Претрага

Иванишевић је похвалио пројекат истакавши да је образовање ромске популације кључан услов за излазак из сиромаштва и добијање посла на тржишту рада. Државни секретар је нагласио да уколико тог услова нема, све друге наведене мере у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју је Влада Републике Србије усвојила, остаће непримењиве. Он је подвукао да ће ресорно Министарство увек подржати пројекте који подстичу запошљавање младих људи, у овом случају припаднике ромске националне мањине која чини 2, 05 % укупног удела у становништву у нашој земљи.
Представници општина Раковица и Обреновац сагласили су се да је пројекат ,,Знањем до бољег сутра“ важан за укључивање Рома у друштво и да ће допринети њиховом већем присуству у образовним институцијама на територији тих локалних самоуправа.
Пројектом је планирано да се мапирају потребе одређеног броја младих Рома који ће похађати програме четворомесечних занатских обука и који ће на крају добити адекватно запослење у општинама Раковица и Обреновац. Осим обука, кандидати ће ићи и у школу животних вештина.
Пројекат ,, Знањем до бољег сутра“ финансира Делегација Европске уније у Србији, а реализује се уз подршку Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић први је министар који је посетио Дом за душевно оболела лица „1 октобар“ у Старом Лецу, где је истакао да је Министарство овој установи доделило 16 милиона динара како би реновирало своје просторије и својим корисницима пружило још квалитетније услуге.

Ђорђевић је овом приликом рекао да ће наставити активно да обилази све установе у систему социјалне заштите у Србији, како би се лично уверио у каквим условима запослени раде, а корисници бораве и како би се пронашли најбољи начини да се ти услови и додатно унапреде.

“Министарство на чијем сам челу жели да својим грађанима пружи најбољу услугу, наш рад усмерен је у том правцу. У циљу унапређења ефикасности рада тражили смо од установа да нам доставе своје захтеве, како бисмо видели, у складу са могућностима, на који начин можемо да им помогнемо. Новац који је додељен овој установи биће искоришћен за опремање намештаја, вешераја и кухиње. Верујем да ће реновирање ових објеката бити брзо и реализовано, јер од те реализације зависи и квалитет услуге према корисницима“, истакао је министар. 

Како је Ђорђевић рекао, у плану је реконструкција још једног објекта у оквиру ове установе, у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања, са капацитетом од 180 места, који ће бити уређен по свим светским стандардима, ради обезбеђивања додатног простора и услуга корисницима.

Директорка Дома за душевно оболела лица „1 октобар“ Мирјана Вуковић захвалила је министру на посети и истакла да ће новац које је Министарство доделило бити од изузетног значаја за целу установу.

„Сарадња са Министарством је на високом нивоу и верујем да ће се кретати узлазном путањом, јер заједнички циљ јесте да услови за живот наших корисника, њихову безбедност и рад запослених буду на што већем нивоу“, рекла је директорка. 

Посети Дому присуствовала је и в.д. помоћника министра у Сектору за социјалну заштиту и бригу о породици Слађана Чабрић.

Приједор, Козара, Република Српска – Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је 04. јула 2020. године у 10.00 часова церемонију заједничког обележавања 75. годишњицe Битке на Козари,  Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, у Националном парку  „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској. Церемонији је предходио парастос код Спомен–крста, венци су положени код Централног спомен-обележја. Обележавање битке на Козари је од 2015. године саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.   

Делегацију Републике Српске чинили су: председница Републике Српске Жељка Цвијановић, члан Председништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Милорад Додик и Душко Милуновић министар рада и борачко-инвалидске заштитећ. Церемонији су присуствовали амбасадор Руске федерацији у БиХ, представници градова Бања Луке, Приједора и Градишке, те општина Оштре Луке, Крупе на Уни, Новог Града, Костајнице, Козарске Дубице, Лакташа и Српца, Трећег пјешадијског пука, СУБНОР-а Србије и Републике Српске и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари , Други крајишки партизански одред бројала је око 3.000 војника. Након битке , у ноћи 3. јула неке партизанске јединице пробиле су обруч , али је главна група следеће ноћи остала опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Наглашавајући значај потписаног Меморандума о сарадњи на реализацији пројекта изградње два меморијална центра посвећена Јасеновачким жртвама,  Република Србија и Република Српска потврдиле су своју жељу да заједно искажу поштовање и велики пијетет недужним жртвама страдалим у логору Јасеновац, и то у Доњој Градини као месту великог страдања на коме су вршене егзекуције, злостављање заточеника и заробљеника логора Јасеновац и у Београду, као главном граду Републике Србије, тим поводом Влада Републике Србије је на седници данас  донела две одлуке и то Одлуку о оснивању заједничког Управљачког тела за изградњу меморијалних центара посвећених Јасеновачким жртвама, а као главни задатак Управљачког тела представља доношење стратешких одлука у вези реализације изградње меморијалних центара посвећених Јасеновачким жртвама.

