Претрага

Прошло је 11 година од етнички мотивисаног насиља над Србима марта 2004. године

Злочин без казне !

У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18 и 19. марта 2004. године настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља. Протерано 4.012 Срба из шест градова и девет села. - Избрисана два села Слатина и Свињаре - Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија осудили сви.
Навршава се 11 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље. Ово је после јуна и јула 1999. године, био други велики прогон Срба са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције.

Неистинито извештавање !

Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба а ни пет одсто тадашњих протераних није се вратило у своја места! Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних медија , што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије. Без икаквих чињеница и аргумената за то приштински медији су прогласили Србе као кривце? Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се , навело је Албанце да оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије физички насрну на Србе, српку имовину и српске цркве и манастире. Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи , Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.
Масовно насиље Кфор и УНМИК су имали ''припремљен'' одговор да су били затечени овако масовним и бруталним насиљем Албанаца на Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и неблаговременог реаговања !
УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17. 18. и 19. марта на Србима учествовало 60.000 Албанаца. Забележено је да је тада из шест градова и девет села протерано 4.012 Срба. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње... а села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице са више од 160 домаћинстава, су затрта пред очима Кфора и УН полиције јер су из њих Срби сви до једног протерани !?

Хеликоптер као спасиоц !

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз реку Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела који је у потпуности спаљен. У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи 40 – так српских повратника се тискако у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих а већ подигнуте куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух упозорила их да се не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренили осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разурлане масе албанаца који је пао смртно погођен! Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села.

Пуцњи Американке !

Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање да их неће штитити !? Голоруки српски народ није имао избора већ је под претњом албанске разурлане масе морао да крене у бежанију и насилну сеобу ? Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио у своја места. Тако, данас у Приштини има још 40 Срба, Призрену 18, Урошевцу двоје , Ђаковици троје, Обилићу 20...
Кфор и УНМИК су тада објавили да су за мартовско насиље оптужена 242 лица, углавном Албанаца, а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је ухапшено 350 Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона!

Повређени на свим странама !

У мартовско етничкома насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припаднима међународне УНМИК полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила УНМИК –а. Настрадало је 11 Албанаца ( углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје ) и десет Срба од стране Албанаца. Широм Косова и Метохије уништено је и оштећено 935, углавном српских, објеката међу којима 10 школа, пошта и домова здравља - према званичним подацима ОЕБС –а.

Убијени Срби 17. марта 2004. године

Златибор Трајковић (1951) Косово Поље
Ненад Весић (1950) Липљан
Бобан Перић , Гњилане
Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
Драган Недељковић (55 година) Призрен
Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протерани из Урошевца 1999.г.
Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија) Драјковце
Душанка Петковић (71) Урошевац
Мирко Лопата, Косово Поље

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта 2004. године

1. Манастир Девич, Србица, 1434. Год
2.Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3.Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. Год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. Год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења - Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940.г.
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. г.
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год.
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. Год.
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. Год.
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год.
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год.
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год.
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год.
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год.
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

Извештај ОЕБС-а о улози медија у догађајима марта 2004. године

Углавном, све међунардне организације на Косову и Метохији су осудили етнички мотивисано мартовско насиље Албанаца над Србима . ОЕБС је званично осудио насиље Албанаца над Србима и посебно тенденциозно и сензационалистичко извешавање како писаних тако и електронских албанских медија. У првом ОЕБС – овом извештају после мартовских догађаја ОЕБС у писаном саопштењу наводи : Да није било безобзирног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји су могли да добију други обрт, можда не би достигли интензитет и ниво вођене бруталности, или се можда уопште не би ни десили. Нарочито вест дата од стране медија на рачун кобног дављења групе деце 16. марта изгледа да није подупрута ни једним важећим новинарским оправдањем - истиче се у извештају. Такође би требало приметити да су медији нарочито електронски показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности и немарности и погрешно примењене патриотске ревности. Нарочито три главна косовска ТВ канала заслужују највећу могућу критику за извештавање 16. марта увече – прецизира се у ОЕБС – овом извештају.

