Претрага

 

Реч је о Меморандуму о сарадњи за спровођење мера социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, а потписао га је и в.д. директор Градског центра за социјални рад Владимир Илић.

Захваљујући Меморандуму, радно способни примаоци социјалне помоћи имаће прилику да се више укључе у друштво, на више начина, попут образовања и рада, рекао је Вулин.

Према речима министра, они неће бити ангажовани осам сати дневно, а поступак ће ићи тако што се радно способан корисник позове на разговор и понуди му се програм радне активације.

Уколико се не прихвати план активације, прво се умањује социјална помоћ, а онда, уколико позвано лице заиста неће да ради, губи социјалну помоћ. То се, како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, не односи на радно неспособне.
"Ничије дете неће остати без социјалне помоћи јер није радно способно и није дужно да одговара за то што његов отац неће да ради. Ово се не односи на болесне, старе и на оне који на било који начин не могу да раде", рекао је Вулин.

Он је истакао да је ово прилика да се радно способни корисници социјалне помоћи активирају, да им се "да подстицај да изађу из зачараног круга беде и да се радом препоруче заједници".

Вулин је рекао и да, према анкетама, већина радно способних прималаца социјалне помоћи жели да ради, што је и очекивао
"Ово је начин да кроз рад и образовање покушате да промените свој статус и да кажете хвала заједници и држави за оно што добијате од њих", рекао је Вулин и додао да се онај ко не ради не може надати да ће променити свој статус.

Вулин је рекао да постоји тенденција да социјална помоћ постане занимање и једини извор прихода, па се не тражи посао.
"11.000 људи су довољно здрави да могу да раде, немају посао и добијају новчану помоћ. Има ли ишта логичније него да нешто и раде и да им пружимо прилику да кроз рад и образовање покушају да промене свој статус. Ово је добра вест", подвукао је Вулин.

Мали је истакао да Град подржава иницијативу Владе и Министарства за рад како би се социјалним корисницима који добијају новчану помоћ омогућило да се активирају и на неки начин дају допринос друштву.
"Стварамо услове да се радно способни људи, који примају новчану помоћ, активирају у институцијама и установама чији је
Београд оснивач, као и у јавно-комуналним предузећима", рекао је Мали.

Он је најавио да следи потписивање протокола којима ће Центар за социјални рад и установе Града Београда јасно дефинисати обавезе, одговорности, надлежности и опис посла људи који ће радити у тим установама.

Градоначелник је рекао да ће Град и у будућности подржати сваку иницијативу Владе, посебно оне које су усмерене ка социјалним категоријама становништва које омогућавају њихово активно укључивање у друштво и допринос локалној заједници.
Илић је рекао да је Градски центар за социјални рад током 2013. године имао 100.000 корисника.

Он је додао да су институције почеле да раде на повећању социјалне укључености радно способних прималаца социјалне помоћи, али да је потребно да се ти корисници што више активирају и прихвате донете мере.

Илић је рекао да је истраживање на узорку од 240 породица, у којима су радно способни корисници, показало да "што су корисници дуже на евиденцији Центра за социјални рад, то мање траже посао". "Две трећине корисника уопште не тражи запослење", закључио је Илић.

Изасланици председника Хрватске, као и хрватске владе и Сабора положили су венце на спомен обележје, док је у име Владе Србије пошту одао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Вулин је истакао да се ти злочини не смеју заборавити и да зато данас и о њима говоримо, јер "ако се заборави, увек се и понови, ко не памти, изнова преживи".

Вулин је, истакавши да је Хрватска постала чланица ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих њених грађана, а не на темељу Независне државе Хрватске, рекао и да Србија жели да уђе у ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих својих грађана.

Он је истакао да Србија поштује Хрватску која је њен сусед, чак и када не мисле исто о истим деловима историје, али да када је реч о Јадовну, Јасеновцу и Градишки, и Србија и Хрватска и свака друга земља на свету, мисле исто, "јер није могуће другачије мислити на стратишту људи и људскости".

