Претрага

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је у Прокупљу државну церемонију обележавања 107. годишњице од подизања Топличког устанка. 

"У доба највећег окупационог мрака на европском тлу које је грцало под чизмом германског империјализма и његових савезника, мали српски народ се усудио да упали бакљу слободе и подигне оружану побуну на сопственом прагу - похараном и поробљеном. Не желећи да трпи масовне ликвидације својих сународника, пљачку, насиље и покушаје асимилације које су чиниле окупационе власти, оног часа када је најављена насилна мобилизација српских младића за бугарску војску, југ Србије се подигао на оружје, и на данашњи дан 1917. године, започео Топличко-јабланички устанак. Једини организовани устанак у поробљеној Европи " - рекао је државни секретар Дејан Антић. 

Према Антићевим речима српски су устаници за кратко време ослободили простор између Јастрепца, Копаоника, Радан планине, Кукавице и Јужне Мораве где су образовали устаничку државу. "Ипак због бројчане надмоћи окупаторских снага, недостатка наоружања и командног кадра Топлички устанак је кроз месец дана угушен у крви. Гушећи устаничка дејства бугарски окупатор је на овим просторима за само неколико месеци свирепо побио 20.000 људи. Међу ликвидиранима највише је било жена, деце и стараца" - навео је Антић. 

Државни секретар је закључио да данас немамо права да заборавимо херојску борбу и жртву наших предака, као ни слободу коју су нам преци оставили. "Свакоме, па и нашим некадашњим непријатељима, треба пружити руку сарадње и пријатељства јер је то јеванђељска врлина. Али смо дужни, да ради наших потомака, памтимо своју историју како нам се страдања у Топлици, Сурдулици или Пустој Реци више никада не би поновила. Слобода је била и остала најузвишенија вредност српског народа. Уверен сам да ћемо и данас, свесни своје херојске и многострадалне прошлости, успети да је сачувамо бранећи суверенитет, политичку независност и територијалну целовитост државе Србије. Само је слободна и независна Србија гарант опстанка нашег народа, националне културе и идентитета" - истакао је Дејан Антић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, предводиo je државну церемонију поводом обележавања 103. годишњице од Церске битке у оквиру спомен-комплекса „Церска битка“ у месту Текериш код Лознице.

Након полагања венаца у име Владе Републике Србије, министар Ђорђевић се обратио присутнима и том приликом истакао да је у извештају о поразу аустроугарске војске након Церске битке, аустријски новинар написао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска. Не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су ово момци Срби. Они знају да бране своју земљу.”

Ђорђевић је изјавио да „Окупљањем одајемо почаст славним и храбрим српским војницима за које током четири дана реч повлачење није постојала и да повлачења није било, као и да је српска воjска храбро одолевала надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.”

“Љубав према отаџбини, сложност и храброст српских војника, као и генијални стратешки план генерала Степе Степановића, допринели су да војска крене у контраофанзиву и оствари победу која је задивила свет”, подсетио је Ђорђевић.

Он је рекао да „тог августа 1914. године неповољан положај, исцрпљеност српске војске и мањак муниције нису спречили српску војску да извојује прву и једну од најславнијих победа у Првом светском рату, као и да се тих дана на Церу борило 180 хиљада српских војника, а живот је изгубило између три и пет хиљада, док је аустроугарска војска претрпела двоструко веће губитке.”

Своје обраћање министар је завршио речима Фјодора Достојевског, подсећањем „да је моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је, а да је само једна ствар битна, само једна - бити у стању да се усудиш, а српски војници су се усудили, подигли и добили моћ да победе.”

“Нека је вечна слава погинулим ратницима у Церској бици, нека је вечна слава свим погинулим српским војницима и свим жртвама ослободилачких ратова Србије. Живела Србија!”, поручио је министар Ђорђевић.

Код спомен-костурнице у Текеришу венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, града Лознице, Шапца, Општине Крупањ као и представници бројних удружења и грађана oпредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

По речима Ненада Иванишевића, дражвног секератара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Суботица је проблем мигрантске кризе решила на задовољавајући начин, а разговори су се водили око решавања проблема на простору старе циглане, како би објекат који се тамо налази што пре профункционисао.