Зоран Влашковић – Косовска Митровица

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку Националне службе за запошљавање за 2018. годину, којим су утврђени конкретни задаци и циљеви на спровођењу мера активне политике запошљавања.

Министар Ђорђевић рекао је да је потребно да Република Србија има високообразовану будућу радну снагу, јер ће у будуће стране инвестиције имати управо потребу за тим кадром. Привлачењем тих инвеститора они ће својим улагањем младима понудити нова, финансијски атрактивнија радна места, а самим тим омогућити и боље услове за живот њихових породица.

„Министарство жели да помогне и запосленим људима тако што ће им омогућити прилику да се преквалификују за занимања која су потребна на тржишту рада и која ће им донети бољу зараду. Такође, увођењем дуалног образовања, као и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да, пре него што заврше факултете, виде да ли заиста желе да раде оно за шта се и школују. Потребно је свима пружити прилику да раде оно што воле, јер једино тако ће у свом послу бити најбољи, а пре свега и задовољни у својој земљи“, рекао је Ђорђевић.

Министар је рекао да ће Влада Србије учините све да младима  обезбеди боље услове живота, да у Србији могу од свог рада да живе пристојно и себи и својој породици обезбеде лепшу и сигурнију будућност, а не да одлазе у иностранство. Према његовим речима, демографска слика Републике Србије ће тиме бити знатно боља.

“У 2018. години посебан значај имаће активности на пружању подршке у запошљавању вишкова запослених, младих и дугорочно незапослених, Рома и особа са инвалидитетом. Наставићемо сарадњу са центрима за социјални рад на спровођењу интегрисаних услуга у циљу запошљавања радно способних корисника новчане социјалне помоћи, жртава породичног насиља и младих до 30 година старости који су имали или имају статус детета без родитељског старања”, изјавио је министар Ђорђевић.

У Споразуму се посебно истиче потреба унапређења сарадње са послодавцима ради повећавања могућности за запошљавање незапослених лица и сарадња са локалним самоуправама на изради локалних акционих планова запошљавања. Имајући у виду да је један од стратешких приоритета политике запошљавања – подстицање запошљавања у мање развијеним регионима и развој регионалне и локалне политике запошљавања, Споразум је потписан на регионалном састанку које је Министарство организовало у сарадњи са Националном службом за запошљавање и Сталном конференцијом градова и општина, са циљем даљег унапређења сарадње са јединицама локалних самоуправа у  креирању и спровођењу мера активне политике запошљавања у складу са потребама локалног тржишта рада.  

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић присуствовали су прављењу „Мозаика за Гиниса“ састављеног од чепова, величине 621 метар квадратни на Тргу слободе у Новом Саду.
Министар Ђорђевић захвалио се иницијаторки  акције Вањи Петковић и свим учесницима.
„Хвала што изграђујете једну бољу и хуманију Србију. Ову јединствену идеју хуманости ћемо сви ми, како Влада Србије,  Влада АП Војводине и Град Нови Сад, следити и постарати се да својим радом допринесемо очувању животне средине наше земље, првенствено кроз јачање еколошке свести“, рекао је министар. 
Ђорђевић је нагласио да је један чеп био идеја како могу да се ураде три веома битне ствари:
„Прва ствар је да помогнеш хумано људима, друга, да направиш нешто корисно и еколошки спасиш Србију и на крају да уђеш у Гинисову књигу рекорда“, истакао је министар.
„Чепом до осмеха“ као и манифестација „Чепом у свет“ представљају прави пример како можемо заједничким снагама помоћи деци којој је помоћ неопходна и истовремено да чувамо животну средину - рекла је иницијатор  акције Вања Петковић.
 
