука локалним самоуправама, пошто оне доносе одлуку о томе?

Тако је. То јесте препорука локалним самоуправама, с обзиром да видимо да је велико интересовање у Београду за Сениор картицама. Наш градоначелник је на презентацији представио шта отприлике од њих очекује. Наравно, нећемо ту да станемо. Ми желимо да грађани, одосно пензионери, који желе да дођу до Сениор каритца у Београду, који су грађани Београда, то могу да  добију на два начина, или да аплицирају директно у граду или да зову, уколико имају било каквих проблема, питања, могу и преко телефона. У сваком случају, врло брзо и ефикасно могу да дођу до бизнис, односно београдских сениор картица и на тај начин до неких попуста које је Град Београд спремио за њих, односно приватници и друштвено одговорне фирме које желе да нам помогну. Ми ћемо свакако у наредној години покушати да тај начин приступа и помоћи пензионерима проширимо и на друге делове Србије. У овом тренутку знамо да су Нови Сад и Ниш заинтересовани. Ми позивамо и остале локалне самоуправе да крену овим путем и у случају да имају било каквих питања, ако им треба било каква помоћ, Министарство рада је ту да помогне.

Ви сте најавили да ће коначно бити израђене социјалне карте. То се дуго најављује и тежак је посао. Требало би да те социјалне карте доведу до праведније расподеле социјалне помоћи. Да ли сте потпуно уверени да ће то заживети до 2019. године? Тако сте рекли.

Јесте. Направили смо план, имамо подршку. Причао сам и са нашом премијерком о томе, свакако, пошто се ради о великој аналитичкој бази. Ми желимо да заједно са канцеларијом која је основана од стране Владе, да заједно са њима направимо стратегију и да заједнички радимо на томе. Мислим да ће то бити велики и квалитативни искорак напред, јер ће наши грађани и грађанке добити праведнију расподелу онога што држава њима жели да да и што може да им да. Оно што је идеја јесте да држава своју помоћ коју даје да првенствено на праведнији начин и друго да пробамо да смањимо било какав вид злоупотребе.

Којих је до сада било?

Ми желимо да спутамо било какву злоупотребу, али овако ћемо то радити по аутоматизму. Оно што је највећа предност израде социјалних карата јесте да ће убудуће наши грађани по аутоматизму добијати социјалну помоћ. Значи, држава жели да буде друштвено одговорна, да препозна оног коме треба да помогне и да он добије социјалну помоћ, да нема потребе за администрацијом, за непотребним чекањем у редовима, за папирологијом и тако даље, већ да наши грађани помоћ  добију према подацима којима располажемо.

Када је реч о подстицају запошљавања, и то је веома важно, премијерка је најавила могућност повећања неопорезивог дела зараде, а такође се најављује и да би почетници у бизнису могли да буду ослобођени пореских обавеза у првих годину дана рада. Дакле, то је такође најавио министар финансија. Колико су те ствари извесне? Колико сам разумела, ММФ се сагласио, сматрају да то не би било превелико оптерећење за државну касу.

Неколико ствари желимо да радимо кад је у питању запошљавање. Прво, желимо да имамо стратегију, да видимо, кад је образовање у питању, шта је то што је потребно и у којим деловима наше земље треба да развијамо који вид образовања. Такође, имамо сада у неким деловима државе недостатак радне снаге. Желимо да извршимо анкетирање и да видимо да оно што смо радили са ИТ стручњацима применимо и у неким другим занимањима, да следеће године урадимо преквалификацију, како би надоместили тај недостатак радне снаге. Кад су у питању повластице, ми желимо, то је министар финансија рекао, да све оно што радимо буде неутрално по буџет, да не би управо угрозили досадашњи рад, а то је да имамо вишак и да га распоредимо нашим грађанима и да немамо проблем због којег бисмо сутра морали да се задужујемо. Нама је то врло битно. Свакако, нећемо да гледамо само једну страну. Ми желимо да и послодавцима да изађемо у сусрет, јер је врло битно да и наша привреда добије замајац.

Ви сте у Вашем министарству одлучили да пружите прилику студентима, односно дипломцима са факултета да обаве праксу у Вашем министарству. Ако се не варам, до сада сарађујете са Факултетом политичких наука и Правним факултетом. О чему се ради? Колико би трајала та пракса?

Тако је. За сада само они, али постоји интересовање да се укључе и други факултети. Пракса траје три месеца, тренутно се налази 200 студената на волонтирању, који су на завршним годинама студија, дипломских и постдипломских студија. Они се налазе код нас, три месеца их распоређујемо и на неки начин циркулишу по министарству, центрима за социјални рад, домовима и у самом министарству, и после три месеца њихови ментори им дају неке врсте оцена и препоруке за њихово даље запошљавање. Жеља нам је да сутра када се отвори радно место и у министарству, ти млади, нови људи дођу код нас, али свакако и да ако аплицирају на неком другом месту, имају неку врсту препоруке, с обзиром да је то на неки начин њихов први посао. Постоји интересовање и других факултета за потписивањем споразума о сарадњи, чак и у другим деловима наше земље, а мислим  и да ће врло брзо бити и потписани.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на састанку где је презентован детаљан план рада и очекивани резултати поводом почетка наредне фазе пројекта „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, на ком су присуствовали и представници центара за социјални рад из пет општина.