"На гробљу браће моје не могу да дозволим да буде име хрватско и име усташко, јер то није истина - Хрват је човек, ни бољи, ни лошији од Србина, Јевреја, Рома... а усташа је звер и нешто што нема људскости у себи", рекао је Вулин.

Ово је, како је саопштило ресорно министарство, први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру меморијалног центра "Јадовно" да у име Владе Србије присуствује министар.

Пре комеморативног скупа код споменика, код Шаранове јаме, места које су током 1941. бачена тела 73 српска свештеника и других жртава, владика СПЦ Јован Ћулибрк служио је помен док је главни рабин у Хрватској Лућијано Моше Прелевић читао кадиш - молитву за мртве.

Почаст страдалима одали су председници Савеза антифашитичких бораца и Антифашиста Хрватске, Координација јеврејских општина Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве се одржава захваљујући ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Србије у Хрватској, Српском народном вијећу, Епархији горњо-карловачкој СПЦ, Координацији жидовских опћина Хрватске као и Савезу антифашистичих бораца и антифашиста.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као "Јадовно", био је отворен 21. априла 1941. године, а затворен је, на захтев италијанске војске између 15. и 20. августа исте године

Јадовно је познато као место људске патње и бола, а налази се у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама.

До сада је на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме - "бездануше", стратишта Срба и Јевреја, међу којима су најистраженије Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године а на предлог удружења "Јадовно 1941.", 24. јун је одређен за Дан сећања на Јадовно 1941.

Борба против дискриминације мора бити константна и бескомпромисна, јер су и поред свих напора присутне бројне препреке, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на скупу посвећеном предлозима за измене и допуне Закона о забрани дискриминације. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да је зато неопходно да се тој борби приступи мултидисциплинарно и мултисекторски.

 

Кисић Тепавчевић је додала да су подршка и ангажовање на пољу заштите од дискриминације приоритетни задаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које конкретним активностима настоји да допринесе стварању модерног друштва у коме се поштују људска, грађанска, политичка и друга права.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је додала да је епидемија Ковид 19 још више интезивирала различита питања на пољу дискриминације.

 

Чинили смо све напоре да те тестове успешно савладмо, а основни задатак је био заштита здравља, али и свих права корисника социјалне заштите, рекла је Кисић Тепавчевић и додала да је посебан акценат био на најрањивијим групама - заштити права националних мањина, побољшања положаја Рома, права ЛГБТ популације, заштите права деце, права жена и лица са инвалидитетом, спречавања злостављања. 

 

Како је рекла, тренутно се ради на доношењу Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници и Стратегије социјалне заштите, као и пратећих акционих планова, у којима ће значајна пажња бити посвећена спречавању и заштити од дискриминације у односу на наведене групе корисника у систему социјалне заштите. 

 

Кисић Тепавчевић је рекла и да Министарство посебну пажњу посвећује заштити права особа са инвалидитетом и да је у марту прошле године усвојена Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.

 

Она је додала да је потребно да се посебан нагласак стави на промоцију  интеграције, социјалне укључености и спречавање свих видова дискриминације приликом запошљавања особа са инвалидитетом, што је и дефинисано Законом о професиналној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.

 

У делокругу свог рада и надлежности Министарство значајну пажњу посвећује и спречавању дискриминације у вези са радом и запошљавањем, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

Министарка Кисић Тепавчевиће је подсетила да је, поред осталог, Влада Републике Србије недавно усвојила на предлог Министарства Стратегију запошљавања у Републици Србији за период 2021. до 2026. године, којом су предвиђене посебне мере за унапређење положаја жена, младих, особа са инвалидитетом, корисника новчане социјалне помоћи, као и Рома и Ромкиња, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада. 

 

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић изјавила је да  су питања превенције и  заштите жена и девојчица,  људских права и родне равноправности, као и борбе против сваког вида насиља, теме којима је посвећена Влада Републике Србије и председник Александар Вучић.