- Тражимо начин да како би се у граду направила тачка за помоћ, то није прихватни центар већ привремено место где би људима била пружена лекарска помоћ и хуманитарна помоћ – предочио је Иванишевић. - Договор је да се идуће недеље поново сретнемо, да Суботицу посети и представник УНИЦЕФ-а и утврди које су неопходне мере помоћи деци мигрантима и да релевантни фактори града направе листу потреба и сталних трошкова које имају, како би Влада, уз помоћ донатора, што пре помогла.

По његовим речима, дневно од 1.000 до 1.500 миграната уђе у нашу земљу, а ова ситуација државу дневно кошта од 15 до 20 хиљада евра.

- Влада завршава Акциони план за миграције који би требао да одреди наше даље активности, а ургентне тачке у овом моменту су Прешево, Кањижа, Суботица и Београд – додао је Иванишевић. - На основну јавних радова Национална служба за запошљавање ангажовала је око стотину људи који ће радити у овим местима, а међународни донатори ће решити питање лекара и медицинске помоћи. Ми не желимо насилно да одводимо људе у центре за азил, ми их упућујемо тамо али нећемо неким насилним методама да их дислоцирамо са места на којима бораве, већ да помогнемо.

Градоначелник Јене Маглаи изразио је задовољство што Суботица није сама у овом проблему, већ може да рачуна на подршку државних органа.

- Драго ми је да Влада стоји уз наш град у смислу помоћи и подршке, Суботица се сама сналазила и излазила на крај са овом проблематиком, али смо видели да ситуација може бити много проблематичнија у наредном периоду и да држава може да помогне у сношењу неких трошкова – изјавио је Маглаи.

Градска Радна група за миграције је за сада успела да испуни своја два основна циља, да спречи хуманитарну катастрофу и одржи безбедносну ситуацију у граду.

- Увек напомињем да се Суботица са овим проблемом не среће први пут, а све оно што смо радили у претходном периоду, није само помоћ мигрантима него свим нашим грађанима, јер се трудимо да свакодневни живот у граду буде у уобичајеним и стабилним оквирима – додао је Милимир Вујадиновић, у име Радне групе. - Потребе града у материјално-техничким средствима предали смо представницима Владе Србије и драго нам је што можемо да рачунамо на њихову помоћ.

Извор - www.subotica.com

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти на брду Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен - костурнице где су сахрањени посмртни остаци 6.000 српских ратника палих у Брегалничкој бици.  

Венце су положили и одали почаст Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, изасланик Одбране Војске Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов, Иван Стоилковић српски посланик у Собрању Северне Македоније, градоначелник Штипа Иван Јорданов, представници града Врања и Бујановца, представници Војног синдиката Србије, удружења из Врања и Бујановца, као и удружења и организација Срба у Републици Северној Македонији.

Венци су положени и одата је почаст и у Спомен капели у месту Доње Карасларе, код Велеса, посвећеној Светом Стефану Дечанском, у чијој су крипти похрањене кости војника погинулих током балканских и Првог светског рата.

Од 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна до 9. јула  1913. године.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Вучић је на свечаној Академији поводом обележавања седам деценија од победе над фашизмом рекао да ми на Дан победе славимо то што су "наши људи победили немачку чизму и усташки нож и све друге који су у нестанку Срба видели решење својих проблема".

Свако друго тумачење било би неисправно, поручио је премијер.

Он је рекао да када се види кроз шта смо прошли и колико нас је нестало и када се види да смо још ту и да хоћемо да идемо даље онда може бити јасно зашто нам је овај дан важан.

Показали смо да смо, као и увек, знали да одаберемо између добра и зла, рекао је премијер.

Вучић је захвалио амбасадору Русије Александру Чепурину на дивним речима, али се и извинио на томе што, како је рекао, неретко заборавимо, некад намерно, некада ненамерно, на највећи допринос Црвене Армије.

"Ово је наш дан - велики дан за нашу Србију, Дан победе и баш зато наша војска је данас поносно марширала Црвеним тргом у Москви у строју са руским војником, савезником и победником у рату који је у Русији преломљен" навео је премијер.

Част борцима Црвене Армије, част палим борцима свих других савезничких војски, рекао је Вучић, на чије су речи окупљени у Центру Сава Сава центру устали и аплаузом поздравили.

