Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са делегацијом Светске Банке на челу са шефом канцеларије Светске Банке у Србији Стивеном Ндегва.

 

Министар Ђорђевић je на састанку упознао делегацију Светске банке да је Скупштина усвојила буџет за 2018. годину, којим су Министарству опредељена средства, већа у односу на прошлу годину за 1,3 милијарде динара.

 

„Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о финансијској подршци породици са децом и износ родитељског додатка за прво дете биће повећан са 39.000 на 100.000 динара“, рекао је министар и додао да је новина у Закону и исплата паушала од 5.000 динара за свако рођено дете, намењеног за куповину опреме за бебе, који ће се исплаћивати директно мајкама, односно родитељима.

 

Министар је упознао делегацију и са усвојеним Законом о запошљавању и  изменом Закона о раду чији је циљ пружање веће бриге о радницима, смањење незапослености и спречавање рада на црно.

 

„Послодавци ће према новим одредбама Закона о раду бити у обавези да, као и до сада, своје раднике пријаве у року од три дана, али радник ће тек након пријаве моћи да започне са радом, а не како је до сада била пракса, да тај рок започне тек након доласка инспектора када послодавац започне процедуру пријаве”, нагласио је министар.

 

Ђорђевић је информисао представнике Светске Банке о доношењу Стратегије социјалне заштите, у којој кључно место заузима увођење социјалних карата, о којима је на предходном састанку било речи. Такође је их је упознао у са планираном реорганизацијом и унапређењем центара за социјални рад, како самог рада центара, тако и инфраструктуре објеката.

 

Шеф делегације Светске банке захвалио је Ђорђевићу на пријему, детаљном упознавању са плановима и усвојеним изменама закона и изразио жељу да досадашња сарадња буде још већа с обзиром на простор и могућности.

 

''Влада Србије не брине само 3. децембра о особама са инвалидитетом него брине сваког дана'', рекао је Вулин новинарима након отварања манифестације коју по десети пут, под покровитељством Министарства за рад, организује удружење Хенди центар Колосеум из Београда.

Како је навео, брига о суграђанима према којима живот није био фер није наша законска обавеза, већ наше људско право, дужност, привилегија.

''Ми морамо да будемо фер и да учинимо све да њихов живот буде бољи. Свако људско биће има право да трага за срећом'', рекао је Вулин

Наводећи да је Влада Србије и у следећем буџету предвидела значајну количину новца за побољшање положаја особа са инвалидитетом, министар је истакао да ниједно социјално давање, које се тиче особа са инвалидитетом, није умањено.

''Национална служба за запошљавање је одвојила више од 500 милиона динара за подстицаје за запошљавање особа са инвалидитетом, одвојили смо 750 милиона динара за рефундавцију плата особа са инвалидитетом запослених у нашим заштитним радионицама, а 324 милиона динара је одвојено за различите конкурсе'', рекао је Вулин.

Како каже, све што је предвиђено спроводи се, па чак и преко тога.

Наводећи да особе са инвалидитетом, без обзира да ли живе у Београду или неком другом мањем месту у Србији, имају исто право на кретање и доступност, Вулин је истакао да је са МУП-ом обезбеђен новац да све Полицијске управе имају рампу за особе са инвалидитетом, као и да је договорено да свака филијала ПИО фонда има рампу или лифт.

''Све је то неважно уколико не пробудимо цело друштво да разуме и прихвати да не можеш човеку да судиш и да о њему мислиш на основу онога што не може или нема, већ можеш и мораш да волиш, поштујеш и да судиш на основу онога што може и што има, и хоће да подели'', закључио је Вулин.

Члан Градског већа Драгомир Петронијевић рекао је да је град у овој години започео акцију Београд без баријера у оквиру које је подигнуто, за сада, 85 рампи.

''До краја године тај број ће бити 96, а планирали смо 100 и у јануару ћемо доћи до тог броја'', рекао је Петронијевић, додајући да су за следећу годину већ опредељена средства за нових 150 рампи.

Председник удружења Хенди центар Колосеум из Београда Дарко Ивић оценио је да је доста тога урађено, али да увек може више.

''Увек има проблема, али мислим да идемо корак по корак, што је много боље него да урадимо два корака напред па да се враћамо корак назад'', рекао је Ивић.

