Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и помоћник министра Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, обишли су  радове на реконструкцији просторија Удружења инвалида рада и особа са инвалидитетом Града Панчева. „Србија без баријера, како гласи наша кампања, има за циљ да особама са инвалидитетом омогући потпуну укљученост у друштво и равноправно деловање са свим другим члановима друштва и да искључи могућност било какве врсте дискриминације или изостављање из онога што јесу општи друштвени процеси и тенденције“, истакао је том приликом министар Селаковић.

 

Подсећајући да Министарство преко свог Сектора за заштиту особа са инвалидитетом озбиљно води бригу и координира сарадњу државе са 33 Савеза  особа са инвалидитетом,  у оквиру којих делује више од 520 градских и општинских организација, Селаковић је нагласио  да је у овој години за њихово функционисање  издвојено 450 милиона и 120 хиљада динара. Он је рекао да је један од корисника тих средстава и Савез инвалида рада Војводине, који  окупља 32 општинске организације и броји преко 20 хиљада чланова у северној Покрајини, а чије просторије ће ускоро бити реконструисане.

 

„У овај објекат, у наредних месец дана, ако не и више, биће уложено више од 4 милиона и 900 хиљада динара од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, односно Сектора за заштиту особа са инвалидитетом“, истакао је Селаковић. Он је додао да ће свој допринос дати и Град Панчево и Јужно-банатски управни округ, како би сви који користе просторије Удружења могли несметано да се окупљају и имају боље услове за све своје активности, које ће према речима министра допринети  њиховом укључивању у локалну заједницу и у друштво уопште.

 

„Ово јесте Србија без баријера, као што каже и слоган кампање. У оквиру ове кампање ћемо готово 10 милиона динара уложити, не само у ово удружење у Панчеву,  већ у општинске организације инвалиде рада у Бачкој Паланци и у Врбасу“, додао је Селаковић .

 

Селаковић је подсетио да Министарство, односно Сектор за заштиту особа са инвалидитетом годишње додељује средства савезима и организацијама особа са инвалидитетом кроз две врсте конкурса – програмски и стално отворени конурс, те да је у оквиру њих, ове године опредељено 450 милиона и 120 хиљада динара.

 

Он је оценио да се ова средства континуирано повећавају, али да не би дошло до тога да Србија није закорачила у еру свог привредног развоја, у којој је у последњих 11 година  запослено 485.000 људи, а буџети од локала до Републике озбиљно порасли.

 

„Буџет града Панчева је озбиљно увећан, као и буџет Аутономне Покрајине и буџет Републике Србије. Управо захваљујући озбиљној државној политици коју спроводи председник Вучић и наша Влада, ми имамо данас више него икада средстава да улажемо у стандард особа са инвалидитетом - наших суграђана којима морамо да обезбедимо окружење без икакве дискриминације и разлике у односу на остале чланове нашег друштва“, закључио је Селаковић.

 

Градоначелник Панчева Александар Стојановић истакао је да ресорно Министарство води рачуна о континуитету у ономе што планира и договара, што се све на крају реализује

 

„Ово је заиста један сјајан пример, којим показујемо и доказујемо, на свим нивоима институција, да је оно што од нас грађани  траже, нама приоритет, и да ми то и реализујемо“, рекао градоначелник Панчева.

 

Председница Савеза инвалида рада Војводине Стана Свиларов и председник Удружења инвалида рада и особа са инвалидитетом града Панчева Слободан Стефановић, захвалили су се министру Селаковићу и помоћници министра Биљани Барошевић на помоћи која им је пружена како би били побољшани услови за рад и активности њихових чланова. Том приликом они су истакли значај подршке за укључивање особа са инвалидитетом у друштво, како би били једнаки и са истим правима, као остали чланови заједнице.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за лист Политика  говори о изради социјалних карата, Закону о родној равноправности, као и о раду у иностранству и смањењу рада на црно. 

Социјалне карте уместо шетње по шалтерима. –За рад у иностранству користити само агенције с лиценцом.
„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ради  на креирању социјалних карата по узору на европске земље. Креирањем регистра социјалних осигураника и социјалних карата држава ће имати увид и контролу у све приходе али и могућност да финансијску помоћ праведније расподељује онима који на то имају право. Моја жеља јесте да држава све информације има на једном месту и да се свака промена по аутоматизму евидентира,  а ми радимо све да у томе у што скорије време и успемо, то за грађане значи да више неће морати да обилазе по 15 шалтера да би остварили неко право из области социјалне заштите –  на дечји додатак, рецимо. Држава мора да спречи злоупотребу, али и да ургентно пружи помоћ када је потребна“, истиче Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије у првом разговору за „Политику“. 

Статистика која бројкама слика тежак положај социјално угроженог становништва у нашој земљи веома је суморна – подаци говоре да је око 700.000 особа незапослено и да незапосленост највише погађа младе. Процењује се да сваке године око 20.000 особа одлази из Србије „трбухом за крухом“, a управо су то млади од којих се очекује да поправљају наталитетну слику нације. Шта ће бити Ваши први кораци у вези решавања проблема у социјалном сектору?