 

Државна секретарка Божовић је истакла да је тема „Колико смо безбедне у јавном простору“  друштвени и глобални феномен са којим се све државе света боре и додала да је Србија снажно посвећена овом проблему, посебно када је реч о законима који регулишу ова питања. 

 

Божовић је подсетила да је Србија доношењем Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године, учинила велики корак напред у овој области. Стратегија је садржински повезана са стратегијама везаним за кључне области дефинисане Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), које су и окосница стратегије: правда и заштита права, превенција насиља према женама и насиља у породици, безбедност, социјална и здравствена заштита. 

 

Државна секретарка је најавила да ће у наредном периоду бити усвојен и Акциони план за спровођење ове стратегије, уз напомену да смо као држава далеко испред неких земаља које су чланице ЕУ.

 

„Ово је друштвени феномен и борићемо се против тога. Посвећена сам годинама овој теми  професионално и лично, као жена и као мајка, и нећу стати све док у Србији не буде нулта толеранција према насиљу, не само према женама и деци,  већ свим грађанима и грађанкама“, рекла је Божовић.

 

Државна секретарка је рекла да имамо све законодавне елементе које морамо да унапредимо,  али да је јако  важна и посвећеност целог друштва у решавању овог проблема, истичући  важност медија којима би ова тема требало да буде у фокусу заједно са државом и цивилним сектором, како би достигли што већи степен родне равноправности и поштовања људских права.

 

Министарство ће у наредном периоду бити посебно посвећено ризику ком су изложене жене у осетљивим групама: Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, мигранткиње, жене другачије сексуалне орјентације, истакла је Божовић и додала да се на томе увелико ради посебно у областима  социјалне заштите, рада и запошљавања, јер слободна жена је само она која је економски независна.

 

Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.

 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

• прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
• организацију on line консултација у децембру 2017. године,
• организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
• прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
• и Европске комисије у децембру 2018. године,
• као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.

Поводом 3. децембра – Међународног дана особа са инвалидитетом, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетила је Међуопштинску организацију Савеза слепих Србије – Панчево, где је истакла да сваког дана сви треба да се боре за једнака права свих грађана и живот без баријера. 

 

Међуопштинску организацију Савеза слепих Србије – Панчево, чије су просторије  обновљене уз подршку Министарства и Града Панчева, обишли су и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, градоначелник Панчева Александар Стевановић, као и Милан Стошић и Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС). 

 

Министарка Кисић Тепавчевић честитала је особама са инвалидитетом њихов дан и навела да је обележавање 3. децембра од изузетног значаја за друштво у целини. 

 

„Овај дан je дан када имамо прилику да промовишемо права и могућности особа са инвалидитетом. То треба да радимо сваког дана у години, да се боримо и истичемо да сви имамо једнака права и могућности“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

„Ми смо пре свега ваши пријатељи, а онда и активни сарадници и партнери. У претходном периоду смо показали како заједно, конкретним активностима, можемо да учествујемо у стварању модернијег друштва, где сви имају једнака права, али и права на различитост“, казала је Кисић Тепавчевић.

 

Она је подсетила да је Министарство у сарадњи са НООИС у јануару 2020. године покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“, што није само слоган, већ је и циљ Министарства.  

 

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да ће Министарство наставити да подржава рад организација које окупљају особе са инвалидитетом, са циљем да им омогући остваривање грађанских, социјалних и других права, уз поштовање њиховог достојанства. 

 

Подршка ће бити усмерена ка 33 савеза удружења особа са инвалидитетом који окупљају 522 локалне организације у Републици Србији и ка 61 предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић уручила је Међуопштинској организацији Савеза слепих Србије – Панчево лаптоп, за потребе реализације њихових свакодневних активности.

 

Циљ кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” је да се све појединачне активности које се реализују ради унапређења положаја особа са инвалидитетом, као што су постављање рампи на објектима јавне намене, реконструкције и опремања објеката за особе са инвалидитетом, обележавање значајних датума инвалидског покрета и друге, одвијале под заједничким слоганом и препознатљивим визуелним идентитетом

 

Градоначелник Панчева Александар Стевановић захвалио се Министарству на подршци у адаптацији просторија Међуопштинске организације Савеза слепих Србије - Панчево, додајући да ћемо и у наредном периоду реализовати стратешке циљеве ради подршке особама са инвалидитетом. 