Он је захвалио министру Вулину, који, како је рекао, током целе године помаже, што кроз пројекте, што кроз разне акције, и који је увек ту када треба.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг посетили су железару „ХБИС груп Србија“ у Смедереву и разговарали са руководством.
Руководство железаре упознало је министра са резултатима, успесима и плановима рада, након чега су амбасадор Кине и министар обишли погон.
"Изразили су уверење да ће из године у годину пословање бити све боље. Ове године очекују приход у висини од 800 милиона долара, као и инвестиције у висини од 150 милиона долара, што је у односу на прошлу, када су инвестиције износиле 120 милиона долара, повећање“, констатовао је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић је указао да је компанија ове године запослила 300 нових радника (150 нових радних места, и 150 отворених одласком запослених у пензију) и употпунила свој састав новом, младом радном снагом.
„Они желе даље да инвестирају овде и очекују боље резултате. Кажу да је овде челик најбољи у региону, као и да очекују после даљих инвестиција још бољи квалитет челика“, нагласио је министар.
Током посете разговарано је и о проблемима у компанији, те је договорено да се решења нађу са Министарством здравља и Министарством просвете и да се кроз дуално образовање едукују млади, како би могли да заснивају радни однос у ХБИС-у.
Министар Ђорђевић додао је да ће идуће године у Националној служби за запошљавање бити покренута и преквалификација.
„Највећи проблем ХБИС-а јесте велики број боловања, па гледамо како да то решимо, као и недостатак радне снаге. Такође постоји и један број људи који по њиховом мишљењу могу да оду у пензију, јер нису радно способни. Предложили смо им да их можемо послати на ванредне прегледе, како то предвиђа закон, те да треба да користе оно што пружа наше законодавство“, објаснио је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић негирао је да се планира измена и допуна Закона о раду због ХБИС-а, додајући да се ради о континуираном процесу, и да се закон мења због Србије, а не неке компаније.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је захвалио Влади Србије и председнику Александру Вучићу што дају велики допринос заједничкој упешној сарадњи.
Као кинески амбасадор даће, како је рекао, све од себе да се унапреди суштинска сарадња две земље.
Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић рекла је да су Смедеревци задовољни, 5.200 људи има сигурност, прима редовно плату, а Кинези као послодавци веома брину о радницима.
„ХБИС је срце Смедерева и захваљујући њима, Смедерево живи. Буџет града се сваке године пуни све више и више“, изјавила је градоначелница.

 

 

Реч је о Меморандуму о сарадњи за спровођење мера социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, а потписао га је и в.д. директор Градског центра за социјални рад Владимир Илић.

Захваљујући Меморандуму, радно способни примаоци социјалне помоћи имаће прилику да се више укључе у друштво, на више начина, попут образовања и рада, рекао је Вулин.

Према речима министра, они неће бити ангажовани осам сати дневно, а поступак ће ићи тако што се радно способан корисник позове на разговор и понуди му се програм радне активације.

Уколико се не прихвати план активације, прво се умањује социјална помоћ, а онда, уколико позвано лице заиста неће да ради, губи социјалну помоћ. То се, како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, не односи на радно неспособне.
"Ничије дете неће остати без социјалне помоћи јер није радно способно и није дужно да одговара за то што његов отац неће да ради. Ово се не односи на болесне, старе и на оне који на било који начин не могу да раде", рекао је Вулин.

Он је истакао да је ово прилика да се радно способни корисници социјалне помоћи активирају, да им се "да подстицај да изађу из зачараног круга беде и да се радом препоруче заједници".

Вулин је рекао и да, према анкетама, већина радно способних прималаца социјалне помоћи жели да ради, што је и очекивао
"Ово је начин да кроз рад и образовање покушате да промените свој статус и да кажете хвала заједници и држави за оно што добијате од њих", рекао је Вулин и додао да се онај ко не ради не може надати да ће променити свој статус.

Вулин је рекао да постоји тенденција да социјална помоћ постане занимање и једини извор прихода, па се не тражи посао.
"11.000 људи су довољно здрави да могу да раде, немају посао и добијају новчану помоћ. Има ли ишта логичније него да нешто и раде и да им пружимо прилику да кроз рад и образовање покушају да промене свој статус. Ово је добра вест", подвукао је Вулин.