„Према подацима Анкете о радној снази за други квартал 2017. године, анкетна стопа незапослености се знатно смањује и сада износи 11,8 одсто. Спуштање нивоа незапослености очекује се и привлачењем страних и домаћих инвеститора, креирањем нових радних места, појачаном финансијском контролом, али и инспекцијским надзором на терену. Што се тиче одласка младих из Србије, Влада Србије већ преузима мере које укључују прилагођавање образовних програма и курикулума потребама тржишта рада, посебно увођењем образовних профила из области информационо-комуникационих технологија и образовних профила стручних радника за које постоји потреба и тражња на тржишту рада. Последњи добар пример из праксе јесте пријем прве групе студената завршних година постдипломских студија Правног и Факултета политичких наука Универзитета у Београду на програм тромесечног волонтирања. Овим пројектом наше министарство жели да пружи подршку студентима да остану у Србији.“

Процене говоре да између 600.000 и милион особа ради „на црно“. Како ћете се борити за њихова права? 

„Недавно је Инспекторат за рад потписао споразум са Пореском инспекцијом, чиме је договорен заједнички рад на терену. Инспекција више неће бити редовна и најављена, већ ванредна и појављиваће се свуда да би послодавце који не пријављују раднике опоменула да ће бити у проблему. Уводимо и мобилног инспектора који ће моћи на лицу места да провери да ли је неко пријавио радника или не, како би се одмах издавале казне или упозорења у зависности од статуса тих радника. Захваљујући измени закона, више неће бити потребно три дана за пријаву радника. Дакле, свако мора да пријави радника од момента када он почне да ради и више неће моћи да се „вади“ на исту причу „баш данас је радник почео да ради, пријавићу га сутра“.“  

Због високе стопе незапослености, неретко се дешава да радници преко приватних агенција за запошљавање заврше као јефтина и мобингована радна снага, о чему сведочи и недавно искуство наших радника у „Самсунговој” фабрици у словачкој општини Галанта, којима агенција није исплатила зараде и оставила их је без хране и смештаја. У чијој је надлежности рад ових агенција које немају лиценцу Министарства рада?

„У Србији тренутно легално послује 105 агенција за посредовање при запошљавању у земљи и иностранству, а њихов списак налази се на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Држава и Министарство рада ће помоћи сваком грађанину ове земље који се нађе у невољи – то није спорно. Али, ако радници оду у иностранство путем агенција које немају лиценцу, ми смо ограничени јер не можемо да им пружимо правну помоћ. Ако их тамо не плаћају или их избаце на улицу ми смо као држава немоћни – зато их молимо да користе услуге лиценцираних агенција. Онда држава може да стане пред суд и брани њихова права.“

Које су то конкретне примедбе које Министарство рада има на нацрт Закона о родној равноправности? 

„Прва и основна је што су неке одредбе закона потпуно неприменљиве. Када прочитате закон, схватите да он можда може да буде примењив негде у великим градовима. У малим – не. У закону пише да свака фирма мора да има 40 одсто жена на руководећим позицијама. Да ли мислите да је то могуће у Босилеграду? Или у Сврљигу? Да ли мислите да страним инвеститорима који долазе у Србију можете одмах да намећете обавезу да имају 40 одсто мушкараца или жена? Или приватном сектору? Њихово је право да одлуче кога ће где да запосле. У Министарству рада запослено је 88 одсто жена – ја нећу моћи да поставим 40 одсто мушкараца на руководећа места јер их немам. Дакле, ја као министар рада први не могу да испоштујем нешто над чим морам да вршим контролу.“

Које су одредбе нацрта закона још неприменљиве – осим захтева да 40 одсто жена буде на руководећим местима?

„Неспроводиво је то да ту одредбу намећете приватном сектору. Погледајте Министарсво културе, шта се све њему намеће и зашто је оно издвојено. Узмите за пример област одбране и заштите земље. Да ли мислите да је могуће да поставите у управљачким структурама војске 40 одсто жена, ако знамо када су жене почеле да се школују за војску и да данас имамо тек школоване поручнице? Да ли мислите да на месту генерала и пуковника треба да постављамо поручнице да би задовољили законску форму? Ми треба да примамо најбоље кандидате, а не кандидате одређеног пола да би задовољили форму. Нас су у Министартву одбране терали да примамо жене на радна места где није примерено да буду. Форсирали смо да жена буде у тенку, а посао тенкисте је врло захтеван. Не кажем да је немогуће да жена добро обавља тај посао, али не треба нешто да форсирамо, ако жена не може  физички да издржи. А ми смо то урадили. И онда имате незадовољну посаду тенка и незадовољну жену коју тај посао не испуњава. Ове године је више девојака него младића било пријављено за Војну гимназију – прошле године су најбоља три полазника биле жене. И мени је драго због тога, јер је то доказ да се свест полако мења.“

Најавили сте повећање родитељског додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара – да ли ће он бити исплаћиван одједном, као што је сада било, или на рате?    