 

Милан Стошић и Иванка Јовановић из НООИС су истакли да је упркос епидемији изазваној корона вирусом, током ове године остварена одлична сарадња са Министарством и да су постигнути бројни резултати. 

 

Посебно су издвојили оне који се односе на повећање приступачности и уклањања баријера, али и стварања бољег правног оквира, у смислу доношења нове стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом за наредне четири године и пратећег акционог плана за имплементацију ове стратегије. 

 

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана, са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.

 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је у Прокупљу државну церемонију обележавања 107. годишњице од подизања Топличког устанка. 

 

"У доба највећег окупационог мрака на европском тлу које је грцало под чизмом германског империјализма и његових савезника, мали српски народ се усудио да упали бакљу слободе и подигне оружану побуну на сопственом прагу - похараном и поробљеном. Не желећи да трпи масовне ликвидације својих сународника, пљачку, насиље и покушаје асимилације које су чиниле окупационе власти, оног часа када је најављена насилна мобилизација српских младића за бугарску војску, југ Србије се подигао на оружје, и на данашњи дан 1917. године, започео Топличко-јабланички устанак. Једини организовани устанак у поробљеној Европи " - рекао је државни секретар Дејан Антић. 

 

Према Антићевим речима српски су устаници за кратко време ослободили простор између Јастрепца, Копаоника, Радан планине, Кукавице и Јужне Мораве где су образовали устаничку државу. "Ипак због бројчане надмоћи окупаторских снага, недостатка наоружања и командног кадра Топлички устанак је кроз месец дана угушен у крви. Гушећи устаничка дејства бугарски окупатор је на овим просторима за само неколико месеци свирепо побио 20.000 људи. Међу ликвидиранима највише је било жена, деце и стараца" - навео је Антић. 

 

Државни секретар је закључио да данас немамо права да заборавимо херојску борбу и жртву наших предака, као ни слободу коју су нам преци оставили. "Свакоме, па и нашим некадашњим непријатељима, треба пружити руку сарадње и пријатељства јер је то јеванђељска врлина. Али смо дужни, да ради наших потомака, памтимо своју историју како нам се страдања у Топлици, Сурдулици или Пустој Реци више никада не би поновила. Слобода је била и остала најузвишенија вредност српског народа. Уверен сам да ћемо и данас, свесни своје херојске и многострадалне прошлости, успети да је сачувамо бранећи суверенитет, политичку независност и територијалну целовитост државе Србије. Само је слободна и независна Србија гарант опстанка нашег народа, националне културе и идентитета" - истакао је Дејан Антић.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, предводиo je државну церемонију поводом обележавања 103. годишњице од Церске битке у оквиру спомен-комплекса „Церска битка“ у месту Текериш код Лознице.

Након полагања венаца у име Владе Републике Србије, министар Ђорђевић се обратио присутнима и том приликом истакао да је у извештају о поразу аустроугарске војске након Церске битке, аустријски новинар написао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска. Не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су ово момци Срби. Они знају да бране своју земљу.”

Ђорђевић је изјавио да „Окупљањем одајемо почаст славним и храбрим српским војницима за које током четири дана реч повлачење није постојала и да повлачења није било, као и да је српска воjска храбро одолевала надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.”

“Љубав према отаџбини, сложност и храброст српских војника, као и генијални стратешки план генерала Степе Степановића, допринели су да војска крене у контраофанзиву и оствари победу која је задивила свет”, подсетио је Ђорђевић.

Он је рекао да „тог августа 1914. године неповољан положај, исцрпљеност српске војске и мањак муниције нису спречили српску војску да извојује прву и једну од најславнијих победа у Првом светском рату, као и да се тих дана на Церу борило 180 хиљада српских војника, а живот је изгубило између три и пет хиљада, док је аустроугарска војска претрпела двоструко веће губитке.”