Како је рекао, баш због несебичности српског народа, као поносни Србин- антифашиста, неће и не сме да заборави да је Стјепан Филиповић, који је победнички подигао своје стиснуте песнице испод вешала у Ваљеву био Хрват, а његов брат Шимун одбио да каже да је Хрват и да је са српском браћом мирно отишао до гублиишта у Крагујевцу.

Он је подсетио и да је трећи од Филиповића, Никола, погинуо на Зеленгори.

Када бих заборавио њих, заборавио бих и сваку нашу жртву - Светозару Радић, која је са 17 година под вешалима одбила помиловање, узвикнувши да неће бити издајник српског народа, казао је Вучић.

Онда би, наставио је, заборавио и Јасеновац и Јадовно и Крагујевац и Краљево, као и све друге који су од Београда и Ниша до Јадрана, пали за нешто, како год да нам се државе зову, нама заједничко, за слободу.

"И баш зато ту слободу нећу да делим на нашу и њихову, и нећу да делим наш народ у Србији. Срби су антифашити - борили су се и увек ће се борити против фашизма", поручио је Вучић.

Како је рекао, та извојевана слобода и животи припадају читавом свету - оном који је настао на рушевинама победе над једним великом злом.

Он је казао и да је Европа у српској историји и традицији, у нашим жртвама и слободарским генима, али да није наша обавеза, нити награда, као што ни ми нисмо њена казна.

"Она је увек била део нас и ми смо део ње. Ми смо и део и целина, део који је покренуо велику машину и без којег се не може, целина која би без нас била празна, без основних делова", рекао је Вучић на свечаној академији поводом Дана победе над фашизмом.

"Србија је пред нама, а не само Европа, Србија која хоће да буде препозната као слободарска и европска, пре свега своја и својих грађана", додао је он.

Како је истакао, Србија хоће да гради себе и да изгради друге, да буде велика, да је се нико не плаши, да буде лидер, а не господар, да ништа не чека, већ да буде жељно очекивана.

"Ми смо данас пред нама и можда први пут у последњих 30-так година можемо мирно да се погледамо, имамо ране и ожиљке, али су нам очи бистре", истакао је премијер.

Како је рекао глава нам је високо, и данас, али и сутра ми Срби, грађани Србије и Србија не моли и данас и сваког другог дана, ми знамо и ко смо и од кога потичемо, баш као што коначно знамо и шта хоћемо да будемо.

У свом говору, Вучић се осврнуо и на то што Србија није увела санкције Русији, рекавши да смо једини народ у Европи који својим пријатељима, ни под најтежим притисцима, није увео санкције.

"Зато питање за нас није ко смо ни где припадамо, питање за нас јесте ко и какви хоћемо да будемо и управо данас то и показујемо, да смо мали, бројчано мали, али велики народ, да смо у Европи једини који нашим пријатељима Русима ни под најтежим пртисицима нисмо увели санкције".

Дан победе над фашизмом обележен је централном државном манифестацијом уз поруку да је Србија поносна на своју антифашистичку борбу и да исказује част својим палим борцима, борцима Црвене армије, као и свих других савезничких војски.

Свечаности су присуствовали и председница парламента Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, државни званичници, руски амбасадор Александар Чепурин и други представници страних амбасада, верских заједница и бројни гости, а почела је државном химном коју је извела девојчица Ивона Рамбосек.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин поручио је да је будућност у јединственој Европи, без зидова који је деле, и изразио уверење да Руси и Срби никада неће бити једни против других.

Он је истакао да будућност Европе, па и Русије и Србије, у многоме зависи од тога како ћемо да сачувамо оно што је вредно.

Захваливши се свим савезницима који су се борили током Другог светског рата, Чепурин је рекао да су ипак највећи допринос дали совјетски и југословенски народ.

У оквиру културно - уметничког програма хор и оркестар ''Браћа Барух'' извели су песме "Слободо'', ''По шумама и горама '' и руску песму ''Дан победе'', а приказани су и снимци Београда током рата и после ослобођења.

У оквиру порграма, наступили су и глумци, а у сали су била и бројна деца из уметничке школе Артимедиа која су носила савезничке заставе.