„Биће исплаћиван од јануара у 24 рате – ако Скупштина Србије тако одлучи. Ми желимо да ти додаци буду у складу са могућностима државе и верујемо да ће држава бити у прилици да даје све више и брже реагује на ургентне ситуације начином исплате. Промена једног динара обавезује нас да  мењамо закон и идемо у скупштину. Остали износи – за прво, друго, треће и четврто дете остаће исти.“

Положај људи који раде у центрима за социјални рад је изузетно тежак – осим што су ови центри поприште правих људских драма, државни службеници често су изложени претњама и физичким нападима. Број предмета у центрима за социјални рад расте, а број службеника је исти. Како ћете помоћи овим људима?

„Центри за социјални рад су у ингеренцији општина и градова, али то не умањује део посла који ми радимо, а то је стручни надзор. Изменама закона 2009. године одређено је да у центрима “сви раде све”, што се показало као лоше – оне локалне самоуправе у којима није дошпло до реформи остале су функционалније и у њима се боље ради. Пробаћемо то да вратимо, јер се стари начин рада показао као ефикаснији. Након трагичних случајева убиства која су се летос десила испред центара за социјални рад, јавност се фокусирала на центре за социјални рад, али ја морам да кажем да посао људи који тамо раде није нимало лак – они су увек између чекића и наковња и ретко могу да донесу одлуку којом су обе заинтересоване стране задовољне. Њихов посао је, пре свега, да одлуче у најбољем интересу детета, а ми треба да их подржимо у томе, да не помисле да су препуштени сами себи. До сада смо успели да успоставимо бољу координацију министарстава за рад, полиције и правде у овој области, бољу координацију судова и центара а издат је и налог директорима центара за социјални рад о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установе социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност пријави полицији.“

Када ће бити отворена национална СОС линија за помоћ жртвама насиља – наша земља је једина земља у региону која нема ову СОС линију? 

„Министарство је у завршној фази добијања пројекта увођења националне СОС линије, коју ће спровести уз подршку ЕУ. Планирано је да СОС телефон прво буде успостављен на територији Београда, а касније и у целој земљи. Такође, предлаже се и израда правилника који се односе на сарадњу између центара за социјални рад и Сигурних кућа, као и умрежавање свих сигурних кућа у Србији.“

Када се може очекивати увођење Закона о регистрованом партнерству? Србија се обавезала у оквиру акционог плана за поглавље 23 да донесе овај Закон до октобра 2019. године  

„Србија на путу ка ЕУ ради усклађивање свог законодавства и спроводи све обавезе које је на том путу преузела. Влада Србије је упорна да на том путу истраје, а наш главни циљ је бољи материјални положај грађана, као и правна сигурност.“

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар финансија Синиша Мали обишли су Геронтолошки центар - Дом Бежанијска коса, како би разговарали са нашим најстаријим грађанима и обавестили их о свим новинама које ће држава предузети у наредном периоду, како би се услови њиховог живота додатно унапредили.

 

Министар Ђорђевић истакао је да захваљујући залагању председника Александра Вучића и Владе Србије, данас можемо сви заједно да гледамо у ведрију будућност и да правимо дугорочније планове за нашу земљу. 

 

„План ,,Србија 2025“ даје нам наду да ће наша држава бити модерна земља у којој ће сви грађани бити задовољни, где ће стандард бити бољи, просечне плате 900 евра, а просечне пензије 440 евра и на томе ћемо напорно радити у наредном периоду. Најстарији грађани морају да знају и осете да Република Србија, на челу са председником Вучићем, мисли на њих трудећи се да им пружи безбрижније старење и бољи материјални положај. Активно се залажемо да услови за њихов живот из дана у дан буду све бољи. Поносан сам и на чињеницу да су од 1. јануара 2020. године пензије увећане за 5,4 одсто, а надам се да ће расти све више“, рекао је министар.

 

Према његовим речима, ПИО фонд је у овој години издвојио 50 милиона више за побољшање друштвеног стандарда наших пензионера, а и ове године има суфицит већи од планираног.

 

„Ресорно министарство трудиће се, у складу са могућностима, да побољша стандард наших најстаријих и зато ове године крећемо и у реконструкцију целокупног Дома Бежанијска коса, чиме ће верујем сви корисници имати боље услове живота“, рекао је министар и овом приликом уручио пригодан поклон кориснику дома Милану Ковачићу, који ускоро слави 100. рођендан истакавши да се нада да ће бити још наших грађана који ће имати срећу да прославе овај јубилеј. 

 

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је "швајцарска формула" обрачуна пензија уведена како би пензије биле све веће из године у годину у складу са растом економије, а како је истакао, председник Вучић дао је налог њему и министру Ђорђевићу да се нађе начин да пензије у наредном периоду не расту само по "швајцарској формули", него и преко тога. Он је навео да је стање у Србији данас много боље и да оно што је најбитније јесте да имамо боље услове за нашу децу која треба да остану у својој земљи и стварају породице.

 

„Јавне финансије су нам потпуно стабилне, имамо стопу раста економије преко 4 одсто другу годину заредом, имамо суфицит у буџету четврту годину заредом, а највећи терет реформи које су биле 2014. године, поднели су наши најстарији грађани и на томе смо им захвални сви, јер без њих данас не бисмо имали овакав напредак“, рекао је министар и најавио да ће други део увећаних јануарских пензија за пензионере из категорије запослених бити исплаћен 25. фебруара.