Мали је истакао да Град подржава иницијативу Владе и Министарства за рад како би се социјалним корисницима који добијају новчану помоћ омогућило да се активирају и на неки начин дају допринос друштву.
"Стварамо услове да се радно способни људи, који примају новчану помоћ, активирају у институцијама и установама чији је
Београд оснивач, као и у јавно-комуналним предузећима", рекао је Мали.

Он је најавио да следи потписивање протокола којима ће Центар за социјални рад и установе Града Београда јасно дефинисати обавезе, одговорности, надлежности и опис посла људи који ће радити у тим установама.

Градоначелник је рекао да ће Град и у будућности подржати сваку иницијативу Владе, посебно оне које су усмерене ка социјалним категоријама становништва које омогућавају њихово активно укључивање у друштво и допринос локалној заједници.
Илић је рекао да је Градски центар за социјални рад током 2013. године имао 100.000 корисника.

Он је додао да су институције почеле да раде на повећању социјалне укључености радно способних прималаца социјалне помоћи, али да је потребно да се ти корисници што више активирају и прихвате донете мере.

Илић је рекао да је истраживање на узорку од 240 породица, у којима су радно способни корисници, показало да "што су корисници дуже на евиденцији Центра за социјални рад, то мање траже посао". "Две трећине корисника уопште не тражи запослење", закључио је Илић.

Изасланици председника Хрватске, као и хрватске владе и Сабора положили су венце на спомен обележје, док је у име Владе Србије пошту одао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Вулин је истакао да се ти злочини не смеју заборавити и да зато данас и о њима говоримо, јер "ако се заборави, увек се и понови, ко не памти, изнова преживи".

Вулин је, истакавши да је Хрватска постала чланица ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих њених грађана, а не на темељу Независне државе Хрватске, рекао и да Србија жели да уђе у ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих својих грађана.

Он је истакао да Србија поштује Хрватску која је њен сусед, чак и када не мисле исто о истим деловима историје, али да када је реч о Јадовну, Јасеновцу и Градишки, и Србија и Хрватска и свака друга земља на свету, мисле исто, "јер није могуће другачије мислити на стратишту људи и људскости".

"На гробљу браће моје не могу да дозволим да буде име хрватско и име усташко, јер то није истина - Хрват је човек, ни бољи, ни лошији од Србина, Јевреја, Рома... а усташа је звер и нешто што нема људскости у себи", рекао је Вулин.

Ово је, како је саопштило ресорно министарство, први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру меморијалног центра "Јадовно" да у име Владе Србије присуствује министар.

Пре комеморативног скупа код споменика, код Шаранове јаме, места које су током 1941. бачена тела 73 српска свештеника и других жртава, владика СПЦ Јован Ћулибрк служио је помен док је главни рабин у Хрватској Лућијано Моше Прелевић читао кадиш - молитву за мртве.

Почаст страдалима одали су председници Савеза антифашитичких бораца и Антифашиста Хрватске, Координација јеврејских општина Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве се одржава захваљујући ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Србије у Хрватској, Српском народном вијећу, Епархији горњо-карловачкој СПЦ, Координацији жидовских опћина Хрватске као и Савезу антифашистичих бораца и антифашиста.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као "Јадовно", био је отворен 21. априла 1941. године, а затворен је, на захтев италијанске војске између 15. и 20. августа исте године

Јадовно је познато као место људске патње и бола, а налази се у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама.

До сада је на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме - "бездануше", стратишта Срба и Јевреја, међу којима су најистраженије Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године а на предлог удружења "Јадовно 1941.", 24. јун је одређен за Дан сећања на Јадовно 1941.

Борба против дискриминације мора бити константна и бескомпромисна, јер су и поред свих напора присутне бројне препреке, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на скупу посвећеном предлозима за измене и допуне Закона о забрани дискриминације. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да је зато неопходно да се тој борби приступи мултидисциплинарно и мултисекторски.

 

Кисић Тепавчевић је додала да су подршка и ангажовање на пољу заштите од дискриминације приоритетни задаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које конкретним активностима настоји да допринесе стварању модерног друштва у коме се поштују људска, грађанска, политичка и друга права.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је додала да је епидемија Ковид 19 још више интезивирала различита питања на пољу дискриминације.