Скуп је завршен приказивањем филма ''Битка за Севастопољ'', а планиран је и ватромет на Ушћу у 23 сата.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване незапослене грађане, да се пријаве за програм преквалификације за ИТ Националне службе за запошљавање, у периоду од 9. до 22. јула 2018. године путем сајта www.itobuke.rs.

Влада Републике Србије и ове године наставља програм преквалификација за ИТ у којем ће кандидати имати прилику да стекну потребна знања и постану програмери почетници. Програм је покренут 2017. године на инцијативу председнице Владе Ане Брнабић.  

Програм помаже решавању недостатка радне снаге у ИТ сектору, који је један од најбрже растућих сектора у економији Србије, са растом извоза од преко 20% годишње.

Отворено је 775 места за будуће преквалификанте у 10 градова широм Србије.  Програми ће трајати између 250 и 400 часова, након чега следи пракса од 20 радних дана у некој од ИТ компанија. Сви пријављени кандидати ће проћи први круг селекције кроз онлине тестирање које ће бити спроведено у августу, док ће финални избор кандидата вршити извођачи обука.

После прве фазе преквалификација преко 30 одсто учесника запослило се на ИТ позицијама са просечном почетном платом од око 45.000 динара. Још 700 кандидата завршава другу фазу преквалфикација у јулу и августу, а неколико десетина се већ запослило.

Јавна набавка за организације које ће селектовати и обучавати кандидате се може видети на сајту

Националне службе за запошљавање и биће отворена до 16. јула, док ће јавна набавка за извођаче тестирања кандидата којим ће се урадити први део селекције бити отворена до 13. јула и ,такође је доступна на сајту Националне службе за запошљавање.

Планирано је да у септембру буде отворен позив за преквалфикације за ИТ за запослене грађане. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, положио је венац и одао почаст поводом обележавања 100. годишњице од смрти Гаврила Принципа и обратио се присутнима. Његов говор преносимо у целости:

„На данашњи дан 1918. године у аустроугарском затвору умро је Гаврило Принцип, српски патриота и југословенски идеалиста који је извршио атентат на Франца Фердинанда.

Дозволите ми да Вам, као министар у Влади Републике Србијe и као специјални изасланик председника Републике Србије, Александра Вучића, подробније објасним зашто се грађани Србије са поносом сећају имена Гаврила Принципа, и због чега наша држава са посебним пијететом обележава дан сећања на његов лик и дело.

Пре свега, ма како се мишљења историчара из различитих европских земаља разликовала у тумачењу тог догађаја, нико ко се заиста разуме у војну вештину и дипломатију не може са озбиљношћу да тврди да један атентат може бити стварни узрок било ког рата, а нарочито не Првог светског рата, рата који се одвијао на већем делу земљине кугле.

Хитац Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника најдаље је могао досегнути до тога да буде само повод за покретање сложеног механизма међусобних објава ратног стања између држава-чланица две војне алијансе, сила Антанте и Централних сила, механизма који би свакако, са или без Сарајевског атентата, пре или касније био покренут између две групе земаља које су , непомирљиво заступале два погледа на свет, два система вредности и два начина живота.

Први светски рат био је неизбежни сукоб између феудалног друштвеног устројства, милитаризоване државе и експанзионистичког и ревизиониостичког погледа на свет које су, са једне стране, заступале Централне силе, и, са друге стране, система вредности и цивилизацијских достигнућа које су браниле земље Антанте, који су оличени у парламентарној демократији, цивилном друштву и праву свих народа на слободу и  самоопредељење.

Због тога би крајње лицемерно и цинично било оптужити Гаврила Принципа за избијање Првог светског рата, и тврдити да би две групе европских народа подељене у два војна блока на миран начин превазишле све супротности настале из два опречна погледа на свет, да их само, ето, у томе наводно није спречио непромишљени гест једног  Гаврила Принципа, чија је једина неостварена жеља била да Европу, па и читав свет, стропошта у провалију војног сукоба дотад невиђених размера.

Историјска стварност ипак је знатно другачија од те хипотезе.