 

Мали је захвалио Ђорђевићу на свему што ради за најстарије грађане и истакао да реновирање овог простора показује одговорну политику Владе Србије.

Најстрашнији сукоб двадесетог века, Други светски рат, који је Србији, односно тадашњој Краљевини Југославији, донео и ужасе грађанског рата, није ни могао другачије да почне за нас, но мучким бомбардовањем у рано јутро 6. априла 1941. године. Само такав страшан почетак могао је да нам донесе слутњу да ће нас опет задесити катастрофална страдања и то само нешто више од двадесет и две године након краја од ужаса Великог рата, рата од кога се наше становништво, никада бројчано није опоравило.

 

Нацистички авиони Трећег Рајха су ујутру, док је српски народ, иако слутећи шта му се спрема након отпора који је пружио споразуму о сарадњи са Силама Осовине и након војног пуча, још спавао, започели са операцијом која је названа  „Страшни суд“ или „Казнена одмазда“, по наредби Адолфа Хитлера лично. Сасули су кишу бомби по градовима тадашње Краљевине Југославије, иако у очи упада чињеница да су бомбардовани Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Лесковац, Сарајево, Бања Лука, градови у којима су припадници српског народа чинили убедљиву већину у то време.

 

Загреб, иако тада формални део тадашње Краљевине Југославије, тог 6. априла нацистички авиони нису бомбардовали, знајући да ће само неколико дана након тога, 10. априла, бити основана такозвана Независна Држава Хрватска, као квислиншка и марионетска творевина, која је само у свом називу имала реч Независна, не Неовисна и која ће показаће се, спроводити још суровије злочине у оквиру своје усташке идеологије, пред којима су се црвенели и сами припадници трећег Рајха и фашистичке Италије.

 

У Београду ће тог, шестог априла, а затим и у наредним данима злочиначког бомбардовања, без објаве рата иако је Београд био проглашен за слободан и небрањен град, страдати званично 2.274 људи, иако се процењује да је стварна бројка погинулих, настрадалих и несталих око 4.000 људи. Порушено је 627 зграда, а њих више од 1.600 толико оштећено да у њима није могло више да се живи. Готово  7.000 здања и кућа  је делимично оштећено, укључујући и зграду Старог двора, Краљевског двора на Дедињу. У Вазнесењској цркви, која је и сама тешко оштећена у бомбардовању, то шестоаприлско јутро страдали су они  који су  дошли на јутарњу службу, или они који су чувши да је бомбардовање почело, побегли у склониште у порти Вазнесењске цркве.

 

Никада им нећемо заборавити ни потпуно уништење Милошевог конака у Крагујевцу, који је проживео све ужасе Првог светског рата, а посебно једног од нашег најзначајнијег споменика културе српског народа, место у коме је бесповратно, тога дана изгорело преко 354.000 књига и списа, а запаљени су и изгорели сви депои, тако да се ни не може са сигурношћу тврдити која су све дела и рукописи непроцењиве вредности и чијих копија до тада није било, страдали. Да подсетимо, Народна библиотека је гађана запаљивим бомбама, што јасно говори која је била намера оних који су бомбардовали. И није случајно ни један циљ гађан, јер су мреже страних агената свој посао радиле врло марљиво, пре самог почетка бомбардовања.

 

Директива 25 Немачког вермахта, којом је решено бомбардовање Београда без најаве, донета је одмах, још 27. марта увече, након демонстрација, по којој је одлучено да се и Југославија потпуно уништи као држава, јер је својим одбијањем Тројног пакта осујетила план напада на Совјетски савез.  Није згорег поновити да је тадашњу Краљевину  Југославију, од њених седам суседа, фактички напало њих пет, и да је напад у априлском рату, вршен са територије пет нама суседних држава. Свега две државе, што ћемо ми Срби добро памтити, а то су Румунија и Грчка, нису дозволиле борбена дејства са њихове територије. Истог тог дана, започео је напад и на тадашњу Краљевину Грчку.

 

Београд је пружио отпор, погинуло је једанаест храбрих пилота Шестог ловачког пука, којима је подигнут споменик на Земунском кеју. У Алеји страдалих у шестоапрлиском бомбардовању, на Новом гробљу у Београду укупно је сахрањено 1.992 наших суграђана. Од тога броја, идентификовано је њих свега 631, неидентификованих је остало 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце.

 

Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст, на суђењу након рата, ово бомбардовање окарактерисао је као политичко-терористички чин, који са ратом није имао готово ништа заједничко, већ је било „ствар Хитлерове сујете и личне освете”.

 

Нажалост, наша престоница је током више векова своје историје и свога трајања, највише можда због места на коме се налазила, на раскршћу две реке, на граници између Истока и Запада, на размеђи различитих конфесија, некада као исламско, а некада као најзападније православно утврђење, био током историје и до данас остао, поприште  чак 115 ратова, а  44 пута бивао кроз историју бомбардован.

 

Београд као да је, од самих почетака употребе ватреног оружја, Европи служио као полигон за његову пробу, без обзира радило се о примитивним топовима или авионским бомбама, крстарећим ракетама или касетним бомбама, које наши  савременици и наше генерације, нажалост памте.