Одлуком Владе за представнике Републике Србије у Управљачком телу са Републиком Српском за изградњу меморијалних центара посвећених Јасеновачким жртвама у Доњој Градини именовани су Александар Вучић, председник Републике Србије, Ана Брнабић, председник Владе Републике Србије, Владимир Орлић, председник Народне скупштине Републике Србије, Патријарх Српски господин Порфирије, док је   Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предвиђено одлуком да пружа у Републици Србији административно-техничку потпору Управљачком телу.

Одлуку о формирању заједничког Одбора за реализацију одлука Управљачког тела за изградњу меморијалних центара посвећених Јасеновачким жртвама, а као главни задатак постављен пред Оперативни одбор је у припремању детаљног плана активности везаног за изградњу и одржавање два меморијална центра, као и праћење спровођења  тих активности. У исто време Оперативни одбор задужен је и за активности, организовање и презентацију меморијалних центара и њиховог значаја у јавности. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић именован је Одлуком Владе Републике Србије за коопредсеника Оперативног одбора из Републике Србије.

Истовремено Влада Републике Српске  усвојила је на својој седници исте Одлуке.

Ова сарадња представља први корак ка реализацији пројекта изградње два меморијална центра посвећена Јасеновачким жртвама чиме ће успомена на недужне жртве нашег народа у Другом светском рату бити заувек одређена и обележена у колективном сећању српског народа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је, приликом гостовања у емисији „Ново јутро“ на телевизији Пинк да ће се Закон о финансијској подршци породици с децом мењати у циљу прилагођавања новим околностима и новим мерама, јер Србија жели да има што више деце.

"План нам је да уведемо и још неке привилегије мајкама, уједно водећи рачуна о буџету. Када би неко ко добро ради желео да ради код мене и да знам да има све вредности и квалитете и каже да планира да роди двоје деце, био бих срећан да је запослим, јер кад се врати са породиљског, знам да ћу имати квалитетног радника", рекао је Ђорђевић.

Како је истакао, то је уједно и порука свим послодавцима, да се на тај начин опходе према женама, да је најбитније да запошљавају најквалитетније људе.

Према подацима, које је министар навео, годишње се у Србији роди 65.000 деце, што је недовољно, јер је потребно двоструко више од тога, како би се променила демографска слика Србије. Он је подвукао да је наталитет циљ Србије број један и да ће наставити да се ради на томе да положај мајки у Србији буде бољи из дана у дан и да се рађа што више деце.

Министар је навео да је у августу било 45.000 жена на породиљском одсуству, а  што се тиче права на родитељски додатак, рекао је да 62.000 породиља има право на тај додатак, а 163.000 мајки на дечији додатак.

„У новом закону смо доста тога променили. Додали смо да право на породиљско и надокнаде имају и жене које раде на привремено повременим пословима, по уговору о делу, пољопривреднице и предузетнице. Оно што је битно, укинули смо лимит да право на родитељски додатак немају жене које су имале имовину преко 20 милиона динара. То више не постоји, право имају сви. Сви остали додаци, дечији додатак и посебна нега немају везе са породиљским боловањем. Значи, то се добија и када се не ради.“, навео је Ђорђевић.

Министар је још једном нагласио да Србија иде у позитивном правцу и из године у годину издвајаће се све више новца за те намене.

„Наш задатак јесте да бринемо о мајкама. Добили смо врло јасну смерницу, чак један цео експозе о томе колико је демографска слика лоша и како то може да утиче на наше друштво. Задатак нас у Влади јесте да се бавимо тиме. Порука свим мајкама јесте да не брину. Где год да смо погрешили, ми ћемо радити на томе да те грешке и исправимо. Нисмо имали намеру, ни у једном тренутку, да било коме укинемо било које право“, поручио је Ђорђевић.

Ове године, према речима министра, само за мере за породиље опредељен  је буџет од 58 милијарди динара, док је за време његовог мандата на челу Министарства одбране буџет за војску био 55 милијарди.

„Из године у годину све више одвајамо, с обзиром да сте видели да ће ове мере од нас захтевати и додатна средства наредних година. Поређења ради 2008. године, тадашња Влада, издвојила је 25 милијарди, 2012. је било 40 милијарди, а 2018. године, 58 милијарди динара, што је близу 500 милиона евра“ рекао је Ђорђевић и додао да следеће године очекује да буде и више с обзиром на сва нова права.

Министар је такође изјавио да ће посебна комисија предложити казну за службеницу његовог Министарства Милену Антић, а крајњу одлуку о последицама изјаве коју је претходних дана дала донеће лично он.