Градоначелник Града Новог Сада захвалио је министру Ђорђевићу на подршци овој акцији и рекао да је поносан што Србија има овакав град и бројне пријатеље.
„Министар Ђорђевић дошао је крајње пријатељски да подржи ову велику акцију. Без обзира на то да ли ће бити оборен Гинисов рекорд или не, а сви навијамо за то да буде, Нови Сад шаље јасну слику у свет да овде станују осмех солидарности и хуманости, а он не сме никад да оде са лица нашег града - рекао је Милош Вучевић.
У склапању мозаика учествовало је  300 волонтера из Ниша, Новог Сада, Неготина, Алексинца, Суботице, Сомбора, Рашке, Београда.
 
                                                                                            ***

Акција “Чепом до осмеха”  настала је на иницијативу дипломиране еколошкиње и председнице Хуманитарно-еколошке организације  Вање Петковић из Новог Сада. Циљ акције је рециклирање чепова ради прикупљања средстава за куповину помагала деци са инвалидитетом или са неком сметњом у развоју, како би им се олакшала свакодневица. Сакупљени чепови од пластике се одвозе у рециклажни центар, а прикупљена средства  користе се у хуманитарне сврхе.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, уз присуство министра за рад, запошљавање,борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, осталих министара у Влади Србије и многобројних грађана, открила је споменик Другом пешадијском пуку српске војске, познатијем по свом називу "гвоздени" пук, који је учествовао у ратовима од 1912. до 1918. године, и поручила је да је Србија данас јача него што је била јуче, а слабија него што ће бити сутра.

"Стати овде, пред овај споменик, пред 1.300 мртвих, шест и по хиљада рањених, пред историју, пред Србију за коју су се борили, више је од части, више од обавезе, то је тренутак апсолутне покорности, пред онима који су нас учинили непокоренима, пред онима који су нас научили правом значењу речи - слобода. Дуг који имамо је ненаплатив и вечан", истакла је Брнабић. 

Председница Владе рекла је да су нам наши најславнији преци показали два пута - један да стално жалимо и сажаљевамо себе и други да дамо све од себе, као што су они дали.

"За њих, данас, ми војујемо, мир. За њих ми данас немамо више права да се са било којом главом играмо. Потребне су нам, више него икада, не да гину, него да живе, да мисле, да верују, надају се, стварају, планирају, воле, гледају, сањају, и заслуже све оно што је, за њих, овај гвоздени, вечни пук, освојио", рекла је Брнабић.

Премијерка је рекла да се слобода само једном осваја крвљу, челиком и славном смрћу, а да је после је паметни народи цене, чувају и живе, улажу у њу, мир, свој труд, рад и знање, да би за будуће генерације слобода и мир били сигурни и вечни. 

Србија, према речима Брнабић, данас своју слободу брани сваким путем који изгради, фабриком, школом, болницом коју отвори, сваком бебом, младом особом која има разлог да остане.

 
"Ко до нас, овде, сме да одустане од јаче Србије, од још боље Србије, Србије која изнад свега цени мир, труд, знање, упорност, која поштује старије и даје подршку младима, Србије која поштује различитости, која верује и брани принципе, верује у себе и помаже другима. Србије која је данас јача него што је била јуче, а слабија него што ће бити сутра", упитала је Брбанић.

Према речима премијерке кренули смо путем да од некадашњих непријатеља направимо пријатеље, што је и део нашег дуга према Гвозденом пуку, којем су се непријатељи дивили.

Премијерка је рекла да је Гвоздени пук победио непријатеље срцем, гвожђем и чашћу, оном коју је Србија данас вратила и због које се поново чује српска реч.

"Баш као и наша воља, да ова земља живи, да ова Топлица живи, да рађа нове јунаке, гвоздене људе, нове пукове, али не за ровове и блато, него за путеве и школе. За све оно што слобода и треба да буде", нагласила је премијерка.

Брнабић је истакла да данас ми имамо обавезу да остваримо оно што су хтели и за шта су живот дали у Гвозденом пуку.

"Хвала нашем Гвозденом пуку на слободи, на миру који данас живимо. И хвала свима који у Србију верују, који Србији дају, који се за Србију труде, трудећи се и верујући у себе", закључила је Брнабић.