 

Од сукоба из периода Османског царства, до два светска рата, који се за нас завршио срамним савезничким бомбардовањем на Ускрс 1944. године, а о којем до недавно нисмо говорили и баштинили наше сећање, Београд је доживео да га бомбардују и крајем 20-ог века, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, противно међународном праву, и свако би од нас рекао, који овде живимо, противно правди.

 

Шта је остало овом граду шта још није преживео и шта је потребно да учини да ова туробна времена са којима се свет суочава и притиске, којима је наш народ и наша држава изложени, преживи? Најмање је остало да се сећа! Да се сећамо жртве коју су наши преци поднели, јер нема породице у Србији која није поднела жртву у неком од ових сукоба. И што је још страшније, готово да нема породице, која  у баш том Другом светском рату, није у свом ширем саставу имала примере оних, где су два брата била у две различите војске.

 

Па ето, остало нам је да памтимо и да се сећамо – остало нам је у аманет и као обавеза према нашим прецима да се више никада не делимо, да се чувамо, пазимо, бринемо једни о другима, да нађемо снагу да  пред савременим изазовима будемо уједињени, уједињени  у питању нашег опстанка и наше будућности. Остало нам је да знамо, да нас је мало да бисмо водили туђе ратове, да знамо колико нас има, и да то чувамо и ако можемо умножавамо, а не смањујемо. То можемо постићи једино ако се сложимо и постигнемо консензус о најважнијим политичким питањима, питањима виталног опстанка Србије, српског друштва, нашег народа и свих народа који заједно са нама живе. То је управо политика, која као највећу светињу гледа, очување слободе и  независности Србије, очување мира за све који у Србији живе. То је управо политика коју промовише и која је оличена у деловању нашег председника  Александра Вучића и наше Владе.

 

Остаје  да се ујединимо око тога шта су принципи на којима почива савремена српска политика .Прво да је то принцип очувања целовитости наше државе, да је то принцип очувања наших интереса на Косову и Метохији у којима желимо да сачувамо и мир и свако наше дете, сваку старицу, старца, човека и жену. Друго, да ми јесмо као држава и друштво на европском путу. Тај европски пут није географски пут, то је пут вредности, то је пут где смо културолошки по својој баштини, по своме бивствовању, по вишевековном деловању на овом простору, опредељени. Наши преци су се борили за тај пут. Београд који је страдао на данашњи дан 1941. године, био је капија, представљао је врата Србије и српства на томе путу.

 

И зато не желим да кажем да желимо да будемо део те породице, ми део те породице јесмо и одувек смо били. Само желимо да у тој породици, као такви, будемо препознати, јер наше препознавање у тој породици, није ништа друго, неко би рекао вишедеценијски, ја ћу рећи и вишевековни сан.

 

Треће начело јесте, да је наше право и наша снага да водимо  као народ суверену, независну и самосталну политику, не одричући се ни традиционалних пријатеља, нити жеље и решености да градимо нова пријатељства и нова партнерства, али да добро знамо да о нашим националним интересима и о нашиј судбини, бригу и рачуна неће водити нико други, ако то не чинимо ми. Јер као што се ни данас, да није нас, на овом гробљу не би појавио нико, да то нисмо учинили прво ми. И да добро знамо да не плаћамо цену туђих интереса, већ да водимо бригу о својима, и да не понављамо оне пропусте и оне грешке, којих је такође било и у нашој прошлости.

 

Последње и најважније, и то нарочито користим прилику да истакнем овога дана, јесте да у свакој прилици ми говоримо о нашем страдању и о нашој жртви. Педесетдеветоро  деце почива у овим хумкама испред нас, не знамо ни њихово име, ни презиме, ни колико су имала година, ни  ко су им родитељи. Вероватно зато што су им родитељи тога дана страдали и није имао ко ту децу да идентификује. Али, ако ми не будемо причали о њима и осталим грађанима тадашњег Београда, а по именима можете да видите тај светски дух Београда и тога времена, да је тада било не само Срба, већ припадника свих других народа који су живели у тадашњој Краљевини Југославији, ко ће о њима говорити и ко ће их се сећати.. Као и сваки пут, када гледате жртве и Другог светског рата и Првог светског рата, када гледате и жртве НАТО агресије, бомба није знала да гађа неког ко је припадник само једног народа, усмртила је свакога.

 

Наш је дакле задатак и завет да негујемо сећање на њих, да их помињемо, да учимо нашу децу о свим страхотама и ужасима свакога рата и да се трудимо да својим деловањем, и политиком којом данас као држава, можда никад решеније, никад утемељеније водимо, а то је да се никаква ратна страдања, рушење мира и наше слободе у Србији не понављају.

 

Често пута смо кроз нашу историју плаћали цену, у одсуству таквог незнања или решености да се са тиме носимо, можда је ово право место да кажемо да такве ствари више нећемо заборављати  и да ћемо се трудити да слободу, мир и независност наше Србије и свакога ко у њој живи, чувамо као највише вредности.

 

Нека је вечна слава невино страдалим жртвама априлског бомбардовања и априлског рата 1941. године.

 

Живела слобода, живела Србија!

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је седници Социјално - економског савета Републике Србије у Нишу где је поручио да ће ускоро и у овом граду бити формиран савет на локалном нивоу.