"После извештаја комисије и тог увиђаја, ја ћу да прихватим или не прихватим предлог комисије за кажњавање. То је процедура и биће све донешено у складу са законом", рекао је министар.

Он је навео да када службеници који раде у министарствима јавно наступају у име Владе, морају да говоре у складу са оним што је политика Владе и државе у свим областима.

"Обавили смо разговор са службеницом, добио сам уверење да је њена изјава била у афекту и да је атмосфера била таква. Једна реч учинила је да све буде погрешно протумачено, што њу наравно не аболира. Државни службеници не смеју такве ствари да говоре, поготово у околностима где Влада Србије и председник Александар Вучић покушавају на све начине да промене демографску слику, што је и приоритет", рекао је Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је у Новом Пазару, јавној расправи о Предлогу Националне стратегије о спречавању и сузбијању насиља над децом за период од 2020- 2025.године са Акционим планом. Како је истакао јавна расправа је прилика да се размене мишљења и пронађу најбољи начини за решавање проблема насиља. 

 „Неопходно је да се расправе одржавају у свим градовима у Србији јер је најбитније да се чује мишљење свих грађана јер ће то помоћи да ова Стратегија буде на највишем нивоу, да буде спроводива и да се зна ко је одговоран“, истакао је Ђорђевић. 

Насиље која погађа све категорије становништва, од жена, мушкараца, насиља над децом, вршњачког насиља, а ресорно Министарство улаже максималне напоре у остваривању бољих резултата. 

„Спречавање насиља над децом је веома важна тема. Сва деца заслужују безбрижно одрастање, а обавеза државе је да је пружи. Сви заједно морамо да се бавимо решавањем овог проблема“, подвукао је министар.

Након јавне расправе министар је посетио и Националну службу за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. 

„Задовољан  сам радом обе установе, али да увек постоји места за унапређење рада“, нагласио је министар и додао је да би желео лично да се увери у рад институција које су у надлежности Министарства и уколико је потребно пронађе начина за унапређење сарадње.

Поред министра Ђорђевића расправи су присуствовали градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац, председник Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Родољуб Чукановић, помоћник министра Слађана Чабрић и  посебни саветник министра Драган Вулевић. 

Државни секретар Зоран Антић предводио је, у име Владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију у селу Раброво, општина Валандово, поводом обележавања годишњице битке код Костурина на Дорјану.

Церемонији су присуствовали представници  Министарства одбране и Војске Србије, амбасада Републике Ирске и Уједињеног Краљевства, кадети Војне академије, студенти и професори Криминалистичко-полицијског универзитета, као и представници удружења ветерана.

Обележавање годишњице посвећено је ирским добровољцима Десете дивизије који су 1915. године, раме уз раме са Србима, бранили положаје код Дојрана против бугарске армије од 99.497 војника. Око хиљаду палих ирских ратника дало је живот у покушају да затвори планински пролаз у Вардарској долини, омогућивши Србима безбедно повлачење уз заштиту француских трупа. Данас се на месту страдања налази Келтски крст као трајно сећање на њихову храброст.

Бугарска је у септембру 1915. ушла у рат на страни Централних сила, а ирска дивизија је више дана држала висораван под снажним налетима бугарске артиљерије и пешадије, претрпевши велике губитке. Укупно је страдало око пет хиљада ирских војника, док су француске снаге изгубиле више од 1.800 људи, али је њихов отпор омогућио Србима да се домогну обале и спасио част српске војске.

Церемонија у Раброву протекла је у духу сећања и достојанства, са полагањем венаца, два минута ћутања и поменом, као симбол трајног уважавања храбрости ирских и српских војника током Првог светског рата.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потписаo je Меморандум о сарадњи са Немачком агенцијом за међународну сарадњу (ГИЗ) и Националном службом за запошљавање на спровођењу пројекта ,,Иницијатива за инклузију“ у вредности од 1.8 милиона евра.

Министар Ђорђевић захвалио је немачкој влади и амбасадору Акселу Дитману на подршци у спровођењу поменутог пројекта који је само још један доказ да Србија и Немачка имају успешну сарадњу.

„Пројекат ,,Иницијатива за инклузију“ допринеће побољшању услова живота свих повратника, којима желимо да обезбедимо равноправни положај када је у питању њихова инклузија у нашем друштву. План нам је да јачамо локалну самоуправу и њене капацитете, да им обезбедимо правну видљивост и омогућимо адекватно образовање како би били конкурентни на тржишту рада. Пружићемо им потребне услове да се у Србији осећају добро и да немају разлога да поново оду из своје земље“, истакао је Ђорђевић.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман истакао је да Немачка блиско сарађује са Србијом у области одрживог развоја и подстицања запошљавања, а посебно је истакао одличну досадашњу сарадњу са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Жеља свих нас који смо укључени у овај пројекат јесте проналажење решења којим би крајњим корисницима олакшали интеграцију на тржишту рада. Надам се да ће овај модел пројекта служити као узор и другим општинама“, рекао је Дитман.