Споменик Гвозденом пуку су, уз интонирање "Тамо далеко" и присуство великог броја грађана, открили председница владе и градоначелник Прокупља Александар Симовић. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Национална организација особа са инвалидитетом - НООИС и Српски филантропски форум започели су заједничку борбу за приступачност и унапређење положаја особа са инвалидитетом. 

На данашњем састанку који је одржан у Палати Србија, а на коме су присуствовали министар Зоран Ђорђевић, помоћник министра Биљана Барошевић, извршни директор Српског филантропског форума Веран Матић и извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић, договорена је стална координација активности које су усмерене ка решавању проблема са којима се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају. 

Министар Зоран Ђорђевић истакао је да је заједнички циљ остваривање бољег положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији.

“Ресор којим руководим у континуитету спроводи активности којима се унапређује положај особа са инвалидитетом. Сматрам да у Србији не треба да постоје никакве баријере за ову категорију становништва. 

Наставићемо да се залажемо за унапређење услова живота особа са инвалидитетом, њихово равноправно учешће у друштву и обезбеђивање једнаких могућности за напредак у сваком смислу. Особе са инвалидитетом морају да имају једнака права за напредак и равноправно учешће у друштву. Србија ће, водећи се таквом политиком, имати модерно друштво у ком не постоји дискриминација, а то и јесте циљ рада Владе Србије”, рекао је Ђорђевић.

Поводом трећег Националног дана давања који се обележава 9. октобра, на дан рођења Михаила Пупина, и који ове године има за циљ унапређење приступачности за особе са инвалидитетом, Српски филантропски форум започео је низ конкретних активности за Србију без баријера – организацију панел дискусија са циљем подизања свести о проблемима особа са инвалидитетом и давање смерница за унапређење приступачности у Србији, прикупљање средстава за за развој преводилачког видео релеј центра за глувонеме, затим за куповину специјалних возила за удружења особа са  инвалидитетом, што је идентификовано као један од већих структурних проблема.

 „Српски филантропски форум кроз свој Kомитет за приступачност настоји да удружи особе са инвалидитетом, компаније које запошљавају и поштују стандарде универзалне приступачности, али и учествују у филантропским активностима којима се решавају различите потребе организација особа са инвалидитетом. Узимајући у обзир да се у Србији свака четврта особа сусреће са проблемом неприступачности, дугорочна сарадња приватног, невладиног и државног сектора кључна је за унапређење положаја великог броја наших суграђана“, изјавио је Веран Матић, извршни директор Српског филантропског форума. 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истакла је да ће у оквиру кампање „Србија без баријера“ бити промовисани и стратешки резултати остварени у области унапређења положаја особа са инвалидитетом. 

“НООИС као репрезентативна организација која заступа интересе око 800.000 особа са инвалидитетом и њихових законских заступника у оквиру ове кампање креирао је и поставио вибер-стикер са симболом ове манифестације ради подизања свести грађана. Верујем да ћемо заједничким снагама обезбедити још бољи положај особа са инвалидитетом”, рекла је Јовановић. 

Национални дан давања ове године, заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које спроводи кампању под слоганом Србија без баријера, настоји да допринесе решавању кључних проблема друштва. Резултати свих активности које су Српски филантропски форум и Министарство реализовали биће представљени 9. октобра, када се обележава Национални дан давања, као и 3. децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом.

На Великој сцени Народног позоришта у Београду приказан је филм о догађајима који су се десили 17. марта пре 12 година, након којег је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин одржао говор.

Вулин је истакао да на КИМ ништа или мало шта није било рађено без наређења, па ни мартовски погром.

"Зло се спремало и пре 12 година показало своје лице у последњем великом етничком чишћењу у Европи...ех да буде последње", рекао је Вулин.

Он је позвао представнике Унеска да пре него што поново помисле да КиМ приме "као неку државу у Унеско", посете српске светиње.