 

Министар Ђорђевић истакао је да ће Влада Србије наставити да ради на унапређењу рада постојећих и формирању нових локалних савета и додао да је формирање локалних савета од великог значаја, јер утиче на унапређење целокупног рада СЕС-а на нивоу државе.

 

„Синдикати и послодавци за нас представљају партнере, јер сви имамо заједнички циљ, а то је изградња једне модерне, јаке и економски развијене Србије. Социјално - економски савети на локалном нивоу представљају добру прилику да се разматрају теме и дају смернице Републичком савету за стварање још бољих услова рада, материјалних давања и помоћи свим грађанима“, истакао је Ђорђевић.

 

Министар је рекао да су теме данашњег састанка биле извештај о раду у току прошле године, као и планови за текућу годину, а посебно је издвојио и представљање извештаја о напретку Србије када је у питању поглавље 19.

 

„Представили смо кратак извештај Министарства за који смо добили похвале од социјалних партнера, као и сугестије, за које верујем да ће нам помоћи у остварењу осталих циљева из поглавља 19“, навео је Ђорђевић.

 

Како каже, на иницијативу синдиката, Министарство је завршило списак професионалних болести који није ревидиран од 90 - их година и додао да се нада да ће се ускоро наћи и на Влади.

 

Председавајући СЕС-а Републике Србије Милош Ненезић рекао је да ће рад још једног локалног СЕС-а имати значаја за привреду Србије.

 

„СЕС Ниша биће подржан од стране Републичког СЕС-а, чиме ће се омогућити боље функционисање, не само привреде, него свих радника и грађана града Ниша. Републички СЕС наставиће и у будућности са својим активностима, не само на  формирању локалних савета, већ и на даљем унапређењу постојећег природног амбијента у Србији“, рекао је Ненезић.

 

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић истакао је да је овај састанак са Републичким СЕС-ом, на ком су представници града Ниша имали прилику да се упознају са начином рада СЕС-а.

 

Како каже, развој града представља суштину једне заједнице и то је циљ и града Ниша у наредном периоду, а формирање СЕС-а на локалном нивоу је још један корак ка постизању тог циља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић  састао се са министром рада и социјалне заштите Р. Азербејџан  Сахилом Бабајевим у оквиру одржавања 8. седнице Међувладине комисије за економску и трговинску сарадњу Р. Србије и Р. Азербејџан, која је одржана у Бакуу.

 

Министар Старовић указао је да Међувладина комисија за економску и трговинску сарадњу Р. Србије и Р. Азербејџан има за циљ јачање и унапређење даље сарадње наше две пријатељске земље  и изразио уверење да ће односи наше Р. Србије и Р. Азербејџан наставити успон какав су имали протеклих неколико година. Старовић је најавио  да ће у наредном периоду бити реализоване заједничке активности са Министарством рада и социјалне заштите становништва Р. Азербејџан.

 

„Настојаћу да као министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања радим на томе да унапредим већ веома добру комуникацију и сарадњу, која је остварена са Министарством рада и социјалне заштите становништва Републике Азербејџан, и верујем да ћемо у наредном периоду реализовати одређене заједничке активности, које су и предвиђене Меморандумом о разумевању у области рада, запошљавања и социјалне заштите као и Акционим планом за његово спровођење. Подсетио бих и да Р. Србија и Р. Азербејџан имају потписан битан Споразум о социјалној сигурности који ће допринети да грађани обе државе на једноставнији начин остваре своја права из  пензијског осигурања,“ истакао је министар.

 

Након пленарног дела, копредседавајући министар културе Р. Србије Никола Селаковић и министар рада и социјалне заштите Р. Азербејџан  Сахил Бабајев потписали су Протокол о закључцима 8. седнице Међувладине комисије за економску и трговинску сарадњу.

 

Делегација Владе Србије, коју су предводили министар Старовић и министар културе Никола Селаковић, одржала је састанак са председником Владе Републике Азербејџан Алијем Асадовим.

 

Српска делегација обишла је ДОСТ центар за одрживо и оперативно пружање социјалних услуга, где им је представљен концепт рада, а  који је намењен корисницима и пружа 159 социјалних услуга. Делегација је обишла и ДОСТ центар за инклузивни развој и креативност.

 