Против Краљевине Србије, која је и сама заступала систем вредности Антанте, након хабзбуршке анексије Босне и Херцеговине 1908. године, у аустроугарским војним круговима био је веома прецизно испланиран превентивни рат, којим би се, како се мислило у Бечу, трајно онемогућило уједињење српског народа са обе стране Дрине. Главни заговорник агресије на Србију био је нико други до аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. У главни град анексиране покрајине Босне и Херцеговине, Сарајево, 28. јуна 1914, на датум када читав српски народ обележава најважнију битку у својој историји, Бој на Косову из 1389. године, Франц Фердинанд долази да би, надомак границе са Краљевином Србијом, као главнокомандујући аустроугарске армије, присуствовао војним маневрима усмереним против Србије.

Можемо приметити три елемента у веома агресивној спољној политици Аустроугарске царевине и веома амбициозној личности надвојводе Франца Фердинанда: подјармљен је велики део српског народа у Босни и Херцеговини анексијом из 1908. године; анексија је изродила нову амбицију Беча да се без остатка пороби читав српски народ превентивном агресијом, уништењем и присаједињењем Краљевине Србије; а прва фаза планиране агресије морала је почети безочним понижавањем Србије и српског народа, односно демонстрирањем аустроугарске војне надмоћи на најзначајнији српски национални празник – Видовдан.

Дакле, Аустро-Угарска је већ присвојила једну територију са већинским српским становништвом (по попису из 1910, православни Срби су у БиХ чинили 43,49 одсто популације). То није задовољило амбицију њених лидера, који су зажелели да поробе Краљевину Србију и читав српски народ. Ни то им није било довољно, па су дошли на идеју да потпуно понизе и одузму достојанство сваком Србину ругајући се симболици Видовдана.

Испоставило се да ће та три елемента заједно постати трагичка кривица која ће уништити не Србију, већ Аустро-Угарску и њеног престолонаследника, односно оне који су били толико осиони и сигурни у своју моћ и превласт да нису помишљали ни на какав компромис са наизглед малом и нејаком Србијом: од ње су желели да одузму апсолутно све, укључујући и минимум националног достојанства.

Францу Фердинанду пресудили су припадници Младе Босне, југословенски ентузијасти који су се борили за слободу, самоопредељење и заједничку државу Јужних Словена. Случај је хтео да надвојводу убије баш Србин Гаврило Принцип, а не Бошњак Мухамед Мехмедбашић, који је такође учествовао у атентату. Аустроугарску војну силу потпуно је поразила и понизила малобројна, али по борбеном моралу и тактичкој генијалности супериорна српска војска у биткама на Церу и Колубари.

Након четворогодишњих рововских борби, крвавих битака, злочина над окупираним цивилним становништвом, глади и епидемија у којима је страдало преко 37 милиона људи, силе феудализма, милитаризма и експанзионизма претрпеле су потпун пораз.

По цену великих људских жртава и материјалних разарања, победиле су оне вредности које препознајемо у данашњој Европи, у којој се уважавају различитости а сви спорови решавају дијалогом и изналажењем компромисних решења, и у Европској Унији, која је осмишљена као породица равноправних народа.

Због тога смо посвећени изградњи добросуседских односа, успостављању трајног мира и економског развоја у читавом региону, а наш стратешки циљ јесте чланство у Европској Унији.

Ми се данас сећамо Гаврила Принципа као првог трагичног јунака чији је живот уграђен у принципе на којима почива данашња, демократска, цивилна и цивилизована Европа.

Слава му!“.

Венце су положили  представници Града Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом 76. годишњице од Битке на Козари,  коју заједнички обележавају Влада Републике Српске и Влада Републике Србије, положио је венац и одао почаст херојима у Националном парку  „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској.

Церемонију је предводио председник Републике Српске Милорад Додик, а венце су, поред председника Додика и министра Ђорђевића положили и делегација Владе Српске на челу са потпредседником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Председништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог светског рата из Српске и Србије.

Након полагања венаца, министар Ђорђевић одржао је говор који преносимо у целости:

„Имам част да као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије присуствујем 76. годишњици Битке на Козари коју данас заједнички обележавамо са нашим домаћинима, Владом Републике Српске.