"Отиђите баш на КиМ, додирните својим рукама ожиљке Богородице Љевишке, пољубите спаљене и ископане очи безбројних икона и фресака, и тек онда добро размислите када осетите ране те исте мржње, да ли икада можете да кажете да ће у Унеско ући да штите цркве и манастире они који су цркве и манастире попалили, а сећање покушали заувек да пониште", рекао је Вулин.

Према његовим речима, нико ко је стао једном у животу пред Богородицу Љевишку не би могао да помисли о КиМ да је некава држава која може да буде у Унеску.

"Добро размислите, ви велики и моћни, пре него што поново помислите да КиМ уведете у друштво оних који друштво и културу чувају као сећање ове цивилизације, ове планете. Прво отиђите поклоните се пред спаљеним архангелима и додирните Призрен и погните главу пред Светим Николом у Приштини и Грачаницом и Светим Ђорђем..", поручио је Вулин.

"Кад све то урадите ставите руку на срце и добро размислите пре што кажете да ли они који су хтели да униште читав један народ и сећање старо више од хиљаду година могу да буду међу цивилизованим нацијама, међу онима који ће да чивају историју и културу", рекао је Вулин.

Академији су присуствовали представници Народне скупштине Србије, Владе Србије, Војске Србије, Града Београда, као и представници Српске православне цркве, дипломатског кора, удружења и грађани.

Организатор Академије је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствовао свечаности поводом обележавања 102. године постојања Националне службе за запошљавање.

У свом обраћању, министар је истакао да је запошљавање област којом наша држава може да се похвали, с обзиром на то да су резултати постигнути у претходној деценији, у потпуности променили слику тржишта радне снаге у Републици Србији. Он је рекао да су мере у области фискалних реформи, уређење тржишта, простора јавних финансија, створили озбиљне услове за развој тржишта радне снаге и довели до резултата којима Србија данас може да се дичи.

,,Број незапослених је преполовљен. Данас је незапослен у Србији 386 841 грађанин, тачно пута два је било пре 11 година. Када погледате број запослених, са милион 865 хиљада, он је сада дошао на два милиона 360 хиљада људи“, нагласио је Селаковић.

Министар је рекао да је стопа незапослености смањена на једноцифрени проценат, истакавши да је у трећем кварталу износила 9% и подсетио да је пре 11 година стопа незапослености износила 25,9%. Када је реч о стопи незапослености међу младима, казао је да је пре 11 година тај број износио 53,2% и да је сада смањен, односно да сада износи 24,7%.

,,Ту смо дошли до 24,7%, што је довољно јак путоказ и сигнал шта то Србија мора у будућем времену да ради. Дакле, морамо да се посветимо на првом месту двема категоријама које су најбројније међу незапосленом популацијом у Србији, једно су млади незапослени, а друго су дугорочно незапослени људи, људи ниских квалификација, људи које имамо на евиденцији Националне службе и много дуже од 12 месеци“, рекао је министар.

Када је реч о тешко запошљивим категоријама, Селаковић је најавио да ће у наредној години бити посвећена велика пажња социјалном предузетништву, те да ће задатак бити да се кроз осмишљен и добро припремљен акциони план за спровођење стратегије развоја социјалног предузетништва приближи идеја свакој локалној самоуправи.

,,Мора да нам буде циљ да, као што смо успели да оборимо проценат незапослености у читавој радно способној популацији у Србији на једноцифрен број, то урадимо и када је у питању незапосленост младих, а све време имајући у виду циљ да младе људе враћамо у Србију, а не само да запошљавамо младе који су тренутно у Србији“, указао је министар.

Говорећи од раду Министарства на чијем је челу, Селаковић се осврнуо на податак из 2012. године када је у Србији број грађана који су живели од социјалне помоћи износио 251 000, и истакао да у овој години тај број износи 160 700.