 

Чинили смо све напоре да те тестове успешно савладмо, а основни задатак је био заштита здравља, али и свих права корисника социјалне заштите, рекла је Кисић Тепавчевић и додала да је посебан акценат био на најрањивијим групама - заштити права националних мањина, побољшања положаја Рома, права ЛГБТ популације, заштите права деце, права жена и лица са инвалидитетом, спречавања злостављања. 

 

Како је рекла, тренутно се ради на доношењу Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници и Стратегије социјалне заштите, као и пратећих акционих планова, у којима ће значајна пажња бити посвећена спречавању и заштити од дискриминације у односу на наведене групе корисника у систему социјалне заштите. 

 

Кисић Тепавчевић је рекла и да Министарство посебну пажњу посвећује заштити права особа са инвалидитетом и да је у марту прошле године усвојена Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.

 

Она је додала да је потребно да се посебан нагласак стави на промоцију  интеграције, социјалне укључености и спречавање свих видова дискриминације приликом запошљавања особа са инвалидитетом, што је и дефинисано Законом о професиналној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.

 

У делокругу свог рада и надлежности Министарство значајну пажњу посвећује и спречавању дискриминације у вези са радом и запошљавањем, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

Министарка Кисић Тепавчевиће је подсетила да је, поред осталог, Влада Републике Србије недавно усвојила на предлог Министарства Стратегију запошљавања у Републици Србији за период 2021. до 2026. године, којом су предвиђене посебне мере за унапређење положаја жена, младих, особа са инвалидитетом, корисника новчане социјалне помоћи, као и Рома и Ромкиња, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада. 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски одржала је састанак са регионалном директорком Популационог фонда Уједињених нација за Србију, Џастин Колсон, на ком је потврђена успешна досадашња сарадња и исказана обострана спремност за њено додатно јачање.

 

На састанку је разговарано о низу тема од заједничког интереса и констатовано да постоји велики број области у којима је могуће наставити, оснажити и проширити партнерство Министарства и УНФПА. 

 

Посебан фокус био је на наставку сарадње у области подршке особама са инвалидитетом, даљем унапређењу система социјалне заштите и подршци родитељима.

 

Министар Ђурђевић Стаменковски упознала је регионалну директорку са планираним активностима Републике Србије у наредном периоду које се односе на регулисање и унапређење статуса родитеља који брину о деци са тешким сметњама у развоју. Указала је да је на ту тему већ одржан састанак са удружењима родитеља и да је Популациони фонд исказао спремност да пружи подршку у овом важном процесу.

 

Такође, истакнуто је да постоји спремност Министарства да се настави успешна сарадња у оквиру пројекта УНФПА који се односи на унапређење дигиталне писмености старијих особа, пре свега кроз техничку опремљеност геронтолошких центара савременом дигиталном опремом.

 

Саговорнице су се сагласиле да постоји значајан простор за заједничке иницијативе у будућности, а као један од кључних предстојећих догађаја истакнута је организација глобалне конференције о положају жена на селу, планирана за 15. мај наредне године.

 

Договорено је да ће оперативни тимови у наредном периоду наставити рад на организационим детаљима конференције, која ће приказати напредак Србије у подршци женама на селу и њиховом укључивању на тржиште рада.

 

Установљено је и јачање сарадње између Популациониг фонда УН у оквиру новог Програмског документа УНФПА за Србију (2026-2025), као и на раду на унапређењу положаја старијих особа, Закона о Социјалној заштити и јачању демографске отпорности у земљи.

 

У оквиру конференције планиран је и посебан сајам жена са села, на ком ће оне имати прилику да представе своје производе и ангажман, уз јасну поруку да су жене на селу значајан покретач економског развоја, обнове руралних средина и чувари традиционалних вредности нашег друштва.

 

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић изјавила је да  су питања превенције и  заштите жена и девојчица,  људских права и родне равноправности, као и борбе против сваког вида насиља, теме којима је посвећена Влада Републике Србије и председник Александар Вучић.

 

Државна секретарка Божовић је истакла да је тема „Колико смо безбедне у јавном простору“  друштвени и глобални феномен са којим се све државе света боре и додала да је Србија снажно посвећена овом проблему, посебно када је реч о законима који регулишу ова питања. 

 

Божовић је подсетила да је Србија доношењем Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025. године, учинила велики корак напред у овој области. Стратегија је садржински повезана са стратегијама везаним за кључне области дефинисане Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), које су и окосница стратегије: правда и заштита права, превенција насиља према женама и насиља у породици, безбедност, социјална и здравствена заштита. 