Током званичне посете српске делегације Азербејџану, министри Старовић и Селаковић положили су венац у Алеји почасних грађана на гроб Хејдара Алијева и цвеће на гроб његове супруге Зарифе Алијеве, као и на споменик Вечна ватра и цвеће у Алеји мученика.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са представницима Међународног монетарног фонда, на челу са шефом Мисије Џејмсом Руфом.
            На састанку, министар Ђорђевић упознао је делегацију ММФ-а са променама у организацији и новом систематизацијом у оквиру Министарства, након анализе затеченог стања, а све у циљу успостављања потпуне финансијске контроле и транспарентног трошења средстава.
            Министар Ђорђевић истакао је да су главни циљеви Министарства сузбијање рада на црно и сиве економије и израда социјалних карата, које ће бити урађене по узору на најмодерније европске земље које имају велико искуство у дигитализовању система јавне управе.
            „Израда социјалних карата омогућиће праведнију расподелу социјалне помоћи, помоћ у раду инспектората, али и спречавање злоупотребе финансијских средстава“, рекао је Ђорђевић и додао да ће на овај начин све бити правичније расподељено у корист грађана Републике Србије као и да ће грађани са најмањим примањима бити препознати од стране система и по аутоматизму добијати социјалну помоћ.
            Министар Ђорђевић представио је делегацији ММФ-а приоритете и планове рада Министарства, као што су измене и допуне закона, међу којима је и Нацрт Закона о финансијској подршци породици са децом, који ће се ускоро наћи пред посланицима Народне скупштине Републике Србије. 
            „У наредном периоду предложићемо измене и допуне Закона који се тичу рада инспектората, за које верујем да ће бити усвојене на неким од следећих заседања Народне Скупштине. То ће бити још један начин да ојачамо борбу за спречавање рада на црно и ефикаснију борбу против  сиве економије, а све  у циљу остваривања свих права радника“, рекао је министар.
            Ђорђевић је указао да су Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренули интензивнији рад у области борбе против сиве економије и истакао да ће протокол о сарадњи, који је Инспекторат за рад потписао са Пореском управом обезбедити повећање прихода за државни буџет и истовремено више заштитити права радника.
            Шеф Мисије Џејмс Руф истакао је да има разумевања да је због персоналних промена у оквиру Министарства дошло до одређених одлагања, као и да верује у озбиљност Владе Републике Србије која је до сада испуњавала очекивања по питању спроведених реформи и изразио задовољство због постигнутих резултата на основу представљених планова који за циљ имају успостављање функционалног и одрживог система.
 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорећи на Бизнис форуму, истакао је да ће у 2018. години приоритети односити на политику запошљавања у Републици Србији односно на побољшање услова на тржишту рада и унапређења институција тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања теже запошљивих лица, на подршку регионалној и локалној политици запошљавања, на унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал.

 

Министарство је у свом раду посебно фокусирано на четири области, а то су: запошљавање, пензије, нормативи и сузбијање рада на црно, јер оне имају највећи утицај на сиву економију и фискалну консолидацију.

„Остварени резултати показују да је  Србија на правом путу и  правцу  развоја политике запошљавања, који је утврђен националним Акционим планом запошљавања за 2018. Поједине мере су модфиковане, а све са циљем обезбеђења конкуретне радне снаге која може да одговори на захтеве савременог тржишта рада, истовремено остваривањем политике једнаких могућности на тржишту рада за категорије теже запошљивих лица“, рекао је министар.

 

Када је реч о нормативном уређењу, министар је нагласио да Србију очекује низ измена и допуна као и нових Закона у 2018. години. Неки од најважнијих су Закон о раду преко агенција за привремено запошљавање, затим Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, Закон о упућивању радника на привремени рад у иностранство, Закон о социјалном предузетништву и Закон о социјалним картама.

„Политика Владе од 2014. даје позитивне резултате и ствара здраве еконмске односе за реално и континуирано повећање пензија, како је то најавио председник Србије Александра Вучић“, рекао је Ђорђевић.

 

Приоритет у раду министарства, јесте борба против рада на црно и Министарство се активно бави овим проблемом.

“Сарадњом са Норвежанимa спроводим пројекат  “Реци не раду на црно”, како би радници, између осталог били  информисани о својим правима, али и шта све губе тиме што нису пријављени, почев од здравственог до пензијског осигурања. Влада Србије појачано ради на сузбијању сиве економије. Ради се на стварању бољих материјалних услова инспектора, на повећању њихових овлашћења, смањењу администрације и усклађивању радног времена са радним временом послодавца, повећању броја инспектора, повећању покретљивости и набавци возила“, рекао је Ђорђевић.

 

"Више од 20 година се чекало на Закон о социјалним картама. Овај Закон треба да нам да увид у реално стање, како бисмо имали правичнију расподелу социјалних права. Закон је нужан услов за располагање тачним подацима о социјално-економском статусу, како бисмо унапредили постојеће стање. Неопходно је спречити злоупотребу и побољшати статус оних којима је социјална помоћ потребна ", нагласио је Ђорђевић.

 

Министар Ђорђевић захвалио је свим скандинавским земљама Норвешкој, Данској, Шведској и Финској, као и њиховим амбасадорима у Србији, на подршци коју пружају Министарству и Влади Србије. Он је истакао да ће се сарадња са њима на разним пројектима наставити и у будућности, јер Србија жели да покуша да  их копира тамо где су најбоље.

 

„Са Данском интензивно радимо на пројекту социјалних карата, са Норвешком на пројекту сузбијања рада на црно, са Финском имамо два пројекта – задржавање младих који су експерти у фундаменталним наукама и СОС телефон, а са Шведском сарађујемо на изради најбоњег Закона о родној равноправности“, појаснио је Ђорђевић.

Министар је рекао да су пред Владом Србије били и остаће бројни изазови, али да се нада да ће се са сваким од њих успешно изборити.