Пројекат „Иницијатива за инклузију“ спроводиће се у седам одабраних градова и општина - Пожаревац, Ариље, Сокобања, Кучево, Нови Пазар, Бечеј и београдској општини Младеновац уз подршку Сталне конференције градова и општина.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић уручили су данас 5.000 заштитних маски Националној организацији особа са инвалидитетом Србије, која ће их поделити у 33 савеза у Републици Србији.

Министар Ђорђевић истакао је да је управо због тога Министарство одлучило да донира ове трајне заштитне маске НООИС-у, како би чланови савеза особа са инвалидитетом, када буду одлучили да могу да крену са радом и у својим просторијама, с обзиром да је ванредно стање престало, били што безбеднији приликом пружања помоћи коју од њих сви чланови и очекују. 

„Верујем да ће ове трајне заштитне маске допринети додатној заштити од корона вируса, јер је изузетно значајно да се превентивних мера сви придржавамо и даље, а посебно особе са инвалидитетом, како бисмо били заштићени од заразне болести COVID-19.“, рекао је Ђорђевић и додао да је ово само почетак онога што Министарство има у плану, када је у питању подршка удружењима.

Министар је нагласио да у условима ванредних околности Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на све грађане подједнако мислило те да је покренуло и Вибер канал „Министарство рада – ОСИ“, како би  свакодневно било у комуникацији са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности ресорног Министарства. 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истакла је да уважава изузетне напоре и несебично залагање ресорног министарства, на челу са министром Зораном Ђорђевићем, у области унапређења положаја особа са инвалидитетом. 

„Министарство је увек ту за нас, како би нам помогло да превазиђемо све изазове који се налазе пред нама, што је случај био и раније, не само током борбе против корона вируса. Примера ради када нам је било значајно да се продужи рок за подношење пријава за Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2020. години, како би савези који нису доставили комплетне извештаје о утрошку средстава за 2019. годину допунили исте и испунили услов за доделу средства у 2020. години и имали времена да припреме што квалитетније и иновативније програме, Министарство нам је изашло у сусрет. У новонасталој ситуацији изазваној појавом заразне болести COVID-19 реализација активности у вези са Програмским конкурсом за 2020. годину је одложена, aли како је министар Ђорђевић рекао, с обзиром да су се сада стекли услови, Министарство ће уложити све напоре да се конкурс заврши и реализује у најкраћем року, тачније у другој половини маја“, рекла је Јовановић и додала да оно што је посебно значајно јесте што су они ти који сада одлучују о пројектима који ће се радити, што предлажу шта је то што им је потребно и по први пут заиста учествују у доношењу одлука које директно утичу на њихов положај.

Уговор о донацији потписали су министар Зоран Ђорђевић и извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић, а уручењу 5.000 заштитних маски присуствовао је и председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије и потпредседник НООИС-а Михаило Пајевић. 

Национална организација особа са инвалидитетом Србије НООИС основана је 22. јула 2007. године као „кровна” организација инвалидског покрета у Републици Србији, заступа заједничке интересе и потребе свих особа са инвалидитетом и говори у име око 800.000 особа са инвалидитетом и/или њихових правних заступника.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, састао се данас са амбасадором Краљевине Холандије у Републици Србији, Њ.Е. Хенком ван ден Долом.

Министар Ђорђевић је информисао амбасадора о плану рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у коме инспекцијски надзор и увођење финансијске контроле представљају две кључне области. Захвалио се на холандској подршци европским интеграцијама Србије, као и на пруженој помоћи током мигрантске кризе, кроз пројекте који се односе на јачање капацитета за одговор на кризу, обезбеђивање правне помоћи мигрантима и побољшање заштите малолетних лица без пратње.

Амбасадор ван ден Дол је похвалио сарадњу са Владом Републике Србијe, као и мере које се спроводе у циљу санирања последица мигрантске кризе. Оценио је да има пуно простора за наставак и успостављање нових облика сарадње. Такође, нагласио је да ће Влада Краљевине Холандије наставити да подржава европске интеграције Републике Србије и отварање нових поглавља у преговорима, као и учешће Србије у програмима и пројектима усмереним на јачање и унапређење система социјалне заштите и владавине права. Нагласио је да је Холандија прва европска земља по броју директних инвестиција и да би поред пројеката у области културе било значајно размотрити нове модалитете сарадње у области запошљавања.

Саговорници су изразили наду и спремност за даље унапређење сарадње у областима рада, запошљавања, родне равноправности и превенцији насиља у породици, у циљу свеукупног јачања билатералних односа две земље.