Браћо и сестре,

Много је организованих злочина и геноцида спроведено у историји човечанства. Толико много да их је тешко и побројати. Такође је непрегледан и списак народа који су истребљени са лица земље. Варвари су одувек чинили злочине, надирали у хордама, и према пораженим народима се односили на дивљачки и суров начин. Варварски злочини догађали су се често у историји и на различитим тачкама планете. Све до половине прошлог века и почетка Другог светског рата. Тада се догодило нешто до тада незамисливо. Тада су, по први пут у историји човечанства, злочине и дивљаштва чинили они који су били поносни на своју хиљадугодишњу културу, они из чијих редова су потекли неки од највећих умова 19. века. Показало се да је дивљаштво цивилизованих народа монструозније од било каквог варварства.

Погледајте предео око себе. На овим стратиштима, заједно са 3.000 храбрих војника Другог крајишког партизанског одреда, и уз 60.000 српских цивила, стараца, жена и деце, стрељано је и разнето. Преклано је и тада у јаму бачено све оно што су немачки и хрватски народ постигли на научном и уметничком плану до Другог светског рата. Попут спаљених српских села и градова Босанске Крајине, у прах и пепео претворене су све књиге и мисли Фридриха Шилера и Марина Држића. Монументални Мештровићеви кипови распали су се у парампарчад када су овим вијугавим планинским путевима протрчала босонога српска деца из поткозарја, а заглушујућу Вагнерову музику надвисио је хук козарачких шума на летњем поветарцу. У суочавању са сведочанством  дивљачких злочина које су починили људи којима је зацарило исконско зло, људски ум одбија да проналази узрочно-последичне везе, језик не проналази речи, а сам дах људима застаје више него пред било којим светским чудом.

Ми не смемо презрети образовање. Напротив. Једино образован човек може бити цивилизован у правом смислу те речи. Али такође морамо бити свесни да са великим знањем долази и већа одговорност.

Ово пре свега желим да поручим овде присутним студентима Криминалистичко-полицијске и Војне академије из Београда. Учите и напредујте. Ваш задатак је да браните српски народ – и зато дајте све од себе да га одбраните ако буде угрожен. Али пре свега имајте на уму добро име своје отаџбине, њену славну и часну историју, и све оне који су је вековима градили.

У лето 1942. године Коста Нађ и партизани Другог крајишког одреда храбро су се супротставили надмоћном нацистичком непријатељу, усташкој ками и геноциду над српским становништвом. Изгубили су Битку на Козари. Али је непријатељ на крају ипак побеђен, због тога што је временом читав свет почео да устаје против нацизма, и зато што не постоји угаони камен на коме се зло може трајно одржати.

Комеморацијом жртвама Битке на Козари и усташког геноцида над српским народом ми наносимо нов пораз фашизму. Иако неки то не би волели, ми ћемо их сваке године изнова поражавати, док год је света и века и српског имена.

Браћо и сестре,

Ми смо данас положили венце и запали свеће за душе наших невино страдалих предака. Они који данас полажу венце на гробове зликоваца такође сведоче о томе чији су потомци. Ми Срби смо увек били на правој страни, неки данас треба да размисле на чијој су страни. Борба између добра и зла била је део наше прошлости, понављаће се из године у годину и у будућности али добро ће увек победити.

А Козара, Козара никада неће бити покорена.

Смрт фашизму!

Живела Српска, живела Србија!„

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић је са помоћницима Сектора социјалне заштите и Пензијског и инвалидског осигурања, Биљаном Зекавицом и Зораном Милошевићем испред Министарства, поднела извештај о раду скупштинском Одбору за рад, социјална питања, друштвену одговорност за период од 1. јула до 30. септембра ове године.

Божовић је  ресорном Одбору Скупштине Србије представила извештај о раду Министарства и  том приликом истакла нормативне акте који су донети, а међу којима су :Акциони план за период 2021-2023. година за спровођење Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027.година., Закон о потврђивању Споразума Републике Србије са СР Немачком о ратним меморијалима, али и Уредбу о Програму за подстицање запошљавања младих „Моја прва плата“.

Државна секретарка  је чланове Одбора упознала са Законом о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалнoj заштити и истакла  да је предложенa законска регулатива  део стратешког решења како ће се спровести прелазак са институционалне заштите корисника на живот у заједници.