Министар Ђорђевић рекао је да Центар за социјални рад кључна институција система социјалне заштите и да као таква мора да има најстручнији кадар из те области и најбољу организацију рада. Он је нагласио да у ове установе долазе грађани којима је неопходна помоћ, а улога државе јесте да ту помоћ пружи на најбољи могући начин.

Како каже, приликом организованих посета и кроз разговоре са представницима центара уочено је шта је то све потребно за унапређење њиховог рада и имајући то у виду, покренуте су реформе у организацији центара које се одвијају у четири фазе.

„Реформа центара за социјали рад започета је у јулу 2017. године. Прва фаза завршена је прошле године, када смо добили комплетну слику шта то треба да се промени и како би требало да изгледају центри за социјали рад у будућности. Друга фаза, која се спроводи уз подршку амбасаде Норвешке и Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) подразумева управо спровођење тих предлога“, истакао је министар.

Ђорђевић је захвалио на подршци УНОПС - у, амбасади Норвешке и амбасадору Арне Бјорнстаду, који је личним залагањем допринео да овај пројекат заживи.   

Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Бјорнстад истакао је да ће спровођење овог пројекта помоћи људима којима је помоћ неопходна, као и онима којима је потребно запослење. Према његовим речима, некада је потребно и само мало подршке, да би се неко вратио на прави пут, а то је управо улога Центра за социјали рад.   

Шефица Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге Микела Телатин истакла је да је задатак УНОПС - а да изврши процену капацитета који постоје у центрима, како би се након тога идентификовали недостаци и нашла иновативна решења за изградњу капацитета људских ресурса.

„Желимо да након завршетка овог пројекта видимо да центри за социјали рад имају боље и професионално окружење, да су опремљенији и да пружају боље улоге, као и да побољшамо приступ ових установа најрањивијим друштвеним групама“, истакла је Телатин.

Састанку су присуствовали државни секретари Бојана Станић и Ненад Нерић, в.д. помоћника министра за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Мирјана Ћојбашић, као и в.д. помоћника министра за бригу о породици и социјалној заштити - Сузана Мишић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, присуствовао је трећој седници Савета за унапређење положаја особа са инвалидитетом на територији града Београда. 
Министар Зоран Ђорђевић захвалио је градоначелнику града Београда, Синиши Малом на прилици што је био део овог Савета, надајући се да ће Министарство бити део и сваког следећег. Ђорђевић је предложио да би један од Савета могао да буде и у Министарству, како би њему присуствовали сви запослени који се баве овом проблематиком.
„Особе са инвалидитетом неће бити заборављене. Ми смо ове године имали преко милијарду динара на располагању и желео бих да у наредним годинама тај новац буде још функционалније распоређен и да има већег ефекта“, рекао је Ђорђевић и додао да је одржавање овог Савета и расправа о томе, као и контакт са удружењима, прави начин да се види ефекат трошења тих средстава како би особе са инвалидитетом  имале корист.
„Заједно ћемо да радимо, квартално ћемо се виђати и очекујем напредак у наредном периоду“, закључио је министар.
 На седници су представљени извештаји о раду Радних група и усвојен план активности за наредни период.

Држава одлучно и храбро иде ка смањењу незапослености и побољшању услова рада, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је у Старој Пазови присуствовала додели уговора корисницима субвенција – незапосленим лицима за самозапошљавање и послодавцима за запошљавање лица са евиденције Националне службе за запошљавање.

Кисић Тепавчевић је подсетила да је држава ове године издвојила 5,7 милијарди динара за спровођење мера активне политике запошљавања и да је планирано да тим мерама буде обухваћено више од 18.000 лица, од којих су 2.185 особе са инвалидитетом. 

Министарка Кисић Тепавчевић је прецизирала да је од почетка године до данас у мере активне политике запошљавања укључено 11.434 лица, са евиденције НСЗ, од којих је нешто више од 1.500 особа са инвалидитетом. Један од циљева је, како је додала, да у те мере буду укључена лица која имају неповољније услове рада и да се они додатно ојачају.

Подсећајући и на значајне резултате програма „Моја прва плата“, у оквиру којег ће ове године прилику да стекне своје прво радно искуство добити 10.000 младих, Кисић Тепавчевић је нагласила да је циљ Владе Републике Србије да сваки град и сваки регион буду економски јаки, да грађани раде и зарађују и да тако земља економски јача. 