 

„Влада Републике Србије ради тимски. Учимо се на туђим грешкама и користимо пројекте који су се и пракси показали са добрим резултатима. Неке економске мере које смо спровели и које ћемо тек спровести су тешке, али Србија не жели да пропусти прилику, већ да постане лидер у региону“, рекао је Ђорђевић и поручио да је визија Србије да постане модерна, богата и уређена држава.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији поводом завршетка пројекта “Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно” („Реци НЕ раду на црно“) где је истакао да је у 2018. години извршено преко 70.000 инспекцијских надзора што је за 38 одсто више него у 2017. години.

 

Према речима министра, највећи успех овог пројекта јесте што је након инспекцијских надзора у 2018. години затечено 17 одсто мање радника који су радили на црно, него претходне године, без обзира што је било скоро 20.000 више инспекцијских надзора, што показује да је остварен циљ пројекта, а то је развијање свести грађана о користи коју имају од спречавања рада на црно.

 

„Влада Србије и Министарство наставиће са борбом против сиве економије у којој нико неће бити повлашћен. Послодавци морају да знају да ће, уколико се испостави да су имали ангажоване раднике на црно, бити кажњени у складу са законом. Верујемо да ће у овој години ниво рада на црно бити много мањи, а радићемо и на побољшању техничке опремљености свих инспектора, као и њиховог материјалног положаја“, рекао је Ђорђевић.

 

Како каже, на сајту Министарства ће се наставити пракса недељног објављивања спискова нерегистрованих субјеката и послодаваца код којих су приликом инспекцијског надзора затечена лица на раду на црно, и рекао да се очекују нове измене и допуне Закона о јавним набавкама, као и да су у 2020. години у плану и измене и допуне Закона о раду.

 

Министар Ђорђевић захвалио је Краљевини Норвешкој и агенцији „Голин“ на подршци у реализацији овог пројекта и истакао да највећа заслуга постигнутих резултата произилази из мукотрпног рада инспектора.

 

Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад истакао је да се сузбијањем сиве економије Србија економски јача и тиме постаје корак ближа чланству ЕУ. Он је истакао да је веома задовољан постигнутим резултатима као и да је захвалан што је учествовао у овако важном пројекту.

 

В.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић рекао је да је у периоду од 10. марта 2018. године, од када је отворена бесплатна телефонска линија број 0800/300-307, до 09. јануарa 2019. године, путем наведене инфо - линије инспекцији рада упућено 8.438  телефонских позива, као и 238 мејловa путем електронске поште, као и да је на основу пристиглих пријава, инспекција рада на целој територији Републике Србије извршила 9.268 појачаних надзора.

 

„Затечено је 4.751 лице на фактичком раду - раду ''на црно'', од којих су послодавци са  4.322 одмах након надзора засновало радни однос на неодређено време. Утврђено је и 270 нерегистрованих субјеката, од којих се 170 одмах уписало у регистар Агенције за привредне регистре”, истакао је Ђуровић.

 

Како каже, циљ овог пројекта није само кажњавање послодаваца, већ подизање свести грађана о користима од спречавања рада на црно и у складу са тим, одржано је 10 радионица у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“, широм Србије.      

                                                                                                      

Сениор партнер агенције за интегрисане маркетиншке комуникације „Голин“ Иван Бендер истакао је да овај пројекат представљао велики изазов и да је веома поносан на то што су имали прилику да у њему учествују.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „Одрживи развој 2018“ и изјавио да у раздобљу глобализације и континуираних економских трансформација условљених убрзаним техничко-технолошким развојем, унапређење квалитета радне снаге представља централну детерминанту дугорочног економског и друштвеног развоја.

 

„Унапређење квалитета радне снаге укључује све процесе и активности које за циљ имају развој и едукацију кадрова, односно стицање знања, вештина и компетенција за којима постоји потражња на тржишту рада, чиме се утиче на смањивање неусклађености понуде и тражње и доприноси расту заснованом на знању“, нагласио је Ђорђевић.

 

Министар је рекао да Влада Србије активно ради на томе да младима  обезбеди боље услове живота како би у Србији могли од свог рада да живе пристојно и себи и својој породици обезбеде лепшу и сигурнију будућност, а не да одлазе у иностранство.

 

„Министарство помаже и запосленим људима тако што им пружа прилику да се преквалификују за занимања која су потребна на тржишту рада и која ће им донети бољу зараду. Такође, увођењем дуалног образовања, као и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да, пре него што заврше факултете, виде да ли заиста желе да раде оно за шта се и школују. Потребно је свима пружити прилику да раде оно што воле, јер једино тако ће у свом послу бити најбољи, а пре свега и задовољни у својој земљи“, рекао је Ђорђевић.

 

Према речима министра за 2018. годину планиран је обухват 9.880 незапослених програмима из система додатног образовања и обуке чија реализација се финансира од стране Националне службе за запошљавање, а додатних 487 лица биће укључено у обуке за тржиште рада и обуке на захтев послодавца из средстава ИПА 2013 програмског циклуса.

 

„На овај начин, али и кроз реализацију свих других мера активне политике запошљавања тежи се успостављању стабилног, одрживог и ефикасног тренда раста запослености који се заснива на постулатима једнаких могућности и достојанственог рада за све, што је у директној корелацији са Циљем 8 УН Циљева одрживог развоја – Промовисати инклузиван и одржив економски раст, запосленост и достојанствен рад за све“, истакао је Ђорђевић.