,,Ми смо успели број људи који су примаоци новчане социјалне помоћи, на првом месту запошљавањем да смањимо са преко 37%  и наш је задатак то да наставимо“, рекао је.

Подсетио је да је пре 11 година минималац у Србији био 15 700 динара, као и да ће од 1. јануара 2024. године минималац у Србији достићи ниво од 47 154 динара, односно да ће прећи 400 еура.

,,Повећали смо минималну цену рада, смањили озбиљно број незапослених и смањили озбиљно број људи који су радили за минималну зараду, то је рецепт који је председник Вучић поставио, који даје озбиљне резултате који је Србија одабрала да подржи“, закључио је министар Селаковић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији поводом почетка пројекта „ОД ОПАСНОСТИ ДО СИГУРНОСТИ: Унапређивање заштите жртава трговине људима у Србији“.

Министар је изјавио да су програми опоравка жртава и њихове реинтеграције у заједницу, као и повратак и поновна изградња достојанственог и квалитетног живота начин да се спасу људски животи и пружи шанса за нови почетак.

Ђорђевић је истакао да су усвајање Закона о социјалној заштити, доношење Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите као и оснивање Центра за заштиту  жртава трговине људима базиране на међународним стандардима са жељом да подрпшка жртава буде што квалитетнија и омогући пружање услуга у складу са њиховим потребама, правом и домаћим прописима и савременом праксом социјалног рада.

„Благовремено откривање ризика и препознавање жртава трговине људима, односно превентивно деловање, такође су неке од области у којима је Република Србија начинила значајан помак усвојивши националне индикаторе за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима, који се примењују у системима социјалне заштите, образовања и у полицији“, рекао је Ђорђевић и истакао да томе доприноси и сарадња између државних органа и организација цивилног сектора и агенција Уједињених нација, којим је ојачан системски одговор Републике Србије значајан за унапређивање подршке жртвама.

Влада Републике Србије је на седници 4. августа 2017. године усвојила нову Стратегију превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом, и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године, заједно са пратећим Акционим планом за имплементацију те Стратегије током 2017. и 2018. године којом је одређено 16 циљних области у којима је неопходна даља акција против трговине људима и постављен низ конкретних циљева.

„Стратегијом се унапређује систем превенције, помоћи и заштите жртава и сузбијања трговине људима, посебно жена и деце, до чега ће се доћи функционалним повезивањем и институционалном изградњом капацитета свих партнера. Такође, уведени су програми обуке запослених у надлежним институцијама, предвиђени пројекти везани за образовање и подизање нивоа свести младих у циљу препознавања сложености проблема и идентификације и заштите жртава трговине људима“, појаснио је Ђорђевић и додао да је Стратегија израђен у складу са актуелним политикама које Европска унија води на плану искорењивања трговине људима и миграција.

За реализацију активности из нове Стратегије за период од 2017. до 2019. године обезбеђена су средства у државном буџету у укупном износу од 89.656 евра у динарској противврдности.

Када је у питању мигрантска криза, министар је рекао да је опредељењем председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, да границе Србије не буду затворене и ограђене бодљикавом жицом чиме би се спречио прилив избеглица у нашој земљи мигрантима је обезбеђена асистенција и помоћ на највишем нивоу и постала тиме пример свим државама у Европи.

„Једини услов који смо поставили био је регистрација миграната на путу ка развијенијим европским земљама“ истакао је Ђорђевић и нагласио да се Србија не може сматрати одговорном уколико су кријумчарени мигранти који су одбили асистенцију наше државе завршили као жртве трговине људима у западноевропским државама.

Министар Ђорђевић рекао је да је јачање ресурса Центра за заштиту жртава трговине људима кроз обезбеђивање одговарајућег простора, успостављање друге организационе јединице Центра, односно Прихватилишта за жртве трговине људима, као и активности на развоју компетенција свих стручњака у социјалној заштити и цивилном сектору – окосница рада овог министарства у наредном периоду.

На конференцији говорили су и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и амбасадор САД-а у Србији Кајл Скат.