„Јачањем инфраструктуре, отварањем радних места, побољшањем услова рада,  поносно, одговорно и спремно идемо напред ка остваривању овог циља, јакe и просперитетнe Србијe“, поручила је Кисић Тепавчевић.

Општина Стара Пазова и НСЗ су у јуну ове године потписале споразум на основу кога су удружиле финансијска средства за самозапошљавање 22 незапослена лица и запошљавање 11 незапослених код послодаваца са територије ове општине, за шта је локална самоуправа издвојила 4 милиона динара, а НСЗ 3.8 милиона динара.

„Постоји велико интересовање од стране незапослених лица да свој статус промене за статус предузетника. Ове године имамо 7.000 захтева од стране незапослених да добију субвенције НСЗ“, рекао је директор НСЗ Зоран Мартиновић и додао да је удруживање средстава НСЗ  и локалних самоуправа добар пример сарадње у циљу побољшања услова на тржишту рада.  Како је додао, присутни су позитивни трендови на тржишту рада - стопа незапослености у другом кварталу је смањена за 1,7 одсто у односу на први квартал,  број лица на евиденцији НСЗ се континуирано смањује, а број запошљавања лица са те евиденције се повећава. 

Председник те општине Ђорђе Радиновић рекао је да је задовољство што се и на овај начин унапређује предузетнички дух грађана Старе Пазове и изразио наду да ће та општина, у којој ради преко 1.000 предузећа и преко 3.000 предузетника, добити још много јаких предузећа. 

„Снажна економија, развој земље заснован првенствено на знању, улагање у грађане односно у њихову компетентност и омогућавање њиховог напретка, унапређење квалитета корпоративног управљања и друштвене одговорности, увођење нових технологија и јачање улоге појединца, главни су циљеви којима Србија, на челу са председником Александром Вучићем, тежи у будућности“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отварајући конференцију „Свет у 2020“ у Народној скупштини Републике Србије. 

Министар Ђорђевић рекао је да дијалог и здрава различитост мишљења Србији могу да донесу сигуран просперитет.

„Морамо искоренити стереотипе, заборавити на прошлост и бити иновативни у погледу на будућност“, рекао је Ђорђевић и додао да Србија унапређује регулаторну политику у складу са принципима ЕУ и стратешким опредељењем да постане равноправна чланица.

Министар је истакао да се ресорно министарство у сфери рада већ сада суочава са ризицима који се очекују у будућности, а подразумевају смањење економских миграција и борбу за квалитетном радном снагом. Како је навео, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, спроведене су преквалификације радника у ИТ сектор, а планиране су и у другим областима, како би тржиште рада имало квалитетну радну снагу, а наши грађани били задовољнији.

„Незапосленост у Србији је тренутно 9,5 одсто, али циљ је да она буде још мања, између четири и пет одсто. Индустријска револуција ствара јаз у сфери рада и капитала, омогућава онлајн рад, али доноси и одређене ризике, а то је да ће конкуренција временом бити све већа. С обзиром на то, Србија је, по узору на Немачку, приступила изради Стратегије економског развоја Србије до 2050.“, навео је Ђорђевић. 

Како каже, економске миграције су још један проблем са којим се сусреће Србија, али и цео свет. Циљ Координационог тима за спречавање економских миграција, на чијем је челу, јесте да се омогући боља пословна клима и услови живота, како би се смањили одласци младих, али и вратили сви они који су отишли из наше земље и привукли страни држављани. 

Такође, навео је и да ће пројекат „Мали Шенген“, односно регионално повезивање Србије, Северне Македоније и Албаније и могућност стварања обједињеног тржишта рада на овом делу Балкана, које ће омогућити слободно кретање људи, робе и капитала, како истиче и сам председник Александар Вучић, омогућиће економски напредак Србије и приближити је ЕУ. 

На панелу „Case Study 1“ на конференцији „Свет у 2020“ под називом „Србија, једнака за све“, говорила је и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић која је навела да Република Србија брине о свим грађанима једнако. Како је истакла, сагласно настојањима Владе Србије да створи модерно друштво у коме не постоји ниједан облик дискриминације, Министарство особе са инвалидитетом посматра као равноправне чланове друштва, а положај особа са инвалидитетом као питање људских права.

„Министарство системски приступа и предузима различите активности у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији, настојећи да свакој групацији особа са инвалидитетом омогући да изражава и реализује своје потребе, да има једнаке могућности и право на различитост“, навела је Бaрошевић и додала да је Министарство много тога урадило када је у питању унапређење услова живота особа са инвалидитетом, њихове боље интеграције у друштво и већег запошљавања и да ће то наставити и у будућности.

На крају излагања Барошевић је истакла:

„Верујући у визију председника Александра Вучића малим корацима успели смо да направимо велике промене у области унапређења положаја особа са инвалидитетом“.