 Божовић  је рекла да Закон треба да омогући заштиту права корисника услуга привременог смештаја у социјалнoj заштити кроз континуирано оспособљавање корисника за самосталан живот и пуно и равноправно учешће у друштву и остваривање социјалне инклузије.

Када је реч о нормативним актима, државна секретарка је представнике  ресорног Одбора известила да се два  Закона налазе на Јавној расправи, а то су Нацрт Закон о социјалном предузетништву  и Нацрт Закона о радним праксама, за које, како је рекла очекује да се ускоро нађу и пред посланицима.

Државна  секретарка је такође навела да су урађени извештаји за Преговарачке групе 2, 3, 19 и 23 о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније, о реализацији планираних мера и активности у делу успостављања или јачања институционалних и административних капацитета. 

Божовић  је надлежном Одбору посебно истакла резултате рада Инспектората за рад који је у периоду од  1.јула до 30. септембра, извршио укупно 14.392 инспекцијских надзора и посета у области радних односа и безбедности и здравља на раду, од чега су  7.362 у области радних односа, 6.959 надзора у области безбедности и здравља на раду и 71 надзор код нерегистрованих субјеката.

Божовић је на крају истакла,  да у протекле две године, од када траје пандемија, Министарство није каснило са исплатом финансијских давања за све социјалне категорије које су у надлежности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поводом Међународног дана борбе против насиља над женама и почетка кампање ,,16 дана активизма против насиља над женама“, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Београђанку Ромске националности која је годинама доживљавала насиље од стране невенчаног супруга и послао снажну поруку да је сваки вид насилништва у Републици Србији недопустив.

Министар је жртви насиља и њеној породици обећао да ће пронаћи начин да им обезбеди сигуран и адекватан смештај, у сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту у Београду и подвукао да држава брине о свим грађанима, као и да жртве насиља нису саме.

Оцењујући тренутну ситуацију, Ђорђевић је рекао да борба против сваког облика насиља, а посебно над женама, даје резултате само у свеобухватној и системској сарадњи свих институција, као и да је Република Србија у протеклом периоду учинила много како би унапредила ову област.

„Када је у питању спречавање и елиминација насиља над женама у Републици Србији, држава је у складу са политиком која подразумева „нулту толеранцију према насиљу“, предузела значајне кораке у правцу напретка, међутим, статистика нас опомиње да морамо још више да радимо на едукацији, превенцији и сузбијању овог негативног феномена. Држава је значајно унапредила нормативна решења али се још увек суочавамо са изазовима када је у питању њихово спровођење“, објаснио је министар Ђорђевић и додао да је држава одлучна да стане на пут насиљу над женама али и свим другим видовима насиља, те да је неопходно да починиоци сносе одговорност за своја злодела. 

Министар је подсетио да је Влада Републике Србије 1. јуна 2017. године донела Закон о спречавању насиља у породици који је унео новине којима је омогућено изрицање „хитних мера“ и то:  привремено удаљење насилника из куће; привремена забрана контактирања и приласка жртви насиља. 

„Пре мање од годину дана, успоставили смо и Националну СОС телефонску линију за жене жртве насиља. Наведени подаци показују да нам предстоји дуг пут ка потпуној елиминацији насиља, проблема који захтева синхорнизовано деловање свих актера на његовом сузбијању. Мора да постоји свест о томе да насиље није искључиво индивидуални или породични проблем већ проблем друштва у целини. Порука државе је јасна - ни једна жена не сме да трпи насиље“, истакао је Ђорђевић и додао да тренутно широм Србије постоји 15 сигурних кућа/прихватилишта за жене које су преживеле насиље.

Ђорђевић је подсетио да је осим наведеног, од доношења Закона о бесплатној правној помоћи и институт бесплатне правне помоћи на располагању женама које су жртве насиља у породици, као и да је у току израда Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима (2020-2025) и пратећег акционог плана.

Међународна кампања ,,16 дана активизма против насиља над женама“ традиционално почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права. У кампању се сваке године укључују појединци и организације у више од 100 држава света које захтевају елиминисање свих облика насиља над женама. Циљ кампање је подизање свести свих актера на локалном, националном и међународном нивоу о родно заснованом насиљу и о потреби да се још снажније и одлучније томе одупремо.