 

Државна секретарка је најавила да ће у наредном периоду бити усвојен и Акциони план за спровођење ове стратегије, уз напомену да смо као држава далеко испред неких земаља које су чланице ЕУ.

 

„Ово је друштвени феномен и борићемо се против тога. Посвећена сам годинама овој теми  професионално и лично, као жена и као мајка, и нећу стати све док у Србији не буде нулта толеранција према насиљу, не само према женама и деци,  већ свим грађанима и грађанкама“, рекла је Божовић.

 

Државна секретарка је рекла да имамо све законодавне елементе које морамо да унапредимо,  али да је јако  важна и посвећеност целог друштва у решавању овог проблема, истичући  важност медија којима би ова тема требало да буде у фокусу заједно са државом и цивилним сектором, како би достигли што већи степен родне равноправности и поштовања људских права.

 

Министарство ће у наредном периоду бити посебно посвећено ризику ком су изложене жене у осетљивим групама: Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, мигранткиње, жене другачије сексуалне орјентације, истакла је Божовић и додала да се на томе увелико ради посебно у областима  социјалне заштите, рада и запошљавања, јер слободна жена је само она која је економски независна.

 

Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.

 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

• прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
• организацију on line консултација у децембру 2017. године,
• организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
• прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
• и Европске комисије у децембру 2018. године,
• као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.

Поводом 3. децембра – Међународног дана особа са инвалидитетом, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетила је Међуопштинску организацију Савеза слепих Србије – Панчево, где је истакла да сваког дана сви треба да се боре за једнака права свих грађана и живот без баријера. 

 

Међуопштинску организацију Савеза слепих Србије – Панчево, чије су просторије  обновљене уз подршку Министарства и Града Панчева, обишли су и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, градоначелник Панчева Александар Стевановић, као и Милан Стошић и Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС). 

 

Министарка Кисић Тепавчевић честитала је особама са инвалидитетом њихов дан и навела да је обележавање 3. децембра од изузетног значаја за друштво у целини. 

 

„Овај дан je дан када имамо прилику да промовишемо права и могућности особа са инвалидитетом. То треба да радимо сваког дана у години, да се боримо и истичемо да сви имамо једнака права и могућности“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

„Ми смо пре свега ваши пријатељи, а онда и активни сарадници и партнери. У претходном периоду смо показали како заједно, конкретним активностима, можемо да учествујемо у стварању модернијег друштва, где сви имају једнака права, али и права на различитост“, казала је Кисић Тепавчевић.

 

Она је подсетила да је Министарство у сарадњи са НООИС у јануару 2020. године покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“, што није само слоган, већ је и циљ Министарства.  

 

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да ће Министарство наставити да подржава рад организација које окупљају особе са инвалидитетом, са циљем да им омогући остваривање грађанских, социјалних и других права, уз поштовање њиховог достојанства. 

 

Подршка ће бити усмерена ка 33 савеза удружења особа са инвалидитетом који окупљају 522 локалне организације у Републици Србији и ка 61 предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић уручила је Међуопштинској организацији Савеза слепих Србије – Панчево лаптоп, за потребе реализације њихових свакодневних активности.

 

Циљ кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” је да се све појединачне активности које се реализују ради унапређења положаја особа са инвалидитетом, као што су постављање рампи на објектима јавне намене, реконструкције и опремања објеката за особе са инвалидитетом, обележавање значајних датума инвалидског покрета и друге, одвијале под заједничким слоганом и препознатљивим визуелним идентитетом

 

Градоначелник Панчева Александар Стевановић захвалио се Министарству на подршци у адаптацији просторија Међуопштинске организације Савеза слепих Србије - Панчево, додајући да ћемо и у наредном периоду реализовати стратешке циљеве ради подршке особама са инвалидитетом. 

 

Милан Стошић и Иванка Јовановић из НООИС су истакли да је упркос епидемији изазваној корона вирусом, током ове године остварена одлична сарадња са Министарством и да су постигнути бројни резултати. 

 

Посебно су издвојили оне који се односе на повећање приступачности и уклањања баријера, али и стварања бољег правног оквира, у смислу доношења нове стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом за наредне четири године и пратећег акционог плана за имплементацију ове стратегије. 

 

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана, са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.