Своје обраћање министар је завршио речима Фјодора Достојевског, подсећањем „да је моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је, а да је само једна ствар битна, само једна - бити у стању да се усудиш, а српски војници су се усудили, подигли и добили моћ да победе.”

“Нека је вечна слава погинулим ратницима у Церској бици, нека је вечна слава свим погинулим српским војницима и свим жртвама ослободилачких ратова Србије. Живела Србија!”, поручио је министар Ђорђевић.

Код спомен-костурнице у Текеришу венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, града Лознице, Шапца, Општине Крупањ као и представници бројних удружења и грађана oпредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

По речима Ненада Иванишевића, дражвног секератара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Суботица је проблем мигрантске кризе решила на задовољавајући начин, а разговори су се водили око решавања проблема на простору старе циглане, како би објекат који се тамо налази што пре профункционисао.

- Тражимо начин да како би се у граду направила тачка за помоћ, то није прихватни центар већ привремено место где би људима била пружена лекарска помоћ и хуманитарна помоћ – предочио је Иванишевић. - Договор је да се идуће недеље поново сретнемо, да Суботицу посети и представник УНИЦЕФ-а и утврди које су неопходне мере помоћи деци мигрантима и да релевантни фактори града направе листу потреба и сталних трошкова које имају, како би Влада, уз помоћ донатора, што пре помогла.

По његовим речима, дневно од 1.000 до 1.500 миграната уђе у нашу земљу, а ова ситуација државу дневно кошта од 15 до 20 хиљада евра.

- Влада завршава Акциони план за миграције који би требао да одреди наше даље активности, а ургентне тачке у овом моменту су Прешево, Кањижа, Суботица и Београд – додао је Иванишевић. - На основну јавних радова Национална служба за запошљавање ангажовала је око стотину људи који ће радити у овим местима, а међународни донатори ће решити питање лекара и медицинске помоћи. Ми не желимо насилно да одводимо људе у центре за азил, ми их упућујемо тамо али нећемо неким насилним методама да их дислоцирамо са места на којима бораве, већ да помогнемо.

Градоначелник Јене Маглаи изразио је задовољство што Суботица није сама у овом проблему, већ може да рачуна на подршку државних органа.

- Драго ми је да Влада стоји уз наш град у смислу помоћи и подршке, Суботица се сама сналазила и излазила на крај са овом проблематиком, али смо видели да ситуација може бити много проблематичнија у наредном периоду и да држава може да помогне у сношењу неких трошкова – изјавио је Маглаи.

Градска Радна група за миграције је за сада успела да испуни своја два основна циља, да спречи хуманитарну катастрофу и одржи безбедносну ситуацију у граду.

- Увек напомињем да се Суботица са овим проблемом не среће први пут, а све оно што смо радили у претходном периоду, није само помоћ мигрантима него свим нашим грађанима, јер се трудимо да свакодневни живот у граду буде у уобичајеним и стабилним оквирима – додао је Милимир Вујадиновић, у име Радне групе. - Потребе града у материјално-техничким средствима предали смо представницима Владе Србије и драго нам је што можемо да рачунамо на њихову помоћ.

Извор - www.subotica.com

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти на брду Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен - костурнице где су сахрањени посмртни остаци 6.000 српских ратника палих у Брегалничкој бици.  

 

Венце су положили и одали почаст Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, изасланик Одбране Војске Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов, Иван Стоилковић српски посланик у Собрању Северне Македоније, градоначелник Штипа Иван Јорданов, представници града Врања и Бујановца, представници Војног синдиката Србије, удружења из Врања и Бујановца, као и удружења и организација Срба у Републици Северној Македонији.

 

Венци су положени и одата је почаст и у Спомен капели у месту Доње Карасларе, код Велеса, посвећеној Светом Стефану Дечанском, у чијој су крипти похрањене кости војника погинулих током балканских и Првог светског рата.

 

Од 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

 

 

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна до 9. јула  1913. године.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.